Natalie's POV

„Mogu li cure danas vežbati samnom?", upitam dok smo sedeli za trpezarijskim stolom te zadobijem svu pažnju. Momci se nasmeju a cure kao da su jedva čekale.

„Zašto?", upita me Nail gledajući čas u mene čas u Harija. „Ne znam nekako mi je lakše sa njima, a i Hari ma podcenjuje.", odgovorim ne prekidajući očni kontakt te se ostali nasmeju dok je Hari sve vreme ozboljan.

„Hari nemoj se igrati sa đavolom jer nećeš dobro proći, ti znaš da je Nat opasna.", Nail sa zaigranim glasom obrati Hariu te se obojica nasmeju. „To nije odgovor na moje pitanje.", dodam nekako smorenim glasom.

„Naravno da mogu, mislim ako one hoće.", odgovori Liam pa pogledam svaku curu pogledom koji kao da govori: „Molim vas spasite me." Te se sve nasmeju. „Naravno da hoćemo, taman da se ispričamo oko ženskih stvari bez vas momaka.", odmah se javi Peri a meni padne kamen sa srca.

„Pa hoćemo li odmah da počnemo?", upitam nastrpljivo. Jedva čekam da načim još stvari, ono juče sa Hariem nije bilo ništa, hoću da naučim nešto korisno. Kao na primer kako da čujem bolje,vidim bolje i ostale stvari koje mogu.

„Kad god ti kažeš šefice. Spremne smo.", odgovori mi Sof sa velikim kezom na licu. Uvek je nasmejana, kao i Liam, nije ni čudo što su par, preslatki su zajedno. „Važi, samo da uzmem patike.", doviknem penjajući se uz stepenice i idući ka sobi.

Brzo zgrabim bele patike i obujem ih pa se još jednom pogledam u ogledalo. Crne helanke i obična bela majca, odlično nemoram da se presvlačim. Kosu pročešljam još jednom i krenem ka dnevnoj pokupivši telefon, barem da slušamo muziku ako ništa drugo.

Uđem u dnevnu kada devojaka nema nigde. Gde li su zbrisale? „Lui gde su cure?", upitam Luia jedinog prisutnog. „Pa rešili smo da ćemo i mi malo vežbati, odnosno nadgledati tebe i Džastina kako vežbate. Da vidimo da li ćeš i ostale elemente savladati tako dobro.", zaigranim glasom i sa osmehom na licu mi odgovori. Oh sada je i on počeo da me podcenjuje, e pa videće.

„Naravno, daću sve od sebe.", odgovorim mu sa smeškom na licu. „I nisi mi odgovorio gde su devojke.", dodam a on odmah promeni izraz lica od zaigranog u smoren. „Otišle su na sprat da se presvuku. Odoh ja kod momaka, a ti ih sačekaj.", reče i brzo izađe iz kuće.

Čekala sam nekoliko minuta te sam ugledala kako se jadna po jedna spuštaju niz stepenice koje odmah vode u dnevnu u sportskoj odeći. „Konačno. Koliko vam treba.", kažem te se nasmeju pa me Eli i Perie uhvate pod ruku te sve krenemo ka izlazu iz kuće tačnije onoj livadi od juče.

Čim smo izašle iz kiće odmah smo čile glesove momaka i odmah zatim ih ugledale na livadi kako sede na travi i smeju se nečemu. Toliko i njihovom vežbanju. Očigledno će sedeti na travi sve vreme i gledati nam zadnjice, tipični muškarci.

Ugledam Džasa kako se smeje sa Zajnom i Liamom te mi se osmeh odmah raširi licem. Jako mi je drago što je u dobrim odnosima sa njima. Divim mu se prošao je kroz puno stvari a i dalje se smeje kao da mu je život savršen. To je moj brat.

„Znači vi ćete tu sedeti?", El upita momke te svi klimnu glavom. „A ti Džas? Ti bi trebao da vežbaš.", upitam Džasa gledajući ga. „On će danas preskočiti.", umesto Džasa odgovori mi Hari kog samo pogledam oštrim pogledom na koji mi on uzvrati bezobraznim smeškom. Koji kreten - pomislim u sebi pa se okrenem prema devojkama.

Odaljimo se nekoliko metara od momaka te Eli krene govoriti. „Prvo ćeš probati sa vodom jer je ona jedan među jačim elementima, pa sa zemljom, vazduhom i na kraju sa ledom. Ali pre svega se moramo promeniti." Kada završi sve davojke na nekoliko sekundi zatvore oči te im se na leđima stvore prelepa krila.

Šhvatim da bih to trebala i ja da uradim zatvorim oči i zamislim svoja krila te se ona bol stvori ali se jedva primećuje za razliku od prvog puta kada sam se osećala kao da mi se svaka koščica lomi sada je odlično. Otvorim oči i nasmešim se te mi sve uzvrate osmeh.

„Sada idemo do jezera, tako će ti biti najlekše.", doda i poleti ka jezeru što urade i ostale devojke ostavljajući me, kao da me isprobavaju. Ako, naka su raširim krila i snažno zamahnem nekoliko puta i projurim iznad njih.

Kada sam stigla do jezera zamahnula sam nekoliko puta ali slabije i ponovo osetila tlo pod nogama. Okrenem se i ugledam cure nekoliko metara dalje od mene sa vidnom iznenađenošću na licima šta me je nasmejalo. „Ti si neverovatna.", iznenađeno reče Sel i dalje me gladajući, samo sam odgovorila „Hvala" i nasmešila se.

„Pojedoste vi prešinu ha?", začujem poznat glas i lepet krila iza sebe te se okrenem i ugledam Naila kako zajedno sa momcima „sleće" do nas sa osmehom na licu. „Da, kao što već rekoh neverovatna je.", odgovori Sel.

„Uredu sada voda, fajde momci čistite se.", zapovednim glasom im reče Eli te se udaljiše nekoliko metara i opet sedoše na travu. Vratim pogled na Eli čiji je bio usresređen na vodu u jezeru. Odjednom je podigla ruku i ogroman talas se podigao i tako stajao sve dok nije spustila ruku te je i on nestao.

„To je moja cura!", doviknuo je Nail dok su Elini obrazi zadobijali ružičastu boju i prelep osmeh širio licem na šta sam se samo blago nasmešila. „Ok sada mi reci kako da napravim to.", uzbuđeno kažem te se nasmeje.

„Pa usresredi se na vodu, pokušaj da je u glavi nateraš da se pokrene i videćemo da li ćeš uspeti.", odgovori mi sa smeškom na licu. Okej znači usresredi se na vodu i pokušaj da je nateraš da se pokrene. Nekoliko puta sam u glavi ponavljela Eline reči dok nisam potpuno ispraznila glavu i usresredila se na vodu u jezeru.

Gledala sam je tako nekoliko trenutaka i odjednom podigla ruku i mnogo veći talas od Elinog se podigao u isto vreme sa mojom rukom. Pomerim ruku malo ulevo te se i talas pomeri ulevo, pomerim udesno i talas krene udesno.

Zanimljivo, zašto se ne bih malo zabavila, pa svi su sumljali u mene. Pogledam u ostale koji me začuđeno gledaju i misteriozno se nasmešim. Pomerim ruku u njihovom pravcu i ogroman talas pojuri ka njima te su u sledećem trenutku mokri do kože.

Smejala sam se kao luda i nisam mogla prestati, sada su me gladali još više iznenađenim pogledima. „To vam je zato što ste me podcenjivali.", kažem kroz smeh brisajući suze. Kada sam opet pogledala u njih videla sam da im je odeća suva, sigurno znaju neki trik.

„A nije fer.", sada ljutim i razočaranim glasom dobacim. „Prvo: Bila si neverovatna, drugo: budi zadovoljna jer bi mi sada mogli tebe da okupamo i treće prelaziš na zamlju jer sa vodom nema potrebe da vežbaš.", malo zaigranim ali ipak ozbiljnim glasom mi odgovori Hari. Odlično da se on nije umešao ništa ne bi bilo.

Prevrnem očima na njegovu izjavu se začujem smeh. Smeju nam se, dobro možda jeste smešno ali me ovaj tip nervira, i to mnogo. „Budi zadovoljna jer bi mi sada mogli tebe da okupamo.." Hah kreten - Pomislim u sebi te mi pažnju skrene Peri dozivajući me da pođem za njom.

Stanemo kod jedne ogromne stene koja se verovatno obrušila vremenom te se u podnožju nalazi dosta kamenja i zemlje. Ispružila je ruku te le pomakla u desno dok je gomila kamenja koja se nalazila u podnožju stene pratila njenu ruku. „Neću ti ništa objašnjavati, proces je isti kao i kod vode tako da srećno.", kaže mi te me potapše po ramenu.

"Trebaće mi.", pomislim u sebi te pogledam stenu. Visoka je oko 10-15 m , pa dobro nije mnogo velika. Opet svu svoju pažnju usmerim na nju i ruka sama od sebe pođe. Ispružim rupu i stisnem pesnisu i tako držim neko vreme, te odjednom jako raširim sve prste i cela litica se raspori u parčićima koji odlete prevo u jezero preteći smer koji pokazijem.

Vratim pogled na mesto gde je do par trenutaka stajala stena visoka desetak-petnaestak metara, a sada nekoliko manjih kamenčića. Ovo je tako dobro, jedva čekam da me nauče još drugih stvari.

Pogledam u ostale koji me gledaju sa nevericom u očima. Zar je ovo toliko neobično? „Ova devojka je prosto genijalna.", uzbuđenim i iznenađenim glasom izjavi Liam šta mi izmami iskren osmeh. Nikada u životu nisam dobijala više komplimenata nego danas.

„Hajde jedva čekam da vidim šta ćeš uraditi sa vazduhom.", Sof me sva uzbuđena povuče za ruku opet do sredine livade. „Ja ti neću ništa pokazivati niti objašnjavati, mislim da ćeš uspeti i bez mog blebetanja. A sada se udaljite, ne kazem da će nas povrediti, ne znamo šta će sada uraditi, tako da za svaki slučaj.", na kraju se obrati ostalima i u potpunosti se slažem sa njom. Dva puta do sada mi je ruka refleksivno „poletela" ne želim da ako se to desi i treći pu i da nekog povredim.

Okej, pošto je to vazduh onda ga ne mogu ga videti ali ga mogu osetiti. Zatvorim oči i usresredim se na vetar koji svakog trena postaje sve jači i jači. Odlično uspeva mi. Otvorim oči i pogledam u ostale koji prate svaki moj pokret ali čim ih pogledam svoj pogled usresrede na moje oči.

Osetim kako vetar sve jače i jače duva, zeleno lišće i grane lete na sve strene dok se od jačine vetra počnu praviti talasi u vodi jezera. Shvatim da je bilo dovoljno te opet zatvorim oči i počnem smirivati otkucaje srca jer je sve vreme kucalo neverovatno brzo. Osetim kako vetar prestaje da duva te opet otvorim oči.

Odmah osetim ruku na ramenu te pogledam u tom pravcu. Džas me zabrinuto gleda i čim mi ugleda oči uzdahne od olakšanja te ga ja upitno pogledam a on mi odgovori pogledom koji govori „pričaćemo kacnije" te samo klimnem glavom.

Pogledam El koja me uzbuđeno gleda, kao da jedva čeka da počnemo. Priđem joj te ona počne pričati. „E konačno i ja da dođem na red. Ja ću malo demonstrirati dok ćeš ti gledati i posle sama uraditi ono što misliš da trebaš.", blago klimnem glavom te se ona okrene ka jednom drvetu i dodirne ga te je u sledećoj sekundi drvo celo zaleđeno.

Okrene se prema meni i blago nasmeši. „Možeš ti mnogo bolje od mene u to sam sigurna.", uverljivo me pogleda i opet se nasmeši te ja opet klimnem glavom i odgovorim: „Potrudiću se." I malo se odaljim od ostalih za svaki slučaj.

Osetim samo golicanje na prstima, kao da se gomila mrava penje mojom rukom i na tu pomisao brzo reagujem. Ispružim ruku i napravim veliki zamah u pravcu obližnje šumice. Iz prstiju kao da mi poleti plavi prah koji se čim dodirne ili drvo ili kamen ili zemlju pretvara u led. I za nekoliko trenutaka ta ista šumica je bila kristalno plave boje. Od svega danas najviše mi se sviđa led ali stvarno je neverovatno.

„A sada odledi to što si zaledila, da vidimo kako kontrolišeš vatru.", i naravno šta bi moglo da prođe bez njegove izjave, kovrdžavi idiot. Kako me samo nervira, da li je on uopšte svestan toga, ali nema veza to ću uraditi bez problema juče sam malo vežbala posle onoga što mi je pokazao.

„Nema problema.", odgovorim nezainteresovano te sada ispružim obe ruke sa raširenim šakama. Osetim onaj osećaj od juče, osetim kako mi nešto kulja venama te ga preusmerim na vrhove prstiju i šake te mi iz ruku počnu izlaziti talasi toplote polako ali ipak brzo topivši led koji sam pre samo nekoliko minuta stvorila.

Kada sam završila udarila sam šakom o šaku nekoliko puta kao kada završite nekakav posao i dodala: „Gotovo." Gledajući kovrdžavog idiota pravo u oči sa pobedničkim smeškom na licu. Ovo ga je izgleda iznanadilo što mu se moglo videti na licu ali se brzo trgnuo i vratio u normalu.

„Ja mislim da ti je bilo dovoljno za danas, hajmo unutra.", kaže Zejn te se svi složimo sa njim i krenemo prema kući.

*

„Hoćete li me sada naučiti da bolje koristim čula? Ili ako postoji još nešto što bih trebala da znam.", upitam dok smo sedeli u dnevnoj i gledali TV.

Pogledam u svakog pojedinačno i neću prestati dok ne dobijem odgovor.

Kada su shvatili šta radim konačno su mi odgovorili, odnosno odgovorio mi je Liam. „Pa samo vođe odnosno Hari i ti možete da poprimite oblike triju životinja. Hari može da bude lav, vik i soko a za tebe ne znamo, to možeš samo ti da saznaš." Da li me on zeza, oduvek sam mislila kako bi bilo kada bi bila neka životinja, mislim jeste to uvrnuto ali sam to ipak ja, a meni svašta pada na pamet.

„A kako to da saznam?", upitam ga. Uredu sada postajem previše radoznala ali šta ću takva sam, to je jače od mene. „Ne pitaj mene to pitaj Harija, on zna kako." Kakav bedak, ovaj kreten dobro nema veze, valjda će mi reći.

Upitno ga pogledam te mi on lizerno i skroz nezainteresovano odgovori: „Isprazniš glavu i prve tri životinje koje ti padnu na pamet to su te." „Da li si ti bio upravu, mislim da li se u njih pretvaraš?", opet upitam a on samo klimne glavom. Okej pa to i nije toliko teško, ali sada samo trebam da ispraznim glavu - nemoguća misija. Dobro uspevalo mi je danas čak pet puta valjda hoće i sada.

Zatvorim oči i prestanem misliti o bilo čemu. Prazno, ništa, odlično sada trebam da zapamtim prve tri zivotinje koje mi padnu na pamet. Počnem razmišljati obezazlenim stvarima te mi na pamet padne crtani film o malom belom tigru kog su lovokradice htele da uhvate ali nikako im nije polazilo za rukom. Glupost, o čemu ja razmišljam, ali čekaj beli tigar, stravaa! „Beli tigar.." Nesvesno izgovorim naglas, „Beli vuk.. i bela sova.." Opet naglas izgovorim i otvorim oči.

„Šta sam rekla?", upitam kao da se ništa nije desilo. „Beli tigar, beli vuk i bela sova." Zbunjeno mi odgovori Nail. „Wow, strava.", dodam te se svi nasmeju. Tigar, i to beli, ne mogu da vreujem, savršeno.

„Hajde da mi pokažeš kako da preuzmem bilo koji od ova tri oblika." Obratim se Hariju gledajući ga pravo u oči šta ga je izgleda iznenadilo. „A sada hoćeš da te ja naučim?", odgovori mi bezobraznim smeškom. Ma daj neće mi valjda nabivati na nos što sam htela da me cure nauče umesto njega.

„Da, jer niko drugi to ne zna sem tebe, a što se onog danas tiče nemoj se brinuti ako ti toliko znači moja pažnja od sada me možeš ti trenirati.", odgovorim mu jako zadovoljna svojom sklopljenom rečenicom. Kako mi nadolazi inspiracija za sviđanje kada razgovaram sa njim da to ne mogu opisati.

Ali kao da ga moj odgovor uopšte ne dotakne te se samo bezobrazno nasmeje. Uh kako bih samo volela da mogu da mu skinem onaj osmeh sa lica koji me toliko nervira. Ne, ne nervira me samo osmeh, nervira me celi, njegova pojava uopšte.

„Okej hajde onda pokazaću ti.", odgovori mi ustajuci i krećući ka vratima. Zadovoljno se nasmejem jer je popustio i krenem za njim pozdravivši se usput sa ostalim momcima i devojkama i obuvši patike.

Opet se nalazimo na livadi i on samo ćuti. Očigledno razmišlja o nečemu ali o čemu? Posle nekoliko minuta ćutanja i stajanja u mestu konačno se trgne i pogleda me u oči. „Šta trebam da uradim?", upitam ga ne prekidajući očni kontakt.

„Pa prvo da bi preuzela bilo koji oblik postoje emocije koje su vezane za svaki od njih, kada osećaš jednu u maksimalnoj snazi počećeš da se menjaš, a ti trebaš saznati koja ide uz koji oblik.", odgovori mi i dalje me gladajući u oči.

Okej, a koja bi emocija išla uz tigra? On je agresivan, snažan, ljut, da ljut. „Mozda mržnja ili agresivnost?", upitam nesigurno. „Da i meni je isto palo na pamet, ali kako da te naljutim?" Sa nekim nedefinisanim smeškom izgovori na kraju.

Zašto mi se čini da će uraditi nešto što mi se neće nimalo svideti? I dalje sa onim osmehom mi se počne približavati, polako, korak po korak sve dok ne stane korak ispred mene, možda i manje.

Pogledam ga zbuljeno u oči pokazavši mu da ne znam šta pokušava da uradi ali kada ga pogledam vidim da me već gleda u oči i stoji mi tako blizu. Polako se počne naginjati skrećući pogled na moje usne.

O ne neće valjda? Ne, ne bi se usudio da to uradi, ali ne, on mi se sve više i više približava lice mu je nekoliko centimetara udeljeno od mojeg dok sam sve ljutija i ljutija. Pre nego što je uspeo da uradi ono što je hteo odgurnem ga svom snagom od sebe jako besna.

Mislim da nikada u životu nisam bila besnija nego sada. Ovaj kreten kjog ne podnosim je upravo hteo da mi otme prvi poljubac. Ne nikada mu to neću dopustiti, ne njemu, ne arogantnom kretenu kog ne podnosim.

Pre nego počnem da vičem na njega iz sveg glasa zbog onog što je pokušao da uradi osetim poznatu bol svuda u telu, ali samo što ovoga puta mogu čuti kako mi se koske lome. Osećaj je odvratan i ne mogu izdržati već padam na kolana izvrćući se i valjajući se po zemlji.

Noge mi se smanjuju dok mi ruke rastu i prsti se grče osećam kako mi krzno raste i kako mi se oči smanjuju a uši rastu, tu je i bol u ustima, osećam kako mi zubi rastu, i odvratno je. Zatvorim oči od boli koja je nepodnošljiva te posle čini mi se večnosti počne popuštati.

Kada skroz nestane otvorim oči i duboko uzdahnem. Bilo je drugačije, mnogo drugačije, mogla sam čuti i videti bolje. Pogledam ruke odnosno noge i ugledam belo krzno sa crnim prugama. Pruge, znači uspela sam postala sam tigar.

Pogledam oko sebe i ugledam Harija kako me oduševljeno gleda i onda se setim šta je hteo da uradi te ustanem i krenem ka njemu i počnem se derati iz sveg glasa ali sve što sam rekla je ustvari ispala samo obična ali jako glasna rika te me je gledao malo uplašeno ali je to dobro prekrivao.

„Vau neverovatna je, pogledajte samo kolika je.", začujem Nailov glas te se okrenem prema mestu iz koga se čuo. Ugledam ostale kako me zadivljeno gledaju. Okrenem se prema Hariju te ga značajno pogledam zeleći da se vratim u ljudsko biće.

„Pa od sada proces vraćanja i preobražavanja je isti kao i kod krila." Odgovori mi ne skidajući onaj prokleti bezobrazan osmeh sa lica koji nosi od kada smo došli na ovu livadu. Okej znači samo zamislim da sam opet čovek i gotovo, nema problema.

Uradim kako mi je rekao. Zatvorim oči jer mi je tako lakše pa zamislim kako se vraćam u normalu te opet osetim onu bol ali u minimalnoj kolicini. Otvorim oči i ugledam svoje ruke, huh dobro je, a ja pomislila da ću ostati onakva.

Čim ustanem setim se da me sada može razumeti te se okrenem ka njemu. „Da ti ono više nije palo na pamet idiote jedan! Da više nikada nisi pokušao da me poljubiš!", izderem se na njega gurnuvši ga neobaziravši se na ostale koji su me iznenađeno gledali.

„I sama znaš da nisam imao izbora, to je bio jedini način da te dovoljno razljutim, i nemoj se brinuti, neću to više nikada učiniti.", odgovori mi gledajući me pravo u oči sa zaigranim smeškom na licu. Njemu je sve ovo zabavno, debil jedan maloumni.

„Bolje bi ti bilo.", drsko mu odgovorim krenuvši ka kući i iza sebe čuvši komentare ostalih na ovu našu svađu. Rešim da ću odmah u sobu da se malo naspavam te se zaputim ka spratu.

Harry's POV

„Šta si uradio? Pokušao si da je poljubiš?" I evo ga znao sam da će on prvi početi. Luis se nije moga suzdržati, on jednostavno sve mora odmah znati.

„Da ali samo da bih je dovoljno razljutio i da bi mogla da se preobrazi šta je očigledno uspelo.", odgovorim ravnodušno bez imalo interesovanja.

„Ti čoveče uopšte ne gubiš vreme ha?", upita me Zejn sa osmehom na licu te ga samo iskuliram dok se ostali momci nasmeju.

Stvarno ne znam zašto sam to uradio, ali sam odjednom dobio veliku želju da osetim njene usne na mojima. A zašto i ne bih ona je savršena ali njena reakcija je bila jako loša po mene i moj muški ego. Nijedna devojka do sada me nije odbila, sve bi mene pokušale prve poljubiti ali izgleda da ja nju uopšte ne zanimam ili samo ona želi da tako mislim.

Neću više razmišljati o njoj, ne želim da razmišljam o njoj i njenim punašnim usnama, o njenom mirisu, očima, osmehu, ne želim.

Jednostavno ne želim da se vežem za bilo koju devojku jer posle Lise nisam bio ni sa jednom drugom. Bio sam ludo zaljubljen u nju i sve što sam dobio bila je prevara i ništa više, tako da ne, neću se vezivati, dobro mi je ovako.

Krenem sa momcima ka kući te rešimo da ćemo gledati utakmicu. Odlično taman da prestanem razmišljati o devojci koja se naljutila na mene sam zato što sam pokušao da je poljubim.

______________________________

Hel ljudi evo novog nastavka, nadam se da će vam se svideti jer sam se potrudila. Nadam se da nema pravopisnih grašaka, trudila sam se da ih ispravim. Molim vas vote/komentar jer mi mnogo znači. Volim vas sve!  :)