MIA

Nakon 2 sata

Kisa je napolju pljustala. Smejala sam se kao luda, onaj ludak je stvarno baksuz. Danas necu ni ici na fakultet, bilo mi je hladno te sam se odlucila presvuci u nesti toplije. Obukla sam farmerke  i svoj omiljeni dzemper. Sisla sam dole i svi su sedeli u salonu.

Sofija- "Bas steta, danas nema skolice za tebe."

Mia- "Jasta."

Promrljam.

Kristijan- "Kisa bas pada."

Viktor-"A ja bas planirao da izadjem iz kuce."

Sofija- "Gde li si planirao ici?"

Kaze vise za sebe.

Viktor- "Da razgovaram sa Anom, sada mi ne pada na pamet da po ovoj kisi se zajebavam i vozim 350km."

Mia- "Pa gde zivi ona?"

Sofija- "Daleko mila, daleko.. Nego ljudi, jel znate sta je meni palo na pamet?

Bila je presrecna.

Viktor- "Nema sanse da igramo drustvene igre Sofija."

Sofija- "Hajde ljudi pa sta,i ma nas taman 4 za 'ne ljuti se covece'."

Kristijan- "Koliko ti imas gofina?"

Sofija- "Pst lepi."

Viktor je mometalno pogledao u Sofiju koja se samo nasmejala.

Mia- "Mogli smo igrati, ja sam uvek pobedjivala u ovoj igri."

Viktor- "Ti?"

Kaze ironicno.

Mia- "Jok ti, nebitni."

Viktor- "Bas cemo da vidimo."

                          VIKTOR

Sofija je donela igru i sta ila je na sto, svi smo bili jedna boja i igra je krenula. Mia je imala srece dok je bacala kockice i stalno je  dobijala dobre brojeve i bila je presrecna zbog toga. Kristija i Sofija su se kao neka deca nervirali jer ih ona pobedjuje a ja nisam bas ni obracao paznju na igru, igrao sam kada je dolazio moj red samo da otarasim nije mi bilo vazno sto su svi oni imali po tri figurice u kucicama a ja nijednu. To je svakako samo obicna igra.Nisam ni gledao sta ko radi, Mia je u jednom trenutku pocela da vristi od srece i zagrlila me je. Bilo mi je odmah jasno da je pobedila.

Sofija- "Ma nije fer bre."

Pobuni se Sofija.

Mia- "Ko gubi ima pravo da se ljuti."

Nasmeje se. Ima ona lice andjela i ljude to zavara ali kao djavo.

                              MIA

Ups.. Ja zagrlih ovog ludaka,eh..Ali to se ne racuna. Sa se sebi nasmejem jos jednom zbog moje pobedi u toj igri.

Sofija- "Ovaj nas nijednu figuricu nema u kucici."

Mislila je na Viktora.

Viktor- "To je mozda jer me ne zanimaju te glupe igre, ha."

Sofija- "Ja bih pre rekla da je to zato sto si gledao sve vrene u Miu."

Viktor-"Ne lupaj."

Ja sam pogledala kroz prozor i kisa je stala. Bolje da ja ne izostajem od predavanja, ici cu ipak.

Mia- "Ja cu ipak ici na predavanja."

Sofija- "Sto da kisnes budalo?"

Mia- "Pa u zgradi smo, idolu."

Sofija- "Pa dok ti dodjes do zgrade.."
Mia- "Ipak zelim."

Viktor- "Ako zelis odvescu te ja."

Premisljala sam se u sebi.Nikada se ne bih vozila sa njim ali ovog puta hocu i to samo da bih ga nervirala,samo da ga nateram da odustane vise od toga da budem ovde. Mogu ja da pobegnem ali ne zelim da me on juri, hocu da ne on sam pusti.

Mia- "Okej. Idem da uzmem stvari."

Tako sam i uradila. Uzela sam knjige koje su mi trebale i sisla dole. On je vec bio kod ulaznih vrata i mi smo izasli. Kisa je bila malo prestala. Poslala sam poruku Ivanu, koji me smarao celu osnovnu i srednju skolu da me ceka ispred zgrade fakulteta. Ivan je zaljubljen u mene od naseg 7 razreda, ja sam takva mucenica da smo upali u isti razred i u srednjoj i evo sada idemo i na usti fakultet. Bila sam srecna zbog svog plana a vidim i Viktor je. Izgleda da je srecan jer sam ga zagrlila, strasno. Kada smo stigli ispred fakulteta izasla sam i Ivan me je cekao. Videla sam da Viktor jos nije otisao te sam poljubila Ivana. Crkni Viktore..