" Ponovo", prekori je osoba u čijem se glasu nazirao kraj njenog strpljenja.

Kalistija se ugrize za jezik kako bi obuzdala navalu reči, zbog kojih bi  najverovatnije završila ponovo kažnjena. Ispod oka krišom pogleda Barbardoru. Njeno mladoliko lice je bilo prekriveno teškom šminkom, a oči uokvirene crnom senkom i krvavo crvenim alajnerom, koji je isticao njihove zlatne dubine. Uvek naviknuta na doteranu caricu, isto toliko je navikla da Barbardora nikada ne odaje svoje emocije kada je podučava. Kada bi stajala mirno i ne bi treptala, čovek bi rekao da se radi o mermernoj statui stvorenoj da prkosi vremenu, a i ljudima koje zanimaju skrivene emocije osobe tajnog identiteta modela.

Teško udahnu i opusti napete mišiće. Zlatni zvončići na njenim gležnjevima i zglobovima, zapavaše umilnu melodiju rasterujući zagrobnu tišinu u sobi obgrljenoj tamom. Osećala je hladne pipke studeni kako joj gmižu po ogoljenoj koži. Tanka, gotovo providna crvena svila, nije mogla da joj zagreje telo. Dve široke trake tkanine su se spuštale sa njenih kukova do zvončića otkrivajući nežnu kožu butina s poljne i unutrašnje strane. Težina zlatnih ukrasa, koji su se izvijali i uvijali u neobične oblike, čvrsto držeći smaragde, pritiskali su njen vrat i grudi pridržavajući providnu svilu ispod koje su se nazirale Kalistijine još uvek nerazvijene grudi.

Osećala je prodorne poglede duhova Drevnih, i požele da propadne u zemlju od sramote zbog njene izložene golotinje. Proklinjala je u svojim mislima sebe i Barbardorine tehnike, koje iako su bile neverovatno uspešne i delotvorne, čak i lukave, ipak, bile su previše eksplicitne i razvratne.

Najjače žensko oružje je njeno telo.

Priseti se Kalistija tih reči koje joj je Barbardora na samom početku treninga rekla.

" Ne obraćaj pažnju na njih", trgnu je iz njenih misli, " Skoncentriši se na ono što radiš."

Mogla je da čuje oštar prekor, ali je posluša. Shvatila je da što pre završi sa današnjim treningom, to će pre izaći iz prostorije u kojoj je bila izložena na stotine pogleda.

Sklopi oči i ponovo udahnu, a onda, nežno poput latice ruže, koja spokojno pluta na mirnim strujama jezera, Kalistija krenu da izvija telo. Njene mlade ruke su poput nežnih talasa sekle ustajali vazduh. Sve vreme se okretala u proračunatim krugovima, izbacujući krukove čas na desnu, a čas na levu stranu. Dok je koračala, u nekim trenutcima je naglo propadala kroz vazduh savijajući se u kolenima, a onda bi se brzo uspinjala dok je tresla grudima. Zvončići su kako kad podizali i spuštali tonove, koji su terali slušaoca da hipnotisano posmatra njihovog vlasnika.

Kalistiji na um padoše trbušne plesačice, koje su bile neverovatno popularne u svetu u kom je živela kao Julien. Oduvek im je zavidela na neverovatnim sposobnostima uvijanja tela i zavođenja muškaraca, a sada, nekoliko godina kasnije radi nešto slično. Ono čime ju je Barbardora podučavala, bilo je mnogo elefantnije od plesa iz njenog rodnog sveta. Ne samo to, pokreti koje je ona pravila bili su nešto više, nešto prisnije i opasnije. Očaravajuće i jače od bilo kojeg afrodizijaka na svetu, iza kojeg se krila otrovna žaoka.

Plesala je u tmini dok je sama proizvodila muziku svojim telom. Barbardora je mirno posmatrala sve, a onda Kalistija poče da joj se približava prešući bez prestanka. Njihove oči su s vremena na vreme uspostavljale kontakt, ali ništa sem slučajnosti, to drugačije nije moglo da se nazove.

Nekoliko trenutaka kasnije, Kalistije naglo pruži ruku i Barbardora izmače glavu, dok je hvatala nešto u blizini svog vrata. Nezainteresovano pogleda u tanki predmet veličine par centimetara, a potom u Kalistiju koja je prestala sa neprimernim plesom. Njih dve su se predugo posmatrale u tišini, a onda Barbardora sklopi šaku oko predmeta u njoj. Tamna izbaglica obavi njenu ruku i u sledećem trenutku kada je raširi ona bi prazna, kao da se srebrna igla nikada nije ni nalazila tu.

" I dalje nije dobro", prekori je, a Kalistija snuždeno spusti pogled.

Morala je da prizna da je bilo iscrpljujuće učiti tajnu tehniku. Bila je očarana idejom kada joj je predložila, ali praksa je bila mnogo teža. Plesati i oduzimati muškarcima dah, a pritom ih posmatrati kao metu, bilo je mnogo teže nego što je očekivala. Više puta je pokušavala da zada udarac tankim oružjem koje je bilo savršeno za takvu vrstu borbe, ali uvek je završavala neuspehom.

" Pomeri se u stranu", naredi joj Barbadora i ona istog momenta učini kako joj bi rečeno.

Carica zauze njeno mesto na kom je bila do pre nekoliko minuta, odakle je počela sa svojim plesom. Iako je delovala kruto, Barbardora je bez ikakvih problema izvijala telo. Poput crne pustinjske zmije, pomerala je kukove u skladnom ritmu sa njenim zvončićima. Tamna, poput noći, providna svila, plesala je oko njenog tela prateći svaki korak. Za razliku od Kalistije, njeni pokreti su bili besprekorni, očaravajući i otrovni poput nje same.

Brzina njenih okreta je nadmašivala ljudski pogled, terajući posmatrača da opčinjeno, gotovo hipnotisano, posmatra te savršene obline prekrivene tamnom kožom. Kalistija nije mogla da skrene pogled, bila je paralisana naizgled običnim plesom. Trake nežne tkanine koja se spuštala sa zlatnog trouglastog pojasa, s preda i pozadi, činila je lažnu suknju koja se nigde nije spajala, a opet je lepršala u vazduhu kao da je nepostojeći vetar miluje.

Barbardora je udarala snažno stopalima, potresajući svoje telo i terajući grudi koje su bile udobno smeštene u zlatni grudnjak, optočen crnim draguljima, da talasaju. Krv crvena kosa je poput plamena gorela oko nje, ističući lepotu njenog lica i naglašavajući neprirodno lepe oči. Kalistija požele da dodirne to savršenstvo ispred sebe i u trenutku kada podiže ruku, oseti hladni čelik na svom vratu u predelu arterije.

Njen pogled pade ničice na nož kratke oštrice i malog balčaka, istog dezena i materijala kao i Barbardorin grudnjak. Mogla je da oseti njegovu težinu koja je pretila da zaseče tanku kožu i pusti život koji je tekao u njenom telu. Kalistija proguta knedlu pogledavši svog učitelja u oči. Mogla je da oseti varnice koje su terale da joj se koža nakostreši i težinu vazduha koja se zajedno sa tamom komešala. I pored neprozirne tmine, mogla je jasno da vidi svaki detalj tog prelepog lica.

Barbardora se udalji od nje i vrati mali nožiću u prostor između grudi, savršeno ga uklopicši u ostatak grudnjaka. Potpuno nevidljiv i nepristupačan ljudskom oku, bio je tajno oružje čija je oštrica sejala smrt.

Kalistijin pogled se ponovo susrete sa Barbardorinim. Tiha konverzacija u vidu elektriciteta je strujala između njih.

" Ako bi to bilo sve, zamoliću te da se vratiš na početnu tačku", reči su lako prelazile preko njenog jezika dok je Kalistija i dalje prikovanog pogleda za nju, krenula ka mestu odakle je sve počelo.

***

Zaostali sunčevi zraci su bojili čistinu nebeskog svoda krvavim notama, prošarane tinjajućim plamenom. Tama noći je poput goniča terala poslednje ostatke svetlosti da se povuku na drugu stranu sveta, kako bi mesec i njegovi rasuti biseri mogli da preuzmu stražu koja im je po rođenju bila predodređena.

Kalistija je s balkonca svojih odaja posmatrala poslednje pripadnike jata ptica kako žure ka svojoj porodici. Sve bi bilo idilično da trenutnu atmosferu nisu narušavali glasni povici sluga, koji su užurbano prelazili veliku razdaljinu s jednog kraja palate na drugi.

" Ne ideš?" začu Barbardorin glas iza sebe. Natera se da se okrene ka njoj, iako je uživala u spokojnom sutonu. Na sebi je još uvek imala odeću koju je nosila na treningu, ali je Kalistija vrlo dobro znala da će se to ubrzo promeniti. Večerašnji događaj je bio od velike važnosti za njihovu zamlju, i Barbardora mora zablistati. Svojom lepotom i elegnacijom je iskazivala veliku moć, bez puno uloženog truda u političke razgovore, osvajala je svakoga sa malo izgovorenih, ali vrednih, reči.

" Ne", jednolično odgovori Kalistija skrenuvši pogled u stranu.

" Šteta", odgovori carice bez ikakve emocije.

" Zašto bi bila?" upita je Kalistija koja ponovo uspostavi lontakt očima sa njom. Njena ogledala duše, čija je čistota parirala belom zlatu, prožimale su Barbardorine zlatne dubine.

" Čula sam da će na večerašnjoj proslavi prisustvovati prestolonaslednik istočnih zemalja", reče nezainteresovano. Kalistija oseti kako joj se jeza u vidu trnaca penje uz kičmu. Teško proguta knedlu i okrenu leđa jedinoj osobi koju je poštovala, skrivajući svoje emocije.

" Nije me briga" , bilo je sve što je uspela da izusti. Mogla je da oseti njen ispitivački pogled koji je pokušavao da prodre duboko u njenu podsvest, ali bezuspešno. Ostala je sa nekoliko neodgovorenih pitanja, čijiji ju je odgovor interesovao. Kalistija oseti kako je Barbardorina senka guta, a sekund nakon toga i nežni poljubac koji je ostavila na njenom temenu. Blagi šum zavesa je ispratio caričine lebdeće korake kao i zvuk zatvaranja vrata.

Kalistija se uhvati sa betonsku ogradu, savivši što više glavu. Osećala je veliku vrtoglavicu dok je glasno izdisala vazduh koji je skupljala u plućima.

Zvuk noćnih cvrčaka je prenu iz besciljnog tumaranja u mislima, koje ništa sem praznine nisu joj prikazivale. Kalistija se zagleda u blistavi mesec koji je svojom veličinom pretio da proguta palatu. Njegovi nežni srebrni dodiri su milovali njenu tamnu kožu i gavran crnu kosu.

Negde u daljini, živahna muzika je na noćnom povetarcu doputovala do njene sobe. Kalistija još jednom uzdahnu prisetivši se još jednog bitnog detalja u noveli koju je čitala.

Prestolonaslednik istočnog carstva Viridi je bio krvožedni tiranin. Antagonista novele, Domeo Veritas. Hladnokrvni ubica koji nije prezao ni pred samim Bogovima ovog sveta. Ljudi su šaputali da  od rođenja njegovim venama teče krv hladnija od najudaljenijih severnih delova planete. Srce mu se ne razlikuje od ledenig kristala ali nekim čudom, on se zlajubio. Njegova ljubav prema ženskom protagonisti Margot, nije bila ništa manja od Justafove. Njihova borba je započela od trenutka kada je organizovana proslava dobrodošlice susedima, znatno većim i moćnijim. Sam car je znao da im se ne treba zamerati, ali šta deca znaju šta je ispravno?

Neprestane borbe reči i pokazivanje borilačlih veština, bile su neizostavan deo njihovog odrastanja. Nažalost, na kraju Margot bira Justafa, a Domeo biva odbačen. Ne želeći da se pomiri s tom činjenicom, povlačeći svoje lukave poteze iz senki, gonio je Justafa ka njegovoj smrti nesvestan krajnjeg rezultata.

Na kraju, protagonisti umiru, a antagonista biva osuđen na večnu tamu usemljenosti, lišen svih emocija kao kazna sudbine koju je pokušao da promeni. Ipak, možda je sve to bila opsesija za nečim što je vredno sopstvenom suparniku, a ne ljubav koja ga je koštala mnogo?

Julijen nikada nije osećala prevelike simpatije prema Domeu. Čak i nije mogla da ga zamisli u glavi kao osobu, jer je kao i svi ostali likovi bio je nebitan, sem Kalistije. Naravno, takođe je znala da je Domeo neko ko je Kalistiju tretirao podjednako loše kao i njena porodica. Nikada nije saznala pravi razlog tome, ali sada kao neko ko je zauzeo mesto u njenom telu, znala je da se glavni razlog krio iza Margot. Koliko god mi bili razumni i bistrog uma, uvek se dogoti ta jedna osoba koja pomuti sav razum i tera te na loše i nepromišljene odluke.

Kalistija udahnu svež vazduh i dozvoli studenom povetarcu da joj štipa obraze. Srećna što je izbegla mogući susret sa budućim tiraninom, uživala je u opojnoj melodiji noćnih životinja koje su se zajedno sa melodijom instrumenata iz hale mašali, dajući potpuno novu notu muzici.

Požele da prošeta vrtom, dok je blistavi mesec odmenjivao crvenu svetlost baklji. Tiho, poput krivca, išunjala se iz sobe i uputila niz dugi niz hodnika sve dok se nije našla van palate. Znala je da ne treba da se plaši jer su svi prisustvovali proslavi, ali navika je navika. Učini joj se da se nešto čulo iza leđa i baci pogled ka tome. Ne videvši ništa, okrenu glavu kako bi videla put ispred sebe, ali joj crna tkanina ispuni vid. Snažno se sudari sa mekanim predmetom, dovoljno da se dočeka na zadnjicu.

Bolno protrlja istu i baci pogled na prepreku ispred sebe. Nedaleko od nje, isto završivši na zadnjici, nalazio se mali dečak njenih godina. Blistavo zelenih očiju i razbarušene kesten smeđe kose, koja se u divljim pramenova izvijala. Njegovo pegicama išarano lice se grčilo od bola dok je trljao stomak. Kalistija shvati da je ona razlog toga i brzo usta, pritrčavši kako bi mu pomogla.

" Jesi  li dobro?" zabrinuto upita dečaka, čija je stara i iznošena odeća značila da je šegrt u konjušnicama. Nepoznato dete je sumnjičavo pogleda, a potom njenu ispuženu ruku koja je čekala da bude prihvaćena.

" Neću ti ništa", tiho izusti osećajući kao da se događaj od pre nekoliko dana ponavlja. Samo što ispred nje nije bio onaj belokosi mladić zadivljujućih plavih kristala, već nežno i sitno dete u čijim se očima jasno vidi dobrota njegove  duše. Nesiguran, čvrsto je stisnu za šaku i ona mu pomože da se uspravi.

Dečak sitnim šakama otrese prašinu sa odeće i upitno pogleda Kalistiju.

" Ovaj", stidljivo se počeša iza uha, " Ja sam Oman. Žao mi je što sam ti se našao na putu."

Kalistija par puta trepnu zbunjeno, iznenađenja njegovim izvinjenjem. Znala je da je krivica njena jer nije pazila kuda ide, ali nije očekivala ovakvu izjavu. Njene guste crne obrve se skupiše, polako shvatajući da je Oman jedna od žrtava smicalica odrasle dece. Dečak ispred nje poskoči kada uoči njen izraz i ona odmah rastera tmurne oblake u svojoj glavi i pruži ruku prijateljstva.

"Kalistija", reče umilnim tonom. Dečakove zenice progutaše zelene livade i on se baci na kolena, spuštajući glavu na zemlju.

" Molim vas da mi oprostite, počinio sam greh vredan smrti!" drhtavim glasom je vikao, " Molim vas da mi poštedite život! Obećavam da se više nikada neće ponoviti!"

Kalistija ustuknu za korak, zatečena dečakovim piskutavim glasom koji je pretio da pukne. Nije znala kako je do ovoga došlo, ali je bila uverena da zna ko je ona. Snažno stisnu pesnice poželevši da istrgne kraljevsku krv koja je tekla njenim venama i zbog koje su se svi užasavali, drhteci od strahao kao da su ugledali smrt. Iako je njen otac bio gord i ohol, loš vladar koji nije poštovao svoje podanike, ona je bila drugačija.

Tiho cviljenje joj odvuče pažnju sa uskomešale oluje prekornih misli i ona se spusti na kolena. Pažljivo, kao da se približava divljoj životinji, nežno prisloni svoju ruku na dečakova leđa. Oman vrisnu, ali se ne usudi da podigne pogled. Kalistija se namršti.

" Podigni glavu", oštro mu naredi. Oman se trznu i omahnu, odbijajući da je posluša, tresući se poput pruta.

" Neću se ponavljati", ovaj put prosikta besno kroz stisnute zube. Njenom strpljenju se bližio kraj i više nije mogla, niti je želela da čeka. Dečak je polako podizao glavu. Mesečina je milovala crvene, suzama natopljene obraze, dok su se ljigavi potoci spuštali iz njegovog prćastog nosa.

Kalistija uze svoj svileni rukav i obrisa dečakove nove potoke suza. On se trznu, ali ne ustuknu. U njegovim očima je mogla da vidi zbunjenost, ali i dalje je poput srne,
bio preplašen. Kalistija mu se nežno osmehnu, onako kako su smao deca znala.

" Ne brini", reče, a onda mu uputi pogled koji je rušio sve predrasude o njoj i koji je govorio da možeš da joj veriješ, " Ja sam drugačija."

Oman ponovo trepni kao da ništa ne razume. Smrcnu, uvukavši u sebe onaj ostatak neprolivenih suza.
Kalistija mu se ponovo, još blistavije, osmehnu, a on se nervozno uzvrpolji na kolenima. Mogla je da nazre crvenilo u njegovim punačkim obrazima koje se lukavo prikradalo.

" Hej Omane", tiho ga pozva. To veče je nebo blistalo zbog svojih rasutih dragulja, a dvoje male dece je bilo obgrljeno srebrnim plaštom. Povetarac je mrsio njihove kose, noseći melodiju iz pravca palate. Kalistijine oči su blistale, ističući njihovu lepotu i opčinjijući Omana.

" Budimo prijatelji", nežno saopšti i pruži sitnu ruku sa ispruženim malim prstom. Dečak je u neverici oklevao, stid i neprijatnost su ga izjedali i on ponovo uputi Kalistiji pogled. Nikakva podla prevara nije stajala iza tih srebrnjaka koji su se presijavali na mesečini. Sramežljivo se osmehnu i prihvati njen mali prst svojim.

" Sa zadovoljstvom", reče veselo uz osmeh, dok je zvezda padalica parala nebo iznad njih.

a/n:

Jedva čekam da nastavim dalje pisanje. Zašto? Zato što sa ovim delom konačno mogu da realizujem ideju koju već dugo planiram. Spremite se, jer ono što vam uskoro sledi, neće vas ostaviti ni malo ravnodušnim( barem se nadam da ću to uspeti da izazovem kod vas). 💙
NASTAVIĆE SE...