Nije uživala u svom prvom poljupcu koji ju je ostavljao bez daha. Pokušala je da ga odgurne, ali njezina krha građa nije imala šanse protiv njegovog mišićima izvajanog tela. Ugušiće se ako ubrzo nešto ne učini, te je uradila prvu stvar koja joj je pala na pamet.

Iz sve snage udarila ga je kolenom u stomak i Kolt se presavio od bola.
Ava se uspravila nadnoseći se nad njim, a na licu joj se jasno video prezir. Kolt ju je pogledao dok se rukom pridržavao za bolno mesto, imao je utisak kao da posmatra tamnu priliku čiji bes pali sve u okolini. Ona ga je posmatrala još koji trenutak, a onda se okrenula na petama i zaputila prema mestu gde je bio postavljen ručak. Shvativši da bi i on trebao da krene, polako se uspravio otirući prašinu sa sebe. Kad je podigao pogled, shvatio je da ga Ava posmatra s hladnim izrazom lica.

„Ti si više kreten nego princ“, procedila je kroz stisnute zube i okrenula mu leđa, nastavivši dalje.
Nije očekivao ovo od nje, a najmanje od svega, nije očekivao da ga njezine reči toliko pogode. Osetio je sramotu zbog onoga što joj uradio.

„Šta je to ušlo u mene?“ prekoreo je samog sebe dok je hodao iza nje.
Kada su konačno stigli, Ava je odmah uzela svoj obrok i nastavila dalje, tražeći slobodno mesto. Planirao je da je pozove za svoj sto gde je mogao da joj se izvine zbog neprimerenog ponašanja, ali kad je pokušao da joj se približi, ona je samo nastavljala da ga izbegava i to ga je ljutilo.
Zar nije mogla da mu da šansu da objasni?
Objasni? Šta? O čemu je razmišljao? Šta bih trebao uopšte da kaže?

„Hej, Ava, daj da zaboravimo ono što se malo pre dogodilo, bila je to greška. Nisam trebao to da uradim.“ Da li je to trebalo kazati devojci kojoj je ovo možda bio prvi poljubac?
Stvarno Kolt, možeš li biti jadniji?
Razmišljao je o tome dok je osećao kako ga sve više obuzima bes, ali nije hteo da odustane. Želeo je da nekako izgladi stvari. Na kratko se zamislio i ubrzo se setio nečega što bi moglo da joj privuče pažnju.

„Želim da ti ispričam priču o kraljevstvu Peridot i šumi. Takođe, želim da čujem tvoju dok budemo zajedno ručali.“ Značajno ju je pogledao dok je stajala okrenuta leđima. Te reči nisu imale toliko uticaja na nju kao što je on očekivao.
Ava se polako okrenula prema njemu, bezdušno ga pogledavši.

„Ha?“ U rukama je držala činiju pirinčane kaše iz koje se dizala gusta para. Ljudi iz kampa su sve više obraćali pažnju na njih dvoje i ubrzo su počeli da se došaptavaju između sebe.
Kolt se malo nakašljao, čisteći grlo, pa nastavio kao da se njezin nepristojni odgovor nije ni dogodio.

„Rekoh…“
Sve se brzo odigralo i niko se nije nadao Avinom potezu. Ljudi su posmatrali čitavo zbivanje širom otvorenih usta, dok se vrela kaša slivala niz Koltovu kosu i lice. Bio je šokiran i u neverici ju je pogledao u oči, tražeći objašnjenje. Osećao je kako mu se bes penje do granice pucanja, ali Ava ga je posmatrala kao da je odvratna buba koja zaslužuje da bude zgažena.

„Više nisam gladna.“ To je bilo sve što je rekla te je spustila praznu posudu na najbliži sto, uputivši se prema njezinom mestu gde se nalazila tokom putovanja.

Prinčeva garda u blistavom oklopu joj je blokira put, dok je Crni vitez držao podignut mač prema njezinom vratu. Za njih je bilo neprihvatljivo pustiti nekažnjeno osobu koja je javno ponizila njihovog gospodara.

„Hej prinče!“ zazvala ga je Ava.
Kolt se trgnuo iz misli i pogledao ju je okruženu vitezovima.
„Reci svojim vernim psima da mi se sklone s puta“, rekla je to bez trunke straha dok ga je gledala pravo u oči.
Pitao se što je to ušlo u nju. Nije mogao da shvati kako je moguće da devojka s bezdušnim pogledom u očima može biti ista ona devojka od pre nekoliko minuta. Ljudi oko njega su sve glasnije šaputali.

„Pustite je“, napokon je naredio.
„Vaša Visosti!“ glasno se usprotivio vitez u crnom oklopu.
Kolt je još uvek spuštenog pogleda čvrsto stezao pesnice prošarane venama. „Neću se ponavljati. Pustite je da prođe, dobro znam čime sam ovo zaslužio.“

Crni vitez je oklevao ali je popustio, jer je prinčeva reč bila zakon, a zakon se morao poštovati. Nevoljno su se razmakli, puštajući Avu da prođe. Svi prisutni pratili su je pogledom, došaptavajući se između sebe. Neki su bojažljivo gledali princa ispod oka, dok je oko njega kružila loša energija. Svi su gutali knedle, strahujući da bi mogao da iskali bes na njima bez obzira što su znali da on nije takav, ali je za sve postojao prvi put.

Kolt je nepomično stajao stisnutih pesnica s kašom na glavi koja se slivala niz njegovu kožu, natapajući mu pamučnu košulju. Nakon par dugih trenutaka, obratio se slugama.

„Pripremite mi toplu kupku i čistu odeću. Kasnije mi donesite hranu, sad nisam gladan.“
Sluge su se naklonile što su više mogle i u žurbi se zaputile da urade kako im je bilo naređeno. Kolt se ubrzo po njihovom odlasku povukao u svoj šator, ostavivši iza sebe gomilu koja je sada bila još glasnija.

Vitez u crnom oklopu bučno je vratio mač u korice i pogleda skrivenog ispod šlema ošinuo masu. „Budem li čuo neki zvuk osim onog koji prave posuđe i pribor za jelo, biće vam to poslednji obrok.“

Istog momenta sve je utihnulo. Oni koji su do pre sekund vatreno šaputali, sad su nemo klimali glavom kao znak da su shvatili upozorenje. On se lako okrenuo na peti i usput naredio ostalim vitezovima da se pridruže ručku, dok se on uputio prema prinčevom šatoru.