*
"Nije mi jasno....zasto bi bio povredjen ako sam se poljubio sa nekim?"

Tada sam tako mislio....

Ne bih se bas vracao na taj trenutak, ali...u kratko....

Rekao sam mu to sa frajerskim osmehom na licu, cak i zlim, perveznim.....kakav sam i bio tada, a i sada...

Iskreno, bio je odmah zvaka poljubac, i mnooooogo je prijao...

Ali mi nije prijala Yoongijeva reakcija....

Rekao sam, pogledao me i spustio glavu, tuzno i bolno...nisam tad primetio jer sam bio u svojim mislima...zaokupiran tom ribom, tada, mislim ribe li bio sam sesti razred kao i ona....nisam ni video Yoongija....

Njega....

Mislim da ga je to slomilo......

Rekao mi je posle da nije imao prvi poljubac...na sta sam ga cudno pogledao....

Stalno bi pricao o tome, na tu temu..i sta mi sada kaze...nikad se nisakim nije poljubio?....

Nije mi bilo jasno....

Pa smo presli na druge teme...bio je tuzan celo vreme....

I vracali smo se kuci, isto takav...glava dole, nos u šal kojeg su prekrile bele pahulje, njegova, u mint ofarbana, kosa je bila ispunjena sitnim belim pahuljicama, a cizme su skripale pod snegom...

Meni je pocrveneo nos od hladnoce, crna kosa prekrivena pahiljicama, ruke ledene, cizme skroz od snega...

Pogledao sam u Yoongijevu ruku...tojest ruke....drzao ih je u dzepovima....hah, hladno mu je....

Nasmejao sam se tada i nastavio....

Kada sam stigao ispred kuce, rekao sam mu "vidimo se".....a on....

Pogledao sa ocima punih suza, klimnu glavom...

Izgleda, bio sam jako mali da bi tako nesto shvatio, i bez ikakve slutnje da ce on odtrcati cim se okrenem..okrenuo sam se..i cuo podrhtavanje..okrenuo sam se opet..on je odtrcao......

Nista mi tada nije bilo jasno....zasto bi plakao?*

Suga POV:

*flasback na tu noc*

Jk- ima novo...doziveo sam prvi poljubac...*rekao je uz pervezan osmeh na licu....

Moja sreca, osmeh i radost, ljubav prema njemu su mi se sa lica odmah sklonile kada sam cuo to poljubac...

Pogledao sam ga normalno, bez i jedne emocije na licu, bez osmeha..

Vidi se...mnogo je srecan sto mu se to desilo.....a ja....mnogo povredjen...

Ja.......

Ja ga shvatam kao nesto mnogo vise od druga...

Kako je rastao, i znam, i dalje je jako mali i sve...on je meni sve lepsi i lepsi, drazi i drazi....

Skroz mi je prirastao srcu...

Svaki dan....ja ga sve vise i vise volim...

Boli me sto se ne vidjamo vise cesto, a sada.....

Kada se vidim sa njim, poludim svaki put od srece i moje telo preplavi ljubav prema njemu, sreca koju on budi i stvara u meni....

A ona je sada slomljena....

Nisam znao da ce prica o ljubavi toliko njemu probuditi hormone....

Pricao sam o tome....jer.....

Ga volim....puno.....previse......najvise.....

I sada..on meni kaze da se poljubio...

A ja svoj poljubac i usne....

Cuvam za njega...

Kada on shvati...

I na kraju...sta sam dobio...

Samarcinu koja boli vise nego bilo koja....od njega samarcina....

Ucutao sam se..skinuo osmeh sa lica i moje oci koje se cakle od srece i ljubavi ..

Zamenio sam licem tuznim, a oci su se zacaklele od suza u njima....

N-ne smem zaplakati..ne sada...ne...

Krenuo sam da grizem usnu..ne smem dopustiti da mi krenu.....

Zato sam se sabrao, na svaki njegov pogled upucen ka meni, odgovorio okrenutom glavom njemu u profil...

Ovo...

Boli vise nego ista...

"Nije bol sve sto boli...."

Pomislio sam....

Nisam vise hteo da pricam...

Jedva sam cekao da krenemo kuci......

Nakon par sati razgovora o nekim temama, gledanja u njegovo srecno lice, rumene obraze i nos, odlucili smo da krenemo kuci...

Ustao sam sa bedema na kojem uvek sedimo i imamo divan pogled na, sada, zaledjeno more..

Zima je...

I ovo vece je...

Prelepo...

Pada sneg..pahulje nas posipaju, hlade moja i njegova osecanja, gase sve moje iskrice srece i radosti, ljubavi...

Ulicne sijalice se pale, jedna za drugom, i time osvetljavaju mracne, pahuljama posute ulice...

Svaka pahuljica od svetlosti se zasijala..svaka dala neku divnu poruku i emociju...

Pogledam u Kookija..

Gleda ispred sebe, nasmejan, srecan...

Kako je lepo videti njega..

Nasmejanog..

Srecnog...

Dok sam ja slomljen..povredjen...

Toliko je lep...nos mu se zacrveneo, obrazi takodje..predpostavljam od hladnoce, ni ljubav i sreca sad ne mogu odoleti hladnoci..........njegova divna kosa, tako je volim...cesto bih je krisom mirisao kada bi se bezveze naslonio glavom na mene...tako bi bila svilena i mekana, mirisala na baby sampon..pa kad on i jeste beba.......ali ne moja.....

Progutao sam knedlu od pomisli na to...da.........on nije moj...

Osecam, kako mi se nesto skuplja u grudima...oci mi se naglo pune suzama...

Ovo je tako bolno...

Celo divno, iskrocavo vece mi je preslo u grozno, mracno vece....

Samo zelim da odem kuci i isplacem dusu...

Hvala bogu, brzo smo dosli do njegove, a ja treba da produzim dalje...

Po obicaju bih bio srecan, a sada....

Zaplakacu....*

Jk- vidimo se....*ne...

Bolje da se ne vidimo, i da te ne vidim pored nekog drugog....

Ili ipak da...

Previse te volim Kookie, a ti to nikad neces shvatiti....

Pognute glave zabijene u šal sam potvrdno klimnuo..

Okrenuo se i krenuo ja stepenicama...

Zar ces samo tako zaboraviti na mene i okrenuti mi ledja..kao sada?...

Nisam vise izdrzao...zajecao sam...

Okrenuo glavu..

Cim se okrenuo, potrcao sam sto sam brze mogao....

Niz moje bledo lice su tekle suze pune bola i patnje, tuge...

Slomljenog srca, ledenih ruku koje bi bile tople da me je drzao za ruke ali nisu, crvenog nosa i uplakanog lica sam usao u kucu...smrckao od hladnoce i ledenih, krokodilskih suza, izuo se i skinuo jaknu...

Svi su me pogledali, a ja samo prosao gore u sobu, zakljucao se i skocio na krevet, uzeo veliki jastuk, obmotao noge i ruke oko njega, zajecao i zaplakao...

Ne...

Zasto JungKook....zasto mi to radis?...

Zar si mislio da bih ja tek tako nekog poljubio?...kao sto si ti....

Bio srecan kada bih bio sa nekim tek tako?...kao sto si ti....

Pricao pred osobom koja je provela celo svoje detinjstvo sa tobom, na to tako otvoreno, u znanju da je osetljiva?...kao sto si ti....

Hvala ti..

Slomio si me........*

Evo ga novi deo 😊
Malo je tuzan, ali jbg..zivot je kucka..😢😖😊😊
Komentarisiteeee 😢🌹🌹💣💪👑✌