KLER

Odradivši moju poslednju smenu za ovu nedelju uputila sam se ka svlačionici, jer ukoliko još koji trenutak provedem na prijemu sigurna sam da će se pojaviti još neki pacijent. Obavestila sam jednu medicinsku sestru da odlazim i prvoj godini sam objasnila na šta bi posebno trebalo da obrate pažnju, a zatim sam bila u potpunosti slobodna.

Još jednom sam proverila telefon za svaki slučaj, a zatim sam ušla da se istuširam; jer bi mi hladna voda uvek razbistrila misli. Odlučila sa da večeras izađem jer mi je preko potrebno da se odmorim.

Medicinsku uniformu i udobne bele patike sam zamenila kratkom crnom haljinom otvorenih leđa i vrtoglavo visokim crvenim štiklama. Pustila sam kosu iz vikokog repa koji sam imala tokom celog dana, par puta sam prošla prstima kroz svoje blage lokne, nanela sam maskaru i crveni karmin; nakon toga bila sam spremna.

Pozvala sam taksi i krenula ka izlazu, primećivala sam poglede na sebi ali sam ih jednostavno ignorisala. Samo sam žudela za jednom mirnom noći koju ću provesti sama uživajući u alkoholu i muzici ostavljajući sve probleme po strani. Nekada se ne bih usudila da izađem sama, ali sada mi to i odgovara na neki način.

Rekla sam taksisti adresu jednog od najluksuznijih klubova u gradu, retki su imali propusnice; ali ja sam spasila vlasnika pre par godina i imala sam privilegije. Racija nikada nije ulazila u njegove klubove, a meni je to odgovaralo jer mi nije trebalo da me neko od policije prepozna.

Zaobišla sam dugi red tinejdžera koji su se nadali da će ih pustiti, ja nisam najstrpljivija osoba. Prošla sam pored obezbeđenja koje me samo pozdravilo i poželelo dobar provod, nisam često dolazila, ali su me se sećali još iz perioda kada sam izlazila sa Kerol i Lenom. Otišla sam pravo do šanka i poručila vermut, jer nisam želela da sedim sama u separeu.

"Gospođice Kler, nisam Vas dugo video; gospodin Nejtan Vam šalje njegove pozdrave", konobar mi se ljubazno osmehnuo.

"Uzvraćam pozdrave", iskreno sam se osmehnula, Nejtan je vlasnik ovog kluba.

Primetila sam kako me par devojaka ljubomorno gleda, a muškarci su me odmerili; neki su bili diskretni dok se dugi nisu ni trudili. Bila sam svesna svog izgleda, ali egoi ovih muškaraca i duboki džepovi nisu nešto što je mene privlačilo.

"Je li te bolelo kad si pala?", udvarač broj jedan seda pored mene, neki razmaženi tatin sinčić koji je verovatno tek odnedavno započeo sa noćnim životom.

"Mislim, kada si pala iz raja."

"Jedan viski za mene i piće za damu", okrenuo se ka konobaru.

U ovakvim situacijama mi je najviše nedostajala moja značka... Tačno bih ga privela ko god da su mu roditelji, jer ove umišljene klince koji su samo želeli da se pokažu pred društvom nisam podnosila.

"Zamisli nije, jer me sam djavo vratio iz pakla, izgleda da sam bila previše i za njega; a maloletna derišta me definitivno nisu dorasla", otpila sam gutljaj pića i počela da se igram sa čašom, a on je naiskap popio onaj viski.

"Možda je bolje da poručiš neki sok, siguran sam da ne želiš da mama večeras viče na tebe..."

Bilo mu je potrebno par trenutaka da shvati šta sam rekla, a zatim je postiđeno nestao i izgubio se u gužvi. Konobar se tiho nasmejao na ovo, ali nije ništa rekao.

"Ćao lepotice, gde ti je dečko?", stigao je jedan prenabildovani tip i smestio se pored mene. Na levoj ruci sam odmah primetila srebrnu burmu i dodatno mi se zgadio, dok ga žena verovatno verno čeka kod kuće on bi da se provodi.

"Nemam ga", slegnula sam ramenima i prekrstila noge.

"Sigurno imaš dobar razlog, jer boginje kao ti su uvek zauzete..."

Razmišljala sam o tome da mu kažem šta mislim o muškarcima kao što je on, ali to bi značilo da ću se upustiti u raspravu koju nisam želela.

"Volim devojke, trenutno sam u lovu", namignula sam mu, a on je odmah nestao.

Pobedonosno sam se nasmejala samoj sebi, upali svakog puta.

Budem li večeras čula još jednu od ovih uletica, koje sam toliko puta čula u životu ima da poludim.

Nedaleko u separeu uhvatila sam pogled muškarca na sebi, a kada sam se malo bolje zagledala shatila sam da ga  poznajem. Tu kratku smeđu kosu i jake crte lica prepoznala bih i među hiljadama ljudi. Često sam se tokom nedelje prekorevala kada bih se uhvatila kako razmišljam o njemu. Sedeo je sam u zabačenom separeu, blago raskopčane bele košulje i zavrnutih rukava do laktova, a u ruci je držao čašu u kojoj sam pretpostavljala da se nalazi viski.

Mislila sam da je u uniformi i panciru najzavodljiviji; koliko sam samo pogrešila... Bela košulja je ocrtavala svaki njegov savršeno izvajani mišić, a uz to mu je davala ozbiljnost i mističnost. Bila sam slaba na muškarce u košuljama sa zavrnutim rukavima, to je jednostavno bilo jače od mene.

Čekaj malo, zar on ne bi trebao da je kod kuće sa ćerkom? Šta on radi u noćnom klubu, ispijajući ko zna koje piće po redu?

Moje razmišljanje o Karlosu je prekinuo  istetovirani bradati muškarac u srednjim četrdesetim godinama. Kao da sam ga negde videla, možda je košarkaš? Prestala sam da brojim, koji li je on po redu večeras?

"Večeras sam konačno shvatio zašto Arapi imaju ceo harem žena, oni te definitivno nisu upoznali."

Na trenutak sam razmišljala da ga gađam sada već praznom čašom, ali sam se suzdržala jer to ne bi lepo izgledalo u mom dosijeu. Verujem da sam do sada stekla dovoljmo iskustva da napišem knjigu "Kako ne prilaziti ženi".

"Izvini, je l' stvarno misliš da padam na te srednjevekovne fore?", iznenadila sam ga pitanjem, ali mi se on ljigavo osmehnuo.

"Neko je malo nervozan večeras, mislim da ti mogu pomoći oko toga", namignuo mi je.

"Slušaj, harem koji ti tražiš je tri separea dalje", pogledom sam mu pokazala na silikonske devojke sa prenapadnom šminkom. Bila sam na izmaku sa strpljenjem, a on nije shvatao da me ne interesuje.

Konobar mi je pružio novo piće i ja sam ga rado prihvatila ustajući od šanka, bilo mi je dosta ovoga za jedno veče. Sem toga, onaj koji je zagolicao moju maštu je samo par metara dalje.

"Stani, ne verujem da želiš da kreneš", zapovednički mi se obratio jako me uhvativši za nadlakticu što mu je bila velika greška.

"Skloni tu ruku da ne bi ostao bez nje", smireno sam mu odvratila.

"Opasna i vatrena, to mi se dopada..."

Čak je i moje strpljenje imalo granice, spustila sam piće na šank, a zatim sam mu uvrnula onu prljavu ruku i vešto ga oborila na zemlju. Moj postupak i njegovo otimanje praćeno mnoštvom psovki je privuklo mnogo više pažnje od one koju sam očekivala.

Obezbeđenje je odmah dotrčalo i preuzelo, moram ih pohvaliti Nejtanu kada ga sledeći put vidim.

"Gospođice, da li ste dobro?", jedan od njih mi je pružio ruku i pomogao mi da ustanem; nije bilo lako boriti se u štiklama.

"Jesam, hvala na pomoći", zahvalila sam mu se.

"Znaš li ti ko sam ja?!", još jednom je zagrmeo na mene.

"Niti znam, niti me interesuje", rekla sam uzimajući svoju čašu.

"Uništiću te, ima da mi platiš za ovo!"

"Možeš pokušati; ali iskrena da budem, red ljudi koji su mi isto to obećali je podugačak, načekaćeš se", otpila sam gutljaj vermuta dok su ga odvodili.

Namestila sam haljinu i zabacila kosu pre nego što sam se uputila se ka Karlosu koji je sve ovo posmatrao, vidno zabavljen. Videla sam kako mu se usne oblikuju u blagi osmeh.

"Uživao si u predstavi?", upitala sam ga.

Sela sam pored njega, a izraz lica mu je postao hladan kao i uvek. Vidim da ga nisam previše obradovala svojim prisustvom, ali bolje i on nego još neki muškarac sa onim forama.

"Nisi loša za bivšeg agenta, imaš hrabrosti da se suprodstaviš nekome ko je tri puta veći od tebe", otpio je gutljaj viskija i još jednom me odmerio pogledom.

"Moram se braniti sama kada samoprozvani specijalci sede u separeu ispijajući piće i sve to posmatraju bez uključivanja", morala sam mu uzvratiti.

Koliko god me jako privlačila njegova pojava, isto toliko me odbijao ovaj njegovi nadmeni stav Boga. Odisao je samopouzdanjem i arogancijom; jednostavno se ponašao kao da je ceo svet njegov.

Gde je nestao onaj brižni otac kojeg sam upoznala pre par dana?

"Šta radiš ovde?", upitao me njegovim nadmenim glasom.

"Dajem sebi oduška nakon naporne nedelje, nije kao da me kod kuće očekuje dete koje bih trebala da uspavam", nisam mogla da ne osudim njegov postupak.

Prisetila sam se smeđokose devojčice sa neodoljivim zelenim očima koja je neopisivo podsećala na njega. Znala sam kako je kada ti je jedan roditelj agent, jer tolike sam dane provela uopšte i ne dobijajući mogućnost da vidim svoju majku; ona jeste bila stroga i distancirana, ali njeni zagrljaji su mi u tom periodu najviše značili. Klara je zasluživala da makar noći provede sa ocem, jer njeno detinjstvo se nikada neće vratiti.

"Trenutno sam na zadatku koji ti ometaš", rekao je i pokazao konobaru da mu donese novo piće.

"Čekaj, u tu laž bih trebala da poverujem?", glasno sam se nasmejala.

Uputio mi je gnevan pogled, ali nije započinjao raspravu, jer bih je vešto dobila; mada sam se potajno nadala da će mi uzvratiti.

Istina je da smo nekada išli na zadatke u civilu, ali tada na stolu nikada ne bi gomilali prazne čaše. Sem toga znam da  prepoznam ozvučenje i tajne signale bez da osobu dva puta pogledam.

"Veruj u šta želiš, nije da me interesuješ", slegnuo je ramenima.

"Tvoj pogled mi nije tako izgledao", hladno sam mu uzvratila.

"Da li ti to pokušavaš da me oteraš?"

"Ništa ne pokušavam, ali Klara zaslužuje da slobodno vreme, kojeg i onako imaš premalo, provodiš sa njom i nadomestiš joj ljubav koju joj majka ne može pružiti."

"Otrovna si kao i uvek", videla sam bes i prezir u njegovim smeđim očima.

Snažno me povukao ka sebi i bila sam spremna da se branim, možda sam ipak malo preterala... U sledećem trenutku me vešto uhvatio oko ručnih zglobova i njegov snažni stisak mi je onemogućavao da se pomerim. Od sutra definitivno pojačavam treninge, jer sam ispala iz forme...

"Karlose, ne želiš da pravimo scenu", tiho sam ga upozorila.

"Ti si ona koja je započela", šapnuo mi je, a zatim je snažno pritisnuo usne na moje.

Umesto da iskoristim trenutak njegove slabosti i onesposobim ga, ja sam uživala u ukusu njegovih usana. Pokušavala sam sebe da ubedim da je alkohol kriv za ovo, ali poznavala sam sebe bolje od toga. Ni jedan nije bio kao on, nikada nisam osetila ovakav nalet strasti za vreme jednog poljupca. Nije mi dozvolio da se odmaknem od njega dok oboma nije ponestalo vazduha, a zatim mi je namignuo i ustao.

"Izgleda da ti je ponestalo otrova", ponovo mi je šapnuo, a ja sam mogla osetiti njegov topli dah na svom vratu.

Posle ovih reči se jednostavno okrenuo i otišao, a ja sam ga izgubljeno pratila pogledom dok je prolazio kroz masu i dalje ne verujući šta se upravo dogodilo. Dodirnula sam svoje usne i još uvek sam na njima osećala varnice od prethodnog poljupca.

Toliko o mom odmoru i opuštanju...

_________________________________________

Mišljenja mi pišite u komentarima. :)

Želim vam ugodno veče.