Chapter 5. - Teacher
Natalie's POV
Skoro je osam sati a ja još stojim u donjem vešu ispred ormara i tražim odgovarajuću odeću. Rekli su da ćemo vežbati što znači sigurno učiti kako da pomeramo krila pa ne želim da upropastim mnogo odeće. Na kraju se odlučim za plavi čorc, sivi top i malo širu majcu bez rukava sa velikim plavim Nike znakom na sredini.
Kosu pustim ali ponesem gumicu za svaki sličaj ako mi bude smetala. Još jednom se pogledam u ogledalo da se uverim da je sve na mestu te krenem u kuhinju naravno uz pratnju mog mezimca Reksa.
Dnevna i kuhinja pustoš, da li je moguće da svi još spavaju? Na pamet mi padne jedna odlična ideja. Opet se vratim na sprat, hvala bogu pa sam zapamtila čija je koja soba. Najtiše što sam mogla probudila sam sve cure i rekla im da me prate što su i učinile.
Kada sam im objasnila svoj plan rekle su mi da sam luda i da će nas momci ubiti na šta sam se ja samo nasmejala. One imaju momke, ne ja, meni ne mogu ništa. "Mislite li da su se probudili?", upitam ih i svaku nervozno pogledam. "Ne, spavaju kao zaklani.", odgovori mi Sel uz smeh šta me je jako zbunilo.
"Kako znaš?", upitam je i zbinjeno pogledam na šta se ona nasmeje te mi odgovori: "Ludice imamo mnogo bolji sluh, imaš ga i ti samo ga trebaš naučiti koristiti." Aha sada mi je sve jasno. "Kul. A sada uzmite sve što moze napraviti dobru buku i zamnom.", kažem te zgrabim neku šerpu i poklopac i krenem nazad na sprat. Ovo će biti zanimljivo - Pomislim u sebi i zlobno se nasmejem.
*
Svi smo sedeli u dnevnoj sobi a ja sam se sa ostalim devojkama još smejala zbog naše "akcije" i urnebesnih reakcija momaka koji su sedeli i prevrtali očima zbog našeg smeha. Moram priznati da je Lui bio najbolji. Kada smo uletele u sobu i počele praviti buku počeo je skakati svuda po krevetu i preplašeno govoriti: "Predajem se! Predajem se! Molim vas nemojte mi ništa." Jadničak mislio je da ga je neko napao, sada mi ga je malo žao, ali je ipak vredelo.
"A čija je ovo ideja bila?", upita Nail koji se sa Luisom jedini smejao zbog ovoga dok su ostali momci hteli da nas ubiju na mestu, ali hvala bogu sada su se malo oraspoložili. "Moja." Kroz smeh jedva izgovorim.
"A Nat pobogu zašto? A baš sam lepo sanjao.", upita me Zejn kome se oči još nisu u potpunosti otvorile, jaoj mukicaa. "Pa kada sam sišla u dnevnu i kuhinju i videla da nema nikog bilo mi je dosadno.. pa mi je jedna odlična ideja.. pala na pamet." Nekoliko puta dok sam govorila nisam mogla zaustaviti smeh.
"A vi čuvajte se, budite sigurne da vam nećemo ostati dužni.", odgoviri Liam zaigranim glasom uštipnuvši Sof za obraz, preslatki suu. "Aww, jadna Sof." Dodam te se svi nasmeju a njih dvoje pocrvene. Kako su mi samo stidljivi, micke.
"Ljudi gladan sam hajde da jedemo.", javi se Nail te svi okrenu očima. "Nail ti si uvak gladan." Prvi put čujem njegov glas posle onog "Hari" juče. Izgleda da je rešio da malo prestane biti namćor. Zbog njegovog odgovora Nail se postidi i spusti glavu pa rešim da ga odbranim od ovog idiota. Pa šta dečko voli da jede kakve veze ima?
"I ja sam. Pusti ih Nail hajde ti i ja da jedemo.", odbranim Naila koji čim ovo izgovorim podigne glavu i slatko mi se nasmeši, ustanem čekajući njega koji ponovi moj postupak odmah posle mene dodavši: "Ti i ja ćemo se definitivno najbolje slagati ovde." Haha lud je. Nasmejem se i potapšem ga po ramenu te krenemo ka kuhinji uz Luisov komentar: "Sad će sve pojesti." šta me opet nasmeje te uz smeh dobacim iz kuhinje.
"Onda bolje požurite jer neće mnogo ostati." "Da, istina ova devojka jede skoro više od mene.", doda Nail te odmah začujemo škripu nameštaja i korake te ih za nekoliko trenutaka ugledamo sve na vratima gurajući jedni druge da bi mogli svi videti.
Ispred sebe sam u tanjiru imala dva velika sendviča dok sam treći već uveliko jela, dok je Nail imao tri ista sendviča u tanjiru a četvrti je upravo završavao. Zaista imam apetit, oduvek sam mnogo jela ali se uopšte ne gojim.
Gledali su me sa otvorenim ustima na šta sam se samo nasmejala zajedno sa Nailom. Za čas sam dovršila sendvič i uzela drugi i krenula ga zagristi dok su me ostali i dalje gledali. Jedino Džasu nije bilo neobično te je samo ušetao u kuhinju i počeo praviti sendvič za sebe. Nisam mogla više izdržati te sam rekla: "Dobro hoćete li i dalje gledati kako jedem ili ćete jesti, ako ne želite Ni i ja ćemo podeliti i vaše sledovanje."
Na ovu moju rećenicu su se svi trgli i ogromnom brzinom seli za sto. "Stvarno ćeš sve to pojesti?", upita me Lui koji je sedeo do mene. Klimnem glavom i nastavim žvakati. "Au, zar se ne brineš da ćeš se ugojiti?" Ovog puta mi se Peri obrati. Taman krenula da odgovorim ali me Džas prekine i odgovori umesto mene. "Od kako je poznajem ovoliko jede i oduvek je ovakva.", kaže te mu se samo našmešim a on mi uzvrati osmeh.
*
"I šta ćemo sada da radimo?", upitam dok smo sedeli u dnevnoj posle dorička i gledali utakmicu. "Pa mi ćemo da nastavimo ovo što smo radili, a Džas i ti cete da vežbate, naravno sa vama će vežbati i Hari i Sel.", Nail mi odgovori sa nekakvim kezom. Vežbaćemo, konačno.
"Konačno mislila sam da nikada nećemo početi. Kad krećemo?" Pogledam u Haria upitnim pogledom. "Pa možemo odmah.", odgovori mi i ustane. "Okej." Pogledam u Sel i Džasa "Mi ćemo da posle utakmice.", odgovori mi Sel gledajući u TV. "Okej.", kažem veselim glasom i okrenem se prema Hariu.
"Gde ćemo vežbati, ovde u kući ili napolju?" Stvarno sam samoj sebi dosadila sa ovim pitanjima. Samo nešto ispitujem i na silu izvlaćim odgovore od svih, kao da se plaše da će mi nešto pogrešno reći.
"Vežbaćemo napolju. Štit se priža oko 2 km oko kuće tako da ćemo imati dovoljno prostora.", hladnim i odsečnim glasom mi odgovori i krene ka spratu pa i ja za njim i pravo u sobu. Obujem nike patike i vežem kosu u visok rep. Izađem iz sobe i ugledam Haria kako me čeka kod vrha stepenica te zajedno siđemo i izađemo iz kuće.
Uputi se ka livadi pa i ja krenem za njim. Tako sam uzbuđena, jedva čekam da vidim šta će me neučiti. Kada smo došli od prilike negde do sredine livade naglo se zaustavio pa sam se zamalo zakucala u njegova leđa, ali sam se na vreme zaustavila.
Okrenuo se prema meni dok sam se ja odaljila nekoliko koraka. Nekoliko trenutaka je držao oči zatvorene, i sekundu kasnije na leđima su mu se stvorila velika krila skoro identična mojim te odmah zatim otvorio oči. Nisam čekala ni da mi kaže šta da radim već sam sklopila oči i zamislila krila. Kada sam u sledaćem trenutku otvorila oči bila su tu.
Vratim pogled na njega i vidim da me malo iznenađeno gleda ali se odmah zatim vratio u normalu. Upitno sam ga pogledala te se trgnuo.
„Koliko vidim to si savladala. Ali sada ide mnogo teži deo." Konačno neko prvi da započne razgovor, ali sa nekim nedefinisanim smeškom. Šta on misli da će mi trebati dosta vremena, e pa potrudiću se da što pre savladam ovaj njegov „teži deo".
Samo klimnem glavom kao znak da ga slušam. „Prvo ćeš morati da naučiš da savladaš svaki element, ali ćeš jedan moći najbolje da kontrolišeš. Naravno moćićeš i da menjaš lični izgled i da koristiš još svakakve trikove, to će te naravno cure učiti. A i moraćeš da naučiš da letiš što je podjednako bitno kao i sve ostalo..."
„Okej mislim da je to dovoljno, sve ostalo ćeš me naučiti kada savladam ovo.", prekinem ga jer je stvarno sve i svašta napričao, a ovih dana mi je glava prepuna informacija i mislim ako mi počnu pričati još nešto glava prosto eksplodirati.
„Okej.", odgovori mi te se malo odalji. Ispruži ruku te se na šaci pojavi svetlucava ledena kugla. Wow strava, hoću ja. Kugla se počne smanjivati i kada zatvori šaku i ponovo je otvori nije je više bilo.
Sve vreme dok sam gledala šta je radio opet me je gledao sa nekim nedefinisanim smeškom šta me je mnogo nerviralo. „A sada mi objasni kako to da napravim.", kažem gledajući ga pravo u oči znatiželjnim a opet ravnodušnim pogledom.
"Skoncentriši se, osetićeš kako ti nešto ide venama, kada osetiš da je u punoj snazi pokušaj da ga izbaciš iz sebe.", odgovori mi smejući se mojoj prethodnoj reakciji. Da nešto nije uredu sa njim, samo se smeje, njemu je izgleda sve lepo u životu.
Rešim da više neću razmišljati ni o čemu drugom već samo o ovome što trenutno radim. Zatvorim oči i ispraznim glavu, ako je to moguće. Baš kako je i rekao. Opet onaj osećaj, sličan osećaj onom na mom rođendanu, kada mi se sve vo desilo.
Osećaj kao da mi nešto ključa u venama, opustim se i osećam kao da mi koža gori ali ne osećam bol, ne peče me, mogla bih reći i da me golica na neki nači. Otvorim oči i pogledam ruke i ostanem zabezeknuta. Celo telo mi je bukvalno u plamenu, ja bukvalno gorim ali se ne osećam tako.
Pogledam u Haria koji nije toliko iznenađen, kao da je ovo i očekivao. Osetim kako se vraćam u normalu i onaj osećaj nestaje, a i vidim kako se plamen se smanjuje sve dok u potpunosti ne nestane.
„Pa izgleda da ovo i neće biti toliko teško za tebe. A i izgleda da najbolje kontrolišeš vatru čim si nju prvu prizvala." Kratko zastane pa opet nastavi.
„Ostale ćeš lako prizvati, nemoj se brinuti. Sada još samo moraš savladati letenje i to dobro jer kada se budemo borili nema straha a ni oklevanja." Samo klimnem glavom, izgleda da sam ja sada rešila da se neću više mučiti govoriti već ći samo klimati glavom. Ne postoji za džabe ona izreka „S kim si takav si."
„Okej onda.", opet kratko zastane te nastavi. „Sada letenje." Opet zastane pa opet nastavi. „Tvoja krila su sada deo tebe što znači da su jednako pokretljiva kao ruke i noge samo to još ne osećaš.", doda te brzo raširi krila i poleti.
Napravi je nekoliko kruga te se spusti na zemlju do mene i opet me pogleda sa nekim osmehom, mislim da mi se podsmeva, e pa neće moći. Raširim krila koja su malo manja od njegovih i počnem ih isprobavati.
Osećaj je isti kao kada skinete gips sa prstiju pa ih možete opet pomerati. Pokretljiva su baš kao i ruke i noge. Jako zamahnem nekoliko puta te se nađem u vazduhu. Neverovatno zamahnem još nekoliko puta ali slabije te osetim tlo pod nogama.
Okrenem se prema Hariu i pobednički se nasmejem. „Baš kao što si rekao, prosto.", kažem te se opet nasmejem a on mi uzvrati osmeh. Čudno mislila sam da ga malo isprovociram ali izgleda da nisam uspela.
„Mislim da je bilo dovoljno za danas. Hajmo kod ostalih.", kažem te on klimnu glavom i odgovori: „Hajmo". Uvučemo krila i krenemo ka vlaznim vratima i dnevnoj sobi u kojoj su svi sem Džasa i Sel. Sigurno ga uči ovime što je Hari mene.
„Hej." , oglasimo se oboje u isto vreme i nasmejemo te ostali skrenu pažnju na nas. „Hej nema zabušavanja nazad na vežbanje.", javi se Lui smejući se.
„Mi smo gotovi za danas.", odgovori Hari sedajući na kožnu fotelju dok sam je sela na isti takav kožni dvosed do El.
„Da, da isto kao kada Nail kaže da će na dietu.", dobaci Liam te se svi nasmeju sem Naila koji uveliko jede čips iz ogromne činije i nas dvoje. Videvši da smo ozbiljni i oni se takođe uozbiljiše.
„Stvarno a šta si naučila?", upita me radoznalo Sof na šta se nasmejem. „Pa da prizovem vatru i da letim." Nezainteresovano odgovorim približavajući se Nailu.
„Stvarno?", začuđeno me upita Zejn na šta samo promrmljam „Aham" i dalje gledajući u činiju čipsa. „Pa to je odlično, ti si jako talentovana nama je trebalo barem nekoliko dana da naučimo da letimo." Ovog puta doda Eli a ja opet promrmljam „Mhm".
Kada sam u potpunosti sela do Naila počela sam govoriti: „Ni nećeš podeliti čips sa tvojom najboljom drugaricom?" Skrene pogled sa TV-a te me pogleda. Videvši da ga umiljato gledam nasmeje se i razbaruši mi kosu. „Naravno Nat, sve za moju najbolju drugaricu.", odgovori mi stavivši činiju ćipsa između nas.
Pogledam u ostale koji me sa čudom gledaju. „Kako si uspela, mi živimo sa njim skoro celu godinu i nikada nije podelio čips, a sa tobom ne samo da je podelio čips nego ti je dao celu činiju.", Lui me upita na šta se samo nasmejem te odgovorim: „To je tajna." i nastavim gledati utakmicu na TV-u sa mojim BFF-om.
„Hoćemo da gledamo neki film?", smorenim glasom upitam pošto sedimo ovde već neko vreme i ništa ne radimo. „Jao, meni se ne gleda romantika.", odgovori Lui i ostali prevrnu očima na reč romantika dok ih devojke ljuto pogledaju šta me nasmeje.
„Pa ko je rekao da ćemo gledati romantiku?", kažem imajući nekakav blesavi osmeh na licu, dok me momci sada zainteresovano pogledaju. „Hajde dajte filmove da nađem neki dobar horor pošto će vas devojke ubiti, dok meni ne mogu ništa." Pogledam momke koji me još zbunjeno gledaju.
„Ma hajde niste valjda mislili da ja gledam romantična sranja?", blago se nasmejem te Liam sa kezom odlazi do TV police i donosi mi filmove. Sve vreme dok sam tražila svi momci su se okupili oko mene i na svaki film na koji sam zastala prvo sam u njih pogledala da vidim da li se slažu ali su na svaki odmahivali glavom.
I naravno izabrali su poslednji te smo ga pustili, mislim da se zove, ma ne znam zaboravila sam. „Hej momci pauzirajte, a vi devojke zamnom u kuhinju." Svi klimnu glavama i urade onako kako sam rekla. „Trebaće nam dosta kokica.", dodam te se devojke slatko nasmeju. Jesam li pomenula da su sve prelepe, ali stvarno prelepe.
„Ej Sel kako je prošlo sa Džasom?", upitam nasmejanu Sel te skrene pogled na mene. „Pa bilo je okej, baš smo se sprijateljili. A ako smem da pitam šta se dogodilo sinoć kada si ga zagrlila i tešila?", odgovori mi pitanjem koje mi ni malo ne godi. Ne znam da li da im kažem, ma raćiću im ali moraju da ćute.
„Okej, raćiću vam, ali momcima ni reč, njima će reći Džas kada bude spreman.", kažem te pogledam svaku pojedinačno a one potvrdno klimnu glavom. „Okej.. Džas i ja se ne poznajemo celi život. Upoznala sam ga 2-3 dana pre našeg rođendana.", počnem da govorim te me sve devojke zaprepašćeno pogledaju ali nastavim.
„Kada smo bili mali, tačnije oko jednu godinu stari njega su oteli. Mučili su ga sve vreme dok sam je živela kao princeza. Uspeo je da pobegne i počeo me je tražiti svuda. U London je stigao kao nov učenik u školi sa istim prezimenom kao ja. Tog dana posle škole me je bukvalno prestravio prateći me do kuće, tada mi je rekao, uradili smo DNK test i evo nas sada ovde." Na kraju malo živnem i nasmejem se dok su mi oči bile pune suza što su devojke itekako primetile te me sve zagrlile.
„Uredu je, šta je bilo bilo je, a sada da nosimo kokice jer će nas momci ubiti." Obrišem nekoliko odbeglih suza te se nasmejem da bih sprečila još suza. Izgleda da su mi poverovale te se nasmejale na moju izrečenu rečenicu i svaka zgrabila po činiju kokica i krenula ka dnevnoj.
„Oh konačno, mislio sam da nikada nećete doći.", prvi se javi Lui, pa i svi ostali za njim. Svi sednu, odnosno svaki par jedan do drugog te za mene ne ostane mesta, čak je i Džas našao društvo i ispalio sestru sedeći do Sel. „E baš ste mi vi neki džentlmeni.", kažem prevrćući očima. „Evo ti jastuk.", odgovori Zejn te mi pruži jedan jastuk šta me jako nasmeje.
„Okej hajde svaki momak da mi da po jedan jastuk i oprošteno vam je." , kažem te mi svi odmah daju po jedan jastuk dok Nail da dva i doda: „Da ti bude udobno." Te se nasmejem.
Kada sam se lepo smestila i pokrila ćebencetom videla sam da još nisu pustili film te zbinjeno upitala: „Zašto još niste pustili?". „Čekamo Haria da dođe.", odgovori mi Liam te začujem korake na stepenicama, konačno da gledamo više taj film.
"Vi se baš lepo smestili a gde ću ja?", upita kroz smeh gledajući u mene na podu. „Pa na zadnjicu.", odgovorim kroz sitan osmeh. „Eto možeš na pod kod Nat.", doda Nail te ovaj klimne glavom i sedne do mene a ja stavim činiju kokica između i konačno puste film.
Harry's POV
Film je jako dobar, hvala bogu pa nas je Natali spasila inače bi morali opet da gledamo neko romantično sranje. Ona je prva devojka koju poznajem a da je izabrala horor umesto romantike. Trenutno smo na polovini filma i ima poprilično strašnih scena na koje ostale davojke vrište, ali ona ne, čini mi se da vidim i sitan osmeh u uglu usana.
Posmatram je, tamn ten, duga kovrdžava kosa i čokoladne oči ukrašene dugim trepavicama. Pune ružičaste usne koje se na svakih par minuta izviju u neodoljiv osmeh. Neverovatna je u svakom smislu te reči. Jaka, brza i pametna, zanimljiva i komunikativna a uz to nema dlake na jeziku.
Opet strašna scena i opet vrisak devojaka dok se Natali već davi u smehu.
„Ja ne mogu verovati od čega se vi plašite, zar ne vidite kako je sve namešteno. Kako bi od ugriza mogle krv prštati iz rane? Smešniji ste od filma.", kaže kad se prestane smejati šta me jako iznenadi.
„Čekaj ja sam mislio da si se usrala čim ćutiš sve vreme.", izjavi Zejn na šta se ona nasmeje. „Jednostavno je nerealno. Da je barem malo normalnije ili sličnije pravom životu možda bih se tada tek malo uplašila."
„A daj Nat ista si kao Hari, ako vam je smešno idite smejte se negde drugde jer nam ovde kvarite atmosferu.", javi se Nail na šte se nasmeje. „Dobro Ni neću više, potrudiću se da se suzdržim.", slatko mu odgovori dečijim glasom šta me nasmeje, ova devojka je totalno luda i otkačena.
*
Film se odavno završio i svi još sedimo u dnevnoj sobi. Svako priča sa nekim dok ja samo sedim i gledam u Natali kako pokušava razljutiti Naila jer se nije mogla suzdržati zbog jedne scene pri kraju pa se počela smejati. Imala je toliko zarazan osmeh da niko nije mogao izdržati pa su se svi počeli smejati. A s obzirom da mu je obećala da će ćutati, sada se pravi ljut ali je brzo popustio.
Kada ga je rezljutila vratila se na svoje pređašnje mesto na podu do mene zagledajući se u jednu tačku. „Jesi okej?" Ne znam ni sam zašto sam je ovo pitao, kao da sam imao neku potrebu za tim da znam šta joj je.
Pogleda me pravo u oči gledajući ih neko vreme. „Da, sve je okej samo sam mislila na.. čuvara.", odgovori mi posle nekoliko trenutaka pa skrene pogled ugrizavši se za usnu. „Misliš na onog koji vas je doveo?", opet upitam pre nego shvatim šta radim, pitanja sama izlaze.
„Da.", kratko odgovori. „Pa šta nije uredu sa njim?", opet pitanje, moram prestati biti ovako radoznao. „Pa on mi je bukvalno bio otac 18. godina, i nekako mi nedostaje.." Čuvar joj je glumio oca 18. Godina, čudno sve nas je samo nadgledao i kada smo napunili 18 godina sve nam rekao.
„Oh." Nisam znao šta drugo da kažem, a i ništa joj ne bi pomoglo tako da je bolje da ćutim. „U ostalom zašto bi tebe to zanimalo?" Auć, šta ću sada? „Pa onako, vidim da si zamišljena pa me je zanimalo o čemu razmišljaš?", odgovorim skrećući pogled na sliku na zidu.
„Okej", doda malo tišim tonom i naglo ustane pa dobije pažnju svih. „Mmm, idem ja, laku noć.", brzo kaže i se popne uz stepenice. Šta li sada nije uredu?
Natalie's POV
Zašto sam mu sve ono rekla? Ili još bolje pitanje, zašto je njega zanimalo. Nije mi ni nekakav prijatelj a ja mu izbrbljam sve živo, dobro pa nisam počela pričati o Jusovom životu.
Presvičem se u pidžame i bacim se na krevet. U zadnje vreme se samo izležavam, gora sam od Reksa. „Hej momče." Promrmljam više za sebe mazeći ovu ogromnu mazu koja na svaki moj pokret ruke blago zažmuri.
Navičem pokrivač na sebe i ugasim noćnu lampu. Kroz prozor dopire svetlost meseca dok se čuje blagi šum vode iz jezera. Uspavanka za moje uši. Polako počnem sklapati oči te u potpunosti zaspim.
______________________________
Hej, znam da kasnim sa nastavkom ali nisam mogla pre, škola obaveze, znate već. Nema uslova, vpte/komentar molim vas mnogo mi znači. Sve vas volim i nastavak što pre budem mogla. :)
Bạn đang đọc truyện trên: Truyen247.Pro