Natalie's POV

Brzo obučem donji veš, šorc i majicu te pustim kosu iz punđe i siđem u dnevnu. Brzo sednem na kožnu fotelju i pokrijem se malim ćebencetom dok su devojke bile u kuhinji i u vazduhu se osećao miris kokica.

„Meni dupla porcija", viknem te se momci nasmeju. „Znamo", Sel mi vikne nazad te se zadovoljno nazmešim. Ubrzo se pojave sa kokicama i Lui pusti film.

„Kako se zove film", upitam i stavim nekoliko kokica u usta. „The DUFF" , odgovori mi Nail te klimnem glavom ne obraćajući pažnju na Harija koji me je sve vreme gledao.

Harry's POV

Iz glave i dalje ne mogu izbaciti scenu iz podruma. Kako mi je malo falilo da je poljubim i nisam. Kako sam mogao propustiti onakvu priliku?

I evo nas sada, gledamo film i ona se pravi da me ne primećuje. Bravo Hari, hajde da si uradio nešto pa da bude ljuta na tebe, ovako bez ikakvog razloga jeste.

Možda je jednom u toku filma pogledala u mene, ali kad uhvati moj pogled svoj odmah skrene i ostane na tome.

Samo se nadam da nije ljuta, ne želim da upropastim ovo naše prijateljstvo, bolje da joj budem prijatelj nego kreten kao kada smo se upoznali.

Sve dok je trajao film posmatrao sam svaku njenu crtu na licu, njen osmeh i način na koji se njene oči okrenu na svaku glupu rečenicu glumca u filmu.

Odjednom osetim bol sa desne strane kod rebara. Pogledam u osobu do sebe i ugledam Sel kako se smeška i tačno znam šta joj je u glavi.

„Šta je sa vama, zar ste u svađi", upita me saputajući jako tiho da sam je ja jedva čuo iako je sedela odmah do mene. „Ništa, zašto me to pitaš", odgovorim joj šaputajući podjednako tiho kao i ona.

„Daj Hari,nisam glupa, šta nije uredu", upita me prevrćući očima. Naravno da zna, ona zna celi moj život kao i ja njen. „Ne smeš nikome reći", kažem te klimne glavom. „Zakuni se", opet kažem te prevrne očima. „Knem se Hari, da li sam nekome nekad rekla ono što si mi rekao", upita me te shvatim da je pritiskanje nije bilo neophodno.

„Natiali i ja smo se umalo poljubili", kažem tiho da me samo ona može čuti te joj vilica padne i izbulji se na mene. „Šta", šokirano me upita te sada ja prevrnem očima.

„To što si čula", odgovorim joj te se nekako povrati iz šoka i ozbiljno me pogleda. „Posle ćemo razgovarati u tvojoj sobi", kaže mi te samo klimnem glavom i počnem gledati film koji me uopšte nije zanimao te sam na svakih nekoliko sekundi skretao pogled na devojku sa smeđim očima i prelepim osmehom. O da Hari mnogo ti se sviđa.

Natalie's POV

Film se završi ljigavo kao i svaka romantična komedija ali moram priznati da ga stvarno vredi pogledati, jedina smetnja je bio Hari koji nije skidao pogled sa mene.

Nisam ljuta na njega, naravno, samo mi treba malo vremena da smirim svoje misli i dovesti svoj preopterećeni mozak u red.

Kad se film završi pogledam na sat, skoro pa sedam sati popodne a meni se već spava ili samo želim da pobegnem odavde što pre, biće da je ovo drugo.

Ustanem sa fotelje te se protegnem. „Idem ja u sobu", kažem te izađem iz dnevne ne čekajući odgovore. Uđem u kuhinju preko puta te uzmem nekoliko čikoladica i napravim kafu te sa svim tim krenem ka sobi.

Kad ssm bila na vrhu stepenica, sigurna da me niko neće zaustsviti začujem otvaranje i zatvaranje vrata. „Nat", začujem Nailov glas te se okrenem pazeći da ne ispustim neku čokoladicu ili ne prospem vrelu kafu.

„Hajde gore", kažem te se okrenem i krenem ka vratima koja otvorim laktim i spustim čokoladice i kafu na noćni ormarić dok je Nail zatvarao vrata.

Sednem na krevet u turskom sedu te potapšem ivicu kreveta i za nekoliko trenutaka na njoj se nađe Nail upitno me gledajući. „Šta je sa tobom večeras, i ti i Hari se čudno ponašte od kada smo bili u podrumu, šta se dešava", upita me zabrinuto me gledajući.

„Ja, o Bože ovo je jako čudno, Hari i ja smo se za malo poljubili", kažem te osetim peckanje u obrazima i skrenem pogled. „Šta", iznenađeno me upita te me obuzme još veća vrućina.

„Ovo sam samo tebi rekla tako da si mrtav ako neko sazna", zapretim mu prstom te on pokaže rukom kao da zakopčava usta i nasmešim se.

„Šta ćemo da radimo", upita me te slegnem ramenima te uzmem laptop i počnem tražiti neki dobar horor ugledavši zadovoljan osmeh na njegovom licu.

Pustim ga te napravim mesta da sedne do mene i stavim čokoladice ispred nas. „Zaustavi, vraćam se za manje od minut", kaže te ustane i izađe iz sobe.

Za nekoliko minut ga ponovo ugledam sa kesama čipsa u rukama te se nasmešim. Otvorimo čips i pustim film.

*

Nekoliko puta sam imala provale smeha dok me je Nail namršteno gledao i na kraju se ipak nasmejao.

Držala sam se za stomak jer me je boleo od silnog smeha i Naila blago gurala laktom u rame. Film se završio i onda sam pustila smešne klipove na you tube-u i smejali smo se kao nenormalni.

„Ja ne mogu više, Nat gasi ti sranje", jedva izgovori kroz smeh te zatvori laptop i samim tim ga ugasi. Oboje se naslonimo na naslon kreveta i uzdahnemo.

Pogledam koliko sati ima na telefon te vidim da je skoro ponoć ali nema veze sutra je vikend i nema srednje škole jeij.

„U ja bih trebao u krevet, idem ja polako", kaže te me zagrli, uzvratim zagrljaj te izađe iz sobe zatvorivši vrata za sobom.

Pomerim prazne kese čipsa i omote čokoladica sa kreveta na noćni ormarić te isto uradim sa laptopom i zavučem se pod pokrivače.

Baš mi je trebalo ovo sa Nailom, nekoliko sati odmora za mozak i mogu reći da mi je prijalo, i to mnogo. Ugasim noćnu lampu te zatvorim oči prepustivši se snu.

Jutro

Za razliku od jučerašnjeg vremena, danas je grejalo sunce te sam obukla teksas šorc, belu majicu sa teksas jaknicom i bele starke.

Kosu podignem u rep te stavim uobičajnu šminku i u belu torbicu stavim telefon i novčanik te siđem u hodnik i uđem u kuhinju.

Napravim dva tosta te uzmem krem i počnem jesti. Kada pojedem odem u dnevnu gde ugledan kako crnokosi dečko koji nam donosi vesti nestane uz bele iskrice i ostale kako i dalje gledaju u njegovom pravcu.

„Šta je rekao", upitam te svoje zamišljene poglede prebace na mene. „Do kraja dana moramo biti u Miamiu", odgovori mi Liam te klimnem glavom.

„Pa onda bi bilo bolje da krenemo", kažem te se okrenem ka vratima i vratim se nazad u sobu. Uzmem crni kofer te spakujem osnovne stvari i siđem opet u dnevnu.

Sačekam ostale da dođu te svi izađemo ispred kapije i kao po običaju dva crna džipa sa zatamljenim staklima nas čekaju na istom mestu, spakujemo kofere u prtljažnike i sa psima uđemo i krenemo ka aeorodromu.

Mislila sam da ćemo barem malo duže ostati u Londonu, barem nedelju dana, ali nema veze vratiću se opet ovde ako preživim misiju koja nas čeka.

„Šta je sve rekao crni sa krilima", upitam Harija koji je sedeo do mene za volanom. Pogleda me u oči te skrenem pogled na svoje prste koji su mi se sada činili jako zanimljivim.

„Rekao je da nas više neće posećivati i da će nam od sada slati papiriće na kojima će pisati ono što trebamo raditi", kažete me kraičkom oka pogleda i ja klimnem glavom.

„Rekao je da više nećemo ići ni u kakve škole i da ćemo posećivati mesta gde se natprirodna bića okupljaju", doda te ga iznenađeno pogledam.

Kakva li su to mesta, ko zna, navikla sam na ovakve vesti tako da me više ništa ne može iznenaditi. Samo klimnem glavom i nastavim gladati kroz prozor sve dok ne stignemo na aerodrom.

Kupimo karte za Miami te uđemo u naš avion. Sednem do prozora dok mesto do mene ostane slobodno ali ne za dugo jer Hari iskoristi priliku te pretekne El i sedne.

Odmeh se unervozim te uzmem mp3 iz torbe i počnem odmrsivati slušalice koje su se baš sad našle ovako zamrsiti. Kad shvatim da ih ne mogu odmrsiti vratim ih u torbu i sednem mirno čekajući njega da započne razgovor koji će se sada sigurno voditi.

„Natal..", krene reći nešto ali ga glas stjuardese prekine obaveštenjem da polećemo i da vežemo pojaseve. Vežem svoj pojas te se oseti mala turbulencija i onda smo bili visoko na nebu.

Stvarno ne znam zašto pravim ovoliku frku oko toga kada se ništa nije ni dovodilo. „Ali se moglo dogoditi" , javi mi se glas u glavi koji me odavno nije proganjao i nervirao. „Sve jedno nije, i nikada više neće doći do onakve situacije" , iznetvirano mu odgovorim. Bože Natali na šta si spala, zvađaš se sa svojim unutrašnjim glasom.

„To ne možeš znati" , odgovori mi cinično te taman krenem da mu odgovorim da nije u pravu ali me zaustavi Harijev glas.

„Nat moramo da razgovaramo", kaže mi te se okrenem ka njemu i pogledam ga u oči. Zašto mora imati tako lepe oči? „Da moramo", odgovorim ne prekidajući očni kontakt.

„Nat ja mislim da je besmisleno to što se ljutiš na mene kada se ništa nije dogodilo", i evo ga krenuli smo sa našim razgovorom. Ja nisam ljuta na njega, ljuta sam na sebe. Nisam smela ni pomisliti na to da me poljubi. On mi je prijatelj, o njenu ne smem misliti tako.

„Nisam ljuta na tebe, jednostavno sam ljuta na sebe što sam dozvolila da dođe do takve situacije", odgovorim gledajući ga u one njegove zelene oči kojima je prostrujalo olakšanje posle mog odgovora.

„Nećemo više dozvoliti da dođe do takve situacije", upita me i uperi mali prst u mene te shvatim da želi pinky swear i uhvatim mojim malim prstom njegov i odlučno kažem da te se oboje nasmejemo ovoj situaciji.

Kao mala deca smo, mislim koji još osamnaestogodišnjaci rade pinky swear? Odjednom me zagrli te me na trenutak iznenadi ali uzvratim zagrljaj.

„Ne znaš koliko mi je laknulo kada si mi rekla da nisi ljuta", kaže mi na uho te mi se levi deo vrata sav naježi od njegovog toplog daha.

Rešim da ovo prećutim te smo još nekoliko sekundi bili tako zagrljeni i ja opet izvadim mp3 i slušalice iz torbe.

„Molim te odmrsi ih", kažem te gurnem slušalice Hariju u krila dok se on nasmeje i počne ih odmrsivati. Kada ih odmrsi da mi ih i ja pustim neku laganu pesmu. Dam mu jednu slušalici te se nasmeje i stavi je.

Slušala sam pesmu sve dok me san nije savladao te sam naslonila glavu na Harijevo rame dok me je on obgrlio rukom i u potpunosti zaspala.

Niall's POV

Momci su lupali svakakve gluposti da sam jedva dolazio do daha, ali nešto je nedostajalo. Pogledom pređem preko ljudi kojima sam okružen i ugledam čupavu glavu kako mirno sedi.

Čudno je što Hari nije ovde da priča gluposti sa Luiem kao što obično radi. „Hej ljudi, šta je sa Harijem", upitam ostale te ga počnu tražiti pogledom. „Hajmo do njega", doda Liam te jedan po jedan svo desetoro krenemo ka sedištu na kom je sedeo.

Prvi stignem i ono što ugledam me jako iznenadi a i slatko nasmeje. Hari nije sedeo sam, društvo mu je pravila Nat koja je spavala naslonjena glavom na njegovo rame dok ju je on obgrlio jednom rukom i spavao glavom naslonjenom na njenu.

Izgledali su jako slatko zajedno i ne mogu sakriti osmeh. Znam da su jako dobri prijatelji ali mislim da se na tome neće završiti, barem ne posle onog za malo polupca.

Ostali su ih sa osmesima gledali isto onoliko iznenađeno kao i ja. Izvadim telefon iz džepa te uđem u kameru i napravim celi photoshoot. Ako me uhvate znam da neću ostati živ, ali ovo je jedinstvena prilika i ja se ne mogu suzdržati. Slučajno uključim blic i uslikam ih te ih svetlost obasja i Hari se trgne.

Pre nego što shvati šta sam uradio zbrišem nazad na svoje sedište te mi telefon zavibrira u ruci.

„Imaš sreće što Nisam imao srca da probudim Nat inače bi mnogo gore prošao od nje ali nećeš proći baš dobro ni kod mene. Kada sletimo gotov si"

xxHari

Nasmejem se na poruku te samo stavim telefon nazad u džep. Nije imao srca da je probudi. Hari tako si se izdao sada da nemaš pojma koliko. Ma da sam i bez ove poruke znao da mu se Nat sviđa. Okrenem se prema momcima te se ubacim u razgovor koji su vodili.

Natalie's POV

„Hej stigli smo", osetim nečiji dah blizu uha te otvorim oči u odmah ustanem te začujem kikot. Protrljam oči i okrenem se u pravcu iz kog je dolazio.

Ugledam sanjivog Harija kako se kikoće te se na sam prizor nasmešim. Protegnem se i blago zevnem trljajući oči. Uzmem slušalice i mp3 te ih spakujem u torbicu.

Polako počnemo izlaziti te pokupimo prtljag i pse te krenemo ka izlazu aeorodroma gde ugledamo identične crne džipove onima u Londonu. Ključevi ispadnu iz belih iskrica te spakujemo kofere, uđemo unutra, upalimo GPS i krenemo ka adresi koju im je lik sa belim krilima dao.

Stanemo kao i obično u ulici prepunoj vila te ugledamo istu crnu kapiju kao i u London-u i New York-u. Otvori se čim joj priđemo te ugledamo identičnu vili onoj u Londonu i samo pokupimo kofere i krenemo polako ka vratima.

Iz belih iskrica ispadne gomila ključeva te Nail jedva pronađe onaj kojima se otvaraju ulazna vrata. Kada ga nađe, otključa ih te uđemo unutra i svako se sa svijim ključem uputi ka svojoj sobi jer smo znali raspored pošto je sve identično kao i u Londonu.

Otključam moju sobu te odmah krenem sa raspakivanjem te se bacim na krevet kad završim. Za manje od mesec dana sam promenila tri kuće a opet izgleda kao da je sve isto. Kako im ovo uspeva?

Presvučem se u neku širu majicu koja mi je dosezala do polovine butina te legnem na stomak i uzmem laptop. Počnem tražiti neku dobru komediju jer mi je život previše naporan i ozbiljan.

Pustim jedan za koji mi se čini da je dobar i neko mi pokuca na vrata. „Napred", kažem te u sobu uđe Hari. Odmerim ga, trenerke i obična majica a ipak izgleda tako dobro dok sam ja u majici, čekaj majici!

Osetim peckanje u obrazima, Bože ubi me. „Hej", kažem skrećući pogled sa njega na laptop da ne ispadne da buljim, ako već nije. „Hej hteo sam da vidim šta radiš pošto skoro svi spavaju a meni je dosadno", kaže te uđe u sobu i zatvori vrata, a ja mislila da je došao samo nešto da me obavesti.

„Pustila sam neku komediju, hoćeš ti da gledaš", upitam ga pokazujući na spravicu ispred mene. Kaži ne, kaži ne, kaži ne. „Može", kaže te mi te mi dođe da se ubijem.

„Dobro ali prvo idi da uzmeš neke grickalice, i ne zaboravi čokoladice", kažem te kaže da se vraća zaminut i izađe iz sobe sa kezom.

Brzo čim izađe ustanem te zgrabim neki šorc i obučem ga. Vratim se na krevet i uđe u sobu sa nekoliko kesa od čipsa i čokoladica.

Pomerim se malo te sedne do mene i odmah osetim njegov parfem, zar je morao toliko blizu da sedne? Pustim film te uzmem kesu i počnem jesti čips te i on uradi isto.

Smejali smo se kao nenormalni, znači film je zakon. Ne sećam se kada sam se poslednji put toliko smejala, ali je vredelo gledati ga. Nekoliko puta sam obrisala suze koje su krenule zbog smeha.

Hari mi je pojeo polovinu čokoladice te obećao da će mi kupiti još tri takve i držim ga za reč. „I meni se prispavalo, idem ja polako", kaže te me blago zagrli i poljubi u obraz, uzvratim zagrljaj i mahnem mu pre nego što zatvori vrata.

Ugasim laptop te ga stavim na noćni ormarić i opet legnem. Ne znam šta mi je u poslednje vreme, samo mi se spava. Oči mi se počnu polako zaklapati te se prepustim snu.

*

Hodam po nekoj zemlji dok oko mene sve gori ali ništa ne radim, samo hodam prema nekoj pećini. Stignem do nje i unutra isto, sve gori ali ja hodam polako.

Nema straha, samo hodam ka nečemu za šta ni ne znam šta je, ali ipak idem prema njemu.

Izađem iz pećine te se nađem na nekakvoj ravnici, nebo je krvavo crveno dok je plamen goreo svuda oko mene.

„Ima li koga", upitam malo glasnije te začujem eho. Dobro ovo je već jezivo. Ponovim ali još glasnije te u daljini ugledam nekakvu siluetu.

Sve mi je bliža i bliža te me počne hvatati panika. Raširim krila spremna na napad. Čekaj da nije Daniel! Ne nemoguće je, on ne može da mi uđe u glavu zbog umne veze sa Harijem.

Što je bliža bila sve se lakše moglo videti da je u pitanju devojka. Prišla mi je toliko blizu da je jedva bilo metar razmaka među nama.

Imala je plavu kovrdžavu kosu koja je bila išarana crvenim pramenovima i krila identična Džastinovim koja su gorela u crvenom plamenu. Shvatim da nema razloga za brigu ali se ipak odmaknem od nje onoliko koliko trebam biti u blizini stranaca.

„Ne boji se nisam ovde da bih ti naudila", kaže smirenim glasom te sam sada sasvim sigurna da nema potrebe i mesta strahu.

„Ko si ti", upitam je te se blago nasmeši i pogleda me pravo u oči. „Za sada je dovoljno da znaš da se zovem Nikol", kaže te klimnem glavom. Barem znam kako se zove, ali to ipak nije dovoljno, moram znati nešto više o devojci koja mi po drugi put ulazi u snove i tako komunicira samnom.

„Zašto mi dolaziš u snove", upitam je pažljivo prateći svaki njen pokret. Odjednom pomakne rukom ka meni te ogromni slap vatre krene ka meni. Napravim ledni štit te se odbranim.

„Šta je ovo trebalo da znači", iznervirano je upitam spremna da je napadnem svime što imam i što znam. „Samo proveravam da li si spremna za ono što ti predstoji", sa osmehom mi odgovori i počne bacati vatrene kugle na mene te ih počnem izbegavati i braniti se ledenim štitim.

„Ovo je bilo dovoljno za sada. Nemoj nikome reći za mene i da znaš da ću te još posećivati", kaže te nestane u jednom zamahu krila.

Sve se zatamni i počnem padati u neko crnilo. Ni tragu krvavom nebu i misterioznoj devojci.

*

Širom otvorim oči te zadihano ustanem u sedeći položaj. Samo mi je jedno tada bilo u glavi. Ko je kog đavola ta devojka?

______________________________

Hej ljudi, bila sam vredna i napisala ga brzo. Dakle volela bih da čujem vaše teorije, šta mislite ko je misteriozna devojka iz Natalinih snova?

Između Harija i Natali neće biti ničega, još, ali nadajte se velikom zapletu kroz nekoliko delova.

Hvala vam što čitate, voutirate i komentarišete, to mi jako, jako, jako znači.

Volim vas! ♥♥