Natalie's POV

Trenutno smo u avionu i stvarno ne znam kako izlazim na kraj sa svim ovim. U jednom trenutku sam obična devojka a u drugom anđeo kog je Bog poslao iz Raja još kada je bio beba na zemlju da ubija vampire, vukodlake i ne znam ni ja šta sve još.

Nikada nisam mislila da ovo može da mi se desi. Razmišljala sam o toma da me neko kidnapuje i to tako ali nikada ništa ovakvo. Nikada nisam verovala u takva stvorenja, a pogotovo ne u anđele. Ono što sam danas naučila je da se kolo sreće okreće i da ništa u životu nije večno.

A onda pomislim da ću sada živeti ko zna gde i da ću morati da budem sa nekim ljudima koje nikada u životu nisam videla. A šta ako neću moći da kontrolišem svoje moći, šta ako im budem samo smetala, šta ako me budu mrzeli kao u srednjoj? Ne. Neću više razmišljati o tome, jer kada stignem tamo stigla sam, sada nema povratka. Stavim slušalice i pustim omiljenu plejlistu te polako počnem zatvarati oči.

*

"Nat budi se stigli smo." Osetim kako mi neko drma rame te polako otvorim oči. Stigli smo konačno. Protegnem se i ustanem sa fotelje i krenem ka izlazu aviona. Opet nas čeka crni Range Rover te uđemo u njega i čuvar opet kao lud stisne papučicu gasa, kao da nas neko prati a on uporno pokušava pobeći.

Prošli smo nekoliko gradova i polako počeli zalaziti u šumu. Konačno više neću sedeti, ali ko zna šta će me čekati izvan ovog auta, možda poželim da nikada ne izađem iz njega? Dobro barem neću biti sama, imam Džasa i onda mi na pamet padne jedno pitanje.

"Kojim elementom upravljamo Džas i ja?" Pogled usperim na čuvara a on svoj u retrovizor pa mene pravo u oči. "Džastin vatru, a za zebe ne znam još", odgovori mi skrz nezainteresovano. Kako ne zna još? Šta je to samnom toliko tajnovito? Taman krenem da ga pitam nešto ali vidim da auto počne usporavati te zaćutim.

Pogledam kroz prozor, ništa, samo jezero, livada i do livade šuma. Odlično igraćemo se kampera! Jeijj! Izađemo iz auta i krenemo za čuvarom. Odjednom mi na pamet padne da mi njega pratimo i pristajemo da nas dovede u šumu, a šta ako je on neki vampir i šta ako nas je doveo ovde da bi nas ubio? Ma ne, ako je želeo da nas ubije, ubio bi na kada nismo imali moći ovako smo veći zalogaj, tako da sve ovo otpada.

Odjednom je stao i izgovorio "Angelus." Ispred nas se stvorila ogromna moderno uređena vila. Bija je prelepa. "Ovde vas napuštam, u kući su ostalih desetoro i znaju da dolazite. Čim uđete u dvorište štit će se ponovo zatvoriti. Srećno." To je bilo sve što je rekao, a onda je odjednom nestao.

"Hoćemo li?", upita me Džas a ja klimnem glavom, uđemo u dvorište te se okrenemo ka kapiji. Odjednom ogromna plava zavesa se spusti i kada se zaklopi sve se vrati u normalu i jezero, šuma i nebo su se ponovo videli. Vratimo pogled na vilu e krenemo ka ulaznim vratima.

Povučemo kvaku i vrata se otvore. Otključano, a da, pa rekao je da znaju da dolazimo. Uđemo u velik hodnik koji vodi u jako veliku prostoriju predpostavljam dnevnu iz koje se čulo dosta glasova. Uđemo u dnevnu i ugledamo pet devojaka i pet momaka čim nas ugledaju ustanu i odmah im se pojave krila. Opet ona bol u leđima i glavi, ali ne u tolikoj meri i mnogo kraća.

Osetim kako mi krila rastu i vidim kako mi se boja kose menja. Pogledam Džasa koji se već u potpunosti promenio, ali ja i dalje osećam kako mi krila rastu te se odaljim nekoliko koraka unazad i dobijem pažnju svih u sobi a uz to i Džasov zabrinut pogled.

Konačno bol u leđima i glavi prestane te podignem pogled i pogledam ostale i prostoriji koji me gledaju sa dosta otvorenim očima i ustima. Šta je to toliko zanimljivo? I zašto svi bulje u mene? Zar imam nešto na licu? Dobro možda ne na licu, možda na leđima.

Osećam se pokretljivije, možda mogu da razvijem krila. Zamislim u glavi da upravo to radim i pogledam ne strane. Wow, bela krila prožeta ponekim perom drugačije boje: tamno plave, bledo plave, braon, žućkastim i crvenim u rasponu od 3-4 m , izgledala su neverovatno. A onda pogledam kosu opet plava, ali ima još nesto, ima pramenove istih boja kao pera na krilima (plava kosa kao žuto, i tamno plave, bledo plave, braon i crvene pramenve).

Sklopim krila i pogledam moje "cimere". Plavi mimak sa nekim tamno plavim pramenom u kosi i velikim belim krilima sa ponekim tamno plavim perom i jedna plava devojka sa istom takvom kosom i krilima stoje jedan do drugog. Zatim do njih isto momak i devojka samo smeđe kose sa belim krilima i po nekim žutim perom na njima i po kojim žučkastim pramenom u kosi.

Do njih opet smeđi par ali sa ponekim bledo plavim perom u krilima. Sa druge strane Crni momak ali sa ponekim braon perom u klilima i plava devojka do njega sa istim takvim krilima i pokojim smeđim pramenom u kosi.

A u sredini opet smeđa devojka ali sa crvenim perima u krilima i pramenovima u kosi. I na kraju dečko kovrdžave kose sa krilima skoro identičnim mojim ali ne i šarenom kosom.

Kada šhvatim da malo duže ćutimo i da je postalo glupo progovorim prva. "Hej, ja sam Natali a ovo je moj brat Džastin.", kažem te pokažem na Džasa a ovi kao da se trgnu iz nekog transa i vrate krila te ja osetim kako se moja polako vraćaju i kako mi se boja kose hvala Bogu vraća.

"Ja sam Nail." Prvi kaže plavušan te mi se nasmeje a ja uzvratim osmeh. "Ja sam Eli." Odmah posle njega se predstavi i plavuša do njega. "Ja sam Liam drago mi je.", kaže smeđi momak do njih a zatim se odmah za njim predstavi i devojka do njega rekavši da se zove Sofia. Onda drugi smeđi par, Luis i Eleonor, pa crni dečko Zejn i plavuša do njega Peri.

"Ja sam Selena drago mi je.", kaže devojka sa crvenim pramenovima i prelepim osmehom te joj uzvratim istom toplinom u glasu. I na kraju dečko sa istim krilima kao i ja koliko se dobro sećam. Pogledam u njega koji me pogleda tačno u oči i samo kaže: "Hari". Okay ovaj je definitivno najzajebaniji, pomislim u sebi.

"Okej.", kažem pošto je moj dragi brat ovde rešio da će samo da cuti. I opet nastane tišina koju ću izgleda opet da prekinem ja. "Pošto ste rešili da ćutite da li slučajno postoji neki dobrovoljac koji bi možda u bilo kojem slučaju želeo da nam pokaže gde su nam sobe? Obećavamo, nećemo ujedati.", kažem umornim i iznerviranim glasom punog sarkazma te opet svi pogledaju u mene.

"I?" Opet ja, ovo stvarno postaje dosadno. Svi se nasmeju sem ovog kovrdžavog koji me i dalje gleda pravo u oči, izgleda da već znam sa kim ću se najviše svađati ovde. "Evo ja ću ali samo ako obećate da nećete ujedati." Konačno, plavušan kaže na šta se opet svi nasmeju te nam on krene pokazivati i kuću pa tek onda sobe.

Kuća je predobra. Ima čak i zatvoren bazen i teretanu, znači strava. "Nat ovo je tvoja.", oglasi se plavušan koga sam dosta zgotivia za ovih desetak minuta. Pokaže mi na bela vrata i krene sa Džasom dalje niz hodnik ostavljajuci me ispred.

Otvorim vrata i uđem unutra, soba je prelepa, baš u mom stilu, a i u mojim bojama. Belo-plavi zidovi, jedan celi zid je od stakla, preko puta tog zida je beli francuski sa plavom posteljinom kojem se sa obe strane nalaze beli noćni ormarići sa plavim noćnim lampama. Beli ormar, radni sto i dosta polica za knjige kojih imam i previše, odlično. Tu je još i ogledalo i još jedna vrata predpostavljam toalet koji je isto u plavo-belom stilu kao i soba. Uz sve to tu je i plavi čupav tepih na podu na kome spava Reks. Čekaj Reks, nisam ga povela, kako je on dospeo ovde. I do njega stoji koverta koju sam odmah zgrabila.

"Nisam ga mogao ostaviti samog, imaće društvo i ostali imaju pse a tu je i Don koji je u Džastinovoj sobi. Nadam se da ti se sviđa soba ja sam je sredio za tebe."

Čuvar

Jedna suza mi sklizne niz obraz ali je odmah obrišem, ne, ne smem sada plakati, moram ostati jaka. Neću izneveriti Boga a ni čuvara ma koliko to glupo zvučalo.

Otvorim orman i vidim da su stvari već spakovane, odlično barem se neću sa tim majati. Uđem u toalet i odmah pod tuš, bili su ovo naporni dva dana. Kada sam završila sa tuširanjem obukla sam donji veš i izašla iz toaleta te otvorila orman. Obukla teksas šorc i običnu plavu majcu. Kosu sam osušila i pustila da pada onako u loknama i stavila malo maskare.

Polako se sa Reksom uputim u dnevnu u kojoj su verovatno svi. Kada sam ušla u dnevnu uz pratnju Reksa koji je skakutao oko mene opet sam dobila pažnju svih. Čas su gledali u mene, čas u Reksa. "O da ovo je Reks." - Kažem i blago se nasmešim.

"I Reks je tu?" Začujem glas malo iza mene te se okrenem i ugledam Džasa sa Donom. Klimnem glavom. "Da Džas, koliko vidim i Don je. Gde si mimče?", kažem i priđem najlepšem Haskiju te ga pomazim po glavi a on veselo zalaje i lizne me po obrazu šta mi izmami osmeh na lice.

Zajedno sa Džasom sednem na jedini slibodan dvosed, a pored njega i Reks i Don, te opet nastane ona neugodna tišina koju kao uvek prekinem ja.

"Nemojte ćutati zbog nas, neprijatno nam je, a i meni je glupo što uvek moram započinjati razgovor, a i ti si mi neki stariji brat pa te moram ja predstavljati." Na ovo zadnje gurnem Džasa te se svi nasmeju.

"Da li vam smeta što su oni ovde, mislim ako je neko alergičan ili je nekog strah neka slobodno kaže odvešću Reksa nazad u sobu.", kažem a Reks me pogleda i lizne po ruci. "Ne, ne, naprotiv obožavam pse.", kaže Liam i Reks odmah otrči kod njega.

"Hajde narode pričajte nešto, pitajte ako vas nešto zanima, ovako je dosadno." Opet ja, ovo stvarno više smara. "Evo ja ću da pitam, koje elemente ko kontroliše.", kaže Džas. "Oo, to se veliki brat setio da zna da govori." Opet se našalim te se svi nasmeju i počnu odgorarati na pitanje koje im je Džas zadao.

Koliko sam dobro zapamtila: Nail i Eli voda, Liam i Sofia vazduh, Luis i Eleonor led, Zejn i Peri zemlja, Selena vatra, dok Hari momak sa istim krilima kao ja kontroliše sve elemente. "A vi?", upita Luis. "Ja vatra a za Nat ne znam, čuvar koji nas je doveo nije nam rekao." Taman krenula da kažem ali me Džas pretekne te zatvorim usta. "Znaš bato imam i ja usta.", kažem i opet se svi nasmeju, naravno svi sem mrguda kog sam rešila da ignorišem.

"Ja mislim da Natali isto kontroliše sve elemente jer ima šarena krila kao i Hari, kosa jos se skroz promeni a i oči joj se presijavaju u svim bojama.", Liam kaže, čekaj šta, oči mi se presijavaju u svim bojama?

"Šta oči mi se presijavaju u svim bojama?", iznenađeno upitam te me svi pogledaju i klimnu glavama. "Au, to moram da vidim.", kažem te odmah zamislim kako mi krila rastu i opet ona bol u glavi i leđima ali svakog puta je sve manja i manja.

Osetim kako me pera golicaju po rukama i shvatim da sam uspela. "Jes, a sad da li neko ima ogledalce?", kažem sva uzbuđena i onda shvatim da me opet svi izbezumljeno gledaju. "Šta je sada? Da li mi plava kosa toliko ružno stoji?", upitam smejući se.

"Ne, odlično ti stoji, nego kako si uspela da izbaciš krila? Niko tako brzo nije znao to da uradi, čak ni Hari nije tako brzo naučio.", kaže Nail i dalje čudno gledajući u moja krila. "Pa nije toliko teško, samo ih zamisliš u glavi i kada otvoriš oči tu su, jadnostavno. A sada da li neko ima ogledalce?", odgovorim uzbuđenim glasom.

"Evo ja imam", kaže Zejn a ja ga čudno pogledam. "Šta će tebi ogledalce?", pitam ga radoznalim glasom te se svi u prostoriji nasmeju šta i meni izazove smeh na lice. "Hoćeš li uzeti ili ne?", upita me i dalje držeći ogledalce u ruci. "Hoću, hoću." Brzo kažem i otmem mu ogledalce iz ruke.

Kada sam pogledala u njega ostala sam bez teksta. Oči su mi bile bledo plave boje ali se još dosta boja mešale sa njom, bile su prelepe. Kada već imam ogledalo bacim pogled i na moju kovrdžavu kosu, smeđa je blizu korena, posle ide plava dok su krajevi svakakvih boja. Nikada nisam mislila da ću biti brineta-plaviša i to sa ovakvim pramenovima. Sve u svemu kosa mi lepo izgleda, ali krila još lepše, prelepa su.

Zatvorim ogledalce i vretim ga Zejnu i zahvalim se. Opet zamislim da mi se krila vraćaju i kada otvorim oči ponovo sam ona stara ja, i opet me svi gledaju - sjajno. Sada moram da smislim nešto što bi skrenulo pažnju sa mene. Misli Natali, misli.

"Okej izgleda da ćemo opet da ćutimo i da gledamo mene.", kažem i opet se svi nasmeju. "Ok da vidimo koliko parova ovde imomo, Nail i Eli, Lui i Eleonor, Liam i Sofia, Zejn i Peri i Hari i Selena. Jao Džas izgleda da smo ti i ja jedini samci ovde." Pogledam u Džasa a ostali se zacrvene te se oboje nasmejemo.

"Mi nismo zajedno, mi smo samo dobri prijatelji.", kaže mi Selena a mene obuzme krivica, sada im je neugodno zbog mene. "Joj, izvinite.", odgovorim na šta oni klimnu glavama. "Džas zar se tebi ne čini da od kada su nam se moći aktivirale kao da smo zamenili ličnosti. Ja brbljiva i smešna a ti stidljiv i ćutljiv?" Sada upitam Džasa koji sve vreme ćuti. "Da i meni se tako čini." Odgovori i opet zaćuti.

"Kako ti se zove pas?" Ovog puta Selena upita Džasa. "Don." Kratko joj odgovori. "Jako su lepi jesu li braća", opet ga upita. "Ne Nat je Reksa imala od pre a Don-a mi je Nat poklonila za..", zastane, bolna tema. Koliko mi je žao što nisam bila uz njega sve ove godine. Ko zna koliko je propatio.

Sagne glavu te ga ja jako zagrlim i oči mi zasuze. "Uredu je Džas, sada si samnom, pobegao si i a oni su u zatvoru i neće ti više nauditi. Nemoj, mene boli duplo više, srce me boli kada te vidim takvog.", govorim mu dok mu rukom polako prelazim po leđima.

"Okay sam samo mnogo boli kada se setim, kao da se ovi ožiljci na leđima ponovo otvore." Ponovo pređem po leđima rukom i odvijimo se jedan od drugog. Obrišem nekoliko odbeglih suza i vidim da je sva pažnja uprta u nas.

"Ne moraš reći ako ne želiš." Ponovo ga potapšem po ramenu. "Ima vremena, reći ćeš im kada budeš spreman." Duboko uzdahne i klimne glavom. Pogledam u ostale i kažem: "Bolna tema." i oni razumljivo klimnu glavama i opet tišina.

"Hajmo istina ili izaziv?", upita Lui, hvala Bogu ne moram uvak ja prekidati tišinu. "Uh taman pomisli da opet ja moram prekidati tišinu, hvala Luji. I što se mene tiče može.", kažem i nasmejem se te mi on uzvrati osmeh.

Posle malo dužeg nećkanja i nagovaranja svi su pristali da igraju. Svi smo posedali na pod dok su Reks i Don seli kod Džasa i mene u krila u turskom sedu dok je Hari otišao po bocu. "Jao kako su slatki. a kako ih razlikujete pošto su obojica crno-beli i imaju plave oči?", Eli upita Džasa i mene.

"Ja mog Reksa uvek prepoznajem zbog sivih ušiju. ", odgovorim i u tom trenutku stigne Hari sa bocom u ruci i sedne. Neko vreme su se kao mala deca prepirali ko će prvi da okrene bocu te sam morala da se umešam.

"Aman Hari, Lui kao mala deca ste, Hari Lui je predložio da igramo i neka on prvi okrene.", kažem iznerviranim glasom te se konačno prestanu svađati. Lui se isplezi Hariu a ovaj ga mrko pogleda. "A Nat gde si bila sve ovo vreme?", kaže Nail te se nasmejem i konačno krenemo igrati.

Boca se vrtela i vrtela ali nikako da stane na mene pa mi je već dosadilo i počela sam zevati. Pitanja koja su se vrtela su bila glupa kao na primer "Da li si nevin/a?", znači strašno. Zadnjica mi je utrnula, Reks se neprestano vrpoljio te sam odlučila da ću ići da spavam.

"Ej ljudi meni je ovo smor, idemo Reks i ja spavati a vi se zabavljajte.", kažem te ustanem i polako krenem ka svojoj sobi uz put podedem sa sobom Reksa. "Laku noć.", dodam i odem ne čekajući odgovor. Čim sam ušla u svoju sobu odmah sam se bacila na krevet i zaspala.

Niall's POV

I dalje sedimo i igramo istina ili izazov ali meni i dalje ne izlazi iz gleve deo kada je Natali grlila Džastina i pričala mu da je bezbedan i da će sve biti okay. Ko zna sta su sve pretrpeli, izgleda da su jako bliski i zanimljivi, posebno Natali.

Kada se setim samo kakvu je facu napravila kada smo joj rekli za oči. Da li ona uopšte zna da je vođa? Da li zna da joj je suđeno da bude sa Hariem?A da Hari, primetio sam da je sve vreme gleda, on zna da im je suđemo, baš me zanima šta li mu sada sve vije po glavi.

Možda misli da je napaljena i da nije dovoljno dobra za njega, ko će ga znati, ali moram priznati da je prelepa i prezgodna. A tek njene oči kada se promeni, jednostavno je jedan paketić i kome se ne bi svidela? Samo trebaju da je malo bolje upoznaju.

Prestanem razmišljati i kada pogledam u ostale vidim da je i Džas otišao, svi ostali su tu. Odlično, moramo se organizovati i dobro pripremiti Nat i Džasa jer nam je naprijatelja sve više i više.

"Ljudi sutra moramo početi sa treniranjem Džastina i Natali, Hari čoveče sutra ne možeš biti tako ukočen, moraš da razgovaraš sa njom i da joj sve lepo objasniš jer nas nas ona kasnije sa tobom mora voditi i odlučivati o svemu. I ti Sel, i ti se moraš potruditi jer je vatra kao elemenat jako bitna. I jebeno prestanite ćutati u njihovoj blizini, pomisliće da ste čudaci, zašto ne brbljate pred njima kao što brbljate i sada. Natali je normalna devojka, vrlo inteligentna i jako šaljive prirode sa njom nije ništa drugačije sem boje krila i kose i prestanite buljiti u nju. A prema Džastinu vas molim da budete fini jer prema onome što se desilo pre nekih pola sata ste videli da je dečko dosta toga pretrpeo." Konačno završim i drago mi je što su me svi slušali.

"Hari, Sel?", pogledam ih kao da ih pitam da li im je jasno na šta klimnu glavom. "Društvo?" - Isto pogledam u sve ostale te i oni klumnu glavom.

"Onda je to to. Hajde sada svi u krevet, sutra će biti naporan dan.", dodam te svi ustanu i krenu ka svojim sobama. Šta li im se desilo te su ovako poslušni? Obično bi se bunili, ma nema veze neću se zamarati sa njima.

Uzmem flašu koju su do sada vrteli te je bacim u kantu za smeće i kao i svake nići proverim štit koji je u odličnom stanju i uputim se u svoju sobu.

Harry's POV

Ležim na krevetu i ne mogu da zaspim. Mala je opasna, lipa, zgodna nema šta. Hvala bogu pod ovakvim uslovima mogu podneti pororočanstvo, da je devojka neki gabor i neinteligentna odmah bih se ubio.

Nisam je mogao prestati gledati, njene oči, usne, jednostavno je prelepa. Ali kažem to samo profesionalno, neću se valjda zaljubiti, ma ne nikada nisam voleo a ne mislim da će neko tamo prorosanstvo to promeniti. Ali zašto dođavola i dalje mislim o njoj? Možda je to samo fizička privlačnost, da, definitivno fizička privlačnost.

A kad pomislim da sutra moram provesti skoro celi dan sa njom, mislim da ću poludeti, da definitvno ću poludeti. Devojka ne može ćutati ni dva minuta a je ne planiram sutra brbljati. Ma dosta više o njoj, da idem ja spavati sutra ću se premoriti u svakom mogućem smislu te reči.

Zavučem se pod pokrivač i ugasim noćnu lampu te počnem polako tonuti u san.

______________________________

Hej ljudi evo ga nastavak što sam brže mogla. Hvala onima koji čitaju i neću postavljati nikakve uslove. Nadam se da vam se priča sviđa jer imam još mnogo toga za pisati. Molim vas voute, kom i čitajte. Volim vas sve i nastavak što pre budem mogla.  :)