JungKook POV:

*«time skip, 2 dana kasnije»

Nalazim se ispred groblja odeven sav u crno sa suzama na licu, u očima, telom koje drhti i govorom u svojoj opičenoj i glupoj glavi....

Koja nije mogla da ga se seti pre nego što je bilo prekasno....

Već dva dana plačem i nisam prestao....

Ne mogu da se pomirim sa tim da mi je Yoongi iskliznuo iz šaka....da ga više nema....

Doktori su rekli da je doživeo infarkt i da ga je to sastavilo....a sastavilo je i mene....

Ne verujem i dalje šta se desilo....

Već tri dana sa zaglavljen bio u sobi, plakao kao ludak, vrištao i dozivao ga....

Yoongi....kako se ovo desilo?....kako sam smeo da dopustim ovo?....

Izdahnuo sam drhtavo i video ispred sebe Alex-a....

Prišao mi je, a moja glava je samo pala na njegovo rame....osetio sam njegovu ruku na svom vratu kako me mazi....

Opet sam po ko zna moji put zaplakao....tigo zaplakao....*

Ja- da li se ovo stvarno dešava? Da li je on stvarno otišao?....

A- JungKook....realnost je surova....žao mi je do neba....ali, on ti je rekao da treba da nastaviš život, da budeš srećan....da se ne zaustavljaš na ovome....*pogledao sam ga*

Ja- ali kako?....

A- ako ga zaista voliš, onda ćeš znati kako....*to mi je rekao i tada su proneli pored nas kovčeg (aaaaaa, to se valjda tako zove, zabagovao mi je mozak, ne mogu da se setim!!!!!) u kojem je bilo sakriveno Yoongi-jevo mrtvo telo....

Srce me je zabolelo....*

A- ajmo Kook....*klimnuo sam i pošao iza Yoongi-jevih roditelja....

Njegova majka je plakala i nije mogla da se zaustavi....razumem je....ali još je veća njena bol jer je izgubila rođeno dete....

Otac je nekako bio pribran, ali sam video po njegovom izrazu lica da će da pukne....

Angu je plakala koliko i ja....

Svi su bili takvi....

Došli smo do groba i otvorili su kovčeg....

Video sam mrtvo Yoongi-jevo telo....bio je skroz bled, bleđi nego ikada....

Zajecao sam i stavio ruke na usta....

Yoongi....

Onda je preneseno njegov kovčeg u grob i svi koji su želeli su mogli po našto da kažu....

Ja sam uskoro došao na red....

Klecala su mi kolena....ali sam ipak skupio snage i kleknuo....

Gledao sam u njegovo belo lice i bio me je strah....

Ali ja ga volim....*

Ja- t-ti....ti si stvarno otišao....odlučio da me napustiš....
A-ali....tako sam i ja napustio tebe....pre 3 godine....sećaš se?....
Ja sam se setio, dobro je....oprosti mi što si imao poslednjih 5 minuta života da budeš ispunjen jer sam se setio....
Ali ipak, obećanja nisu trajna....rekao si da ćemo zauvek biti zajedno....*tada sam zajecao*

Ja- zar nisi rekao?....i ipak se to nije desilo....biću patetičan, ali nama nije bilo suđeno....
Ali ipak se nismo odvojili i prestali da se volimo....čak iz Japana i Koreje, pa opet sve do Koreje i....i bez pamćenja....
To nije uspelo da nas razdvoji....
Pa....*izdahnuo sam i nekako izvadio crvenu kutijicu....

Otvorio je i u njoj se nalazio verenički prsten....

Čuo sam kako se masa pobunila....a ja nisam mario....*

Ja- neće nas ni ovo razdvojiti....*uzeo sam njegovu ledenu opuštenu ruku o stavio prsten na njegov četvrti prst....

Pred svima prišao i još jednom spustio svoje usne na njegove....*

Ja- volim i voleću te zauvek Yoongi....*rekao sam kroz šapat....

Zatim ustao, sklonio se i izašao....

Seo sam na klupicu na izlazu iz groblja i opet i opet plakao....tresao sam se ceo....

Yoongi....ja ne verujem....

Stvarno si otišao....

Sklupčao sam se i sačekao da svi odu....

Poslednji su izašli Yoongijevi i moji roditelji....kao i Alex i Angu....

Pogledali su me, mogu li misliti zbog čega....

A ja sam samo ustao i krenuo nazad na groblje, ka njegovom grobu....

Alex je pošao takođe za mnom....

Došli smo do groba....

Ja sam stajao i gledao bledo u njegovu sliku i uklesano u mermer ime....dok je Alex stajao malo iza mene*....

Ja- i? Šta je bilo kada sam otišao?....

A- ništa....bilo je par minuta shook, ali se sve posle smirilo....njegovi nisu ništa rekli, a ni tvoji....*nasmejao sam se sarkastično i klimnuo*

Ja- a prsten?....

A- zakopan je sa njim....*to me je zabolelo....

Znači....ovo se stvarno desilo....

Seo sam na klupicu pored groba, pa je i Alex....

Gledajući u Yoongi-jev grob mi se vrtelo u glavi....

Alex me je naslonio na njegovo rame....

Sve me je bolelo....nisam verovao šta se desilo....

Još dugo sam ostao na grobu uz mog brata....*

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜