Svi su stajali ispred velike zgrade napuštenog skladišta, koje je delovalo još mračnije nego što su zamišljali. Građevina je bila zapuštena, sa starim, oljuštenim zidovima, a prozori su bili potpuno zatvoreni. Na vratima je visio veliki znak sa grafitima.
Karen je stajala ispred svih, pogled joj je bio odlučan, ali i zabrinut.
- Moram da uđem prva - rekla je ona, oči su joj bile ozbiljne, a glas tih, ali čvrst. - Veštice zapravo mene traže. Jasmin će biti sigurna dok sam ja unutra. Možda me puste da dođem do nje ako misle da sam sama -

Simon je zakoračio bliže. - Razumem, Karen. Ali, ne ideš  tamo sama - rekao je, a ton mu je bio pun odlučnosti. - Ren i ja ćemo te pratiti. Ako nešto krene naopako, tu smo da te pokrijemo. -
Ren je klimnuo glavom, kratko i čvrsto, kao znak saglasnosti.

Lucija je nervozno gledala Karen, zatim je pogledala Rena, pa se okrenula ka Valeriji.

- A mi? - upitala je. -Mi ćemo biti na zadnjem ulazu, ali kako ćemo ući bez da nas primete? -

Troj je stajao pored nje, s rukama na opasaču, spreman da reaguje u trenutku.
- Mi ćemo vam pomoći, - rekao je, gledajući Luciju sa blagim osmehom. - Zajedno ćemo to da izguramo. -

Dante je, kao obično, stajao u pozadini, ali se sada pomerio i pridružio razgovoru.
- Ako nas bude trebalo, tu smo -

Valerija je razmišljala, pa se okrenula ka Luciji. - Najverovatnije je da će nas na zadnjim vratima manje očekivati. Ako budemo tihi i brzi, možda ćemo uspeti da dođemo do Jasmin bez borbe -

- Idemo onda!! - Ren ih je ohrabrivao - I budite spremni na sve. Ovaj put neće biti lako.-

Karen

Karen je ušla u skladište, srce joj je lupalo kao bubanj, ali je njena odlučnost bila ono što je držalo. Znala je da su Ren i Simon na ulazu i da čekaju na njen znak.

- Došla sam - rekla je smireno.  Glas joj je odjekivao u toj velikoj prostoriji. - Gde ste se sakrile? -

U trenutku, tišina je postala teža, mračnija. Iz senke, iz samog srca tame, pojavila se Megara. Njena figura bila je visoka i zastrašujuća, a oči su joj sijale crvenom svetlošću. Njene ruke su bile podignute, a dugi crni pramenovi kose padali su joj na ramena.

- Misliš da se možeš nositi sa mnom? - upitala je Megara s podsmehom u glasu. - Ti i tvoji maleni zaštitnici? -
Odjednom, Megara je mahnula rukom, i iz senke su izronili demoni. Bili su niske visine, krvavo crvene boje, sa izbočenim oštrim zubima i kandžama koje su sijale na svetlu. Izgledali su poput džinovskih skakavaca, samo što su bili grozno deformisani, njihova lica iskrivljena u užasnim osmesima.

- Ako ćeš se boriti sa mnom, moraš prvo da poraziš moje male ljubimce - rekla je Megara, rukom pokazujući na čopor demon koji su siktali oko nje.

Karen je podigla ruke, njen dah postao smiren. Zatvorila je oči i dozvolila da magična energija formira oko nje. Vibracije su počele da šire iz njenog tela, stvarajući zvučne talase koji su bili toliko snažni da su odjekivali širom prostorije.
Demonima je ta buka smetala. Nervozno su pokrivali svoje uši i ispuštali krike.

Tada su dotrčali Ren i Simon. Uperili su svoje pištolje ka demonima i ispaljivali laserske zrake.

- Mi ćemo se pobrinuti za demone... Ti nastavi dalje - povikao je Simon, na šta je ona klimnula glavom i potrčala ka Megari

Valerija

M

omci su utrčali na zadnji ulaz skladišta gde ih je sačekao Trol.

- Nemoguće! - iznenadio se Troj
- Od kud Trol ovde? -

Dante je dotrčao do njega i izvukao svoj mač
- Sigurno su ga veštice uhvatile u šumi! -

Lucija i Valerija su bile iza njih.
- Mi ćemo potražiti Jasmin! -

- Važi! Mi vam čuvamo leđa! - Troj namigne Luciji uz osmeh.

Njih dve su pojurile uz stepenice na gore.

Vazduh je bio hladan, gotovo nemoguć za disanje.

Kada su stigle na vrh stepenica, pred njima se otvorila ogromna prostorija. Zidovi su bili prekriveni zamrznutim ledenicama, a u centru je stajao veliki kavez napravljen od guste magije leda. Unutar njega je bila Jasmin, držeći ruke pritisnute uz rešetke, njen izraz lica pomalo opušten, ali oči su joj bile pune straha.

- Jasmin! - povikala je Valerija, a Lucija je odmah potrčala za njom.

Ali Jasmin je podigla ruke i očajnički viknula da se zustave - To je zamka! -

U trenutku kada su stale, ka njima su poletele ledene strele. Lucija je reagovala odmah, podigavši ruke prema nebu. U sekundi, svetlosna barijera je nastala između njih i strela, koje su se sudarile sa bljeskom svetlosti, ali se nisu probile. Iako je barijera uspešno blokirala strele, zvuk njihovog sudara odzvanjao je u prostoriji poput grmljavine.

Tada se, iz ledene magle, pojavila Irena. Njena srebrna kosa sijala je u dimu. Njena prisutnost je bila preteća.

- Koga mi to imamo ovde? - rekla je Irena, glas joj je bio hladan, ali zvučao je kao muzika u tišini. - Zar stvarno mislite da ćete spasiti drugaricu? -

Dok je govorila, njene ruke su se kretale, a pred Valerijom i Lucijom stvorila se ogromna ledena sfera. U sledećem trenutku, sfera je odletela prema Valeriji s neverovatnom brzinom.

Lucija nije ni trepnula. Svojom magijom svetlosti, stvorila je snažnu barijeru ispred Valerije, koja je zabljesnula u trenutku kad je kugla udarila. Čuo se snažan udar, a svetlost je buknula oko njih. Ali, nažalost, to nije bilo dovoljno. Kugla se probila kroz barijeru i pogodila Luciju, koja je odletela nekoliko metara unazad, udarivši o led i padajući na zemlju. Njen dah bio je prespor, a ruke su joj bile ukočene. Zatvorila je oči, onesvešćena.

- Lucija! Ne! - Valerija je viknula, ljutito se okrenuvši ka Ireni. U njenim očima bila je vatra. Njene ruke su se stegnule u pesnice, svuda oko nje dolazila je magija zmajeve vatre. Osećala je strah, ali i nepopustljiv bes. Jasmin je pokušala da je smiri  dozivajući je iz kaveza.

- Valerija, pazi! - vikala je Jasmin, dok su joj oči  bile pune suza.

Irena se nasmešila, kao da je uživala u panici koja je preplavila prostoriju. Nije bilo milosti, nije bilo straha.
- Hajde da vidimo šta možeš. -

U trenutku, Irena je stvorila još jednu ledenu sferu, ovaj put još veću, i poslala je ka Valeriji. Ta kugla se kretala kao munja, ali Valerija je bila brza. U trenutku, ona je odskočila i izbegla njen napad.

- Prestani da bežiš i napadni me! - Irena je bila nervozna. Poletela je ka njoj da je uhvati.

Valerija se sakrila iza jednog od velikih stubova u prostoriji.

- Pogledaj Jasmin... - smejala se veštica - Tvoja drugarica je previše uplašena da te spase... -

Valerija je slušala njene reči dok je gledala Luciju kako nepomično leži na zemlji. Znala je da mora nešto da uradi ali njene moći nisu bile dovoljno jake...
Bila je ljuta na sebe jer je bespomoćna.
Kada bi samo mogla da kontroliše svoje moći...

Irena se okrenula prema kavezu u kome je bila Jasmin
- Pa dobro... Ako već neće da se bori sa mnom... Moraću tebe da dokrajčim! -
Irena je uperila svoju ruku ka njoj i ispalila ledeni zrak.

Jasmin je zažmurila i čekala udarac ali tada je Valerija stala pred nju... Ledeni snop svetla ju je pogodio i ona je krenula da se zamrzava.

- Ipak si odlučila da se pojaviš... - Irena se glasno nasmejala nastavljajući da baca čini smrzavanja na nju

Valerija je bila prekrivena ledom.

- Nisi smela to da uradiš... - Govorila joj je Jasmin kroz suze - Umrećeš ako led dođe do tvog srca -

- Morala sam da učinim nešto... - govorila je drhtavim glasom.

- Ovo je tako patetično... - rugala joj se veštica a potom ispalila još jedan ledeni snop iz druge ruke.. to je činilo da se Valerijino telo brže ledi.
- Nemoguće da si ti jedna od pet odabranih vila... Isuviše si slaba... -

Valerija je gotovo u potpunosti Izgubila svest. Da li je ovo kraj? Teško je disala. Bilo joj je jako hladno i osećala je da nema kontrolu nad svojim telom...

Tada je ponovo čula isti ženski glas koji je čula ranije Bori se! Glas je postajao sve glasniji Bori se Valerija!
Mislila je da sanja... Iz tame koju je videla pred sobom zasijalo je svetlo... Iz njega se pojavio lik prelepe mlade žene.

Bori se, Valerija! - govorila joj je.

- Mama? To si ti... - promrmljala je sebi u bradu. - Da li ovo sanjam? -

Ti u sebi nosiš velike moći... Sada je vreme da ih probudiš! -
Stavila je ruku na njene grudi i tada je Valerija osetila nekakvu unutrašnju toplotu koja dolazi iz njenog srca.

Iznenada je otvorila oči, a njene zenice su zasijale vatreno crvenim sjajem. Toplota iz njenog srca je počela da se širi i struji kroz njeno telo

- Šta se dešava? - zapitala se Irena dok je rukama pojačavala ledeni zrak, u nameri da je dokrajči.

Led koji je okruživao Valeriju je počeo da puca i tada se oko nje stvorio plamen, toliko jak da je otopio i kavez u kome je bila zarobljena Jasmin.

Valerija je lebdela u vazduhu. Njena smeđa kosa je lebdela u talasima.

- Nemoguće! - povikala je većtica.
- Kako je odjednom dobila toliku snagu? -

- Sada konačno imam kontrolu nad svojim moćima... - Valerija je uspravila glavu i uperila svoje ruke ka Ireni. Velika plamena lopta je poletela ka njoj i pogodila je tolikom silinom da je veštica udarila u zid na drugoj strani prostorije.

Karen

Izbegavala je Megarine napade, kada se začuo zvuk eksplozije na gornjem spratu.

Megara se zaustavila i osetila je da nešto nije u redu..
- Irena.. - promrmljala je sebi u bradu
- Nemoguće... -

Karen je iskoristila njenu nepažnju i pogodila je zvučnim talasom. Megara je pala na zemlju.

- Platićeš mi zbog ovoga, vilo... - Megara je viknula iz sveg glasa i nestala u tami.

Za njom, nestala su i njena čudovišta.

Simon i Ren su dotrčali do Karen.

- Jesi li dobro? - upitao ju je Ren i pružio ruku da ustane.

- Jesam! - ona mu klimne glavom i uspravi se.
- Idemo da pronađemo ostale -

Valerija

Irena je nestala u svojoj ledenoj magli i tada je Valerija zaustavila svoje čini.
Dotrčala je do Jasmin koja je lečila Luciju svojim isceliteljskim moćima.

- Hoće li biti dobro? - upitala ju je zabrinuto gledajući u prebledelu Luciju.

- Da... - Jasmin se nasmeši

Tada Lucija lagano otvori oči i namigne joj - Dobro sam... Samo mi se malo prispavalo - našalila se

Tada su u prostoriju dotrčali i ostali

- Da li su svi dobro? - upitala je Karen.

- Ne brini... - Jasmin se uspravila i zagrlila je - Sada je sve u redu -

Troj je prišao Luciji i pomogao joj da ustane.
- Da li je moja vila dobro? -

- Naravno da jesam... - namignula mu je i potom ga je čvrsto zagrlila.

Ren se osvrnuo oko sebe
- Veštice su pobegle -

Karen se uspravila i pogledala u daljinu
- Da... Ali vratiće se -

Valerija je oslonila ruku na njeno rame
- A mi ćemo biti spremne za njih! -

- Tako je.! - svi su povikali u glas

Valerija je čvrsto zagrlila
- A sada idemo odavde! -

. . . .