Yoongi POV:

Jk- ko si ti?....

*u tom trenutku....

U tom trenutku kao da se ceo svet srušio pred mojim očima....

Kao da sam gledao sebe u filmu gde se dešava smak sveta i ja nestajem....

Srce mi se u tom trenutku raspuklo, na milion delova....

Oči su mi zasuzile....

Krenuo sam teško da dišem....

A on je gledao sve oko sebe*

Jk- ko ste svi vi....ko sam ja?....*on....

On je izgubio pamćenje....

Ne!!!*

M- dušo, pa ti si JungKook...

Jk- JungKook?

M- da, ja sam tvoja mama....

Jk- nisam te u životu video....*tada se i ona odsekla.....

Stavila ruke na lice i krenula da plače....*

A- Kook, je se sećaš mene?....*pogledao ga je Kook*

Jk- ne....

A- ahhh

T- a mene?...*pogledao je u oca, mahnuo glavom u znak ne....

Drhtao sam dok sam ga gledao kako nas zbunjeno posmatra....

Kookie....*

Dr.- izgubio je pamćenje zbog udarca u glavu...

Jk- sta? Kakav udarac u glavu?.....*izdahnuo je doktor*

Dr.- apsolutno se ničega ne seća....

Jk- ali zašto? Hoće li mi neko objasniti??...

Dr.- polako, bitno je za sada da znaš ko si ti....*dao mu je ogledalo i JungKook se pogledao....

Izgledao je kao da prvi put vidi sebe....

Pa je pogledao u tatu*

Jk- Vi i ja ličimo...

T- da Kook...*uhvatio mu je ruku...

Kook je pogledao u ruku, pa opet u njega....

Pa u ostale....*

Jk- on je moj tata?.....*svi su klimnuli glavom...

Opet je pogledao u tatu koji se nasmejao bunny osmehom...kakav ima i JungKook....

Pogledao se opet u ogledalo i pogledao svoje zube......

Pa opet u tatu....

Zažmurio je i.....*

Jk- Jeon Minhyuk...*tako mu se zove otac....

A ocu se stvorio širok osmeh na licu...*

T- tako je.....

Jk- onda te se sećam...

Dr.- to je dobro, znači da ćeš brzo povratiti pamćenje....

*to mi je ulilo nadu u vene, ali i strah....

Šta ako se mene ne seti? Šta ako zauvek to ostane tako?....

Drhtao sam gledajući u njega, dok je on posmatrao svoju majku....

Odmeravao je njeno lice....

Bila je tužna, ali ga je gledala sa blagim osmehom na bi li se i nje setio....

Opet je zatvorio oči....

Nasmejao se*

Jk- Jeon Vanesa, bivša Kim....*pogledao ju je i ona se široko nasmejala*

Jk- moja mama...sećam te se....svakog odlaska u parkić, iako ih je bilo jako malo, tvog zagrljaja i poljupca za laku noć...

*izdahnula je sa olakšanjem...

A tada je Kook stisnuo oči...*

M- šta je bilo?....

Jk- boli me glava....

Dr.- u redu je, umorio si se...trebalo bi opet da odspavaš....*klimnuo je glavom i legao nazad....

A ja se uputio ka izlazu iz bolnice....

Hodao sam šetalištem...gde je bila gomila parova....

Svi srećni, nasmejani, zaljubljeni do ušiju su uživali u toplom vremenu i gradu koji se sijao....

Ovde, na štalištu, Kookie i ja imamo puno uspomena....

Stalno bi posle škole šetali ovde....držli se za ruke i nizali poljupce....

A sada ja gledam kako drugi uživaju, ne osećam njegovu toplu ruku pod svojom i njegove tople, mekane, slatke usne....

On....on se ovoga ni ne seća....

To mi je slomilo srce....ceo sam se protresao i izdahnuo drhtavo....

Jeza me je prolazila telom....

Ako me se ne seti, ja ću zauvek plakati za njim, voleti ga....

Iako je nemoguće, čekati ga da mi se vrati....

Da vidim bunny osmeh i osetim ljubav u njegovom zagrljaju....

Sišao sam na kraju na plažu...seo na mekan i hladan pesak....

Ovde, u ovo doba, bi on i ja stalno sedeli....

Mazili se, pričali, smejali....

Pružao mi je poljupce koje nikad neću zaboraviti....

Nežno je stavljao ruke na moj mali struk, odmah me naježio i stvorio rat u mom stomaku, zatim se nasmešio i zasijao kao mesec na vrhu ovog teget neba, približio me sebi, onda bih ja stavio svoje ruke na njegove obraze i nežno bi naslonio svoje usne na moje....imale su uvek taj specifičan ukus...meda i mleka, bile su toliko slatke....

Mogao sam zauvek da se ljubim sa njim, da ga nikad ne pustim da ode, da zauvek bude zajedno....

Ali ja sam ga pustio....

I on se ne seća ničega....

Sve zbog glupe saobraćajne nesreće....

Suze su mi se nakupile u očima...

JungKook....više od svega sam želeo da te zagrlim, poljubim, uhvatim te za ruku....

A šta sam dobio? Pa ništa! Samo tebe, anđela prekrivenog gipsem i modricama koji ne zna za sebe....

A prvenstveno mene....

Rekao si da me nećeš zaboraviti....ali se to ipak desilo....

Potreban si mi više od svega, da me sada zagrliš i utešiš....

Da mi kažeš koliko me voliš....a to je sada ravno nuli....

Pustio sam suze...

Ovde je tako hladno....van tvog zagrljaja je uvek hladno....

Samo ti možeš da me zagreješ....

Gde si sada? Nedostaješ mi.....

Sklupčao sam se, zabio glavu u kolena i zaplakao.....

JungKook.....*

Ja sam grozna osoba, znam 😂😂

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜