Kolt je sa zanimanjem odmeravao Avino telo dok je bila okrenuta leđima. Nalazila se na samo par koraka ispred njega, dok su šetali kraljevskom baštom koja se nalazila daleko od palate i radoznalih pogleda.

Mogao je da ubrza korak i da joj se pridruži, ali mu se više sviđao pogled s mesta gde se nalazio. Bilo mu je fascinantno kako je opušteno hodala u onome što je nosila. Po nekim moralnim pravilima, njezina odeća bila je vulgarna za devojku njezinih godina.

Koltova majka takođe je imala takve odevne kombinacije koje su prkosile dvorskoj modi. Kraljica Aurora nikad nije obraćala puno pažnje na to i često bi glasno govorila o takvoj odeći, ističući svoja uverenja.

„Za mene je odeća obično parče tkanine koja brzo propadne. Zato oblačim ono u čemu se osećam najudobnije i u čemu mogu lako da se krećem, a ne odeću koja je propisana po izmišljenim i nepostojećim plemićkim pravilima.“
Kolt nije mogao a da se svaki put ne složi s njezinom izjavom. Svakako, to je bila njegova majka, Ava je bila nešto drugo. Nije želeo da pravi buku oko njezinog izgleda, ali u dubini duše izjedala ga je zavist koja nije želela da iko sem njega vidi Avino zgodno telo i njezinu besprekorno čistu kožu.

Obukla je kratku i lepršavu suknju bele boje. Gornji deo suknje bio je sačinjen od zlata u obliku slova V, koji se izdizalo malo iznad kukova. Njezine grudi prekrivalo je malo parče bele tkanine uokvireno vijugavim zlatnim trakama, čineći da izgleda kao top bez bretela. Čak su joj i sandale, koje su sezale skoro do kolena, bile od zlata. Na bokovima je nosila svoj mač koji je labavo visio, dok su se njezini noževi nalazili po jedan na svakoj butini. Njezina kosa boje kestena bila je svezana u visoki rep, koji je u valovima padao do ruba njezine suknje. Da je nije poznavao, mislio bi da je boginja rata.

Ava je stala i iznenada se okrenula prema njemu. Nespreman, nije uspeo da skloni pogled s nje te je samo nastavio da je posmatra potpuno izgubljen u prizor ispred sebe. Zalazak sunca bacao je svoje zrake, obasjavajući Avinu desnu stranu tela i ističuću njezinu lepotu, dok se večernje nebo u toplim nijansama spuštalo, najavljujući mrak.

Ona mu se blago osmehnula, a on je ponovo primetio čudan pogled koji mu je upućivala.
„Da li je sve u redu?“ upitala ga je dok je desnom rukom stavljala nemirni pramen kose iza uha.
Kolt je progutao knedlu, osećajući prijatne žmarce koji su ga prožimali. „Naravno. Zašto pitaš?“ Široko se osmehnuo kako bi prikrio nervozu koja ga je obgrlila.
Ava ga sumnjivo pogledala, podigavši levu obrvu, ali je na kraju zanemarila njegovo čudno ponašanje. „Onako. Požuri, imam osećaj kao da sama šetam.“

Kolt je klimnuo glavom i ubrzo se našao pored nje, dok su polako rame uz rame koračali u suton. Nije znao šta da kaže te je dopustio da tišina uzme svoje vreme. Neko bi takvu situaciju nazvao neprijatnom, ali njemu je bilo dovoljno samo njezino prisustvo.

Poslednji zraci sunca nestali su s obzorja i pojavio se blistavi mesec sa svojim malim prijateljicama zvezdama. Zbog vedrog noćnog neba, mesečina je jasno obasjavala njihov put kroz baštu, kao i bilje koje je postojalo samo u kraljevstvu Peridot.

Izgubio je pojam o vremenu i o tome koliko su dugo već šetali, prijalo mu je njezino društvo. Skrenuli su iza velike žive ograde i našli se u ružinom vrtu. Bele latice upijale su mesečinu i onda su isijavale beličastu svetlost koja se izdizala u tačkicama. Njihovo lišće ispuštalo je ružičastu boju. U vrtu je bilo svetlo kao da je dan.

Ava je zastala, upijajući svaki detalj tog prelepog prizora. Kolt nije mogao da skine pogled s nje i dozvolio je sebi da otvoreno bulji u nju. Večernji povetarac na trenutak je dunuo i Kolt je primetio kako se Ava obgrlila rukama. Ne želeći da čuje od nje kako joj je hladno i da želi da se vrate nazad, brzo je skinuo sa sebe svoj crni kaput i ogrnuo njezina ramena, zadržavši svoje ruke na njima. Ona se okrenula i uputila mu pogled koji on i dalje nije mogao da razume. Setivši da je i dalje drži za ramena, krenuo je da ih skloni, ali ga je ona uhvatila za jednu ruku, uputivši mu topao osmeh.

Nije znao šta se u tom trenutku desilo u njemu i pre nego što je bio svestan, nežno joj je pridržavao glavu dok su se njihove usne savršeno stapale u strastveni poljubac. Mogao je da oseti njezin vreli dah na svojim obrazima koliko mu je bila blizu. Blago otvorivši oči, želeo je da baci pogled na njezino prelepo lice, ali je tada u mislima ugledao njezin izraz pun besa koji mu je uputila pre četiri godine. Shvativši šta je činio, blago ju je odgurnuo od sebe.

Nije želeo da se taj događaj opet dogodi, nije želeo da ga mrzi. Sa strahom u srcu, pažljivo je pogledao Avu koja se široko osmehivala. Strah je zamenila zbunjenost zbog njezine reakcije i kad je hteo da progovori, ona mu je prišla, uhvativši ga za kravatu. Nežno ga je cimnula k sebi i njihove usne su se ponovo spojile.

Na trenutak nije mogao da prestane da gleda u nju od iznenađenja zbog njezinog postupka, iako su njezine oči bile sklopljene. Brzo je u sebi rešio da se ne zamara s takvim stvarima i dopustio sebi da uživa u ukusu njezinih usana. Rukama ju je obgrlio oko struka i tako je privukao k sebi u zagrljaj. Ava se nije opirala, uživala je u toploti njegovog tela i zvuku njihovih otkucaja srca koji su pretili da eksplodiraju od uzbuđenja.

                                ***

Ava se vrlo dobro sećala svog prvog poljupca s Koltom u kojem nije uživala. Mogla je da kaže da ga je tada mrzela zbog toga što je uradio, ali je posle četiri godine ipak shvatila da tada nije znala svoje prave emocije.

Dok je bila u Ginovom Mansionu, često bi se u toku noći budila i sedela na oknu prozora dok je razmišljala o Koltu. Tada nije znala kako da nazove osećaj u grudima koji ju je bolno stezao na samu pomisao da ga neće videti dugo.
U početku je naporno trenirala da bi ispunila svoje obećanje kralju, ali kako je vreme odmicalo, njezin cilj se promenio. Tada je počela sve više da razmišlja o princu i njezina želja da ga ponovo vidi prerasla je u opsesiju, koja ju je terala da pređe svoje granice i tako pobedi Gina.

Na dan njihove borbe išunjala se iz svlačionice i uputila prema mestu odakle je mogla da vidi Kolta. Nije mogla da čeka početak da bi se ponovo sreli. Međutim, razočarenje što se u loži nalazio samo kralj, zapljusnulo je Avu poput ledene vode.

Sreću zbog njihovog ponovnog susreta zamenio je bes koji je vapio da ga pusti iz sebe. Zato je sačekala da meč počne i iskali ga na Ginu. Spazila je Kolta istog momenta kako je zakoračila u arenu, ali se u njoj probudio neki inat i za kaznu što nije došao ranije, odlučila je da ga ignoriše sve do samog kraja kada mu je uputila pobednički osmeh.

Iskreno ju je iznenadilo kada se vrlo brzo pojavio u bolnici s velikim buketom cveća. Bila je jako srećna u tom trenutku, ali to nije potrajalo dugo, jer je Kolt svojom preteranom brigom i zapovedničkim stavom uništio njezino raspoloženje. Nije htela da se previše napreže i da se svađa s njim, te je umesto toga zauzela svoj odbrambeni stav koji je zračio hladnoćom. Pošto mu je stavila do znanja da više nije ona stara, tračak bola joj se zabio u srce poput trna kada je videla njegov povređeni izraz lica, ali tu nije bilo povratka.

Nakon toga nije ga videla sve do ceremonije imenovanja. Gorela je od želje da porazgovara s njim i da reši nesporazum koji se stvorio zbog njezinog ponašanja. Bal je bio savršena prilika i ona je jedva čekala da obuče svoju haljinu, iako nije bila ljubitelj istih.

Zbog Mardž, koja ju je pratila u stopu, nije mogla da pomera glavu ni levo ni desno i potraži Kolta. Umesto toga, on je pronašao nju kad se našla pred kraljem. Neizmerna sreća koju je osetila kada ju je pitao za njezin prvi ples, probudila je leptiriće u njezinom stomaku. Planirala je da ga posle plesa pozove u šetnju da malo nasamo porazgovaraju, ali se plavokosa plemkinja, čije ime nije ni pokušala da zapamti, umešala u njihov mali balon sreće, pokušavajući da ponizi Avu.

Njoj to nije predstavljalo veliki problem iz razloga što nije imala dlake na jeziku. Pošto je sve bilo brzo rešeno, pokušala je ponovo sa svojim planom. To veče sreća nije bila na njezinoj strani, jer su se Demori otpadnici pojavili i uništili opuštenu i prijatnu atmosferu bala. Tada se setila kraljevih reči da će to biti žurka koju će svi pamtiti vekovima i morala je da se složi s njegovim rečima.

Te večeri događaji su se brzo smenjivali. Pojavljivanje kraljice koja je spasila Kolta i Kaija, kasnije njezin dolazak u Ginov Mansion, ponuda da se Ava priključi savetu i zahtev za koji su znale samo njih dve.
Dolazak u palatu za nju bila je velika prilika koju je ona planirala da iskoristi bez obzira na sve. Njezin plan da pozove Kolta u šetnju išao je glatko. Iako nije ništa rekla, njegove usne su se stapale, čineći njezino telo toliko lakim da je mislila da lebdi u vazduhu.
Želela je mnogo toga da kaže ali je odustala i prepustila se emocijama koje su pretile da je zapale.

Slična situacije bila je i s Koltom.
Noć je postajala sve hladnija i ona je osetila kako drhti, iako se osećala toplo zbog njegove blizine. Začas se našla u njegovom naručju. Nosio ju je poput princeze, dok joj je jednom rukom nežno pridržavao leđa. Ava je osetila blago rumenio i nije rekla ništa, već je samo naslonila glavu na njegovo rame dok je on brzo koračao prema palati.
Nije znala šta da očekuje od ove noći, ali je znala jedno. Šta god da se dogodi, neće se kajati, jer je godinama potiskivane emocije koje su želele da osete slobodu.

***
Hodnici palate bili su prazni zbog kasnih sati, što je Koltu i Avi odgovaralo. Nisu želeli da ih neko vidi, jer bi se glasine proširile celim kraljevstvom poput požara. Za sada su želeli da uživaju u tajnom užitku i nisu želeli da zbog trenutne situacije budu u centru pažnje.
Kolt je osećao kako gori dok je pokušavao da izgleda što pribranije. Bacio je nežan pogled na sklupčanu Avu u njegovom naručju. Imala je zamišljen pogled koji ga je donekle zabrinuo, jer nije znao o čemu je razmišljala.
Plašio se da se ne pokaje i da ga potom odgurne od sebe. Ako bi se to dogodilo, njegovo srce to ne bi podnelo. Stigavši ispred vrata koja su vodila u njegovu sobu, nervozno je pogledao Avu, ali mu se ona osmehnula i pružila ruku prema kvaci.
Kada su ušli, Kolt je petom desne noge udario vrata i ona su se glasno zatvorila. Sigurnim korakom uputio se s Avom u naručju prema njegovom krevetu. Nežno je položio Avu na satenski pokrivač i za korak se odmakao od nje. Nije bio siguran šta da uradi sledeće a da bude ispravan potez, nervoza ga je pritiskala da je osećao kako podrhtava.
Ava se uspravila u polu sedeći položaj i obuhvatila njegovo lice svojim rukama. Nežno ga je privukla k sebi, tako da je morao da se nasloni na krevet. Njezina zelena boja očiju jedva se nazirala ispod proširenih crnih zenica koje su pretile da progutaju dva smaragda.
Ubrzo se Kolt našao iznad Ave, a mala praznina koja je razdvajala njihova tela prštala je od elektriciteta. Nemoćan da se više uzdrži, poljubio ju je s velikim žarom, a Ava mu je uzvratila istim.
Njegove velike ruke prelazile su preko njezine mekane kože sve dok se nisu našle na butini. Čvrsto ju je stegnuo i pomerio u stranu, oslobodivši sebi mesto. Njegove usne su počele da se spuštaju preko Avinog vrata do njezinih grudi, ostavljajući za sobom nežne poljupce. Mogao je da čuje njezine ubrzane otkucaje srca. Njegovi prsti nisu mogli da miruju te su prelazili svakim delom njezinog tela.
Uzbuđenje između njih postajalo je sve veće i Kolt je jednim pokretom ruke otkopčao Avin zlatni top, oslobodivši njezine grudi koje su savršeno odgovarala njegovim šakama. Brzo je bacio pogled prema Avi, a lice joj je bilo crveno poput boje njegovih očiju. Želeo je da se nasmeje ali se suzdržao, jer bi tako upropastio njihov sudar strasti.
Pošto više nije mogao da izdrži nepodnošljivu vrućinu, nevoljno je odvojio svoje ruke s njezinog tela. Uz laki pokret svukao je košulju preko glave i nemarno je bacio na pod.
Ava je bila fascinirana njegovom mišićavom građom i požudno je posegnula rukom prema njemu. Osetila je kako je zadrhtao dok je ona prstima istraživala njegove čvrste mišiće. Pogled joj na trenutak odlutao na njegove pantalone. Primetivši veliku izbočinu na području njegovih prepona, Ava je osetila kako još više crveni. Kolt ju je, shvativši gde je odlutao njezin pogled, gurnuo natrag na mekani pokrivač.
Njihove usne su se ponovo spojile dok su se njihovi jezici žustro preplitali. Jednom rukom ju je milovao po grudima, dok je drugom pažljivo svlačio njezinu suknju zajedno s donjim vešom. Kolt je pokušao da se uspravi, ali ga je Ava snažno obgrlila rukama oko vrata. Znao je da se oseća posramljeno, ali to ga nije sprečilo da je uhvati za ruke i da ih skloni iznad njezine glave, snažno ih pridržavajući.
Sada je slobodno mogao da se uspravi da bi osmotrio prelep prizor pred sobom. Njezino zgodno i golo telo mirno je ležalo, dok su ga njezine smaragdne oči bojažljivo posmatrale. Bila je samo njegova, kao i sve ono što je njezina neprimerena odeća skrivala. Od same pomisli na to, telom su mu prošli prijatni trnci. Temperatura tela i glad za njom rasle su do granica pucanja.
Više nije mogao da kontroliše svoju požudu, pa je skinuo preostalu odeću s njih, uključujući i Avino oružje.
Nije mu promakao Avin iznenađeni pogled koji je bio skoncentrisan na jedan deo njegovog tela. Ovaj put nije uspeo da se suzdrži i široko se osmehnuo, nadnoseći se nad njom i tako je zarobivši ispod sebe.
Njihovi pogledi su bili ispunjeni čistom strašću koja se mogla osetiti u vazduhu. Ava mu je stavila ruke oko vrata i široko mu se osmehnula. Uzvrativši joj, gladno ju je poljubio dok su se njihova gola tela obasjana srebrnom mesečinom spajala u jedno.


***
Kolt se okrenuo u velikom udobnom krevetu i rukom potražio Avu. Shvativši da opipava samo posteljinu, istog momenta se uspravio u polu sedeći položaj i pogledom počeo da je traži u polumračnoj prostoriji.
Čudan osećaj tuge i neverice krenuo je da mu se uvlači u srce, a onda je osetio hladan povetarac. Okrenuo je glavu u pravcu balkonskog prozora, a iza širokog otvora nalazila se ona.
Ava je bila naslonjena na ogradu balkona i zamišljeno posmatrala nebo koje se blistalo zbog meseca.
Kolta je istog trena preplavilo olakšanje, koje vrlo brzo zamenilo uzbuđenje zbog njezinog tela u njegovoj beloj košulji. Dohvatio je noćni mantil koji se nalazio u blizini kreveta i obukavši ga, uputio se k njoj. Nežno ju je obgrlio oko struka, dok joj je vrat obasipao poljupcima.
„Da li se sećaš kakvo je nebo bilo one noći kada smo se prvi put sreli?“ upitala ga je Ava i dalje zamišljenog pogleda.
Kolt je naslonio svoju bradu na njezino rame. „Najlepše zvezdano nebo koje sam ikada video, slično kao i večeras“, odgovorio joj je.
Ava je potvrdno klimnula glavom. „Kada smo prvi put razgovarali u tvom šatoru dok smo ručali, nisam mogla mnogo toga da kažem zbog suza koje nisam mogla da kontrolišem“, nastavila je.
Kolt ju je zbunjeno pogledao.
Ava je imala pogled uprt u daljinu. „Od kako znam za sebe bila sam siroče koje je odgajala sveštenica imena Diana. Bila je to stroga žena koja je imala bizarne načine kažnjavanja dece iz sirotišta. Bili smo kažnjavani čak i zbog pitanja o našim roditeljima.“
Nije se nadao da će mu pričati o sebi i svom detinjstvu. Pre četiri godine  želeo je da čuje njezinu priču, čak je pokušao i da je prisili na to, ali sad je sama započela tu temu. Imao je osećaj da je želela da mu otvori svoju dušu i da mu kaže sve što nikome nikada nije rekla.
„Jednom sam čak i ja postavila to pitanje. Sećam se njezinog hladnog pogleda i usiljenog osmeha. Rekla mi je da se uveče nađem s njom kod njezine kuće. Imala sam šest godina i bila sam naivna. Tada još uvek nisam razumela koliko ljudi mogu biti izopačeni. Kada smo se našle na ugovorenom mestu, uhvatila me je čvrsto za ruku i vukla za sobom. Pokušala sam da se otrgnem, ali sve što sam uspela da dobijem bio je šamar koji me je skoro ostavio bez svesti. Čak i sad, dok ti ovo pričam, u ustima osećam ukus krvi koji sam tada prvi put okusila.“
Kolt ju je još jače obgrlio, uznemirivši se zbog njezine priče.
„Ubrzo smo stigle u malu prostoriju bez prozora koja se osećala na svinjski izmet i bez jedne reči me gurnula u nju. Ne znam koliko si upoznat s činjenicom da su svinje svaštojedi. Kada su gladne, ne gledaju da li si biljka, predmet ili čovek. E, pa, nedaleko od crkve nalazila se mala štala u kojoj je jedan siromašan seljak odgajao svinje koje su bile više gladne nego site. Diana im je to veče priredila gozbu. Osetila sam njihov vreli dah na sebi, čak je par njih pokušalo da me ugrize. Nekako, čak i sad, smatram to glupavom srećom. Uspela sam da se iskobeljam iz njihovog izmeta i da na zidu pronađem oslonac uz kojeg sam se uspela da popnem. Cele noći sam provela pridržavajući se za drvenu gredu u strahu da zaspim, jer ako bi se to desilo, bila bih mrtva pre nego što bih i bila svesna toga.“
„Avo...“ obratio joj se Kolt nežnim glasom. Želeo je da prestane da se priseća loših uspomena, ali ona je samo tvrdoglavo odmahnula glavu uz široki osmeh.
„U redu sam“, rekla mu je, umirujući ga. „Sada imam dvadeset i dve godine i više me nije strah prošlosti, čak se ni ne osećam loše kad pričam o tome. Kao što vidiš, preživela sam tu noć. Ujutro je došla da me pokupi, ne progovorivši ni reč. Mogu slobodno reći da je tada sve počelo u vezi mog problematičnog ponašanja i upadanja u probleme. U želji da pobegnem odatle, stvarala sam sebi mnogo nevolja zbog kojih je situacija postajala sve gora i gora. Na kraju se završilo tako što me je pretukla kožnim kaišem sve dok mi se koža nije počela odvajati od mesa.“
Kolt je progutao knedlu, setivši se užasnih rana koje je video dok su ih vidari čistili i previjali. Tada mu je pala na um činjenica da i pored toga Ava nema nikakvih ožiljaka na svom telu. Taman je krenuo da je upita o tome, ali mu je ona, kao da mu je pročitala misli, odgovorila na njegovo neizgovoreno pitanje.
„Jedan od čarobnjaka tvog oca uklonio ih je onog dana kada smo se Gin i ja borili. Zapravo, čak ni ja nisam znala za to dok me Mardž to veče nije upitala za večerom. Uradio je to bez mog znanja i puno sam mu zahvalna. Znaš, Kolt, da se ti tada nisi pojavio, ja bih verovatno bila miljama daleko ili bih se onesvestila nedaleko od sela i umrla.“
Kolt je progutao gorku knedlu. Želeo je da je nekako uteši, ali za bolnu prošlost nije postojao lek. Ava se konačno okrenula prema njemu i široko mu se osmehnula.
„Ne kajem se jer su me roditelji odbacili po rođenju i što sam imala težak život. Upoznala sam i zavolela tebe, iako umeš da budeš kreten.“
Kolt i Ava su se u isti čas nasmejali dok su im se glave polako privlačile poput magneta. Njihove usne su se po ko zna koji put te noći spojile. Kolt ju je uhvatio za butine i podigao, a ona mu se, obgrlivši ga rukama oko vrata i nogama oko struka, potpuno predala. Tako spojeni, kretali su se prema krevetu, ostavljajući mesec i zvezde za sobom.

***
Jaka svetlost kristala obasjavala je prostranu radnu sobu prenatrpanu papirima i knjigama. Kraljica, koja je neumorno iščitavala spise pred sobom, bila je jedina osoba u toj prostoriji.
Nakon što je razmenila trenutak nežnosti sa svojim mužem a potom poslala svoje sledbenika da uživaju sa svojim voljenima, prionula je na posao.
Kraičkom oka bacila je pogled prema planini koja ju je neumoljivo čekala da je pogleda, pa je razočarano uzdahnula, vrativši se čitanju. Vreme je brzo prolazilo i kada je drugi put bacila pogled prema prozoru, na njima su se već odbijali prvi jutarnji zraci sunca. Nebo je poprimalo nežnu nijansu crvene boje, rasterujući tminu noći. Bio je to lep prizor i Aurora je dozvolila sebi da uživa u njemu.
Nije bila svesna da je zaspala dok se nije naglo trgla iz lakog sna i pritom oborila planinu papira. Tiho je opsovala u sebi i istog trena uzela da ih ponovo skuplja. Razmišljala je i da ih ostavi samo tako, jer ih više nije imalo smisla slagati. Njezina kancelarija već je bila prepuna razbacanih papira, spisa i knjiga, ali mala sveska grubih i ispucalih korica privukla joj je pažnju. Radoznala, odložila je skupljenu gomilu na sto i uzela da zaviri u njezinu unutrašnjost.
Prvo što je shvatila jeste da je to bio nečiji dnevnik. Ime osobe nije bilo zapisano, ali je njegov čitki rukopis i dalje bio razaznatljiv posle dugogodišnje starosti dnevnika i njegovog papira. Pogledom je brzo preletala stranice sve dok iz dnevnika nije ispala cedulja. Aurora se sagnula da je dohvati, znatiželjna šta se nalazilo u njoj. Pre nego što ju je raširila, perom je označila stranu u dnevniku iz koje je cedulja ispala. Brzo je raširila obično parče papira i počela da čita ono što je na njemu bilo ispisano. Aurorine obrve su se skupile, stvarajući bore na čelu.
Jedan od kristala koji je sada isijavao samo blagu svetlost zbog sunčevih zraka koji su preplavili kraljičinu kancelariju, iznenada je eksplodirao, praveći glasnu buku i kišu svetlucave prašine.
Aurora je bledo pogledala u pravcu gde se do pre sekunde nalazio kristal i strah koji je ščepao njezino srce izbio joj je vazduh iz pluća. Bleda kao krpa srušila se kolenima na pod, dok se rukom pridržavala za grudi, pokušavajući da dođe do daha. Unezvereno je gledala kako i ostali kristali pucaju, pretvarajući se u beličastu prašinu koja je padala oko nje.
Neko ko se nije razumeo u magiju rekao bi da je verovatno bila vezana za njih, ali istina je bila mnogo surovije. Bili su to „Suze anđela“. Postojalo je samo deset i svih deset su pripadali kraljici Aurori. Kada bi jedan pukao, to bi predstavljalo lošu sreću ili moguću opasnost u skorijoj budućnosti.
Pucanje svih kristala značilo je samo jedno.
Smrt.
Sudbina ih je još jednom nasamarila, skrativši im još više preostalo vreme.