Yoongi POV:

*da li se ovo stvarno dešava? Da li je ovo košmar? Ako jeste, molim Vas nek me neko probudi iz njega!!!!....

JungKook se vratio kući....nije mi se ništa dalje reklo od toga, Alex mi nije pisao....

Kazao mi je da je dobro i da se setio nekih stvari....od kojih nema mene....

To me je samo teralo na još veću tugu i zatvorenost....

Ove 3 godine....

Kao bezdana jama....

Počeo sam da propadam u nju od kad sam bio obavešten da ide u Japan....

Lagano sam zakoračio u taj ponor....

Svaki dan bi se mic po mic pomerao....išao sve dublje....

Svaki dan je bio lomljenje....

Tuga što on ide....

Plakanje....

Svaka suza me je približila, a svaki njegov zagrljaj i poljubac odaljio od tog ponora....

Bio je to čak topao deo te bezdane jame....

Išlo je sve polako i sporo, klizilo kao kap vode po čaši....

A onda se samo prolila u sekundi jedna čaša vode....

Videvši avion kako odleće iz Koreje, kako napušta naš miran grad....sve je palo dole....

Velika razlika....iz toplog dela u ledeni deo....

Bolelo je, previše bolelo....

Kao temperatura je došlo smenom temperatura....

Otac mi je uvek govorio "nikad naglo ne idi iz toplog u hladno"....sada razumem šta to znači....

Taj prelaz je bio jezivo loš....

Delovao je na mene da samo propadam dole....da idem sve dublje i dublje....

Svetlost, izbavljenje iz te bezdane jame mi je postajao sve udaljeniji....

A onda, došao je topao deo te jame....

Posle 3 godine propadanja, svetlost mog života se vraća....

Bar sam mislio da se vraća....

"Ko visoko leti, nisko pada"....ili što više letiš, to ćeš jače da udariš kad padneš....

U mom slučaju, ovo se pomešalo....

Visok je bio moj let kada sam čuo da se vraća....

Mislio sam da ću da isplivam iz ove jame, da ću da se uzdignem u visine....ali zapravo, ja sam samo stao na jednom delu....

Tom toplom delu, gde sam i dalje video svetlost izbavljenja....

Ali onda....videvši slupanog crnog kia džipa i ljudsku, meni najdražu, figuru kako je ispala i kola sa krvlju po sebi....

Pao sam momentalno opet dole....

Moja temperatura jame se mešala....

4 ta sata....

Previše sam brzo išao niz jamu, propadao, vodilo me je ka dubinama....

Nisam ni mogao da naslutim da....

Kada otvori svoje crno oko i pusti svoj glas....

Da će me pitati najbolnije pitanje....

"Ko si ti?...."....

Tada....

Tada je jama postala odvratno hladna....

Čuo sam svoje srce propadajući sve više i više dole....lupalo je kao ludo....

Kucalo je otečeno i bolno....

Ta bol....ne može se opisati....

Svetlost mog života je prekrila tama pod nazivom "izgubljena sećanja"....

Ta tama se presporo sklanja od svetlosti....

Ne dopušta joj da dopre....da se izbori....

Da se opet iskreno nasmeje....

A mene dovodi do ludila....jer sam ivicu već odavno prešao....

Sedeći u svom krevetu u turskom sedu, propadajući u jamu sam povređivao sebe....

Naš album....nešto najdragocenije što posedujem....

Naše slike....dokaz naše nekadašnje ljubavi....

Pekle su i zauvek će peći ako me se ne setiš JungKook....

Jer ja odustajem od svega ako tebe nemam....

A-ali....

Ja ni ne želim da naučiš ko sam ti bio i šta bih trebalo da ti budem....

Želim....

Želim da te pustim da odlučiš sam....

Ispalo bih kao da te teram na sve....

A ja ne želim to da radim....

Želim da me se setiš i pogledaš starim očima punih ljubavi i sreće....a ne kao kada si otvorio oči i namrštio mi se....

Zato....

Ove slike niko neće videti osim mene....

Niko ti neće reći ko sam bio i šta predstavljao za tebe....

Ime možeš da mi znaš....

Ali ovog ostalog....molim te se seti....

Jer ako se ne setiš....onda....

Onda mislim da ti nikada nisam ni bio bitan....

Ta činjenica i pomisao su me vodile duboko i duboko u ponor....

Sve naše slike su bile na tim ledenim zidovima i pucale me u srce....

Svaki naš poljubac mi je bio na usnama i ponor ga je polako brisao....

Ne, ne želim da zaboravim tvoje meke ružičaste usne....

Želim, ako me se ne setiš za narednih par godina....da me bar samo još jednom na silu poljubiš....

Samo na sekund da se mimoiđu moja i tvoja osećanja....

Jednom još da se zakačimo....

Ne moramo da se uhvatimo kao nekada, ne želim da te teram....želim da sam odlučiš....

Ali želim bar još jedan dodir tvojih usana ako me se ne setiš....

A ako me se setiš....nadam se da to neće biti prekasno....................*

Finallyyyy!!!

A jesam vas obradovalaaaa, ovaj deo je za sesti i plakati....

E žalim slučaj....

No, obavezno vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜