Nickol's POV

Jecajući sednem na travu pored malog jezerceta skupljajući krila oko sebe.

Nisam mogla da prestanem da plačem i da se smejem. Konačno sam skupila hrabrosti da mu kažem. Ne mogu da verujem da sam pričala sa njim i bila im svima onako blizu.

Odrasla sam uz priču o njima i njihovoj sudbini. Za mene je bilo neverovatno to što sam im bila tako blizu i to što sam konačno videla svog mlađeg brata. Ne mogu opisati koliko olakšanje sada osećam.

Sa Nat je to bilo drugačije, bila sam joj u snovima i donekle me je tako znala. Prepala sam se kao nikada u životu, i dalje ne znam kako sam uspela da preživim sve one napade.

Obrišem suze koje su same išle te obrišem krv koja je tekla iz male posekotine na nozi. Pogledam oko sebe za svaki slučaj iako sam znala da sam tu sigurna i da nema nikoga u blizini.

Obala kraj malog jezerceta na rubu velike šume je oduvek bilo moje mesto. Tu sam se osećala najsigurnije. Nije bilo nikoga sem šumskih životinja i to mi je sasvim odgovaralo.

Ovde sam dolazila da rasčistim misli a i da bih ubila dosadu razmišljajući o bratu i sestri. Uvek sam proklinjala zadatak koji im je bio dodeljen. Mrzela sam to što sam za njih stranac i to me je ubijalo.

Trebali smo biti porodica, tata, mama, njih dvoje i ja. Znam da i bez zadatka tata ne bi imao vremena za nas zato što je član velikog veća isto kao i mama. Imam sreće što još nisu saznali da sam 'posetila' Džastina.

Udahnem naslanjajući bradu na kolena koja sam obgrlila rukama. I dalje sam razmišljala o onome što se dogodilo pre nekoliko minuta.

Nisam im mogla reći sve. Kako da im kažem da se sa ispranim mozgom šetka sa sestrom onog đavola i da su najbolje prijateljice? Kako da kažem da je sa Danijelom pred Harijem koji je očajnički traži?

Htela sam im reći ali kada sam videla Harija onakvog, punog nade nisam mogla sve da upropastim a pogotovo time da ih nateram da odustanu od svega što su do tada radili.

Pažnju sa misli mi skrene pucketanje grana i šuškanje po opalom lišću. Ustanem osećajući kako mi srce ubrzava ritam. Okrenem se ka šumi spremna za odbranu i, ako budem primorana, za napad.

Ugledam devojku moje visine kako mi se smeši naslonjena na jedno drvo nedaleko od mene. Ono što mi je privuklo najviše pažnje bila su njena velika bela krila na kojima su se isticala bledo plava pera i isti takvi pramenovi u njenoj pravoj, smeđoj kosi.

Odahnem kada shvatim da nije pretnja i neugodno se nasmešim. Nisam navikla da viđam belokrile anđele na zemlji, a pogotovo ne sa ovakvim krilima, sem naravno Nat.

Izađe iz senke na svetlost sunca koje je iznenađujuće jako sijalo.

„Videla sam šta si uradila pre nekoliko minuta i divim ti se", kaže gledajući me zelenim očima koje su se prosto caklile na suncu.

Kako misli 'videla sam šta si uradila'? Kako je mogla da vidi? Osetim otkucaje srca u grlu te pokušam da se smirim. Šta ako kaže mom ocu? Šta ako počne da me cinkari? Pitanja se počnu nagomilavati i sve više mešati.

„Ja sam Gema, Harijeva sestra", kaže te mi pruži šaku. Iznenađeno je pogledam. Harijeva sestra? To onda objašnjava njenu prethodnu rečenicu. Harijeva porodica ima moći iluzije, može bilo koga naterati da vidi ono što oni žele ili da ih uopšte ne vide.

„Ja sam Nikol, Džastinova i Natalina sestra", prihvatim ruku te se rukujemo. Koliko god bila sumljičava nekako znam da joj mogu verovati.

„Stvarno, sada znam koliko sreće imam. Zavidim ti na hrabrosti, znam koliko je meni bilo teško da priznam Hariju dok si ti morala njima dvoje. Sada posle svega ti još više zavidim, i tebi i mom bratu koji večito sve krije u sebi."

Stavi ruku na moje rame tužno, ali ipak sa nekom vrstom poštovanja, me gledajući. Zbog njenih reči osetim veliki pritisak i suze ponovo krenu. Ovime me je samo još više podsetila na to što me se Nat ne seća.

Zagrli me blago prelazeći rukom po mojoj kosi dok sam ja jecala u njenom zagrljaju. Ni sama ne znam kako smo došle do ovoga ali mi je njen zagrljaj jako prijao. Trebao mi je neko kome mogu da se otvorim i da se isplačem a Gema je došla kao poručena.

Ubrzo zatim kada sam se smirila ispričala sam joj baš sve. Kako sam dolazila u Nataline snove, kako sam joj rekla da sam joj sestra sve do poslednjeg puta kada sam je videla i kada me je znala kao sestru.

Gema je samo slušala ne prekidajući me ni u jednom trenutku. Ćutala je, slušala i tešila kada sam opet zaplakala. Iako sam je tek upoznala znala sam da sam joj se mogla poveriti. Bez obzira koliko to ludo zvučalo, mislim da sam tog dana upoznala prijatelja za ceo život.

Natalie's POV

„Zar ne možeš sama da uradiš to?" Sve vreme sam kukala i cupkala oko Džesi koja je samo odlučno i neumorno odmahivala glavom. Odpuhnem nezadovoljno posle njenog odmahivanja te se zavalim u sedište sa prekrštenim rukama.

Umorna sam, gladna, muka mi je, želim da vidim Daniela i još dosta toga ali Džesika je ipak Džesika, uvek sve mora biti po njenom.

Polako smo se približavale najpoznatijem centru za ulepšavanje u Londonu i moja želja za samoubistvom je sve više rasla nakon svakog pogleda. Parkira se na parkiralište te otkopča pojas i otvori vrata. Ne preostane mi ništa posle njenog ljutog pogleda te uradim isto.

Uhvati me pod ruku i krenemo ka vratima. Čim uđemo osetim ljut miris svakakvih hemikalija koje su zbog mog pojačanog njuha bile još ljuće. Želim kući!

Priđe nam žena u kasnim četrdesetim koja je svakakvom mogućom šminkom pokušala da prekrije bore koje su odavale godine. Poželi nam dobrodošlicu te se rukujemo.

„Mi bi želele da za sutra zakažemo kompletan manikir, pedikir, šminkanje, friziranje, masažu i depilaciju za dvanaest devojaka." Džesika se nasmeši ženi koja ju je gledala kao da nije normalna i ja je uopšte ne krivim.

„Gospođice koliko god mi bili efikasni nemamo toliko slobodnih radnika, svi sutrašnji termini su popunjeni i svi naši radnici zauzeti", odgovori joj sa lažnim osmehom kao da nešto objašnjava malom detetu.

„Kako je to moguće? Dolazila sam prošle nedelje da zakažem." Džesi se počne praviti luda i uvređena dok sam samo ja znala da laže. „Nemoguće. Ponovite mi vaše ime." Starija gospođa sedne za jedan računar odmah pored te počne nešto kucati po tastaturi.

„Džesika Sparks", odgovori joj te klimne glavom i opet nešto ukuca. „Sada ti nastupaš. Opčini je da uradi onako kako sam rekla i da otkaže sve rezervacije za sutra", Džesi mi počne ubrzano šaputati te je ljuto pogledam.

„Da li si ti normalna, neki mesecima čekaju svoje rezervacije, ne možemo samo tako obrisati sve", odgovorim joj tiho vičući. Stvarno, sada još od mene traži da opčinjavam.

„Ako to uradiš odmah posle toga idemo", samo mi odgovori te slegne ramenima kao da je nije briga a odlično znam da nije tako. Iako nisam htela, ipak sam to uradila jer krevet mi mnogo bolje zvuči od ubeđivanja sa ovom nakinđurenom ovde.

Priđem joj sasvim bluzu te je okrenem ka sebi i dobro se skoncetrišem. „Šta to rad.." „Uradićeš sve onako kako ti ona kaže da li je to jasno?" Prekinem je pre nego što uspe da dovrši te samo klimne glavom pogledom zalepljenim za moj.

„Otkaži sve rezervacije za sutra i pošalji dovoljno radnika za dvanaest menikira, pedikira, šminkanje, friziranje, masažu i depilaciju oko tri popodne na ovu adresu." Da joj papirić sa adresom kuće te ga uzme i počne raditi ono što joj je rekla.

Ljuto je pogledam dok mi se ona samo nasmeši sva srećna jer je uspela u onome što je zamislila. Nikada neću razumeti tu njenu naviku i traganje za savršenstvom.

„Drago mi je što smo se dogovorili, vaš termin je zakazan." Žena koju sam pre nekoliko trenutaka opčinjavala ustane sa stolice te nam se opet lažno nasmeši. Možda sam je trebala opčiniti da stavlja malo manje šminke. Ma ne manje, baš bih volela da je vidim bez trunke šminke.

„I nama je drago. Doviđenja!" Uzvratim lažnim osmehom te poguram Džesiku ka vratima baš kad je htela nešto da kaže. Iza sebe začujem jedno 'doviđenja' i izađemo iz zgrade. Baš me briga, rekla je ako što pre završimo to ću ja pre da stignem do svoje sobe.

Uđem u auto zadovoljna jer se dan sa Džesikom uskoro bliži kraju i jedva čekam da ponovo vidim Daniela.

Čim pomislim na njega pitanna se počnu nagomilavati. Da li je nekome rekao za našu vezu? Da li uopšte planira nekom da kaže? Ne znam šta da mislim o toj našoj 'vezi'. Valjda zato što nemam pojma kako da se ponašam. Dosta! Neću sada time razbijati glavu.

Jedva čekam sutrašnji bal. Džesi mi je pričala kakva atmosfera treba da bude i moram priznati da mi se jako sviđa. Najviše od svega isčekujem plesove. Takođe mi je pričala da se žurka neće završiti brzo i da planira dobro da se zabavi i tu sam prestala da je slušam jer je brbljala dosta stvari.

Iz misli sam se vratila onda kada se auto zaustavio i kada sam ugledala veliku kapiju i vilu iza nje. Odvežem pojas te otvorim vrata i izađem iz auta. Odmah krenem ka ulaznim vratima dok sam iza sebe čula ubrzan zvuk udaranja štikli.

Dosta sam danas ja trčkarala za njom, sada neka trčkara ona malo zamnom.

Otvorim vrata te uđem u hodnik i odmah, ne čekajući ni sekundu, zaputim se ka svojoj sobi. Čim otvorim vrata posegnem za bravom vrata od kupatila. Brzo namestim vodu te skinem sve sa sebe i stanem pod tuš.

Toplina me počne obuzimati. Posle ovakvog dana provedenog sa Džesikom mislim da ću spavati sto godina. Kako Nik i Daniel onako zanimljivi, fini i lepi mogu imati onakvu sestru? To je izgleda pitanje na koje nikada neću dobiti odgovor.

Kad završim obavijem telo peškirom te izađem iz tuš kabine. Obučem donji veš koji sam ponela sa sobom te izađem iz kupatila i počnem tražiti odeću po ormaru.

Navučem helanke na sebe te izvadim običnu belu majicu i gornji deo nekih trenerki. Kad se obučem pročešljam kosu te izađem iz sobe.

Ovog puta je želja za hranom bila veća od želje za snom. Nema veze, na brzinu ću nešto pojesti i vraćam se u sobu na dugo isčekivani sastanak sa mojom životnom ljubavi - krevetom.

Uđem u kuhinju u kojoj nije bilo nikoga što me malo iznenadi. Oslušnem malo bolje te mi sve postane jasni kad začujem samo TV i žvakanje kokica uz kikotanje i pokoje 'ššš'.

Otvorim frižider te se razočaram kad ne zateknem ništa od gotove hrane. Zar ja baš moram biti bakzus u svemu? Izgleda da ću malo kasniti na sastanak.

Odlučim se za jaja i slaninu iako nije vreme doručka a i ne znam ništa drugo da napravim od namernica koje su se nalazile u frižideru.

Kad konačno završim i sa spremanjem i jelom počistim za sobom te izađem iz kuhinje. Krenem ka stepeništu ali se ipak zustavim i okrenem ka vratima dnevne sobe.

Samo ću malo špiunirati, čisto da vidim ko je sve unutra i idem pravo u krevet. Sagnem se te provirim kroz ključaonicu. Možda ne bih mogla da vidim ovoliko kroz običnu ključaonicu da sam čovek, ali vidim skoro celu prostoriju.

Svi su mirno sedeli i gledali u TV koji je predstavljao jedini izvor svetlosti u celoj prostoriji. Naravno, svi osim Lise. Gde je uopšte ta devojka? Ponekad se pitam zašto je ona uopšte sa njima kada samo prespava ovde i posle je nema celog dana.

Uspravim se te odmahnem glavom. Neću se sada njome zamarati, i onako me je Džesi izmorila za celi život, i psihički i fizički.

Okrenem se ka stepenicama te se počnem polako penjati njima. Kad stignem do sobe, otvorim vrata i čim ugledam veliki, beli i tobao krevet odmah mi se prispava. Zatvorim vrata te se bacim na mirišljavi krevet i ubrzo zaspim.

Harry's POV

U glavi su mi se kovitlale svakakve misli i emocije. Bio sam tako srećan. Znam da je dobro, to mi je bilo dovoljno.

Cela situacija od pre nekoliko sati me je tako zbunjivala ali ipak bila jasna. Od trenutka kad je Nikol počela da govori znao sam da mi je od nekud poznata.

Uopšte nisam sumljao u to da govori istinu. Jedan od razloga je bila moja sestra Gema koja se isto tako pojavila. Uprkos svim sumljama koje sam tada gajio sličnosti među nama su bile prevelike za slučajnosti.

Znam da se u Džastinu sada vodi velika borba čiji će ishod jedino njemu naškoditi ili doprineti i jedino što ja tu mogu da uradim je da ih upoznam sa Gemom koja sanja o tom trenutku. Jedino tako ću moći da pomognem Džasu da lakše poveruje u Nikoline reči.

To ću uraditi večeras kada svi budu krenuli, neću ostajati duže jer je već sada očito da nema nikakvih tragova u Dablinu.

Promeškoljim se u stolici te otpijem gutljaj kafe. Kraičkom oka pogledam u Džasa. Sedeo je u svojoj stolici i zamišljeno gledao u monitore ispred sebe. Ostali su samo ćutali, bolje reći nisu ništa govorili od kada je Nikol došla i otišla. Čak se i Nail suzdržao i prestao sa svojim pričama iz detinjstva.

Vratim pogled na svoje monitore te premotam u glavi sve što je Nikol rekla danas. Rekla je da je Nat pisala dnevnik tokom našeg zadatka i da njime može dokazati da govori istinu.

Radoznalost u meni se odmah probudi i počnem razmišljati o kakvim je stvarima pisala i gde je taj dnevnik.

Bože o čemu ja razmišljam, nikada ne bih mogao da čitam nečiji dnevnik jer znam kako bi meni bilo da neko čita moj koji krijem bolje nego zmija svoje noge. Dobro, skoro tako dobro. Gema me je uhvatila i ona jedina zna za njega jer sve što mislim i osećam se nalazi na stranicama te sive sveske.

Protresem glavom te oteram bezazlene misli iz glave. Moram se usresrediti na ovo što radim jer ne želim da mi ni najmanja sitnica promakne.

Protrljam oči, koje su me malo počele boleti, rukoma te se opet bolje namestim u stolici otpivši još jedan gutljaj kafe.

Sve što sada trebam raditi je da pratim dešavanja na monitoru i da sačekam vreme kada svi budu krenuli da bih im predstavio moju dragu i dosadnu sestru.

*

„Hari idemo mi", Zejn me obavesti te ustanem sa fotelje i protegnem se. „Važi, idem i ja, samo me sačekajte u dnevnoj jer imam nešto da vam kažem", odgovorim mu te pogledam u ostale koji sumljivo klimnu glavama i polako krenu ka stepenicama do teretane.

Pogasim monitore i Dablin postane još jedan grad u kome nisam naišao ni na kakav trag o njoj.

Izađem te dobro zaključam metalna vrata. Popnem se stepenicama do teretane te zaključam i njena vrata. Uputim se ka vili te zastanem na malom tremu ispred ulaznih vrata.

Pogledam u nebo koje je ovog puta za razliku od prethodnih večeri bilo vedro i puno zvezda. „Gema!" Tiho je pozovem te se za nekoliko sekundi pojavi ispred mene nasmešena i spremna kao i uvek.

„Šta je bilo mali", upita me smešeći se te mi rastršavi kosu. „Smiri se, sada moraš da budeš ozbiljna, upoznaću te sa ostalima da bih pomogao Džastinu da prihvati Nikol", izbrbljam na brzinu popravljajući kosu na šta me ona ožareno pogleda.

„Upoznaću ih?" Gotovo vrisne od sreće te je ljuto pogledam i ućutkam. „Nećeš ako se ne budeš ponašala normalno", zapretim joj te ona rukama pređe preko usana kao da povlaši rajfešlus preko njih. I bolje bi joj bilo da je tako.

Otvorim ulazna vrata te stanemo ispred vrata dnevne sobe. Udahnem nervozno te ih otvorim i oboje uđemo unutra.

Svi odmah skrenu poglede na nas i čim ugledaju Gemu ustanu namršteni.

„Hari", Eli me upitno pogleda dok su joj se bela krila sa tamnoplavim perima širila na leđima te isto urade i ostali. Pogledam u Gemu koja se nesigurno smešila te pročistim grlo.

„Nema potrebe za tim." Jedva se nekako ubedim da izgovorim. Najradije bih sada svima pobrisao pamćenje nego radio ovo, ali ako ovim postupkom mogu da pomognem Džastinu da shvati onda ću to uraditi.

„Ovo je Gema, moja starija sestra", dodam te pogledam svakog ponaosob izučavajući njihove reakcije. Nisu bile ništa bolje nego pre nekoliko sati posle Nikolinih reči.

„Hari ako pokušavaš da nas nasmeješ, samo da znaš uopšte nije smešno." Liam prvi progovori ozbiljno me gledajući dok su mu se ostali, jedan po jedan, polako pridruživali u buljenju.

„Ne šalim se, ona je stvarno moja sestra", odgovorim pokazujući rukama na Gemu koja je očigledno pronalazila zabavu u ovoj situaciji i kezila se. Tipično za nju.

Nekoliko trenutaka su zbunjeno ćutali i gledali čas u nju pa u mene. „Stvarno, hajde onda neka pokaže njena klila da ih vidimo." U optuživanju se pridruži i Peri pokazujući glavom na Gemu sa skrštenim rukama.

Pogledam u Gemu koja se i dalje smeškala te klimnem glavom. Za manje od sekunde, na njenim leđima su se pojavila velika bela krila prošarana bledoplavim perima. Kosa joj se produži i prošara istom nijansom bledoplave boje.

„Ona mi jeste sestra. Poznajem je skoro od početka naše misije i znam sve o njoj." Okrenem se ka njima gledajući svakog ponaosob tako pokušavajući da ih uverim u svoje reči. Znam da nas dvoje mnogo ličimo i znam da su je njena krila samo još više ubedila u to.

„Ali zašto nam je tek sada predstavljaš ako je tako?" Sof istupi jedan korak upitno me gledajući.

„Želim da pomognem Džastinu da prihvati Nikol jer sam bio u istoj situaciji." Skrenem pogled na Džasa koji svoj odmah spusti na pod. Tačno znam kako mu je.

„Dakle kada smo to rešili, bilo bi lepo da i ja znam vaša imena." Posle nekoliko minuta tišine Gema pljesne rukom o ruku tako skrećući pažnju na sebe.

Kada su se svi redom predstavili i rukovali sa njom odahnem jer je prošlo bolje nego što sam mislio.

„Ja ne mogu više. Prvo Džastinova sestra, sada tvoja, šta je sledeće? Da nisu možda moja braća blizanci?" Luis odmahne glavom nekoliko puta pričajući sam sa sobom.

„Zapravo, imaš pet sestara", Gema mu odgovori sa osmehom dok se on zagrcne čokoladicom koju je jeo i počne kašljati.

„Šta si rekla?" Upita je kad prestane sa gušenjem. Ovo nisam čak ni ja očekivao. „Ništa, ništa. Sve u svoje vreme." Opet se nasmeši onako kako samo ona zna te ustane. Tačno znam šta sledi.

„Kako misliš 'sve u svoje vreme'?" Luis je upita i ustane za njom ali ona pogleda u mene ignorisajući ga. „Drago mi je što sam vas upoznala ali moram da idem." Pogleda ostale svakom se smešeći.

„Vidimo se mali", doda zagrlivši me na brzinu. Mahne ostalima i nestane uz mnoštvo belih iskrica.

„Hej, pa kako mi može reći nešto tako i samo nestati", Lui razočarano promrmlja. Nasmejem se njegovoj reakciji te skrenem pogleda na Džastina koji je u tišini sedeo i igrao se sa prstima.

„Sve će biti uredu", potapšem ga po ramenu dok mi se on zamišljeno nasmeši i promrmlja jedno 'nadam se'. Klimnem glavom te izađem iz prostorije i mahnuvši ostalima krenem ka sobi.

Sutra me čeka još jedan naporan dan. Moram se odmoriti i sutra početi u punoj snazi jer su mi Nikoline reči povratile nadu.

______________________________

Hej ljudi! Evo nastavka.
Nadam se da vam se sviđa. Malo duži nego obično jer sam imala inspiracije.

Znam da nisam dugo izbacila nastavak ali obaveze kao i uvek.

Uvek zaboravim da napišem, oni koji žele mogu da pogledaju trailer za priču, na prvom je nastavku.

Toliko za sada.

Volim vas! xoxo ♥♥♥