Kraljev glas odjeknuo je arenom, publika je podivljala, a njihovi grleni glasovi ispunjavali su vazduh. Kolt je bespomoćno gledao prema Avi koja se široko osmehivala. Ava je vratila noževe u korice i punom brzinom jurnula prema Ginu.
Koltove misli su jurcala po njegovoj glavi dok ju je gledao kako trči prema svome protivniku.

Da li je poludela?! Kako može da vrati oružje u korice?!

Gin je zamahnuo sekirom s bočne strane, a Ava je to izbegla, skočivši tačno iznad oštrice. Okrenuvši se u vazduhu, pokušala je da mu zada udarac nogom u glavu. Gin je to blokirao i odgurnuo joj je nogu, oslobađajući tako ruku. Potom je pokušao da je ščepa, ali se Ava izvila unazad, hvatajući se obema rukama za držalju njegove sekire.

U tom položaju još je jednom pokušala da zada udarac nogom, ali Gin ju  je preduhitrio i ščepao za nožni zglob. Svom silinom ju je povukao u nameri da je baci na zemlju poput vreće krompira. Ava se nasmešila i Gin je primetio blesak nečeg sjajnog. Istog momenta ju je pustio, refleksno skočivši unazad. Za dlaku je izbegao oštru iglu, ne veću od kažiprsta. Ava, učinivši salto unazad, dočekala se nogama na zemlju i pogledala pravo u Gina.

Kolt je zabezeknuto posmatrao borbu. Sve se toliko brzo dešavalo da je jedva uspevao da isprati njihove pokrete. Pogledao je u Kaija koji je imao isti izraz lica kao i on. Avini pokreti su se jedva mogli pratiti.

Gin je potrčao i bacio sekiru na nju. Ava ju je izbegla, a na mesto gde je stajala, oružje je palo zarivši se u zemlju. Bila je to diverzija i Gin je punom brzinom i snagom pokušao da je udari pesnicom s metalnim šiljcima. Ava je to glatko izbegla malo ustuknuvši u stranu. Gin nije vratio ruku k sebi, već je napravio polukrug, hvatajući se za dršku sekire i s lakoćom je izvlačeći iz zemlje u nameri da zada udarac od dole. Ava je prozrela njegov plan i bacila se k njemu.

Ne očekujući ovaj potez, Gin je malo ustuknuo, dovoljno da izgubi ravnotežu. Ava mu je skočila na ramena, dočekavši se rukama i praveći salto unapred preko njegove glave. Umesto da skoči što dalje od njega i da se dočeka na zemlju, ona je svom silinom spojenih stopala šutnula Gina u leđa i on se zateturao kleknuvši na jedno koleno.

Ava se odgurnula uz pomoć tog udarca i dočekala se na noge. Ne gubeći ni sekund vremena, jurnula je prema Ginu koji je i dalje klečao. On je primetio kako mu se vrtoglavom brzinom približava, ali nije imao vremena da ustane i zamahnu sekirom u tom položaju. Ava je jedva uspela da izbegne napad, ali se nije obeshrabrila i u vazduhu je napravila kolut unapred te ispruživši nogu, zadala Ginu udarac u teme glave.

Gin je zanemario oštar bol i pokušao da je uhvati ponovo za nogu, ali je ona to vešto izbegla, odgurnuvši se od njega i dočekavši se iza njegovih leđa. Publika se utišala. Niko nije očekivao da Gin dobije dva udarca zaredom koja bi ga izbacila iz ravnoteže.

Gin se polako uspravljao, držeći se za držalju sekire. Ava je samo stajala i pomno pratila njegove pokrete.
Kolt je pokušavao da protumači njezine trenutne emocije, ali je bila poput statue, ništa nije otkrivala. Gin se okrenuo, a Kolta je prošla jeza. Njegovo uvek nasmejano lice je pocrvenelo, a njegove bistre plave oči su se zamutile, najavljujući katastrofu.

Sada se uozbiljio i Ava nije imala nikakve šanse. Igra mačke i miša se završila i sad je bio red da mačka dobije svoj ručak. Gin je čvrsto stegnuo držalju sekire s obe ruke i zavrnuo je u suprotnim smerovima. Začuo se „klak“, a zatim, raširivši ruke i razdvajajući držalju sekire, pojavio se dugačak i debeo lanac koji je spajao dve polovine.

Publika je podivljala, uzvikujući njegovo ime. Ginova specijalnost bilo je baratanje sekirom, a najsmrtonosniji je bio kada bi koristio lanac koji se nalazio unutar nje. Dok bi vrteo sekiru mogao je lako da spreči protivnikove napade. Bacanje iste moglo je služiti i kao diverzija, dok bi druga polovina, koju bi sekund kasnije bacio za sekirom, mogla raniti ili usmrtiti protivnika. Zato što je druga polovina bila više od puke drške.

Gin je privukao ruku balčaku drške i okrenuo ga blago, usled čega je bodež dugačak desetak centimetara izleteo iz njega. Kolt i Kai su uputili jedan drugome ozbiljne poglede. Avi se nije pisalo dobro i Kolta je oblio hladan znoj.

„Oče.“
„Mm?“
„Molim te, prekini borbu.“ Kolt je stiskao pesnice, besno gledajući u pod. Kralj je pomno posmatrao borbu koja je na trenutak zatajila.
„Ne.“
„Ubiće je.“

Kralj nije odgovorio ništa. Koltu je došlo da povrati. Nije želeo da gleda Gina kako proliva Avinu krv u areni.
„Kolte“, zazvao ga je kralj.
Princ ga je pogledao s nadom u očima. Kralj je i dalje gledao ozbiljnog izraza i suženih očiju prema borcima u areni.
„Pažljivo posmatraj.“

Kolt je prebledeo. Da li je njegov otac bio toliko okrutan da dopusti Ginu da teško rani ili ubije nevinu devojku? Zar je bilo toliko strašno što mu je pokazala srednji prst pre četiri godine da zasluži ovakvu kaznu?
Nije mogao da veruje šta je čuo. Želeo je da skoči u arenu i da je otme kako bi je sakrio negde, ali nije imao snage da ustane.

Gin je u tom trenutku zavrteo sekiru i bacio je prema Avi, ali ju je ona vešto izbegla, zamalo je pogodivši. Izvukla se za dlaku i udaljila se za par koraka unazad. Gin je opet zavrteo sekiru, ali ovaj put je nije bacio. Ava se pripremila očekujući ponovo napad sekirom, ali on nije došao i umesto toga, Gin joj se munjevitom brzinom približio. Podignuo je nogu pokušavši da je udari, ali je Ava izbegla udarac skočivši u vazduh. Uhvatila se rukama za njegovu nogu kojom ju je napao i svom snagom udarila čelom Gina u lice. Jeziv zvuk lomljenja kostiju odjeknuo je arenom. Publika je zanemela, a kralj se uspravio na stolici ozbiljno iznenađen.

Gin je izgubio ravnotežu i prestao da vrti sekiru. Tupo je pala pored njega, zarivši se u zemlju. Rukom se, kojom je do malo pre držao oružje, uhvatio za slomljeni nos koji je obilno krvario. Ava nije ustuknula, već se obrnula oko svoje osi te snažno udarila nogom Gina u glavu. Gin je bolno jauknuo i zateturao se.

Odlučna da ga još jednom udari i tako okonča borbu, bez razmišljanja je ponovo napala. Neočekivano, Gin se brzo vratio svesti i u trenutku napada blokirao je levom rukom. Avu je ovo iznenadilo i na trenutak je spustila gard. Ginu je to bilo dovoljno i desnom je rukom, u kojoj je i dalje držao bodež, zamahnuo prema njoj. Zbog sekunde njezine nepažnje i izgubljene koncentracije, Gin joj je zadao duboku posekotinu na levoj butini. Ava je stisnula zube i brzo se povukla. Krv joj je obilno potekla iz rane. Kolt je osetio kako mu se želudačni sok penje kroz jednjak.

„Šta sam te učio, dete?“ glasno je upitao Gin Avu, uzimajući sekiru i počinjući ponovo da je vrti. Iz slomljenog i natečenog nosa mu je i dalje lila krv, slivajući se niz brkove i natapajući snežno belu bradu.
„Da nikad ne spuštam gard ili gubim koncentraciju, jer me i jedna sekunda nepažnje može koštati života.“
Gin je pljunuo krv pa se zadovoljno osmehnuo, pokazujući sad već crvene zube. Ava mu je uzvratila osmeh, a onda se uspravila sklopivši oči i duboko udahnuvši i izdahnuvši.

„Vreme je da se uozbiljim“, rekla je potpuno smireno, dok je vadila svoje noževe neobičnih oštrica iz korica. Otvorila je oči koje su sijale s nekom strašću i ona je uputila plameni pogled svom protivniku, nameštajući se u borbeni položaj. Neki u publici su glasno zašaputali, neki ciknuli, a neki ustuknuli.

Kolt je prvi put video takav izraz na njezinom licu. Nikad nije zaboravio ni jedan, čak ni posle četiri godine. Znao je kako je izgledala kada je bila ljuta, besna, ozbiljna, srećna ili zbunjena. Ovo je bilo nešto potpuno novo za njega. Njezine smaragdne oči su toliko potamnele da se činilo kao da su crne.
Skupila je obrve praveći duboke bore između njih i na čelu. Neka senka joj je prekrivala oči. To nije bio pogled ljute a ni ozbiljne osobe, bio je to pogled ubice.

„Šta se za ime sveta desilo za ove četiri godine?“ upitao je Kolt samog sebe, ovog puta ustavši sa svog mesta i naslonivši se na ogradu balkona. Bio je na ivici živaca i više nije mogao da sedi.

U tom trenutku Gin je bacio svoju sekiru na Avu. Ona je bacila uvis svoj nož iz leve ruke, a nožem iz desne ruke lagano odbila napad masivne oštrice kao da je Gin bacio kamenčić. Odmah za napadom sekire stigao je i napad bodeža. Očekujući taj potez, snažno je uhvatila bodež za dršku i silovito ga cimnula k sebi. Bacila je nož iz desne ruke prema Ginu, usput hvatajući onaj drugi koji je prethodno bacila u vazduh.

Gin koji je na trenutak izgubio ravnotežu zbog Avinog poteza, uspeo je da izbegne napad uz manju ogrebotinu na levom obrazu. Ne oklevajući, pojurio je prema njoj, usput povlačeći sečivo sekire sebi. Hvatajući ga za dršku, silovito je zamahnuo iznad sebe i još silovitije napao. Ava je iskoristila njegov bodež i drškom istog blokirala napad ni ne pokleknuvši. Bili su na svega par centimetara jedno od drugog. Gin je obuhvatio dršku sekire drugom rukom i prebacio svu moguću snagu u taj napad.

Ava se ponašala kao da joj život nije visio o koncu. Kolt se pitao odakle joj tolika snaga. Znao je Gina i bio je to čovek neverovatne snage. Nije mogao da veruje da devojka duplo sitnija i manja od njega s neverovatnom lakoćom blokira njegovu snagu.
Ava je popustila i Ginova sekira se približila njezinom licu. Kolta je oblio hladan znoj. Ne želeći da izgubi priliku, Gin je iskoristio poslednji atome snage u taj napad. Ava se nasmešila i on je shvatio da je prevaren. Pre nego što je uspeo da reaguje, ona ga je udarila nogom u levo koleno. Začulo se lomljenje kostiju i uz bolan je vrisak pokleknuo, ispustivši sekiru koja se duboko zabola u zemlju.
Publika je utihnula. Kralj se uspravio na stolici gledajući u neverici. Ava je  uhvatila Ginovu glavu i ovaj put ga udarila kolenom u lice. Publika je mogla da čuje kosti lica koje se drobe pod silinom njezinog napada.
Mlaz krvi pojurio je iz već slomljenog nosa. Gina je kidao bol zbog nanesenih povreda, ali nije izgubio pribranost pa je zamahnuo pesnicom prema Avi. Ona je to izbegla, ali se Ginova desna rukavica s bodljama zabila u njezin trbuh. Potočići krvi su se slivali niz njezin ravan stomak.

„Ne!“ vrisnuo je Kolt, spreman da skoči u arenu, ali ga je Kai ščepao. Žestoko se opirao, ali njegov ga je prijatelj uspešno obuzdao.
„Kolte! Prestani!“
„Pusti me, Kai! Pusti me! Moram da joj pomognem!“
„Kolte! Prestani i pogledaj tamo!“
Kolt je unezvereno pogledao u pravcu koji mu je Kai pokazivao i video  kako se ona zadovoljno smeši. Sada je i kralj ustao, prišavši mestu gde su njih dvojica stajali. Nestrpljivo je iščekivao šta će se dogoditi sledeće.

Ava je uhvatila Ginovu desnu ruku i lakim je potezom uvrnula u neprirodan položaj, lomeći je. Gin je ponovo bolno vrisnuo. Pokušao je da dohvati bodež levom i još uvek nepovređenom rukom, ali mu je Ava šutnula ruku. Ne odustajući, pokušao je da zada udarac pesnicom, ali ga je ona uhvatila za ramena i odskočivši od zemlje, napravila salto preko njegove glave pa doskočila iza njegovih leđa.

Gin je udario vazduh. Pokušao je brzo da se okrene, ali njegov prazan udarac ga je koštao mnogo vremena. Ava ga je ščepala za ćelavu glavu i trznuvši je unazad, prisloni mu nož na vrat.
Nadgrobna tišina ispunila je arenu u kojoj se nalazilo na desetine hiljada duša. Kralj, Kolt i Kai gledali su šokirano. Niko nije mogao da veruje u ono što se upravo dogodilo.

„To nije moguće“, izustio je tiho kralj.
Kolt i Kai su progutali knedlu. Bili su stvarno šokirani.

„Gotovo je. Ja sam pobedila“, rekla je Ava sa samozadovoljnim osmehom na licu i dalje držeći nož na Ginovom vratu.

Svi su ćutali, niko nije mogao da progovori, a onda se Gin glasno nasmejao. Njegov smeh je odjekivao arenom, a ljudi su i dalje ćutali, uplašeni za njegovo psihičko zdravlje.

„Izgubio sam! Ponovo!“ uzviknuo je i nastavio da se smeje.

Ava je zadovoljno klimnula glavom i vratila nož u korice. Okrenula se oko sebe i spazivši drugo sečivo, došetala do njega. Obrisala ga je od prašine pa i njega spremila u korice. Prišla je sekiri i sklopila je uz par lakih poteza, vrativši oštricu unutar držalje. Zatim ju je dodala Ginu i on ju je zahvalno prihvatio levom rukom. Uspravio ju je tako da može da se osloni. Ava mu je prišla s desne strane i prebacila njegovu slomljenu ruku preko ramena, podupirući ga, pa se on tromo uspravio na desnu nogu. Pridržavajući se na jednoj strani sa sekirom a na drugoj s Avom, polako je koračao vukući povređenu nogu. Niko se i dalje nije usuđivao da išta progovori. Svi su videli da je kralj, koji je bio Ginov dugogodišnji prijatelj, u velikom šoku, a i sama publika se osećala isto.
Uspeli su nekako da se dovuku ispred balkona gde su sedeli kralj, Kolt i Kai. Gin ih je pogledao licem umazanim krvlju. Pljunuvši crvenu tečnost, široko se osmehnuo krvavim zubima.
„Čemu ti teleći pogledi, gospodo?“ veselo je upitao Gin, iako teško povređen.
Kolt nije mogao da veruje da može da bude dobro raspoložen u takvom stanju.

„Gine“, obratio mu se kralj.
„Da?“
„Malo pre. Ono što si rekao, da li je istina?“
„Tako je.“
„Ovo nije prvi put da izgubiš od ovog deteta?“
„Ne. Poslednjih deset borbi sam izgubio, ovo je jedanaesta.“
Trojica muškaraca i ostatak publike nisu mogli da poveruju u Ginove reči.
„Nemoguće. To nije moguće.“

Gin se glasno nasmejao i zabio držalju sekire u zemlju, pa rukom skinuo povez s levog oka ispod kojeg se ukazao gadan ožiljak intenzivno roze boje. Spuštao se preko obrve do nešto malo ispod donjeg kapka.

„Ne brini, oko mi je i dalje čitavo. Vidiš?“ Otvorio je kapak i ukazalo se njegovo oko boje najčistijeg jezera. „Stavio sam ovaj povez da ne bi videli ožiljak. Tada bi nastala pitanja kako sam ga zadobio ako se ni s kim nisam borio. Onda bi znali da je Ava ta koja mi je udesila lice. Nagađali bi da li sam izgubio ili ne. Zato sam ga prekrio želeći da vidim reakciju svih vas kad shvatite da nisam mogao da se odbranim od njezinih napada i kada izgubim!“ Opet se glasno nasmejao, a onda naglo prestao zbog bola koji mu je prostrujao telom.

Kralj je nemo gledao. Mačevalac broj dva u kraljevstvu, majstor u baratanju sekire, izgubio je od devojke duplo manje i sitnije od njega. Prihvativši ovu surovu istinu, pročistio je grlo.

„Dragi moj narode, danas smo se okupili da prisustvujemo borbi legendarnog Gina, znanog kao Zlatna sekira! Na početku sam vam rekao da će kraj meča odlučiti sudbinu njegovog učenika! Moram priznati, iako sam i dalje šokiran njegovim porazom, prisustvovali smo neverovatnoj borbi! Danas pred nama stoji osoba kojoj sam ja dao rok od četiri godine da mora da nauči veštine mačevanja!“ Kralj je prošao pogledom po cijeloj areni, svi su ga pažljivo slušali.

„Kaznio sam je zbog nepoštovanja prestolonaslednika tako da trenira s Ginom i da posle četiri godine mora da ga pobedi ako želi da ostane u kraljevstvu! Ona mi je tada obećala da će uspeti, nisam verovao, čak sam se posle nekog perioda smejao tome! Ona danas stoji pred svima nama ponosno i časno, ispunivši svoje obećanje i pobedivši jednog od najjačih ljudi u kraljevstvu!“ Zastao je i duboko udahnuo.

„Moram dodati da je tada imala jednu molbu za mene! Rekla mi je da želi posao! Ja sam joj dao ponudu u kuhinji ili da radi kao sluškinja u našoj palati, ali ona je tražila da bude vitez!“
Ljudi su glasno zažamorili, iznenađeni takvim zahtevom.
Kralj je podignuo ruku i oni su utihnuli.

„Ja, kralj Peridota, obaviću imenovanje ove devojke za viteza za sedam dana! Napravićemo slavlje kakvo ljudi još uvek nisu videli i kakvo će pamtiti vekovima!“

Publika je glasno počela da aplaudira, zviždeći i dobacujući čestitke.
Kolt je posmatrao sve s velikim olakšanjem i tugom. Skrhano je gledao Avu koja je nešto pričala s Ginom. Osetivši njegov pogled, ona je podigla glavu u njegovom smeru. Napravili su kontakt očima i ona mu je uputila nežni osmeh. Koltovo srce je snažno zalupalo, a obrazi su mu blago porumeneli.
Lekari i vidari su pritrčali Avi i Ginu, pa Gina odmah smestili na nosila. Ava je ista odbila i ponela zlatnu sekiru. Kolt se odjednom setio njezine rane na stomaku i panika, kao i strah, su ga preplavili. Opet je krenuo da skoči, ali ga je Kai zaustavio. Pogledao je svog druga spreman na prepirku, ali Kai je prvi progovorio.

„Biće u redu. Dobiće odgovarajuću medicinsku negu. Nema potreba da skačeš i tako rizikuješ da se sam povrediš. Umesto toga, možemo je posetiti u bolnici.“

Kolt se opustio. Kai je bio u pravu. On je za razliku od njega uvek bio pribran i staložen nebitno od situacije. Klimnuo je glavom i njegov prijatelj je spustio ruku s njegovog ramena.

Obojica su pogledala prema izlazu iz arene u Avu. Koračala je pravo i ponosno, noseći Ginovu zlatnu sekiru poput trofeja, a onda je nestala u tami tunela