Yoongi POV:

*ne mogu da verujem da je otisao...

Suze su se slivale gledajuci niz stakleni prozor aerodroma kako se penje i ulazi u avion....

Maska mu je bila celo vreme na licu kako bi prekrila njegove suze, bol i tugu...

Ja ih nisam krio...

Jedva sam disao od silnih suza i jecaja, drhtanja...

JungKook ne...ne idi.....

Osecao sam kako mi srce prebrzo i presnazno kuca...

Samo sam gledao kako ljudi ulaze....sve do poslednjeg...

Tada me je uhvatila panika....

On ce.....

On ce stvarno otici...ostaviti me.....

I kada su se motori pokrenuli, stavio sam ruke na lice....i kroz prste gledao kako on odlazi u Japan......

U mom srcu se vodilo milion ratova...

Jedva sam bio ispravljen od bola u grudima.....

Ne....JungKook.....on je...

Ne!!!!!!

Pao sam na kolena i svi su mi prisli...pod svi mislim Bam Bam, Hoseok i ostali....

Suze su se slivale niz moje obraze i tuga oblila moje telo...*

Ja- J-ju-n-n-gkk-ook-k...

BB- ajmo Yoongi, idemo kuci.....*tada sam zaplakao jace...

Idem kuci, da...ali bez njega!!!!!!

Kroz plac u drhtanje smo otisli do Bam Bam-ovog auta, seli i on se uputio ka mojoj ulici...

Nisam zaustavljao suze, jos gore....one su same tekle kao reka niz moje uzarene obraze...

Osecao sam 300° u sebi, drhtavicu i pre svega bol.....

Zasto je zivot ovako surov? Zasto nije mogao da ostane kod kuce, u Koreji, u ovom divnom gradicu i budemo srecni zauvek?.....

Uskoro sam stigao kuci.....

Usao i zatvorio vrata, skliznuo niz njih i dalje placuci*

T- sine, sta se desilo?...

Ja- JungKook je otisao...

T- pa šta? To je njegov život Yoongi, on odlučuje o svemu...

Ja- tata, ti....ne razumeš

T- da da, dobro ja razumem, tebi je potreban prijatelj *razrogacio sam oci*

T- a ne on, on nije taj pravi prijatelj......

*prijatelj?! Prijatelj!!!!!*

Ja- mrzim te.. *rekao sam drsko....po prvi put u zivotu...

Gledao me je šokirano...

A ja sam otišao gore u sobu, zalupio iz sve snage vrata, zaključao se i legao u krevet.....

Plakao sam bez prestanka.....osecao sam skoro da me srce izdaje, kako otečeno kuca....

Seo sam u turski sed i savio se*

Ja- JungKook.......nedostaješ mi....*rekao je moj pukli glas kroz plač....

Izdahnuo sam drhtavo i pogledao ka polici......

Ugledao sam crnu kutiju kako tamo stoji i jedina je stvar koju nije prekrila prašina....

Nasmešio sam se...

Ta crna kutija je samo kamuflaža za ono što je iza kutije.....ona je samo tu da moji roditelji i Angu ne bi posumnjali....ili uopšte videli, saznali...

Uzeo sam crnu kutiju i sa suzama u očima i osmehom na licu otvorio....

Bio je to album za slike korica svetlo plave boje.....na koricama su se nalazili oblaci, kao pravi, sa neba...

JungKook i ja smo voleli da gledamo u nebo....mislim i dalje volimo, ali...on nije tu....

Stavio sam na sekund ruke na lice kako bih zaustavio svoj jecaj i otvorio album....

Nailazio sam na razne slike....

Svaki naš momenat mi je prolazio kroz glavu, vracao se u nju i stvarao jezu pod mojom kožom, izmamljivao moj gummy osmeh....on voli moj gummy osmeh....

Zajecao sam opet i zatvorio album....nisam mogao više da gledam slike....

Znao sam da kreću sve one na koje bih vrištao od plakanja.....vrištao njegovo ime.....

Zagrlio sam album i plakao.......*

Ja- JungKook, Kookie....moj Kookie, vrati se........

*plakao sam predugo, previse, prejako....

Sve dok moji nisu žicom otključali vrata....a ja krenuo opet da se gušim kada sam osetio vazduh....

Onesvestio se.............*

Tužno tužnoooo, znam!

E da, sledeci deo ide nastavak slika, posto imam lepu kolekciju YoonKooka....nije prevelika, ali su divne slike! Nadam se da su vam se ove svidele!

A do sledeceg dela vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜