Ava nikada pre nije prisustvovala balu. Mardž ju je podučavala svemu što je bilo potrebno da zna, ali to je bilo totalno drugačije od pravog iskustva. Dvorana je bila ogromna, belih zidova koji su bili ispunjeni visokim prozorima. Podigla je pogled i primetila balkon koji je okruživao celu dvoranu. Svetlost je bila prigušena, ali je jasno mogla da vidi tela koja su se pomerala u svim pravcima, što je značilo da je gore bilo puno ljudi.

Pozornost je vratila na plemiće oko sebe, koji su bili počasni gosti. Nosili su raznolika odela različitog kroja, dezena i boja. Bio je to pogled ispunjen šarenilom. Iako je bila gužva, Avi nije smetalo ni najmanje. Osećala se kao da tu i pripada.

Mardž i ona koračale su prema mestu gde je sedeo kralj i čavrljao s Ginom. Stigavši do stepenica, Ava je uhvatila suknju haljine, blago je podigavši dok je izvodila kniks.

„Vaše Visočanstvo, želim Vam dobro veče.“
„Dobro veče, Avo“, odgovori joj je kralj sa osmehom na licu. „Večeras si prava lepotica.“
„Hvala Vam, Visočanstvo“, odgovorila je spuštenog pogleda, blago porumenevši.
Gin se glasno nasmejao. „Mardž, odradila si dobar posao.“
„Hah!“ Bilo je sve što je rekla, ošinuvši Gina pogledom s vragolastim osmehom na licu.

Ubrzo se pojavio Kolt, probijajući se kroz gužvu i prišao Avi. Ona ga je značajno pogledala, a on joj je uzvratio ozbiljnim pogledom. Na trenutak se zbunila da nije nešto pogrešno uradila, a onda joj je on pružio ruku, blago se naklonivši prema njoj.

„Mlada damo, da li biste mi učinili veliku čast i učinili me tako najsrećnijom osobom na svetu, ako bi zaplesali sa mnom glavni ples?“
Ava ga je posmatrala par trenutaka, a on je imao osećaj da ga je oblivao hladan znoj. Strahovao je da će ga odbiti, ali na njegovo iznenađenje, Ava je pružila ruku, položivši svoju šaku u njegovu i vedro mu se osmehnula.
„Biće mi čast.“

Koltu je srce jače zalupalo i on je pocrveneo. Brzo je potisnuo taj osećaj, uspravivši se i pogledavši oca. Kralj je klimnuo glavom i podigavši ruke, zatapšao tri puta. Muzika je stala a ljudi utihnuli.

„Neka ceremonijalni ples ove večeri otpočne“, zaorio se njegov gromki glas.
Muzičari su bez oklevanja zasvirali drugačiju melodiju, sporiju nego prethodnu.

Kolt je Avu poveo do podijuma. Još se ljudi okupljalo za ples, ali njihovi pogledi bili su prikovani samo za njih dvoje. Elegantno su koračali usklađenih koraka, a kad su stali, Kolt je uzeo Avinu desnu šaku i položio je u svoju levu, dok je desnu položio na njezin uski struk. Sad je bila samo malo niža od njega, pretpostavljao je da je tako zbog visokih potpetica. Bili su toliko blizu jedno drugom da su im se nosevi skoro dodirivali.

Muzika je završila sa sporom melodijom, označivši da je okupljanje završeno. Iste sekunde počela je nova melodija, koja je bila brža i žustrija nego prethodne dve. Kolt je poveo ples, a Ava ga je iste sekunde počela pratiti. Okretali su se oko svoje osi dok su se mimoilazili sa ostalim parovima. Kolt je bio vidno iznenađen njezinim pravim držanjem i lakim koracima. Imao je osećaj kao da pleše s profesionalcem.
Mardž ju je stvarno dobro obučila.
Na tu pomisao veselo se osmehnuo.

„Iznenađen?“ Ava mu se samouvereno obratila.
„Prilično“, Kolt je odgovorio.
„Izgleda da mogu da pariram plesnim veštinama kraljevske porodice.“
„Rekao bih da si i bolja.“
„Da li da smatram to komplimentom?“
„Naravno.“
„Hvala.“
Nastavili su da plešu, konstantno gledajući jedno u drugo sa osmesima na licu.
„Avo“, zazvao ju je.
„Da, Kolte?“

Na pomen njegovog imana, blago se trznuo, osetivši kako mu trnci prolaze celim telom. Njezin divni glas izgovorio je njegovo ime tako slatko i mekano da je imao osećaj da se topi.

„Večeras si prelepa.“
„Hoćeš da kažeš da drugim danima nisam lepa?“
„Ne, ne! Ne bih se usudio! Ali, hoću da kažem da si večeras posebno lepa.“ Sklonio je pogled, porumenevši.
Ava se tiho zakikotala i veselo ga pogledala. „Pretpostavljam da to isto važi za tebe.“
„Hvala.“ Nežno se osmehnuo, nastavivši da se rumeni.

Dok su plesali, kralj, Gin i Mardž su ih pomno posmatrali.
„Mardž, moram ti odati priznanje. Obavila si stvarno dobar posao. Nisam se nadao da ćeš od nje napraviti damu“, kralj je rekao Mardž.
„Hvala, Rodžere. Cenim tvoju pohvalu.“
„Iskreno, nisam ništa očekivao od nje. To dete je previše slobodnog duha. Drugačija je od ostalih. Da mi je neko rekao da će ona jednog dana poslati u bolnicu izlomljenog Gina, odsekao bih mu jezik.“

„Čuda se dešavaju“, veselo je dodao Gin, koji je ponosno posmatrao Avu kako se kikoće i veselo pričala s Koltom.
Kralj je baci pogled prema njima. „Čini mi se da pozitivno utiče na Kolta. Postao je odgovorniji i obavlja sve poslove na vreme. Šta se desilo taj dan u bolnici?“
„Ništa.“
„Stvarno?“
„Da. Samo ga je hladno pogledala. Mislim da mu je to bilo dovoljno da se razočara. Verovatno je tražio spas od razmišljanja o njoj u poslu.“
„E, pa, zahvalan sam na tome. Prvi put u životu obavio je sav posao pre vremena.“
„Stvarno izgledaju kao dobar par.“
„Slažem se.“ Izgovorivši ovo, kralj je klimnuo glavom da još jednom potvrdi svoj odgovor.

Stvarno su izgledali neverovatno. Kao par iz snova. Ko bi rekao da čudno obučena devojka, koja se pojavila pre nekoliko dana u areni izgledajući poput divljakinje, može da izgleda poput princeze.

Ples je trajao i trajao, a onda se melodija polako završila i svi koji su plesali, zapljeskali su za kraj. Kolt je uzeo Avu za ruku i nežno je poljubio, ali ona nespremna na taj čin, pogledala ga je s iznenađenjem, blago pocrvenevši.

„Hvala ti na ukazanoj časti. Bio je to najlepši ples koji sam imao.“
„Zadovoljstvo je moje.“
„Želiš li da malo predahnemo?“
„Naravno, ova haljina je teška čitavu tonu, a cipele me ubijaju.“
Kolt je na trenutak bio zatečen pojavom one stare i uobičajene Ave. Ne suzdržavši se, počeo je da se smeje. Da niko ne primeti, Ava ga je ljutito udarila laktom u bok. Prestavši da se smeje, pružio joj je svoju ruku i Ava ga je uhvatila ispod lakta.

Izgleda da ni Mardža tu nije mogla ništa da napravi.
Polako su koračali prema slobodnom stolu gde su se nalazile tri stolice. Stigavši, Kolt je izvukao stolicu Avi i potom je i sam seo preko puta nje. Prišao im je sluga donoseći im piće i posluženje, a Ava je zahvalno prihvatila piće i otpila veliki gutljaj.

„Pažljivo, taj alkohol je jak“, upozorio ju je Kolt.
„Nije sigurno jači od Ginove domaće rakije“, samouvereno mu je rekla.
„Pila si to?“
„Naravno. Sada mogu da popijem celo bure bez problema.“ Široko mu se osmehnula.

Dok ju je gledao s nevericom, shvatio je da je sada konačno njezino ponašanje bilo ono staro. Ali samo u njegovom društvu. Muzika je otpočela drugu melodiju gde je dosta ljudi ponovo zaplesalo. Par momaka prišlo je Avi, pitajući je za ples, ali ih je ona ljubazno odbila, primetivši Koltov gorući pogled. Potom su razgovarali o ničemu određenom, sve dok se jedna prilika nije približila stolu.

Ava je pogledala pridošlicu. Bila je to prelepa devojka plave kose u crvenoj haljini s pogledom punim mržnje prema njoj. A onda joj se u sekundi stav promenio, pa se veselo osmehnula, raširivši crnu čipkanu lepezu preko lica tako da su joj se samo oči videle. Ava ju je odmah prozrela. Mardž ju je upozoravala na ovakvu vrstu plemićkih dama i dobro ju je pripremila ako ikad dođe u situaciju da razgovara s njima.

„Njihova gluma je na nivou profesionalca. Njihova nevinost je lažna maska ispod koje se krije lice zmije.“
Ava se ljupko nasmešila, primetivši Koltovu nervozu i loše raspoloženje.
„Oprostite mi na upadanju, ali nisam mogla a da ne priđem da se upoznam s novim vitezom. Pogotovo ženskim. Ja sam Saša Dero. Jedina ćerka grofa Bruna Dero. Čast mi je da se predstavim. Mogu li da čujem Vaše ime, nisam bila prisutna ceremoniji.“

„Naravno, čast je moja, Saša, da se predstavim tako divnoj i lepoj devojci kao što si ti. Ja sam Ava Invikta, vitez visokog reda.“
„Oh, to je čudno.“
„Šta to?“
„Mi ovde u kraljevstvu Peridot kad se predstavljamo kažemo uvek ime jednog člana porodice.“
„Upućena sam u to.“
„Pa? Ako ne spominješ nikoga. Da li to znači da nemaš nikoga?“ Saša je postavila ovo pitanje što nevinijim glasom, suzivši oči poput grabljivice.
Ava se kladila da ima zlobni osmeh ispod lepeze. Osećala je Koltov bes, ali pre nego što je on uspeo da se umeša, Ava joj se ljubazno osmehnula.
„Oh, gde su mi maniri. Da li bi mi oprostila i dozvolila da se ponovo predstavim, ovaj put ispravno.“
„Naravno, ne dozvoli da te išta sprečava.“ Saša ju je i dalje gledala s visine.

Avu je to zabavljalo. Ustala je sa stolice i prišla na korak od Saše pa odradila savršeno odrađen kniks.
„Moje ime je Ava Invikta. Vitez prvog reda, sledbenik i zaštitnik princa Kolta te najmlađe dete i prva ćerka vojvode Gina i vojvotkinje Mardž Teris.“
Saša je razgoračila oči usled šoka, Kolt je uradio isto.

„Molim? Vojvoda i vojvotkinja Teris nemaju žensko dete, imaju tri sina.“
„Izgleda da niste dobro informisani. Oni od pre četiri godine imaju i četvrto dete, prvu ćerku.“
„Hoćeš da kažeš da su te usvojili?“
„Tako je.“
„To i dalje ne znači da si u krvnoj vezi s njima. Tako da nemaš pravo da se služiš njihovim prezimenom.“ Saša je bila uporna u svojoj zlobi.
„Žao mi je što ću morati ponovo da Vas ispravim, ali moje prezime je Invikta, koje mi je dodelio lično kralj Peridota. Svakako, i da se služim njihovim prezimenom, ne treba da se tiče grofove ćerke.“ Ava je naglasila poslednje reći, smešeći se.

Saša je pocrvenela u licu od besa. Glasno je sklopila lepezu, pokazujući svoj ljutit izraz. „Kako se usuđuješ da mi se tako obraćaš? Ti nisi ništa više do obične seljančice koja je došla iz daleka. Može te usvojiti hiljadu vojvoda i vojvotkinja, ali to neće promeniti činjenicu da si rođena u nižem staležu. Možeš obući najskuplju haljinu i staviti najskuplji nakit, naučiti etiku plemića, ali to neće promeniti činjenicu da si bezvredna. Ti si niko i ništa.“
Kolt je ključao od besa, spreman da izbaci Sašu iz palate. Krenuo je da ustane, ali ga je zaustavila čvrsta ruka, vrativši ga na mesto. Iznenađen, okrenuo se, znajući već ko bi to mogao da bude. Kai je stajao iza njega sa istim ispisanim besom na licu. Gledao je prema Avi i Saši. Kolt je ostao da sedi, znajući da ga njegov prijatelj nije zadržavao bez razloga, pa je vratio pogled prema dvema devojkama.
Ava se podrugljivo nasmešila i prišla za još jedan korak Saši, tako ostavljajući svega par centimetara između njih. Ava ju je pogledala, ne pokazujući nikakvu emociju, pa se Saša trznula, ali ju je nešto sprečilo da ustukne. Telo nije htelo da je sluša, nije mogla da skine pogled s tih očiju koje su je preteći posmatrale. Osećala se kao da će se onesvestiti od iznenadnog naleta straha.

„Hej. Saša, jel tako?“
„Taa.. ko.. je“, Saša je promucala.
„Slušaj pažljivo. Ako sam ja niko i ništa, a ti grofova kćer u tako 'bitnom' krvnom srodstvu“, ispljunula je Ava, ogorčeno dižući prste pod navodnike da naglasi reč, „zašto onda ti, koja si rođena u visokom društvu, nisi imenovana za viteza? Jesi li ikad postigla nešto veliko u životu osim što si, pretpostavljam, ispijala čaj s 'prijateljicama'?“ Ava je opet podignula po dva prsta u zrak.

„Kako…“
„Pst. Nisam završila. Reci mi, Saša, misliš li da me zaboli ko si i šta si ti? Za mene si obična bučna mušica koja treba da bude zgnječena jer je iritantna“, nastavila je Ava ponosno uzdignute glave.

Avine oči su se smračile. Kolt je prepoznao taj pogled iz arene, a Sašu je oblio hladan znoj. Paralisano je stajala gledajući Avu u zastrašujuće oči. Ava ju je nežno primila za bradu i približila svoje lice njezinom, streljajući je pogledom.

„Šta mišliš, Saša, koliko se sada suzdržavam da ne zgnječim odvratnu i iritantnu mušicu?“ rekla joj je pa pljesnula rukama tik ispred Sašinog lice.

Devojka se prestravila i ustuknula za korak unazad. Saplevši se, izgubila je ravnotežu i pala direktno na zadnjicu. Brzo se pribrala, shvatajući da je ovo njezina šansa da pusti lažne suze i tako optuži Avu za maltretiranje.

„Oh, moj Bože! Da li ste dobro, gospođice Saša? Žao mi je što sam se naglo izmakla, mislila sam da želite da me udarite! Zbog toga ste izgubili ravnotežu i pali.“ Ava se nije dala smesti Sašinom glumom.
Saša je otvorila usta od šoka. Nije mogla da veruje da je nasamarena. Ava je delovala kao da će svakog časa zaplakati i suzdržavši suze, ljubazno je  prišla i pružila ruku Saši. Ona ju je prihvatila, jer bi inače to napravilo još veću buku nego što jeste. Glasine i tračevi već su počeli da se šire. Kada se uspravila, počela je da namešta haljinu, osećajući kako bes ključa unutar nje.
„Oh, Bože, stvarno mi je žao. Nisam nameravala to da uradim, ali stvarno ste me iznenadili kada ste podigli ruku i krenuli prema meni.“

Saša ju je pogledala u neverici, a ljudi su počeli još glasnije da šapuću.
Ava joj je prišla i zagrlila je. „Dvoje mogu da igraju ovu igru. Ako ne želiš još više da budeš ponižena, odlazi odavde, dok još imam strpljenja i sažaljenja prema tebi“, prošaptala joj je tiho na uho. Zatim ju je pustila iz zagrljaja, uhvativši je čvrsto za šake. „Ne izgledate dobro, mislim da bi bilo najbolje da odete da se odmorite. Plašim se da bi moglo nešto da vam se desi. Zar se ne slažete sa mnom?“
„Da… mislim da je tako najbolje“, tupo je odgovorila Saša, izvukavši svoje šake iz Avinih. Načinila je blagi kniks i okrenuvši se, otišla brzim i dugim korakom. Dok je prolazila, ljudi su je ispitivački gledali, usput šapućući loše stvari. Bes je ključao u njoj, zaklela se da će se osvetiti za ovo poniženje, a zatim je napustila balsku dvoranu.
Ava se vratila do mesta i uzdahnula spazivši Kaija.

„Kai, i ti si ovde?“
„Na sreću jesam.“
„Aa?“
„Da nisam došao, ne bih video Sašino ružno lice izobličeno od besa. Takođe, ne bih video njezino poniženje, koristeći njezino oružje. Ovo je jedno stvarno lepo veče.“
„Ti je baš mrziš?“
„Ona je odvratna osoba, a reč kao što je mržnja, nije dovoljna da izrazi moje osećanje koje osećam kad je vidim.“
„A šta je s tobom, Kolt?“ Ava se sad okrenula prema Koltu.
„Ja...“ Želeo je da kaže da se slaže s Kaijem, ali ga je naglo prekinula glasna lomljavina stakla.

Vrištanje je ispunilo balsku dvoranu, a Kolt, Ava i Kai odmah su skočili. Prozori su jedan za drugim pucali sami od sebe. Vrištanje unutar dvorane nije bilo jedino. Građani, koji su do malo pre uživali u proslavi izvan palate, takođe su vrištali. Nešto nije bilo u redu i Kolta je obuzeo strah.

Gosti, koji su bili prisutni, brzo su se povlačili od slomljenog stakla prema izlaznim vratima gde je straža pokušavala da se izbori sa uspaničenim ljudima. Gužva je bila tolika da su blokirali ceo ulaz, a protok je bio minimalan. Panika ih je obuzela i više ništa nije moglo da ih obuzda.

Kralj i Gin su se spustili niz stepenice, pažljivo motreći svaki pokret. Kralj je odmah naredio da im se donesu mačevi. Vreme je sporo teklo i sekunde su se činile kao večnost. A onda, kroz dva prozora, uletela su ogromna stvorenja s krilima širine četiri metra. Bila su prekrivena krljušću poput zmije i imali su duge i šiljate uši. Ogromne glave pljosnatih lica nisu imala noseve. Ava je primetila čudne izrasline na vratu i pretpostavila je da su tako ta stvorenja disala. Hodali su na četiri noge na čijim su se stopalima nalazile ogromne kandže. Tela su im završavala repom prekrivenim dugačkim bodljama velikim po pola metra. Na kraju repa nalazila se bodljikava kugla, koja je bila duplo veća od veličine čoveka. Stvorenja su bila visoka sigurno dva metra, ako ne i više.

„Demori otpadnici“, tiho je prozborio Kolt. Ava je čula za to od Gina.
Demori su bili obično druželjubiva, inteligentna stvorenja, i bili su prijatni prema ljudima. Pomagali su im i štitili ih. Ali nažalost, postojali su i oni koji su se okretali protiv svoje rase, tražeći još veću moć. Takvi bi se hranili sopstvenom rasom, gubeći tako moć govora i inteligenciju zarad veće moći. Na kraju bi se pretvarali u bezumna čudovišta. Bili su veoma opasni, ali ono što je Avu šokiralo, bilo je to kako su uopšte uspeli da uđu u kraljevstvo. Barijera je bila svuda postavljena i svaki dan se po nekoliko puta proveravala, jer ako bi nestala, oglasila bi se uzbuna. Ali niko nije čuo nikakvu uzbunu, što je značilo da to nije bio slučaj.

Onda, kako?

Krupne oči boje krvi nekontrolisano su šarale po prostoriji, a onda su se na spljoštenom licu raširile čeljusti ispunjene beskonačnim redovima igličastih zuba. Stvorenja su usklađeno jezivo urliknula i krenula u napad. Jedan se uputio prema kralju i Ginu, a drugi prema ljudima koji su se i dalje gurali, pokušavajući da pobegnu.
Videvši da im se jedno od stvorenja približava, još su glasnije vrištali i paničnije grabili prema izlazu. Kolt i Kai su se osvrtali oko sebe, tražeći nekoga ko će im posuditi mač. Začuli su zvuk cepanja, pa su u čudu pogledali u Avu koja je pocepala suknju haljine oko struka. Suknja je spala, ostavivši Avu u crnom kratkom šorcu. Na butinama su joj kožnim kaišem bile pričvršćene korice u kojima su se nalazili njezini noževi. Zbacila je srebrne cipele s nogu i bez reči potrčala prema čudovištu koje se ustremilo na bespomoćne ljude.

Vojnici su se hrabro borili, jedva uspevajući da uspore čudovište. Ava im se približila i snažno odskočila, dočekavši se stvorenju na leđima. Brzo je trčala preko njih, a kad ju je ovaj primetilo, pokušao je da je zbaci. Ali Ava je brzo odskočila i uhvativši se za glavu stvorenja, zabila jedan nož u njegovo oko. Stvorenje je bolno kriknulo i odskočilo unazad. Ava se bezbedno prizemljila na pod u čučeći položaj, a onda se brzo uspravila. Ovlaš je pogledala stvorenje koje se bacalo u bolu po podu i ne čekajući ni sekunde pojurila prema njemu, ne dajući mu priliku da se oporavi. Krajičkom oka spazila je Kolta i Kaija kako su joj se približavali, ali je neka senka proletela i isprečila im se na putu. Pojavio se još jedan Demor iste rase. Moraće sama da se izbori s ovim.

Stvorenje je tromo ustalo još uvek se klateći i pre nego što je stiglo da reaguje, Ava je skočila i zabila mu stopalo u ranjeno oko. Stvorenje je jezivo vrisnulo i od tog zvuka su popucali prozori koji su još bili čitavi. Ava je plitko zabila nož u njegovo čelo, i iskoristivši to kao oslon, odgurnula se drugom nogom i napravila salto preko njegove glave, usput izvukavši nož. Kada se dočekala na njegova leđa, čudovište ju je pokušalo udariti repom, no ona je i to vešto izbegla, uhvativši se na jednu od izraslina na njegovom vratu, a opasni šiljci su se zaboli u njegova vlastita leđa. Zelena tečnost mu je potekla iz rana. Ne razmišljajući, zamahnula je nožem prema njegovom vratu i u jednom ga potezu glatko zasekla. Mlaz zelene krvi je šiknuo, a stvorenje se zateturalo i dalje bolno vrišteći. Ava je primetila da je izraslina imala otvor i pažljivo se zagledala u nju. Nazirala se bela kost lobanje. Opako se nasmešila, videvši ovo kao svoju priliku. Stvorenje je ponovo podiglo rep, spremno da je opet napadne, ali je Ava bila brža. Jednim snažnim zamahom zavukla je ruku s nožem u otvor. Odjeknuo je snažan zvuk lomljenja kosti i ona mu je zabila nož u meki mozak, snažno ga pritiskajući, uvrćući i pretvarajući ga u kašu.

Stvorenje je počelo da se klati i posle par trenutaka palo je na zemlju, potpuno utihnuvši. Bilo je mrtvo. Ava je izvukla desnu ruku iz otvora. Bila je prekrivena zelenom krvlju i gadno se osećala. Ne mareći mnogo za to, pogledala je oko sebe. Gin i kralj upravo su ubili čudovište s kojim su se borili, što je značilo da je ostalo Koltovo i Kaijevo. Brzo je bacila pogled prema njima i zaledila se u mestu. Kai je onesvešćeno ležao na zemlji u lokvi krvi, a Kolt je jedva uspevao da zaustavi stvorenje, blokiravši mu usta mačem. Ava je videla da je Koltova leva šaka krvarila. Pridržavao je oštricu da bi odbrana bila jača.
„Kolt! Kai!“ povikala je iz sve snage pa potrčala prema njima. Ako ne stigne na vreme, stvorenje će ih obojicu ubiti.
Trčala je najbrže što je mogla, dok joj se staklo zabijalo u bosa stopala. Nije marila za bol, samo je želela da spasi obojicu. A onda je nešto blesnulo. Neobična strela bele boje zabila se stvorenju u glavu. Istog trena stvorenju je eksplodirala glava. Komadići mesa i kostiju kao i krv, padali su kao kiša, prekrivajući Kolta i ranjenog Kaia.
Ava se okrenula prema mestu odakle je strela bila odapeta i tamo je zatekla ženu neobičnog izgleda. Bila je visoka i zgodna, a bela odora sa uskim belim rukavima uzano joj se pripijala uz gornji deo tela, ističući ogromne grudi. Od kukova na dalje odora se lepršavo širila, podeljena u nekoliko dugih traka, tako otkrivajući njezine duge i vitke noge. Oko kukova je nosila čudni zlatni pojas s diskovima raznih veličina. Svaki je imao različito ispisanu magičnu runu. Njezine sandale, koje su sezale sve to kolena, sjajile su belom svetlošću. Ava je tek tad primetila da je lebdela u vazduhu.

Kada je ušla u dvoranu, prizemljila se i sandale su prestale da sjaje, postavši potpuno crne. U ruci je nosila neobično dugačak štap od zlata s belim kristalom na vrhu, oko kojeg su se uvijale zlatne niti. Njezin vrh štapa izgledao je kao pupoljak. Pridošlica je podigla ruku i skinula belu kapuljaču, otkrivajući lice žene u ranim četrdesetim.

Njezina gusta i talasasta kosa boje sveže krvi, padala je niz njezino telo dodirujući zemlju. Oči boje rubina Avu su jako podsetile na Koltove. Žena se široko osmehnula.

„Vratila sam se! Jesam li vam nedostajala?“ povikala je da je svi u dvoranu čuju.
Ava je nemo gledala, pitajući se ko je bila ta žena. Osvrtala se oko sebe, nadajući se da ona nije jedina koja je iznenađena. Umesto toga, Gin se široko smešio a kralj je beznadežno mahao glavom.

„Kai! Zadobio je ozbiljnu povredu i obilno krvari!“ povikao je Kolt.
Koltov zabrinut povik prenuo je Avu iz misli i ona im je odmah pritrčala. Kai je imao ozbiljnu posekotinu preko stomaka. Mora da ga je čudovište zakačilo kandžom. Potražila je nešto čime bi pritisnula ranu i tako sprečila dalje krvarenje dok iscelitelji ne dođu. Neka senka se nadvila nad njima i pažljivo osmotrila Kaija i njegovu ranu, a onda je podignula štap, spuštajući njegov vrh prema njegovoj rani. Jaka bela svetlost počela je da isijava poput sitnih niti i krenula da se obmotava oko rane.

Ava je bila impresionirana. Rana se toliko brzo zatvarala da je jedva uspela da išta vidi pre nego što je potpuno zacelila. A onda je beličasta svetlost krenula da se penje po Kaijevoj glavi, ulazeći mu u nozdrve. Posle par trenutaka, Kai se zakašljao i otvorio oči. Kolt i Ava su mu pomogli da se uspravi u sedeći položaj.

Kai je bolno protrljao glavu i rasejano uputio pogled prema osobi čija ih je senka zaklanjala. Avi nije promakao trenutku kad se pribrao. Širom otvorenih očiju posmatrao je nepoznatu ženu. Izgledalo je da su svi znali ko je bila ta žena sem nje. Osećaj neznanja ju je nervirao. Taman se spremala da je pita ko je, ali ju je Kolt pretekao.

„Stvarno? Kao i uvek, stižeš u poslednji čas, na najdramatičniji način.“
„Nisam namerno, samo je tako ispalo“, odgovorila je žena.
„Hah. Hvala ti. I dobro došla nazad. Dugo se nismo videli, majko.“
Ava se ukočila na njegove reči. Žena koje je spasila Kaija i Kolta bila je lično kraljica Peridota. Koltova majka. Ava je šokirano pogledala ženu koja se veselo smešila, pokazujući blistavo bele zube.