Polako i sa oprezom ušla je u mračnu prostoriju.
Odaja je bila gotovo potpuna tama, osenčena i hladna, ali na samom kraju prostorije, iz daljine, izbio je tihi, plavičasti sjaj. Bio je to blagi, ali neodoljiv plavi talas svetlosti koji je probijao tamu poput zvezde u noćnom nebu. Valerija se približila, korak po korak, sve vreme se osvrtala da vidi da li ju je neko pratio... osećajući kako joj se srce ubrzava.

Kada je stigla do izvora svetlosti, pred njom se ukazala nekakva neobična kapsula. Njeno staklo bilo je čisto, a iz nje je dopirala čudna plavičasta svetlost, gotovo eterična, koja je osvetljavala unutrašnjost. Valerija je pažljivo pogledala unutra, kroz maglinu i njene oči su se široko otvorile u neverici.

Unutra, u središtu kapsule, lebdela je devojka sa dugom kosom, boje noćnog plavog neba. Utonula u san. Njena kosa se spuštala u raskošnim, glatkim pramenovima, koji su se prelivali od tamno plave do gotovo crne nijanse, kao da su uhvatili samu noć. Lice joj je bilo nežno i bledo, ali sa čvrstim crtama, i podsećalo je na Karen... Njene usne, blago pomerene u staloženom izrazu, odavale su duboku tugu. Delovala je kao da već jako dugo spava, ali opet nekkao je bila svesna. Na licu joj se ocrtavala bol.

Valerija je odmah shvatila... to je bila Rina, sestra koju je Karen toliko želela da pronađe. Srce joj je zalupalo, a suze su počele da se slivaju niz obraze. Znala je da je morala da je oslobodi.

Podigla je ruke iznad kapsule i koncentrisala svu energiju koju je imala. Njen pogled bio je pun odlučnosti, a energija koja je izlazila iz njenih ruku počela je da pulsira vatreno crvenim sjajem.
Prvo je osetila kako se staklo kapsule trese, a zatim je puklo. Glasni, oštar zvuk razbijanja stakla ispunio je odaju, a fragmenti stakla počele su da lete svuda oko nje. Rina je, oslobođena sile, polako pala iz kapsule na hladan pod, a Valerija je odmah skočila napred.
Bez razmišljanja, uhvatila ju je u naručje. Ruke su joj drhtale, a srce joj je bilo puno mešavine radosti, tuge i strahopoštovanja. Dok je držala Rinu, osećala je kako se njena unutrašnja energija prepliće s njenom. Osećala je moć zmajeve vatre kako struji krou nju...
Valerija je prislonila ruku na Rinin stomak i krenula da je leči. Znala je da mora što pre da joj povrati svest kako bi zajedno pobegle odavde. Svakog časa bi neko mogao da naiđe.
Njeno srce je jako lupalo na samu pomisao da bi na tim vratima mogao da se pojavi i sam Gaid. Nije znala šta bi mogao da joj uradi...

Pogledala je Rinino lice i njeni kapci su polako počeli da se otvaraju. Vraćala joj se svest.
Rinine plave oči gledale su je sa dozom zbunjenosti i opreza.
Valerija se nasmešila kada je shvatila da je dobro, ali je nastavila da je leči svojom magijom.

- Jesi li dobro? - upitala ju je Valerija, gotovo kroz šapat.

Rina je par puta duboko udahnula i rukama se odgurnula od hladnog mermera.
- Dobro sam... - rekla je svojim tananim glasom
Osvrnula se oko sebe i uozbiljila izraz lica
- Koliko dugo sam bila u snu? - upitala ju je kao da je znala gde se nalazi.

- Ne znam - odgovorila joj je
- Ali tvoja sestra te je traži već godinu dana

Čuvši to, Rina je prebledela.
- Karen? - upitala ju je sa zabrinutim izrazom lica.

- Dobro je... - uveravala ju je. Pa stavila svoju ruku na njeno rame.
- Gaid je uhvatio smao mene i doveo me je ovde... -

- Taj zlikovac - prošaputala je Rina, kroz zube
- Naredio je da me strpaju u ovu kapsulu sve dok ne uhvati i ostale tri vile čuvarke -

Valerija se tada naježila. Shvatila je da muškarac koji je pre samo nekoliko trenutaka ljubio zapravo spreman da uradi nešto ovako monstruozno.
- Čekaj... - uspravila se i osvrnula oko sebe, tražeći nekoga
- Ako znamo da je Gaid pre mene imao dve vile čuvarke, gde je onda druga? -

Rina je čvrsto uhvatila za ruku.
- Druga vila čuvarka je... -

Nije stigla da završi rečenicu a zvuk škripe vrata se začuo.

- Ja sam - rekao je poznati ženski glas.

Šiera im je prilazila. Kretala se polako ali sigurnim koracima, čvrsto stegnutih pesnica.
- Ja sam vila čuvarka, baš kao i vi -

Valerija je bila u šoku.

Rina se uspravila spremajući se za Šierin napad.
- Moramo da bežimo odavde! - viknula je Rina - Obavestiće Gaida da smo ovde -

Valerija je pogledala na prsten na svojoj ruci. Odmah ga je skinnula i dala ga je Rini.
- Ovo je tvoje! -

Rina ga je bez razmišljanja stavila na ruku.

Šiera je podigla svoje ruke i tada je vazduh oko nje postao oštriji. Ubrzo, stvorio se veliki tornado koji je rušio sav nameštaj iz prostorije.

- Zašto radiš sve ovo? - upitala ju je Valerija dok je svojim moćima stvarala barijeru koja ih je štitila od vetra.

- Moram... - Šiera je govorila kroz suze
- Vi to ne razumete.... Moram da pomognem bratu da vrati naše carstvo! -

- Ali po koju cenu? - upitala je Rina, dok se uspravljala na noge.
Aktivirala je moći svog prstena
- Da uništiš celu magičnu dimenziju? -

- Vi ne znate kroz kakav bol smo nas dvoje prošli! - Šiera je odgovorila ljutito

Tada se snažni tornado obrušio na njih dve, a Valerija je pokušavala da suzbije njegovu moć.

- Moramo da odemo i to odmah! -

- Daj mi ruku! -
Rina je čvsrto stegla Valeriju i njihove moći su se sjedinile.

Tada se na vratima pojavila senka muškarca.
Valerija je gledala pravo u njega.
Gaidovo lice bilo je puno besa i prezira.

Izgledao je kao da mu je neko upravo iščupao srce.
Valerija je znala da ga je ovim potezom izneverila. Bila je svesna da je prema njoj razvio osećanja ali, tešila se time da je ovo bilo jedino ispravno. Nije smela da odbaci svoju porodicu i drugarice zbog njega... Nije smela da ostavi Rinu ovde... Nije smela da odabere njega umesto magične dimenzije...

Gaid je bez reči uperio ruku prema njima i crna senka je poletela prema njima.

- Idemo! -
Rina je povikala i tada je prsten zasvetleo. A ispred njih se otvorio portal.

Valerija je još jednom pogledala u Gaida, sa očima punih suza. Kao da je pokuašavala da mu kaže da joj je žao. Ali on ju je još uvek gledao sa prezirom, kao da nije više mario... Kao da joj je njegov pogled govorio da će joj se osvetiti.

Uskočile su u portal koji se zatvorio za njima.

. . . . . . .