*od tada....sa Yoongijem sam se stalno druzio i igrao...

Stvarno, uzivali smo jedan pored drugog...

Uvek mi je davao nadimke...

Zekan...

Cooky....

Beban...

Baby boy...

Lljubaw...

Da, stvarno me je voleo...kao i sada...a volim i ja njega...najvise....

Biti stariji od nekog toliko i igrati se sa njim, druziti?....to me je uvek cudilo...

Uvek kao mali sam gledao kroz prozor kako druga deca igraju fudbal, zabavljaju se....a ja nikad nisam smeo napolje....

Smejali bi mi se kada me vide na prozoru...

Sto je mnogo bolelo...

Sve do jednog dana...*

*flash back*

*sedeo sam u svojoj sobi i gledao kroz prozor, cekao Yoongija...

Gledao sam..kako deca igraju fudbal...

Tako im je zabavno, lepo...

A ja sam se smorio ovde gore u sobi...*

M- dusoooo, Yoongijeva mama ce dovesti njega za par minuta, ja odoh sada..

Ja- *odem kod nje* dobro mama..*poljubi mi obraz, pa i ja njoj..ode...tata je vec na poslu....

I sad sam sam....

Cekam..

I cekam..

Zasto ga nema?..

Cuje se neko dole...uuhh, hvala bogu...

Dodjem do stepenica, ali je Yoongi bio brzi od mene*

Yg- Kookieeeee!!!! *nasmejemo se siroko, on dotrci do mene i jako me zagrli, kao i ja njega*

Yg- pa gde si bebane?

Ja- ovde..a gde si ti? Zasto te toliko nije bilo?...

Yg- izvini, mama je svracala na 100 mesta...

Ja- ohh, okej...*pa smo se tako grlili, mazili i smejali neko vreme...

Pa udjemo u sobu...

Cuju se deca i lopta...

Izdahnem tuzno...

Zelim i ja da igram fudbal, a ne da stalno moram da virim kroz prozor...

Seo sam dole, na pod...

Yoongi me je pogledao..*

Yg- Kookie?

Ja- mmmm?

Yg- sta je bilo? *pogledam ga, mahne glavom, pa on sedne pored mene, pomazi mi glavu*

Yg- a sta je biloo? Vidim da si tuzan...*podigne mi glavu tako da gledam u njega...

Taj njegov osmeh...

Opet se cuje lopta, cuju se deca....

Pogledam ka prozoru....

Pa i Yoongi...dodje do njega, proviri...

Pa pogleda u mene*

Yg- zelis da igramo fudbal sa njima? *klimnem glavom...

On mi pridje nasmajno, poljubi mi glavu*

Yg- pa ajmo onda..*ustanem naglo..gledam ga iznenadjeno..*

Ja- stvarno bi me izveo da igramo fudbal?!

Yg- pa naravno..

Ja- jeeeej, hvala Yoongi! Ti si najbolji! *zagrlim ga, kao i on mene...nasmeje se...

Sidjemo dole*

Yg- Anguuu, dosado jedna, otisli smo malo da igramo fudbal

A- pazi na Kooka!

Yg- naravno! *pa i izadjemo...*

Yg- je moguce..JIN!!! *jedan decak, visok i punijih usana se okrene..*

Jin- O Yoongi!!! *pridje nam..pozdravimo se i upoznamo..

Uuu, on je jos stariji od mene...

Pa smo i krenuli da igramo...naravno, sva deca su pazila da me ne povrede, udare i tome slicno, jer sam ipak bio najmladji, ali bolji od svih...

Svakog bih svaki put predriblao i cusnuo loptu u gol...

Oni...pa....hahahah..nisu verovali da tako dobro igram...a nisam ni ja...da budem iskren...

Pa i dam poslednji gol, za pobedu*

Yg- BRAVO KOOKIE!!!! *podignu me svi i krenu da bacaju u vis....

Ja se smejem*

*end of flashback*

*od tada, cesto sam izlazio napolje i igrao fudbal...

Sva deca su me volela, i sa svima sam bio jako dobar...

Sa Jin-om sam isto bio dobar, kao i sada...

Ali, najvise sa Yoongijem, kao i sada....

Nije mi se svideo period kada je Yoongi krenuo u skolu....

Kada je krenuo, vise se nismo vidjali i bili zajedno tako cesto....to me je bas bolelo...

Stvarno sam se bio jako vezao za njega, i on samo ode tako?...pitao sam se tada...

Umesto da mi je dan prolazio u igri, zabavi, smehu, grljenju i golicanjem sa njim, ja sam gledao kroz prozor kako lije kisa, dosadjivao se....zamisljao njega...

Cesto sam plakao nocu za njim.....

Tipa, obecali bi njegovi da ce on sledeci put doci, i da li bi dosao...naravno da ne...

Jako mi je nedostajao tada...

Vidjao bih ga jednom u dve-tri nedelje...

Ali, sreca moja pa bi, donekle, sve nadoknadili....

Svaki put bi on dolazio subotom...ulazio u nasu kucu srecan, sa ogromnim osmehom na licu, trceci meni u zagrljaj...a odlazio tuzan, sa bolom u pogledu i suzama u ocima...

Vidim, ni njemu nije bilo lako....

A nekad bi znao da dodje, i bio bi jako tuzan, snuzden, ljut.....govorio je da je to zbog lose ocene u skoli...pa, on je super djak, i roditelji puno ocekuju od njega, i za svaku losu ocenu bi ga izgrdili...cesto je znao da zaplace zbog toga...srecom, pa sam ja bio tu da ga utesim...

Stvarno sam mrzeo tu njegovu skolu...

Pa sve dok i ja nisam krenuo u skolu...

Secam se tog dana....

Yoongi je kretao u 4. , a ja u 1. razred...

Bio sam jako srecan...da upoznam svu decu, sprijateljim...ali najvise zato sto u skolu ce ici sa mnom Yoongi!...*

*mali flashback*

M- Kookieee, dusoooo, jesi li zavrsio sa tim doruckom?? Treba da se obuces i ides...Yoongi ide sa tobom, tako da molim te!!

Ja- idem mama!!! *dodjem u sobu...majko moja, kakva je ovo uniforma?!...uzas!!!...daj ti meni da ja obucem trenerku i duks i cao....imam 7 godina, ne treba mi jos portikla i ova jakna!!!!..mama kaze da je ova portikla kravata, koju tata redovno nosi na posao, a ova jakna je neki, sta vec, sako?....ma nemam pojma....ali, meni je danas i rodjendan!!! Iskreno, jako sam srecan....

Odem gore, obucem se, mama me jos dodatno namesti, znaci jos jedno 100 sati, i onda, ranac na ledja i u skolu...

Izadjem iz kuce....vidim kako Yoongi ide ka meni, siroko nasmejan...*

Yg- KOOKIEEEE, SRECAN RODJENDAAAAN!!!! *trci ka meni, pa dodje i jako me zagrli...

I ja njega...nisam ga video nedelju dana...jako mi je nedostajao....

Pa se odvoji, cucne i skine torbu sa ledja, izvadi neku kesu...

Pruzi mi je*

Yg- ovo je za tebe..poklon za rodjendan!! *nasmejem se siroko, uzmem kesu*

Ja- hvala Yoongi *gledam ga od dole.. boze kako je visok...pomazi mi glavu*

Yg- nista bebane..*nasmejem se..

Provirim....vidim da je unutra knjiga, peretonica, puno bojica i flomastera, kutija za bojice...*

Yg- za srecan pocetak skolske godine maleni...*nasmejem se siroko*

Ja- hvala ti puno Yoongi..*poljubi mi obraz*

Yg- nista...*mama je izasla, pozdravila se sa Yoongijem, uzela poklon pa smo nas dvojica krenuli u skolu.....

Pricao mi je usput kakva je skola, sve mi lepo objasnio...

I dodjemo ispred....

Odveo me je u moju ucionicu...

Seo sam pored nekog decaka, pa pogledao Yoongija...

Cucne kod mene..*

Ja- idemo zajedno kuci? *nasmejao se, pomazio mi glavu, klimnuo glavom*

Yg- jos bolje, idem kod tebe *rasirim oci*

Yg- posto ti je rodjendan, tvoji prave veceru pa su pozvali dosta tvoje rodbine, a pozvali su i nas...*gledam ga srecno..pa se zagrlimo*

Yg- vidimo se posle maleni..

Ja- vidimo se...*pa on ode........*

*end of flashback*

*pocetak skole je bio stvarno super......

I moj rodjendan takodje.....nikad mi lepse nije bilo.....

Samo...nakon godinu dana, ja sam krenuo u 2. razred, a Yoongi u 5.......

Sto je znacilo, da idemo u razlicite smene, i necemo se moci vidjati tokom odmora...

To me je bilo jako rastuzilo....

A jos vise kada sam skontao da cemo se ja i on sve manje i manje vidjati...

Da sam samo malo stariji...

I stvarno je bilo tako.....ucio je stalno, a i ja sam morao ponekad da sednem i naucim nesto...

Retko smo se kad vidjali....

A opet, kada bi se videli, nastao bi snazan zagrljaj, pun srece i ljubavi...

Ceste teme su nam bila skola, predmeti, ocene i drustvo....

A i onda bi se vracali na nase teme, na sve....

Sa njim, o svemu sam pricao....mogao da pricam....poveravao mu sve tajne....kao i on meni....

I kad sam ja krenuo u 5. razred, on je bio 8. ......sto je znacilo jos ova godina i pa pa Yoongi....onda on ode u srednju...

I to me je slamalo, ali..ovako smo bar isli zajedno u smenu i mogli se vidjati...bar tokom odmora....

I 5. razred je meni bio najzanimljiviji....

Yoongi mi je pricao razne stvari, i to mnogo zanimljve....te sam ja postao pervezniji, bezobrazniji i zreliji od svih pre....

To mi je nekako i odgovaralo...

Jer sam u 6. vec doziveo prvi poljubac....

Kad sam to pricao Yoongiju.....ne znam.....bio se malo rastuzio......bio je pognuo glavu i samo klimao glavom....

Kao.....da je bio povredjen.........*

Evo da novi deoooooo 💪💪💪💪
Nadam se da vam se svidja 😁😁😁
Komentarisiteee 😊✌💪🌹🌹🔜🔜