Harry's POV

„Vau, od kad nisam bila ovde. Skoro da mi nedostaje." Nasmešim se te priđem prekidaču za struju i uključim ga. U sledećem trenutku se popale sva svetla i monitori zajedno sa sistemima za upravljanje.

„E to je nešto novo. Pre se nije moglo sve upaliti odjednom." Nat pokaže rukom na prekidač dok ostali zauzmu svoja mesta za stolom.

„Da pa kad provodiš svaki dan ovde dosadi da pališ jednu po jednu stvar. Nail je povezao neke žice, neke isekao i zažalio zbog toga ali je uspeo."

„Da još mi kapci očiju nekad dobiju trzavicu zbog one crvene." Svi se nasmeju kad se prisete toga.

„Isekao si crvenu? Pa ako je crvena verovatno je crvena s razlovom." Nat ga pogleda sa sažaljenjem i pogladi ga po glavi. Te se nasmejemo zbog Nailovog izraza lica.

Kada se svi smire i osmesi nestanu sa lica nastane tišina. Ne neprijatna više kao isčekivalačka. Svi smo ćutali i čekali da čujemo zašto smo ovde. Ali osoba koja nam je to trebala reći je ćutala i gledala u svoje prste sa kojima se igrala.

Nije bila istina da sam se plašio onoga što je imala da kaže. Bio sam prestravljen. Prestravljen sam od kada su ta dva crna džipa ušla u našu ulicu. Znao sam da je povratak bio rizična idela ali je takođe bio i ona ispravna. I sada kada smo se vratili ovde imam osećaj da je ponovo gubim. Da se udaljava i jebeno sam prestravljen.

Trgnem se kada pročisti grlo i odmah je potražim pogledom.

„Kao i što sam rekla, moj plan vam se uopšte neće svideti ali sve što želim je da me bez prekidanja saslušate do kraja." Tako smireno i odlučno izgovori svaku reč tako mi već dajući do znanja da je to čvrsto odlučila i da neću uspeti da je odgovorim šta god da je u pitanju.

Nakom tišine koju je dobila kao odgovor promeškolji se u stolici i nervozno skloni nekoliko pramena kose sa lica.

„Vratiću se kao da se ništa nije dogodilo. Vratiću se i saznati šta planiraju da urade." Krv mi se sledi u venama zbog odlučnosti i ozbiljnosti u njenom glasu. Srce ubrza ritam zajedno sa disanjem i dobijem navalu adrenalina. Dobijem nagon da polomim svaki predmet koji se nalazio u ovoj prostoriji na najsitnije komadiće ali ne uradim ništa. Tražila je da je saslušamo do kraja i ja ću to ispoštovati makar mi bilo još desetostruko teže da zadržim bes.

Ostali su, pa malo je reći da nisu odobravali njenu izjavu i odluku. Vikali su, postavljali joj svakakva pitanja dok je ona ćutala i čakala da prestanu.

„Samo me saslušajte do kraja i kada kažem sve što želim tada recite ono što mislite." Vikne pokušavajući tako da ih nadjača dok sam je ja samo gledao. Posmatrao sam svaki njen pokret, naviku i najsitniji deo njene ličnosti. Posmatrao sam je i pokušavao dobro sve da upamtim. Za upamtim jer je ovo možda jedna od poslednjih večeri u kojima ću imati priliku da je gledam.

„Srediću svoj izgled. Našminkaću nekoliko ogrebotina i modrica i pocepati malo majicu i farmerice. Pojaviću se na putu do njihove vile i praviću se da sam pobegla. Rećiću da ste me odveli u neku kolibu u sred nedođije i da ste mi punili glavu glupostima o njima i o meni. Kada to progutaju i prihvate počeću da istražujem o njima. Da kopam po važnim dokumentima. I svake večeri kada svi budu u dubokom snu ću doći i rećiću vam sve što sam tog dana saznala. Gledaću ih dok vežbaju jer sam sigurna da to sada rade i ispričaću vam njihove taktike i polako ćemo stvoriti strategiju."

Pogledi nam se sretnu i kao da uspe da me u trenutku umiri. Ovog puta za razliku od pre dva minuta sve što se čulo je bilo naše disanje. Svi su ćitali i bili u svojim mislima.

Skrenem pogled i odgurnem stolicu ustanući. Privučem svu pažnju i bez reči pojurim ka vratima glasno ih zatvarajući pri izlasku.

Začujem buku ali samo nastavim ne obazirajući se na glasove. Izađem iz teretane i baš u inat me zahvati pljusak. Ne obazirajući se ni na njega krenem preko travljaka ka vratima ali začujem kako me doziva i trči zamnom.

„Hari, po bogu stani!" Snažno me uhvati za ruku, ni približno dovoljno snažno da me zaustavi ali sam ipak stao i okrenuo se ka njoj.

„Zašto si samo izašao? Bez ijedne reči. Rekla sam da ti se neće svideti, barem si mogao da izdržiš i ostaneš." Iznenadim se zbog ljutnje u njenom glasu i sav onaj bes koji je oterala pogledom se pojavio i ovog puta nisam mogao da se suzdržim.

„Da izdržim i ostanem? Da li si uopšte svesna koliko sam se suzdržavao da ne razbacam sve tamo?" Viknem ignorisajući hladn pljusak koji je mokrio odeću na meni.

„Da, rekla si da mi se neće svideti i nisam ništa rekao jer mislim da je čisto sranje i ne mogu da dopustim da se vratiš tamo!" Nastavim istom jačinom gledajući je ravno u oči.

„Ali nije na tebi da dozvoliš. Ovo je moj život i ja ću odlučivati o njemu." Tako smireno mi odgovori kao da uopšte nije ni slušala šta sam govorio.

„Hari znaš da je to najbolja šansa da pobedimo u ovome. Iako se buniš duboko u sebi znaš da sam upravu." Prestigne me približavajući mi se.

„Znaš da je pobeda jedini način da živimo normalno. Da ustvari živimo." Spusti ruku na moj obraz gledajući me duboko u oči.

„Ne mogu da dozbolim da ti ponovo naudi."

„Neće, neću mu dozvoliti."

„Šta ako sazna da glumiš? Šta ako te ne zatekne u sobi dok si kod nas?" Glas mi je sve više zračio očajnošću dok je ona smireno odgovarala i pokušavala da dopre do mene.

„Prilično sam sigurna u svoju glumu. A mogu postaviti kamere u sobi i da se jednostavno teleportujem u kupatilo i pretvaram se."

„Da li si sigurna da će plan uspeti." Upitam je svestan da nema smisla. Ona će bez obzira to uraditi bio ja za to ili ne jer je jednostavno takva. A ja sam se odavno zaljubio u ovu Natali tako da sam zaglavio sa njenom tvrdoglavošću.

„Da Hari. Jesam i po prvi put od kada smo zaglavili u ovom životu sam sigurna u nešto. Imam tu neku glupu nadu i osećaj da smo preživeli toliko lošeg i da je red da se dogodi nešto dobro."

„Da li si uz mene u ovome?" Uzme me za ruke gledajući me i dalje duboko u oči.

„Bolje bi ti bilo da ne uprskaš nešto." Iznenadim samog sebe pristajući ali kada ugledam njen ogroman osmeh sve na šta sam mislio je nestalo. U jednom trenutku.

Zaklima glavom stvljajući ruke oko mog vrata te moje refleksivno krenu ka njenom struku približavajući je što bliže svom telu.

„Držim te za reč."

Zavuče ruke u moju kosu, približi moje lice njenom te moje usne nađu put do njenih ljubeći ih divlje sa puno želje.

„Hej vas dvoje sklanjajte se sa tog pljuska! Da li ste normalni?" Odvojimo se jedno od drugog i tek tada osetim natopljenu i hladnju odeću na sebi kao i pljusak.

Podignem glavu ka nebu i nasmejem se.

„Naš prvi poljubac na kiši." Klimnem glavom smešeći se te je uzmem za ruku.

„Hajde, završićemo sa batinama od Sel ako ostanemo još ovde." Povučem je ka vli te požurimo ka vratima smejajući se zbog Selene koja je urlala u pozadini.

Natalie's POV

„Hajde svađalice buđenje. Vreme je za vežbanje." Nasmešim se i dalje zatvorenih očiju.

„Hajde, znam da si budna", prošaputa mi na uho još više me približavajući njegovom telu dok sam ležala na bok ispred njega.

Odbijem da pokažem bilo kakve znakove budnosti ali se predomislim kada počne sa golicanjem i u trenutku se nađem na nogama pored kreveta.

„Znači tu se nalazi okidač?" Zamišljeno se nasmeje kao da pokušava da to dobro memoriše da se be mora mučiti sledećeg puta.

„Kakvo vežbanje?" Upitam ga rešivši da ignorišem njegovu prethodnu izjavu. Protegne se lepo mi pokazivajući svoj dobro razvijeni trup prekriven tetovažam što mi na trenutak skrene misli u sasvim drugi pravac. Ali samo na trenutak.

„Pa nisi valjda mislila da ćeš samo tako ušetati u njihov tabor? Moraš se pripremiti za ono najgore i svi su se složili oko toga." Ustane oblačeći majicu kratkih rukava. I odoše mojih pet minuta. Ček šta?

„Kako misliš "svi su se složili oko toga"? Sada sam i u manjini, nije pošteno." Pobunim se što je njemu očigledno bilo smešno te se zakikoće.

„Ako te imalo može obradovati ja ću vežbati sa tobom." Pa nije kao da me nije skroz oraspoložilo ali on to ne mora znati. I sama pomisao na njega kako diže tegove ili izpred boksaške vreće mi popravlja i najružniju sliku.

„A ostali?" Upitam ga.

„Ne, oni imaju dva slobodna dana dok ti ne počneš sa planom a kada počneš oni se vraćaju starom tempu." Približi mi se ostavljajući brzi poljubac na mojim usnama.

„Idem da se presvučem i čim doručkujemo krećemo." Klimnem glavom i izađe iz sobe.

Odpuhnem te pogledam u sat na noćnom ormariću koji je pokazivao da je nekoliko minuta posle osam. Osam sati, stvarno? Zašto imam osećaj da će ovo biti jako dugi dani?

Uzdahnem te uzmem šorts i sportski top za vežbanje i navučem ih na sebe. Za razliku od juče danas je sunce visoko na nebu što me jako čudi. Verovatno zbog mog ranog ustajanja.

Uđem u kupatilo te izvršim jutarnju higijenu. Očešljam se i vežem kosu u visok rep. Zgrabim jedan peškir i izađem iz sobe zaputivši se ka kuhinji.

U njoj zateknem Harija kako jede sendvič i još jedan tanjir sa istim sendvičom pored njega. Nasmešim mu se te sednem i započnem sa jelom.

Kada završimo počistimo i krenemo ka teretani. Čim uđemo ostavimo peškire i vodu i krenemo sa zagrevanjem. Naravno, nisam mogla a da ne primetim kada je izvadio maramu uz đepa i vezao je sprečavajući kovrdže da mu padaju preko lica. Do pre dva minuta sam mogla da se kladim da ne postoji privlačnija verzija Harija ali sam se očigledno prevarila. A kada dodamo skidanje majice i ostajanje u šorcu mislim da sam mogla da se onesvestim u tom trenutku.

„I kakav je današnji raspored?" Upitam ga kada završimo sa zagrevanjem. Uzme naše peškire i flaše te krene ka stepenicama za podrum.

„Danas vežbaš fizički deo što znači bez moći. Vraćaš prethodnu aktivnost i reflekciju mišića i to znači boks i tegovi. Sutra vežbaš moći i trudiš se da otkriješ svoju specijalnu sposobnost i naravno sat vremena tegova i boksa."

Otvori vrata prostorije sa ringom i vrećama i sećanja me preplave. Nasmešim se kada se setim male neugodne scene između nas dvoje. Čini se kao da su prošle decenije od tada.

„Stavi rukavice da vidimo da li si izgubljeni slučaj kao što i izgledaš." Naruga mi se te mu uzvratim stavljajući jedan par.

„Držiš vreću?" Upitam ga pokazujući na jednu- najbližu. Klimne glavim te stane iza nje i čvrsto je uhvati.

Zauzmem početnu poziciju leva noga ispred desne u blagom raskoraku. Glava iza ruku takođe leva ispred desne. Krenem sa udarcima.

Iako sam mislila da će mi teško pasti bilo je sasvim drugačije. Nisam osećala umor već sasvim suprotno- olakšanje. Kao da sva frustracija, sav nemir i ljutnja polako napuštaju moje telo. Postepeno pri svakom udarcu i pakleno je prijalo.

Završim najjačim udarcem i Hari se pomakne dva koraka unazad zajedno sa vrećom u svojim rukama.

Nasmešim se kada ugledam njegov začuđen izraz lica.

„Moram da priznam da nema mnogo stvari koje treba da se poprave. Kondicija ti je nekim čudom odlična, stav i taktika jako dobri ima nekoliko stvari na koje trebaš da obratiš pažnju ali sve ostalo je odlično." Iznenađeno i oduševljeno uzme rukavice iz mojih ruku i vrati ih nazad na mesto usput mi dobacivši peškir i flašicu vode.

Nasmšim se brisajući lice i vrat a te zatim otpijem nekoliko gutljaja vode iz flašice.

„Da li moram na tegove?" Upitam ga odlažući flašicu i peškir nazad.

„Ne, naravno da ne. Jedva sam uspeo da zadržim onu vreću, nema šanse da nekoliko udaraca ne obori protivnika."

„Odlično, znači imamo vremena za ovo", priđem mu skroz blizu srušivši svoje usne na njegove. Suzdržavala sam se, stvarno sam se trudila ali je nemoguće pored njega ovako savršenog.

Uzvrati poljubac jednako grubo stavljajući ruke na moj struk mene terajući da svoje zavučem u njegovu kosu. Osetim hladnoću zada iza sebe i Harijeve tople ruke na goloj koži mog struka što me dodatno uzbudi. Produbimo poljubac dodirujući jezike jedno drugom, kad-kad grižući usne.

„Skoči", promrmlja kroz poljubac te ga poslušam i skočim obavijajući nogama njegov trup i tako se nađem u istoj ravni sa njim. Stisne me svojim telom rukama me držeći za butine da ne skliznem.

Kad oboje ostanemo bez daha svoje usne spusti na moj vrat ostavljajući sitne vlažne poljubce celom njegovom dužinom sve do ključne kosti. Srce mi dođe do grla te jače stisnem njegove kovrdže i usne mi se osuše.

Ubrzo se vrati do njih i ponovo započne poljubac spuštajući svoje natekle roze usne na moje. Ali poljubac ne potraje dugo jer začujemo korake i ostale kako nas dozivaju.

„Hari! Nat! Morate nešto da vidite!" Začujemo Liamov glas te me Hari spusti na zemlju i brzo krenemo ka vratima.

„Šta nije uredu?" Upitam i dalje zadihana od prethodnih događaja i uzbuđenja koje sam još osećala.

„Ti Nat. Na jutarnjim vestima si. Vodiš se kao nestala osoba u celom Londonu." Zejin se okrene ka meni i pokaže mi ka velikom monitoru.

Ugledam svoju sliku ispod velikog napisanog nestala.

„Natali Ana Biber, 22 godine, vodi se kao nestala već nedelju dana. Sumlja se da je otmica ali od otmičara ni traga. Svi se trudimo da ne mislimo na najgore jer je mlada dama devojka poznatog političara Daniela Sparksa. Ali uprkos svemu i dalje nema ni traga o njoj. Njen, gore navedeni, dečko nudi veliku svotu novca onom ko je pronađe i dovede je živu. Mole se svi građani da ako primete nešto čudno pozovu vozila hitne službe jer to možda spasi život ove mlade devojke."

Pročitam naglas neverujući onome što vidim ispred sebe. Zar je moguće da je ovako nisko pao. Odjednom me prođu sva osećanja, sva sreća i jedino ostane mržnja prema njemu. Samo mržnja i gnev zajedno sa željom o njegovoj smrti.

Stisnem pesnice i utrčim nazad u sobu sa vrećama i ringom. Navučem rukavice i iz sve snage počnem udarati vreću svime što sam znala ne obraćajući pažnju kakvom taktikom i u kakvom položaju. Samo sam želela da izbacim to iz sebe. Samo sam želela da ga izbrišem sa lica žemlje, svog života i svojih sećanja.

Polako sam gubila snagu i volju i sve što je ostalo od svih osećanja je bio očaj. Ne želim da me na bilo kakav način povezuju sa njim. On je ubica i psihopata, najgora osoba za koju sam čula. Ne želim ga živog.

Padnem na kolena puštajući da očaj izađe u vidu suza.

Ugledam nečija kolena ispred mojih i zatim osetim dobro poznat osećaj sigurnosti koji mi je mogao pružiti samo jedna stvar- njegov zagrljaj.

„Ššš... Ljubavi nije vredno toga. Nemoj." Sporo i nežno je prelazio rukom preko mojih leđa tako pokušavajući da me umiri.

„Ne mogu Hari. Ne mogu da podnesem to što me povezuju sa njim. Mrzim ga, prokleto ga mrzim!" Zajecam grleći ga jače.

„Znam, sve znam ali nemoj da dopustiš da te to slomi. Iskoristi tu mržnju da bi postala jača. Iskoristi je kao motiv, ja ću ti dati snagu da prebrodiš to. Uništićemo ga i svet će biti bolje mesto."

Pusti me iz zagrljaja i podigne glavu terajući me da ga pogledam svojim uplakanim očima. Pogleda me upitno jednako koliko i nežno i ja klimnem glavom.

„A sada šta kažeš na jedan meč? Ti i ja?" Klimne glavom ka ringu usput mi brisajući suze.

„Kažem da je to odlična ideja." Nasmešim se te ustanem i uhvatim rukavice koje mi je dobacio.

Nateraću tog glupog i sebičnog gada da žažali za danom kada se rodio.

(Hej ljudi! Evo još jednog nastavka. Polako se zagreva situacija. Šta mislite šta će se dogoditi? Zanimaju me vaše teorije. Hvala vam na vašoj ogromnoj podršci koja mi znaši tako mnogo. Divni ste! Volim vas! ♥♥)