Mirisi gastronomske čarolije izdizali su se u pari iznad posrebrenih posuda, spajajući se u kovitlac slatkog mirisa koji je mamio svoje goste. Ava je gladno progutala nakupljenu vodu u ustima, suzbijajući je da krene da curi niz rubove njezinih usana.

Shvativši svoju očaranost postavljenom trpezom, odmahnula je glavom kako bi razbistrila misli. Radoznalo je osmotrila unutrašnjost šatora čija je prostranost bila znatno veća od spoljnog izgleda. Oskudno opremljena unutrašnjost davala je utisak velikog prostora.

Prostrani krevet prekriven raznovrsnim krznom nepoznatih životinja, usamljeno je čekao noć kako bi svojom udobnošću dočekao svog vlasnika. Nedaleko od njega stajao je veliki lakirani hrastov sto, a zastrašujuća planina papira strpljivo je čekala da ih princ pročita i odloži na deo koji je označavao njihov kraj.

Ava je izvila obrvu, iznenađena Koltovom nemarnošću zbog svojih obaveza koje su se gomilala uvis, ali slatki miris opojnih delikatesa ponovo joj je privukao pažnju. Navala pljuvačke ispunila joj je unutrašnjost usta i ona je gladno progutala, zamišljajući da je to sočno parče mesa.

Gladno je posmatrala rumenu koricu pečenog praseta i potamnelu spoljašnjost prepelice s koje se slivao zlatni livadski med. Riba, čije ime nije ni znala, slasno je počivala na hrskavoj, svežoj zelenoj salati prelivenoj limunovim sokom. Činije, iz kojih se izdisao gust dim primamljivog mirisa, bile su ispunjene pilećom supom, paradajzom i belom krem čorbom. Povrće i voće nepoznatih sorti svojom zrelošću odvlačili su Avi pažnju s raznolikih šarenih kolača i čokoladnih tortica.

Snažno je sklopila oči, osećajući prodoran Koltov pogled koji je upijao svaki njezin pokret. Neprijatnost joj se širila telom dok se vrpoljila na stolici. Tišina je uzela svoj danak, stvarajući stotinu pitanja u njezinoj glavi, a glavno je bilo zbog čega je uopšte tu?

Bolno grčenje u njezinom stomaku razbilo je zagrobnu tišinu. Vrela krv pokuljala je u njezine blede i upale obraze. Krajičkom oka bacila je pogled prema Koltu, koji se pretvarao da ništa nije čuo. Ava mu je tog dana još jednom bila zahvalna.

„Nadam se da je hrana po tvom ukusu. Osećaj se slobodnom da uzmeš šta god ti se dopada“, nežno joj se obratio Kolt, dok je nameštao belu svilenu maramicu oko vrata.

Ava bi da je situacije bila drugačija, sačekala da se on prvi posluži, ali njezin izgladneli želudac je cvileo, željan da oseti slasne zalogaje jela koja su na trpezi delovala nestvarno. Ma koliko bila gladna, pažljivo je odabrala pileću supu koja će prijati njezinom osetljivom želucu. Polako je srebrnom kutlačom zahvatila bistru tečnost prepunu sitnih rezanaca i blago dunuvši da otera vrelinu, prinela punim usnama. Eksplozija ukusa obuhvatila je svaki milimetar njezinog čula i ona je prionula na ostatak. Halapljivo je gutala svaki zalogaj, nastavljajući da dosipa sve dok nije ispraznila činiju.

Zanemarila je Koltov pogled i zavalila se u stolicu gladeći nabrekao stomak. Toplota jela širila se njezinim telom i ona se osećala zadovoljnom, ali i pored te količine supe, osećala je i dalje veliku rupu u stomaku koja je nastavljala da se grči i zavija. Zahvalna na velikoj količini, odlučila je da nastavi s belom krem čorbom. Pribojavala se hrskave arome mesa koja bi kasnije mogla da dovede do bola u stomaku, ali je ipak zahvatila veliku količinu i ponovo navalila na obrok.

Kolt ju je pažljivo posmatrao ispod oka dok je uzimao zalogaj po zalogaj pečene prepelice prelivene medom. Neprijatno iznenađenje zaustavilo je njegov poslednji zalogaj u vazduhu. Ćutljiva devojka, čiji je apetit bio neverovatan, tresla se dok su se krupne kapi suza poput letnje kiše slivale niz njezine mršave obraze. Srceparajući jecaji su joj napustili grlo i ona je bespomoćno krenula da briše potoke koji nisu prestajali da otiču iz njezinih krupnih očiju. Viljuška je ispala iz Koltovih prstiju, sudarivši se s porcelanom ravnog tanjira. Zvuk je odjeknuo, praćen škripom stolice i hitrim koracima koji su prilazili uplakanoj Avi.

Nesiguran šta da radi, jer su njegove sposobnosti tešenja uvek bile loše, Kolt je kleknuo na jednu nogu i snažno rukama obuhvatio Avu. Privukao ju je u topli zagrljaj, gladeći je po sitnim leđima, dok su se njezini jecaji gubili na njegovim grudima. Kolt se zagledao u daljinu, postavljajući sebi pitanje o tome šta su joj uradili u tom selu?

                              ***

Ava je šmrcnula, jedva gledajući kroz natekle kapke, a pola sata kasnije, izvor njezinih suza konačno je presušio. Kolt joj je ponudio svilenu salvetu i ona ju je rado prihvatila, skupljajući ostatke njezinog emotivnog pada.

„Vrati se u kočiju i pokušaj da se odmoriš“, nežno joj se obratio Kolt.
Mogla je da oseti radoznalost iza njegove maske smirenosti, ali se nije usudio da je bilo šta pita. Poslušno je klimnula glavom i napustila prinčev šator.

Radoznalo je posmatrala okruženje kojim je koračala. Kamp je bio prepun ljudi koji su poput vrednih mrava završavali svoje obaveze. Zvuk metala koji se sukobljavao s drugim privukao joj je pažnju na grupu muškaraca. Svi su nosili pamučne bele košulje labavo pričvršćene tankim kaišem oko struka i drvene mačeve. Preplanula koža im je isticala nabrekle mišiće i vitku građu, koja je čak i one u godinama činila neverovatno zgodnima.

Posmatrala ih je kako marljivo treniraju uz smeh dok su se gurkali, a znoj im se slivao niz lice i natapao lagane košulje. Ava je tada poželela da i ona zna da se bori. Iznenada joj je osvanulo pitanje o tome kako ratnici izgledaju bez gornjeg dela odeće. Uhvativši sebe o čemu je razmišljala, blago je pocrvenjela i hitro nastavila prema kočiji.

Pažljivo se zavukla u toplu unutrašnjost te umorno spustila svoje iznureno telo na mekani ležaj. Teški kapci su joj maglili vid, a oči su je pekle od prolivenih suza. Umotala se u pokrivač i ubrzo je utonula u čvrst san. Sanjala je o ljudima iz kampa, kako su poput mrava žurili da završe sav posao dok je sunce visoko na nebu, o zgodnim vitezovima koji su se borili i smejali, i o princu koji ju je držao u naručju dok joj se široko osmehivao.

Lep san je nestao brzinom svetlosti u vidu lepršave magle. Noćna mora zauzela je mesto u Avinim snovima, a umesto lepih snova, pristigla je tamna utvara izopačenog belog osmeha, spremna da ponovo napravi haos.