KLER

Kratko su mi objasnile plan zadatka, tinejdžeri u nekoj terorističkoj sekti su odlučili da se igraju negativaca, svi su rođeni i odrasli u SAD što znači da verovatno nisu imali prethodnih iskustava sa oružjem i napadima. Akcija će biti poprilično jednostavna, upadamo, razoružavamo ih, oslobađamo taoce, a zatim ih devojke vode nazad u bazu na ispitivanje. Samo se nadam da ć3 ovo proći bez komplikacija.

Radila sam ovo bezbroj puta ranije, ali sam bila nervozna i zabrinuta. U glavi sam samo videla scenu Aronove smrti i plašila sam se da će neko ponovo zbog mene stradati ili biti povređen, nisam to mogla dozvoliti.

"Da li si dobro?", Kerol me tiho upitala.

"Biću dobro kada se sve ovo završi i kada svi budu na bezbednom", bila sam iskrena sa njom.

"Normalno je imati tremu, ipak nisi bila na zadatku duže od dve godine", spustila je ruku na moje rame i prijateljski mi se osmehnula:"Žao mi je što smo te uvukle u ovo..."

"Hejli će nas voditi kroz školu, Kerol ti si zadužena za odvlačenje pažnje, Leno i Kler upadate sa timom za spašavanje talaca, vaš problem su napadači; ja vam čuvam leđa, ukoliko uvidim potencijalnu pretnju za bilo koga od prisutnih ili vas, pucam", naš razgovor je bio prekinut Sofijinim ponovnim objašnjavanjem akcije.

Kombi se zaustavio ispred srednje škole i odmah smo istrčale, što me podsetilo na vežbe tokom obuke. Radile smo kao tim i ni jedna od nas nije zaostajala. Mesto je bilo zatvoreno i policajci su se brinuli da niko od civila ne pređe sigurnusne linije. Oko sebe sam čula plač i paniku zabrinutih roditelja čija su deca bila zarobljena. Mogla sam samo zamisliti kako su se osećali kada su čuli za ovo, njihova deca su trebala biti na žurci povodom završetka polugodišta...

"Svi na svoje pozicije!", Sofija je uzviknula.

Lena i ja smo otrčale do ulaznih vrata sale za fizičko, praćenje jedinicom za taoce, čekajući potvrdu od Hejli i Sofije da možemo ući. Srce mi je ubrzanom kucalo i odećala sam nalet adrenalina u venama, mrzela sam talačke situacije; a povrh toga, svi oni su još uvek bili samo deca.

"Ne žele da odustanu i predaju se, ipak ćete morati unutra.", Kerol nam se obratila.

"U redu, imam pristup kamerama, na vratima nema obezbeđenja, dvojica su uz taoce, ostala trojica nadgledaju prozore, krenite!", čula sam Hejlin glas preko bubice i istog trenutka Lena je razvalila vrata.

Utrčale smo u salu, držeći pet dečaka na nišanu, po njihovom izgledu nisu mogli biti stariji od šesnaest i sedamnaest. Ovim su sebi uništili živote, završiće u u zatvoru na najmanje pet godina zbog ovoga.

"FBI! Bacite oružje i spustite se na zemlju!", Lena je glasno uzviknula.

Tri dečaka su je odmah poslušala, jer su im se strah i krivica ocrtavali na licu, ali dvojica su držala taoce. Specijalci su pritrčali trojici koja su bila na zemlji i razoružali ih pribijanjem iz zemlju.

Rukom sam dala znak Leni da je levi dečko moj, a ona je potvrdno klimnula glavom. Držao je pištolj naslonjen na devojčinu glavu, a ja sam mu se polako i pažljivo približavala. Plavuša je drhtala u njegovim rukama, prestravljena da bi bilo šta rekla.

"Baci oružje i zaustavi se ili ću pucati!", uperio je pištolj ka meni, ali je njegov stisak i dalje bio jak oko devojčinog vrata, ukoliko ovako nastavi, ona će ostati bez vazduha.

Prepoznala bih taj pogled i ton glasa uvek, ovo mu je bio prvi put; jer i pored jakih reči glas mu je blago podrhtavao. Njegovo držanje ga je takođe odavalo, nesigurno mahanje oružjem bilo je snak nesigurnosti.

"Ne radi ovo, ona je nevina, kao i svi ovi ljudi, gotovo je; izgubili ste onog trenutka kada smo ušli. Brojčano ste nadjačani, molim te da odustameš...", pokušavala sam da ga ubedim, ali ipak je odbijao da me posluša.

"U redu, ukoliko me ne poslušaš ova plavuša će umreti", repetirao je pištolj i ponovo ga prislonio devojci na čelo dok je njoj par suza skliznulo niz obraze.

"Zašto ovo radiš?", pokušavala sam da mu odvučem pažnju.

"Amerika je korumpirana, među narodom vlada netrpeljivost i mržnja, naš vođa se zalaže za pročišćenje sveta!", bio je ubeđen u svoje reči.

"Tako što ste planirali da ubijete nevine osobe? Pogledaj ih samo, ovo su nevini tinejdžeri i profesori; oni vam ništa nisu skrivili..."

"Oni bi bili žrtve zarad većeg dobra..."

"Kler, imaš tri minuta da ga ubediš, nakon toga biću prisiljena da ga skinem.", čula sam Sofijin glas. Ukoliko ga ona smatra za veliku opasnost, bez previše razmišljanja će pucati.

Devojka je tiho zajecala, preplašena za svoj život. Morala sam brzo razmišljati, neću dozvoliti da bilo ko danas pogine...

"U redu, baciću oružje, ali samo ukoliko je pustiš", napravila sam još par koraka prema njemu dok je osmatrao situaciju.

"Zašto bih to uradio?", upitao me.

"Devojka je nevina, ukoliko želiš vrednog taoca, uzmi mene."

Spustila sam pištolj i odgurnula ga dalje od sebe, podigla sam ruke u vis, dajući mu do znanja da ja nisam pretnja. Pažljivo sam koračala, prateći svaki njegov pogled lica, tražeći naznaku da bi je mogao povrediti.

"Razoružana sam, molim te, pusti je...", preklinjala sam ga, a on je ponovo uperio pištolj ka meni.

"Kler, imaš malje od minuta..."

Devojka ga je iznenadno udarila laktom, a ja sam iskoristila njegov trenutak nepažnje, hvatajući njegovu ruku u kojoj se nalazio pištolj. Pritisnuo je prst na obarač, ali je metak pogodio zemlju, jer sam na vreme odreagovala, zaradivši time dobar udarac u stomak.

Lena je drugog dečka napala istovremeno, koristeći njegovu nepažnju, otela mu je pištolj i savladala ga u jednom potezu.

"Kler, deset sekundi...", Sofija je bila ozbiljna.

Prisutni su vrištali, ali nisam mogla dozvoliti sebi da me to omete. Otela sam mu pištolj i odgurnula ga daleko od nas; a zatim sam ga oborila na zemlju; opirao se, ali sam ipak bila dosta jača od njega. Oborila sam ga na zemlju, čvrsto ga držeći. Iako je bio toga nesvestan, upravo sam mu spasila život.

"Sve je čisto Sofija, možeš se povući.", rekla sam.

Čvrsto sam ga držala dok mi dva specijalca nisu prišla i preuzela ga, stavljajući mu lisice, a zatim ga podižući.

"Dobar posao, agente Evans", jedan od njih mi se obratio, ali ga nisam prepoznala jer je nosio masku:"Odavde mi preuzimamo."

"Hvala.", rekla sam ustajući:"Vi ste takođe bili odlični."

Moj posao je ovde bio završen, ali nisam mogla otići dok  dok se ne uverim sa su svi dobro i da su ova deca ponovo sa svojim roditeljima. Tehničari iz hitne su utrčali, započinjući sa pružanjem prve pomoći svima kojima je u tom trenutku mogla biti potrebna.

"Hvala Vam, upravo ste mi spasili život...", iza sebe sam ugledala devojku koja je do pre nekoliko minuta bila talac.

"Nemaš na čemu da mi budeš zahvalna, samo sam radila svoj posao, sem toga, da ga ti nisi prva udarila ovo bi potrajalo mnogo duže, zaista si bila hrabra...", blago sam joj se osmehnula:"Trebalo bi da ti proverimo tu posekotinu iznad obrve... Kako se zoveš?"

"Biću dobro, nije ništa ozbiljno", odmahnula je glavom, ali sam ja od jednog tehničara uzela set prve pomoći:"Inače, zovem se Irena."

"Dobro Irena, ja sam Kler, molim te sedi dole, odmah ću ti to previti", obratila sam joj se, a ona me zbunjeno gledala:"Ne brini se, ja sam doktor."

Njen izraz lica je iz zbunjenog postao zadivljen, ali me je ipak poslušala, sedajući na parket; a ja sam se spustila na njenu visinu stavljajući rukavice.

"Zar ste vi agenti i doktori?", uputala me.

Glasno sam se nasmejala na ovo, pre nego što sam joj odgovorila:"Ne, nisu; ali ja sam trenutno na specijalizaciji iz urgentne medicine..."

"Ali radiš i kao agent?"

"To je duga priča, ali ovo sam uradila jer za kratko vreme nisu mogli pronaći slobodnog agenta...", rekla sam ispirajući joj ranu i pažljivo je procenjujući.

"Da li si gubila svest kada te udario?", upitala sam je, a ona je odmahnula glavom, što je bio dobar znak:"Da li osećaš mučninu ili vrtoglavicu?"

"Ne, rana me malo boli, ali to je to", tiho mi je odgovorila.

Nije bilo znakova preteranog bledila, jakog otoka i natečenosti, zenice su bile normalne i reagovale su na svetlost; trebalo bi da bude dobro...

"Imam dobre vesti, neće ti trebati ušivanje, ali ukoliko u naredna tri dana osetiš mučninu, vrtoglavicu ili izrazit otok odmah se obrati lekaru.", blago sam joj se osmehnula fiksirajući gazu flasterom:"Hajde da te vratimo roditeljima..."

Izašla sam sa njom iz skoro prazne sale i odvela je do najbližeg policajca kojeg sam videla.

"Nadam se da je možete odvesti njenim roditeljima."

"Naravno, hvala Vam na Vašem trudu", obratio mi se stariji prosedi policajac.

"Drago mi je da se sve dobro završilo."

Pogledom sam prelazila preko mase ljudi tražeći neku od devojaka, a ubrzo sam ugledala Kerol koja je razgovarala sa jednim od policijskih inspektora. Čak i nakon ovoga, njen posao nije završen, ona će ipak biti zadužena za ispitivanje napadača.

"Dobar posao, Kerol", obratila sam joj se, kada se inspektor odmaknuo.

"Nisam ništa učinila, prekinuli su moj poziv nakon nepuna dva minuta; Lena i ti ste spasile dan..."

"Učinila si sve što si mogla, ne možeš svakoga odgovoriti..."

"Ali oni su grupa neupućenih tinejdžera, trebala sam znati bolje...", krivila je sebe, iako nije bila kriva. Bila je izmorena, ali se trudila da to prekrije.

"Potrudi se da od njih izvučeš što više informacija, time ćeš sprečiti napade ovo grupe u budućnosti. Čak i ukoliko odbijaš to da prihvatiš, tvoj posao je od ključne važnosti..."

"Ostavimo sada to po strani; da li si povređena, želiš li da pozovem nekoga?", vešto je promenila temu.

"Par modrica i udarac u stomak, par sati sna i biću kao nova", osmehnula sam joj se, pokušavajući da je nasmejem.

"Hajde, odvešću te kući pre nego što se vratim u bazu", rekla je uputivši se ka svom autu:"Policajci preuzimaju odavde."

"Nema potrebe za tim, idi, očekuje te naporan posao."

"Ne pričaj gluposti, uvukle smo te u ovo nakon toliko vremena odsustva, najmanje što mogu učiniti za tebe je da te vratim kući.", bila je istrajna u svojoj nameri i ja sam shvatila da ne postoji način na koji bih je mogla odgovoriti.

Pratila sam je do jednog policijskog auta, a zatim smo obe ušle u njega.

"Kler, odlično obavljen posao.", Lenin glas me podsetio na to da sam još uvek bila ozvučena.

"Zar si išta manje očekivala od naše Kler?", Sofijin glas je prekorio.

"Devojke, večeras smo sve bile odlične, nadam se da ćemo uskoro ponoviti ovo okupljanje, ali bez naknadnih zadataka." nasmejala sam se.

"Naravno da ćemo ovo ponoviti, nećeš nas se tako lako rešiti.", ovog puta sam čula Hejlin glas.

"Radujem se tome, drago mi je što smo izgladile odnose; ipak je sve ovo bila moja krivica..."

"Ti si jedna od nas, inače krivicu snosimo zajedno.", rekla je Lena.

"Devojke, skinite ozvučenje i vratite se poslu, Kler sada mora da se odmori.", Kerol ih je prekorila, a ja sam skinula ozvučenje, ostavivši ga na zadnjem sedištu automobila.

"Adresa?", upitala me Kerol.

"Skota Holta 97", rekla sam shvativši da sam zaboravila da joj kažem adresu.

Pre nego što sam i shvatila, Kerol je zaustavila auto ispred zgrade u kojoj sam živela, izgleda da sam zaista premorena...

"Vidimo se uskoro.", rekla sam izašavši iz auta i pozdravivši se sa svojom prijateljicom.

"Laku noć", osmehnula se.

"Srećno sa ispitivanjem."

Nedugo posle toga ušla sam u stan izula sam se i skinula pancir bacajući ga dalje od sebe, bila sam toliko iscrpljena da sam se odmah srušila u krevet spremna da se konačno dobro naspavam, ali sa obzirom da mi smena počinje za manje od jedanaest sati verujem da to ni ovog puta neće biti moguće...

Kakav dan... Od ručka do odbrane srednje škole... Izgleda da naše prijateljstvo nikada neće biti obično; ali to mi neće smetati, sve dok imam njih na mojoj strani.

_______________________________________

Nadam se da ste uživale. :) Želim vam ugodno veče. :D

Mišljenja mi pišite u komentarima. :D