Natalie's POV

„Ja idem da se istuširam, imaš neke stvati u ormaru koje ti mogu poslužiti i slobodno istražuj, znam da si znatiželjna." Dovikne mi iz hodniha i sledeće što čujem posle zatvaranja vrata je voda iz tuša.

Vikendica je stvarno zanimljiva, sva od drveta i dosta udobnog nameštaja. Prosto je zračila udobnošću. I zašto ići u vilu punu znatiželjnih ušiju ako možemo ostati ovde i biti sami.

Otvorim ormar i ugledam odeću složenu po bijama i veličini. Bilo je nekoliko ženskih helanki i majica crne i bele boje i muških farmerica i majica isto crne i bele boje. Samo crno i belo.

Mislim, primetila sam ja da se Hari dosta promenio a pod promenio mislim samo na spoljašni izgled, i dalje je moj najbolji prijatelj a sada i dečko kog volim. Nosi tesnu odeću koja odlično ističe njegovo telo koje je mnogo zgodnije nego ono koje pamtim. Mislim kako da ne primetim pločice, čvrste grudi i bicepse u tesnim providnim majicama. Ali ono što mi se najviše sviđa su njegove tetovaže koje mu, moram priznati, odlično stoje. I naravno su su neodoljive i neukrotive kovrdže koje su ostale iste kao i razigrane zelene oči i rupice u obrazima a i onaj predivan osmeh. Može imati koju god poželi ali voli mene.

Odmahnem glavom terajući razne misli koje su se odjednom, niodkuda stvorile. Natali, ti si ozbiljna devojka a ne neka napaljena tinejdžerka.

Otvorim jednu od fioka u dnu ormara i ugledam dosta muških bokserica, okej, pogrešna fioka. Brzo je zatvorim pa izvučem jednu islod i ugledam nekoliko gaćica i grudnjaka. Uzmem jedne obične crne gaćice i đavo na mom ramenu proradi te ruka sama uzme jednu crnu mušku majicu iz ormara.

Primaknem je nosu i poznati muški parfem me obuzme. Definitivno ću obući nju a po njenoj dužini mogu da garantujem da će izgledati kao haljina na meni. Dobro, malo kraća haljina ali nema veze.

Zvuk vode prestane i ubrzo začujem otvaranje i zatvaranje vrta. Ugledam ga u donjem delu sivih trenerki, u kojima obično spava, kako peşkirom briše kosu dok mu je gornji deo tela skroz izložen mojim očima koje nepreatano prelaze preko njega. Ali pošto je on zauzet brisanjem kose ne vidi moje odmeravanje. Kada sam ja postala ovakva devojka?

„Kupatilo je slobodno", kaže te ostavi peškir i ja se odmah trgnem i sa odećom koju sam spremila požurim ka kupatilu pre nogo što shvati šta sam radila.

Čim zatvorim vrata obuzme me opojan muški miris i poželim da ostanem ovde do kraja života ali kada se setim da me u Hari čeka u sobi požurim. Brzo skinem cvetnu haljinu i donje rublje te vežem kosu u punđu i stanem pod tuš.

Pustim vodu i utrljam neki voćni šampon te ga ubrzo sperem. Ponovim radnju još jednom i ugasim vodu obavijajući telo velikim belom peškirom kog učvrstim te stanem pred ogledalo i lavabo. Skinem šminku, namažem neku kremu i operem zube. Brzo navučem gaćice i majicu i pustim kosu iz punđe.

Polako otvorom i zatvorim vrata te uđem u spavaću sobu. Zateknem Harija kako sedi na krevetu sa telefonom u ruci ali brzo podigne pogled ka meni. Moje srce je pratilo njegov pogled i išlo od glave do pete i tako nekokiko puta. A ludilo u stomaku ni da spominjem.

Polako dođem do kreveta i sednem pored njega naslanjajući glavu na njegovo rame. Začujem njegovo srce koje kuca ludo kao i moje te se nasmešim znajući da i on isto reaguje na mene kao i ja na njega.

Pogledam u ekran njegovog telefona i ugledam dobro poznatu igricu kojom se uvek zanimao kada mu je bilo dosadno - Poa. Znam koliki je njegov skor u High jamp-u ali ovi trenutni ne traju ni pet sekundi. Izgleda da sam ga dekoncentrisala.

Izađe iz igrice i odloži telefon na noćni ormarić. Pogledam na sat na zidu koji je pokazivao da je skoro dva sata iza ponoći te zbog samo te informacije zevnem. Naravno, Hari je morao da mi uruči svoje poklone pre ponoći tako da smo malo posle toga sedeli na litici i gledali u zvezde razgovarajući i prisećajući se zajedničkih uspomena. Nasmešim se pri samoj pomisli na tih predivnih nekoliko sati provedenih sa njim.

Zavućem se pod pokrivače i sačekam da i Hari uradi isto. Nasmešim se kada se njegove ruke nađu oko mog struka privlačeći me bliže njegovom toplom telu. Zagnjurim lice u njegov vrat upijajući njegov miris tako se uveravajući da je stvaran.

„Voleo bih kada bih mogao da provedem celi život ovako. Da ne postiji nikakvo zlo koje preti svetu i da ne moramo da izigravano heroje." Nasloni bradu na moje teme pošto ostavi sitan poljubac na mom čelu.

„I ja želim isto ali predpostavljam da se ne ispunjavaju svačije želje", prošaputam te se još više utonem u njegov zagrljaj.

„Da, ali mi smo anđeli, zar mi ne bi trebali da imamo priuritet?" Nasmešim se na njegovo pitanje i ućutkam ga govoreći da je kasno i da je dug dan iza nas. Poželi mi laku noć te odmah zatim utonem u dubok san.

*

„Hajde Svađalice, buđenje." Nasmešim se te se blago protegnem otvarajući jedno oko. Osmeh mi postane još veći kada ugledam sanjivog i čupavog Harija kako se smeši, a da ne spominjem mišiće i tetovaže koje se presijavaju na njegovoj koži. Uredu, previše savršenstva i seksipila odjednom.

Zatvorim oči i ponovo spustim glavu upirajući lice u njegov vrat i meke kovrdže. „Dobro jutro", promrmljam promuklo i jedvačujno rešena da nastavim sa spavanjem ali je ovaj kovrdžavi dečko očigledno imao drugačije planove.

„Jesi li lepo spavala?" Skloni mi kosu sa lica tako me terajući da ga pogledam. Klimnem glavom i zevnem na šta se neodoljivo nasmeje.

„Koliko je sati?" Okrenem i protegnem se usput trljajući oči koje jednostavno nisu želele da se otvore. Ne želim da ikad odem odavde. Namrštim se kada vidim da je podne davno prošlo. Pa da, sigurno neću da budem hiperaktivna danas. Ipak je juče bio dug dan a ja još ne znam šta me danas čeka.

Vratim se u prethodni položaj sa glavom na Harijevoj ruci. Uzdahnem te pogledom i vrhom prsta počnem pratiti tetovaže na njegovim grudima i ruci. Bilo ih je sigurno oko četrdeset, možda pedeset, nisam sigurna. Raznih veličina, oblika i detalja ali ni jedna nebitna i neuočljiva. Izgledale su tako lepo i uredno na njegovoj glatkoj i sjajnoj koži da su ponovo probudile moju radoznalost.

„Čemu tetovaže?" Nastavim prstom pratiti crni trag na njegovoj koži.

„Kako misliš čemu tetovaže." Dobijem odgovor zbunjenim tonom što me natera da ga pogledam i moje oči odmah nađu put do njegovih sjajnih zelenih.

„Mislim odjednom si shvatio da gajiš strast prema tetovažama ili postoji neki drugi razlog."

„Gajim strast prema tetovažama", zamišljeno klimne glavom.

„Ali?" Zbunjen zeleni par očiju odmah pronađe moje. Podigne jednu obrvu i jedan kraj usne mu se izvije naviše.

„Zašto misliš da postoji ali?" I njegov zaigrani ton glasa dođe do izražaja. Zabavljam ga.

„Zato što te poznajem." Spremno ga dočekam zadovoljna svojim odgovorom. Nećeš ti mene uhvatiti u zamku.

„Naravno, zato što me poznaješ." Promrmlja nekako više za sebe sa malim osmehom svestan toga da sam ga odlično čula. Nasmešim se okrećući se na stomak podupirajući ruke na laktovima.

„Jednostavno nisam hteo da ništa da zaboravim. Znaš, retko kome se pruži prilika da živi ovakav život. Zašto da ne isprobaš sve kada ti je šansa već pružena. Možda sutra neću biti živ i biće isto kao da nisam živeo ni trenutak."

Pažljivo sam slušala svaku reč dok se on otvarao predamnom. Nisam znala šta da uradim dok je on izgledao tako privlačan i sav zamišljen pa sam ga jednostavno poljubila. Odmah zatim sam ustala i počela da tražim odeću za danas.

„Hej, varalice, nisam bio spreman, vraćaj se ovamo!" Pobuni se iz kreveta na šta se nasmešim. Izvučem jednu belu mušku majicu koja odmah zatim završi na njegovom licu.

„Nama više ljubikanja za danas kauboju. Juče si dobio bonus zbog rođendana. Hajde sada na noge lagane." To je bilo sve što sam rekla pre nego što sam ga ostavila samog u sobi smešeći se sebi u bradu. Iako sam bila svesna da ja prva neću izdržati bez "ljubikanja" danas.

*

„I golupčići su rešili da napuste svoje gnezdo." Devojke se zakikoću dok Zejin nabaci pet Luisu koji se zadovoljno smešio.

„Nemoj da jedan od golupčića postane tigrica", uputim mu značajan pogled dok momci jednoglasno izgovore produženo u. Hari se samo nasmeši i sedne nastavivši sa posmatranjem situacije koja je odigrana već bezbroj puta.

„Misliš papagaj?" Podigne obrvu i nasmeje se zajedno sa ostalima mislivši da je ovu dobio. Da, da epa vreme je da pređem u vodstvo.

„Bićeš srećan ako u pitanju bude papagaj", izgovorim ozbiljno te se nakon nekoliko trenutaka nasmejem. Shvatam koliko je ustvari ovo naše nadmudrivanje ispod naših godina ali koga briga. Oživljamo uspomene, i onako ćemo zauvek ostati zarobljeni u telu osamnaestogodišnjaka. Samo se nadam da ćemo intelektualno malo napredovati.

„Biber 103, Tomlinson 102." Napravim svoj pobednički ples i oči mi zasuze sećajući se svega. Da, odlično se sećam broja od večeri pre incidenta. Teško je uopšte i ne sećati se svega vazanog za nešto traumatično u životu. Pogotovo kada je moj ovakav.

Posle pobedničkog plesa sednem do Harija koji me obgrli rukom. Svesna pogleda devojaka koji su bili poput lasera se promeškoljim i samo sačekam onu koja će biti najpametnija.

„Dakle konačno smo ozvaničili?" Pogledam u zaigranu i nasmešenu Sel. I moje sumlje su se ostvarile. Ne uspem da suzbijem smešak te pogledam u nasmejanog Harija koji kao da je samo čekao da to uradim.

„Da." Oboje izgovorimo u isto vreme te se ponovo pogledamo. Sada će ostati opekotina. I idemo, jedan, dva...

„Da li ja to dobro čujem? Ne, ovo se ne dešava. Natali Biber i Hari Stajles prijatelji i samo prijatelji su upravo ozvaničili svoju vezu i potvrdili sumlje koje su nastale odmah posle njihove prve svađe. Ne ovo se ne događa. Sanjam ili sam verovatno mrtav."

„Ma daj ućuti više." Hari se obrati Luisu koji odgovori kikotom ali iskrenim, zajedno sa ostalima.

„Moram da priznam da vam je trebalo dosta vremena i dosta komplikacija da shvatite da trebate da budete zajedno." Eli mi uputi značajan pogled sa podignutim obrvama i podseti me na trenutak kada sam mu prvi put rekla da ga volim. Prilično usran način a da ne pominjem koliko kasno sam shvatila da ga volim.

„Dobro pustite ih više. Zajedno su, i to je bitno ne koliko kasno i ostale gluposti." Peri uputi iznerviran pogled svima prethodno se smešeći Hariju i meni.

„Ali moram da priznam da ste preslatki zajedno", doda smešeći nam se te odmah osetim poznato peckanje u obrazima koje je odavno pretilo da se pojavi.

„Nemoj da se obazireš, dosadiće im za neki dan." Hari mi šapne na uho i natera me da se cela naježim. Kao paralizovana blago klimnem glavom pokušavajući da prikrijem svoju reakciju.

Ostali su konačno prestali da bulje u nas i započeli smo razgovor uz pivo i gomile čipsa koje su nas čekale na malom stolu.

Daniel's POV

„Kako misliš ni traga o njoj!" Proderem se na Edvarda koji spusti glavu i pomeri se korak unazad.

„Gospodine na kamerama nema traga nikoga od njih. Sve kuće i stanovi u Londonu su provereni, kamere se neprestano nadgledaju kao i sve izdane avionske karte. Kao da su propali u zemlju." Ponovi mi sve što je prethodno rekao što me još više razbesni. Nije moguće da su ti klinci uspeli da mene nadmudre.

„Izlazi!"

Okrene se te tiho i bez reči napusti kancelariju. Bes koji sam zadržavao u sebi pređe granicu. Porušim sve stvari sa radnog stola, prevrnem policu sa knjigama, polomim stolicu krenem da srušim mini bar ali se zaustavim kada se setim da mi je potrebno piće.

Napunim čašu viskijem i ispijem je na eks, prvu, drugu, trecu. Prestao sam da brojim kod sedme.

Ne, nisu uspeli da joj vrate pamćenje, to nije moguće. Jedino onaj koji je vršio opčinjavanje može da ga poništi. Ma koliko god je on voleo ne može da uspe.

Osetim peckanje na rukama te ugledam dosta posekotina i krvi. Namrštim se ali zanemarim bol setivši se nje. Šta ako je ona sada u njegovom zagrljaju? Šta ako se setila, šta ako je sada jako daleko od mene a ja ne mogu da uradim ništa povodom toga?

Bol u grudima me natera da u potpunosti zaboravim na posečene i krvave ruke. Ova bol je bila mnogo intenzivnija i gora i znao sam da ne mogu da uradim ništa sem očajavanja i trpenje ili jedinog, izdajničkog leka.

Želeo sam da istrpim, da budem jak za nju ali bol je bila prejaka. Znao sam šta je bio njegov uzrok. Gubitak voljene osobe. Znam jer sam ga osetio još jednom, jako davno.

Pogledam u ruke i ne zateknem ni jednu posekotinu, ništa sem osušene krvi. Barem nešto dobro, zaceljivanje ide brže pod alkoholom ili meni vreme prolazi brže.

Začujem otvaranje vrata te pogledam u njihovom smeru. Ugledam Lisu kako korača ka meni.Namrštim se jer nije kucala i što je ušla bez dozvole ali se setim da je to Lisa i da ne obraća pažnju na moje uvrede i viku. I onako nemam snage za tako nešto, svejedno će otići.

„Lepo si uredio." Sedne na drugu celu stolicu i počne razgledati okolo. Iako sam malo pripit okrenem očima naslanjajući se na okvir prozora, odmah pored mini bara.

„Nije mi do tvojih sranja danas, molim te idi." Preko volje joj se obratim te naspem još viskija i odmah popijem.

„Mora da si jako sjeban kada si rekao molim te meni", kaže smejureći mi se. Ignorišem je i opet dospem piće. Taman kad krenem da ga popijem ono nestane iz mojih ruku.

Namršteno pogledam u plavušu ispred sebe koja na eks ispija moje piće. „Samo da kažrm da nisam najbolje društvo pijan i ti to odlično znaš."

„Briga me je. Ovo nisi ti Daniele. Ti se ne opijaš i ne tuguješ zbog devojke, devojka pije i tuguje zbog tebe, sećaš se." Obuhvati mi lice rukama okrećući glavi ka njoj.

Pogledom je odmerim od glave do pete i baš u inat mom razumu izgledala je prezgodno u toj crnoj uskoj haljini.

„Naravno da se sećaš", izgovori te mi se skroz približi. Svojim rukama stavi moje na njene kukove i usnama okrzne moje. Želja prostruji mojim telom i stigne do mog međunožja.

„Hajde Daniele, kao u stara dobra vremena. Znam da me želiš." Blago zagrize moju ušnu resici i kao da je pritisla dugme za aktivaciju bombe zver u meni poludi i moje pijane usme nađu put do njenih.

Znao sam da je bilo pogrešno ali nisam mogao da se zaustavim. Želja a i bol u grudima su presudili i ispao sam slabić.

*

„Mogli bismo da ponovimo ovo još koji put samo na nečemu malo udobnijem." Ustane sa poda i počne se oblačiti te i ja uradim isto.

„Lisa i sama znaš da se ovo više nikada neće ponoviti." Uputim joj značajan pogled zakopčavajući dugme farmerki. Kao i obično posle seksa se delimično istreznim ali posle dva sam potpuno trezan što bi bilo u ovom slučaju. Boli više nema, tu je samo trenutno zadovoljstvo ali znam da će se vratiti zajedno sa krivicom.

„I ti i ja znamo da nisi upravu." Namesti kosu te ostavivši brz poljubac na mojim usnama izađe iz prostorije. Ostavivi me samog u svojim mislima sa sada još većim teretom na leđima kog još nisam bio svestan ali sam znao da je tu.

Takođe sam znao da će postati sve veći i veći posle svakog puta jer sam obična kukavica i slabić.

(Hej ljudi! Izvinjavam se što postavljam ovako kasno ali nemam vremena za pisanje. Nadam se da vam se sviđa, nešto kraći ali veoma bitan. Otkriva ponešto o nekim likovima i konačno Danieloa perspektiva. Želim da vas nešto zamolim, objaviću uvod i prvi deo nove priče Bad Luck pa da bacite pogled. Obećavam da nije nikakav kliše već sasvim nešto novo što mi se dugo vrti po glavi. Takođe i ako nekome treba cover može ostaviti zahtev u mojoj priči za covere. Toliko od mene. Hvala vam za sve i volim vas! ♥♥)