Natalie's POV

Uđemo u dvorište i ugledamo ih sve kako izlaze iz teretane svi znojavi i neško komentarišu nesvesni našeg prisustva. Oslušnem malo bolje da bih mogla shvatiti šta su radili.

„Ona plavuša je stvarno zgodna", kaže Nail dok ga Eli oštro pogleda i udari u rame i on jaukne praveći se da ga je zabolelo. „Upravu si", doda Lui te i El uradi isto što i Eli.

„Da nisi ni pomislio da kažeš nešto", Peri upozori Zeina oštro ga gledajući dok se on namo nevino nasmeje te se i nas dvoje nasmejemo i sva pažnja bude usmerena na nas.

Čim nas ugledaju devojke odmah počnu nešto šaputati i smejati se a momci nešto prokomentarišu što na žalost ne čujem.

„I Hari kako je bilo u.. obilasku", upita ga Sel posebno naglasivši obilasku te ja prevrnem očima. Nismo bili na sastanku, bolo je to prijateljsko druženje i ništa više. I malo mi je dosadilo da me devojke stalno zadirkuju i zapitkuju za njega. On mene gleda kao prijateljicu i tako će biti još dosta dugo.

„Bilo je odlično", odgovori joj ne obraćajući pažnju na njeno naglašavanje reči. „Zašto ste onda tako neraspoloženi", upita Liam gledajući nas sumljičavo. Pogledam u Harija te klimne glavom i pogledam u njih.

„Uđimo unutra, ovde nas neko može čuti", kažem i pođem ka vili te i oni krenu zamnom. Uđemo u dnevnu i sednemo te me upitno pogledaju.

„Pa kada smo se vraćali u maloj uličili smo našli dva vendiga kako se spremaju za večeru te su nam oni pokvarili raspoloženje", Hari odgovori umesto mene što kraće opisano može.

Iznenađeno nas pogledaju te nastane mala tišina koju prekinem pitanjem. „Kako je vama bilo na treningu", promenim temu gledajući u momke sa osmehom.

„Bilo je brilijantno", odgovori mi Nail sa osmehom te ga Eli opet udari u rame i on jaukne a Hari i ja se nasmejemo. „Dobro onda, sutra ćemo i mi ići sa vama, a ja sad idem da spavam", dodam te ustanem, poželim svima laku noć i uputimi se ka sobi.

Čim uđem unutra zaključam vrata i odem se tuširati. Kada se sredim i obučem otvorim vrata terase pustivši da blagi vetar osveži sobu. Legnem preko pokrivača te se zagledam u plafon.

Zašto sam imala onu potrebu da ga odvedem do Big Bena, nikome nisam rekla za to mesto, zašto sam njemu rekla? Zašto sam imala onaj osećaj u stomaku kada je rekao da je to sada naše mesto?

Zašto uvek imam onaj osećaj kada razgovaram sa njim nasamo? Zašto sam osetila ljubomoru prema Lisi kada je rekao da mu je ona bivša devojka? Mislim, znam da mi se sviđa, ali zašto baš on.

Zašto mi se nije mogao svideti neko drugi? Zašto mi se morao svideti najbolji prijatelj, dečko kome imam slobodu sve reći.

Strah me je da ne pokvarim tu našu vezu. Strah me je da mu slučajno ne kažem šta osećam prema njemu. Ne znam više šta da mislim, a jedno je sigurno, on mene gleda samo kao prijateljicu i tako će ostati.

Ugasim lampu te se zavučem pod pokrivač i za nekoliko trenutaka se predam snu.

Jutro

Izađem iz kupatila obavijena peškirom te se sva naježim zbog hladnog vetra koji je ulazio u sobu kroz otvorena vrata terase. Lagano potrčim te ih zatvorim. Pogledam kroz prozor, sitne kapi kiše su udarale o staklo prozora dajući mi do znanja da danas neće biti nikakve šetnje za mene.

Brzo obučem donji veš te počnem tražiti ideću za današnji dan. Znajući London kiša neće stati celog dana tako da je bolje da se dobro obučem.

Uzmem crne kožne pantalone i običnu crnu bluzu brzo se obučem te stavim uobičajnu šminku i pustim kovrdžavu kosu. U crnu kožnu torbu stavim ženske stvari, obujem crne tenisice te ponesem kišobran i crni kaput.

Nisam bila nešto posebno gladna te odmah uđem u dnevnu gde su se spremali da krenu te obučem kaput i izađem za njima. „Hari voziš me", upitam ga te on klimne glavom i uđemo u auto. Ne ide mi se po ovoj kiši sa otvorenim krovom mog automobila tako da mi je bolje ovako.

Za nekoliko minuta u prijatnoj tišini stignemo ispred srednje škole. Izađemo te krenemo na prvi čas koji je bio engleski. Super odmah da mi pokvari dan.

Sednemo na svoja mesta i odmah posle nas u učionicu uđe profesor koga ne podnosim i počne sa predavanjem.

Celi čas smo se dosađivali i ćutali, nekoliko puta sam umalo zaspala ali sam se trzala na svaku njegovu posebno naglašenu reč. Sada smo u kabinetu istorije i čekamo novu profesorku da dođe. Još ne mogu da poverujem da mi je profesor istorije bio vampir.

U kabinet ušeta mlada devojka možda nekih dvadeset pet godina te oči svih momaka završe na njoj. Prevrnem očima, tako su patetični i glupi. Sada se pale na novu profesorku, dobro šta se drugo može očekivati od muškaraca.

„Zdravo razrede, ja sam vaša nova profesorka istorije Rozali Neit i menjam vašeg profesora koji je nestao pre nekoliko dana", kaže kada spusti dnevnik na klupu i nasloni se na nju.

Polako smo se počeli prestavljati kao u prvom razredu kao mala deca ali je tako profesorka želela te smo morali. „Pošto vam je ovo prvi čas kod mene neću ništa predavati, možete slobodno raditi šta hoćete", kaže i sedne na njenu stolicu.

E sada mi se već sviđa. Izvadim telefon iz torbe te ga počnem čačkati. Uđem u neku igricu za koju nisam ni znala da postoji i baš kada sam bila na kraju jednog nivoa osetim veliku bol u glavi i spustim telefon na klupu.

Ovo mi je poznato, ovo mi se već jednom desilo, u vili u šumi posle uspostavljanja umne veze sa Harijem. Uhvatim se obema rukama za glavu u pokušaju da odbijem bol ali ne uspem. Kučkun sin opet želi ući u moju glavu, Danijele kunem ti se da nećeš ostati živ.

„Nat šta ti je", upita me Hari te stavi ruku na moje rame. Opet me jako zaboli te stisnem oči. „Danijel", samo mu to kažem te on opcuje sebi u bradu. „Nat moraš izdržati, ne smeš ovde popustiti i onesvestiti se", kaže mi te klimnem glavom.

„Profesorka Natali nije dobro, mogu li izaći sa njom", upita profesorku te mu odobri i polako mi pomogne da ustanem pridržavajući me za podlakticu.

Čim zađemo iz kabineta glava me zaboli najjače do sada te se srušim na kolena. Hari poviče moje ime te me nasloni na zid hodnika. Od prevelike boli mi oči zasuze i nekoliko vrelih suza skliznu niz moje obraze i bolni jecaj napusti moja usta.

„Nat moraš da izdržiš, znam da si jaka i da možeš", ohrabrivao me je brišući suze koje su samo išle niz moje obraze dok sam samo klimala glavom i još više jecala držeći rukama glavu.

Odjednom sva bol nestane i ogromno olakšanje prođe mojim telom. Ispustim još nekoliko suza kroz uzdah i jako zagrlim zabrinutog kovrdžavog dečka koji me je uplašeno gledao.

„Hvala ti", prošaputam blizu njegovog uha te ga još čvršće zagrlim. „Ne moraš mi zahvaljivati, i ti bi isto uradila", odgovori mi i prihvati zagrljaj.

Začujemo otvaranje vrata i udaranje potpetica o pod do nas. „Vidi ti to, mala Natali je bacila oko na mog bivšeg dečka", čim začujemo poznat glas odvojimo se jedan od drugog i pogledamo u plavokosu devojku sa crvenim ružom na usmama.

„Šta ćeš ti ovde", Hari je oštrim glasom upita te pogled sa mene skrene na njega. „Profesorka me je poslala da proverim šta je sa njom a ja vas nađem zagrljene na podu hodnika, mala Natali je lukavija nego što sam mislila", odgovori mi sa ljigavim osmehom te ustanem i unesem joj se u lice.

„Sada me pažljivo slušaj, ne prilazi nam više, da si ga imalo volela ne bi ga varala, sada nemaš šta da tražiš, ti u njegovom životu više ne postojiš", gurnem je te se zaterura nekoliko koraka unazad šokirano me gledajući. Prigušeno vrisne i uđe u kabinet.

„Jesi li dobro", Hari me upita te se okrenem ka njemu i klimnem glavom. „Idemo unutra", kažem te uđemo unutra i vratimo se na naša mesta dok me je Lisa ubijala pogledom.

„Nat šta je bilo sa tobom", upita me Nail te se okrenem ka njima. „Daniel je opet pokušao da mi uđe u glavu ali nije uspeo", odgovorim te klimne glavom i odmah zatim se oglasi zvono.

Svi krenemo ka kantini, uzmemo doručak, sednemo na svoje uobičajno mesto i počnemo jesti.

*

„Danas će momci odmarati a devojke malo igrati odbojku", profesor fizičkog nas obavesti te se začuje negodovanje od strane devojaka dok su se momci kikotali, zašto bi se bunili kada su devojke u kratkim šotcevima i majcama brz rukava.

„Igraćete šest na šest, same se podelite i da znate grupa koja pobedi do kraja godine ima najbolje ocene", doda profesor te mi se Eli, Sof, Peri, El i Sel približe i počnu me nagovarati da budem kapiten.

„Ako ne pristaneš, posle časova ideš sa nama u šoping", Peri se nasmeši zadovoljna svojim uslovom te ostanem bez izbora, bolje da odigram ovu partiju nego da posle časova pređem celi tržni centar uzduž i popreko.

Poraženo uzdahnem te se devojke zadovoljno nasmeju. „Jedna ekipa ovde", podignek ruku te viknem i profesor klimne glavom. „Druga ekipa ovde", okrenem se ka mestu iz kog je dolazio glas i ugledam Lisu i njenu grupicu kako se smeškaju.

„Dobro imate deset minuta za zagtevanje i počinjemo", profesor nas obavesti i baci nam lopte. „Koliko dobro znate odbojku", upitam devojke te me pogledaju. „Sve smo bile članivi školske ekipe, ti", odgovori mi Peri te klimnem glvom. „Trenirala od desete godine", odgovorim joj te me začuđeno pogleda. „Dobro, to barem objašnjava te noge", Sel doda sa osmehom i počnemo se zagrevati.

Prvo počnemo sa vržbama istezanja te počnemo zakucavti preko mreže dok nas je Lisina grupa gledala veoma iznenađeno. Tek ćete vi videti.

Prekine nas zvuk pištaljke i sve se poređamo po našem polju. „Prva lopta ide Lisinoj ekipi", kaže trener te baci loptu Lisi dok su momci negodovali sa klupa. Biće ovo zanimljiva utakmica odbojke.

Harry's POV

Profesor baci loptu Lisi i momci i ja počnemo negodovati i navijati za cure. Lisa servira prejako i lopta ode u aut. Nat ode po loptu, stane i udari loptom nekoliko puta o parket te servira, jedna devojka iz Lisine ekope primi loptu i Lisa zakuca te dobiju bod.

Sada je servirala devojka iz Lisine ekipe te Eli primi loptu, Sof je podigne i Nat skoči i zakuca je te lopta odskoči skoro dva metra od zemlje. „Idemo devojke", povičem te me Nat pogleda i nasmeje mi se.

*

I dalje smo sedeli na klupama i gledali utakmicu, u setovima je bilo 1:1 dok se vodila jaka borba u zadnjim bodovima. Lisa je servirala dok je Sel lopta umesto da ode napred ode pozadi. Peri potrči i uspešno je vrati dovoljno da je neko može vratiti u protuvničko polje. Nat skoči i zakuca još jednom onako kao i na početku uzimajuči još jedan bod i samim tim i treći set.

Devojke vrisnu i naprave grupni zagrljaj dok je Lisa gledala sokirano u Nat sa otvorenim ustima. Momci počnu aplaudirati i ustanu sa klupa te priđu devojkama i čestitaju im dok je Lisa sa svojom ekipom poraženo išla ka svlačionici.

„Devojke, ova utakmica je bila neverovatna, i Nat kako znaš onako da igraš odbojku, za njih znam da su bile u školskim ekipama.." „Trenirala je odbojku od svoje desete godine", prekinem Luisa te odgovorim umesto Nat.

„Dobro ljudi hoćemo li mi kući, crkle smo", Nat se požali te svi krenemo da svlačionicama.

Natalie's POV

Uđemo u svlačionicu nasmejane dok nas je Lisa gledala pogledom koji je mogao ubiti, osveta je slatka. Istuširamo se i presvučemo te zajedno izađemo napolje i uđemo u automobile gde su nas momci čekali.

Kiša je kao što sam i predpostavila i dalje padala dok je grad bio prazan. Vožnja je prošla brzo dok je lagana muzika svirala na radiu savršeno se uklapajući uz zvuk udatanja kapljica o staklo prozora.

Uđemo u vilu te požurim u sobu da se mogu presvući. Obučem crne helanke i belu majicu te zavežem kosu u rep i siđem u kuhinju jer sam ogladnela. Napravim sendvič te ga pojedem na brzinu i napijem se vode.

Odem u dnevnu te upalim TV i počnem listati programe dok su momci i devojke dolazili jedan po jedan i sedali na svoja uobičajna mesta. Kada su svi bili tu ugsim TV i ustanem.

„Hajde idemo u tetetanu", kažem te krenem ka vratima i drugoj zgradi. Spustim se stepenicama do podruma dok su se oni vukli iza mene. Otvorim vrata te uđem u prostoriju ispunjenu kompjuterima i onim špiunskim odelima te požurim i otvorim vrata druge prostorije sa boksaškim vrećama i ringom u kojoj ugledam plavušu i smeđokosog dečka.

Mark i Vana ako me pamćenje dobro služi. Ostali uđu zamnom te se počnu zagrevati dok smo Hari i ja stali i gladali ih. Nema veze, sednem na pod i počnem raditi vežbe zagrevanja za karate.

Dobro razmrdam sve zglobove i sve mišiće te ustanem i napravim nekoliko zvezda i na kraju špaglu. To nas je učitelj karatea terao da uradimo kada završimo sa vežbama, izgleda da neke navike ne umiru lako.

„Kakva vi iskustva imate sa borilačkim veštinama", Mark upita gledajući u Harija i mene te shvatim da je pitnje upućeno nama.

„Crni pojas u krateu" „Trenirao sam boks nekoliko godina", oboje odgovorimo te klimne glavom okrene se ka plavuši i kaže joj nešto što ne uspem da čujem i ona klimne glavom.

„Pošto vas dvoje znate neke borilačke veštine i samoodbranu za razliku od ostalih, vi ćete vežbati sami", obrati nam se plavuša pokazujuči na jednu boksašku vreću te klimnemo glavama i krenemo ka njoj.

„Hoćeš ti prvo meni pokazati nešto o boksu ili ja tebi o karateu", upitam ga kad stanemo ispred boksaške vreće koju su nam pokazali.

„Boks", odgovori mi te stane iza vreće i uhvati je rukama. „Sve je stvar u tehnicu, ako udaraš samo tek da je udariš ništa nećeš postići", kaže te ja počnem klimati glavom i stavim boksaške rukavice.

„Kako da udarim", upitam te se on nasmeje i stane do mene. „Ne možeš odmah udarati, prvo moraš stati u položaj u kojem trebaš udarati", kaže te stavi levu nogu ispred desne i levu ruku ispred desne te zakorači desnom nogom i udari desnom rukom u vreću koja se zaljulja nekih pola metra.

Klimnem glavom te zauzmem isti položaj, istupim desnom nogom i udarim desnom rukom o vreću koja se samo malo pomeri i Hari se blago nasmeši.

„Trebaš da imaš jače mišiće, ajde pokušaj opet ali što jače možeš", kaže sa blagim osmehom dok ga ja prostreljam pogledom.

Oped zauzmem istu poziciju i skoncentrišem se samo na vreću. Opet istupim desnom nogom i stegnem celu desnu ruku njome udarajući u vreću koja se pomeri skoro koliko i kada ju je Hari udario.

Opet pogledam u Harija koji se ovog puta zadovoljno smešio. Još nekoliko puta uspešno ponovim i levom i desnom rukom te skinem rukavice.

„Hajde sada da vidim tebe sa karateom", nasmešim se te uradim jedan od najtežih koraka koji se uči za crni pojas i pogledam ga. Bledo me je gedao te mi je došlo da se smejem iz sveg glasa ali sam ipak ostala ozbiljna.

„Dobro, karate se uči u koracima, i ja te sada ne mogu učiti jadan po jedan. Pokušaj da se odbraniš koristeći podlaktice i pokušaj da izbegneš udarac nogom", kažem te me on pogleda misleći da se šalim ali kad vidi da sam ozbiljna klimne glavom i stane ispred mene.

Počnem udarati rukama te uspešno izbegne nekoliko udaraca ali ga ipak udarim rukom u stomak i zgrči se držeći se na mestu gde sam ga udarila. „Stvarno imaš jak udarac", prostenje ali se brzo uspravi.

„Nije suština da izbegneš udarce već da ih predvidiš", kažem te opet počnem sa udarcima rukama. Izbegne više nego prvog puta ali ga opet udarim i opet se zgrči.

Brzo se uspravi i pokaže mi rukama da počnem. Krenem rukama sa udarcima koje izbegne sve ali ne uspe da predvidi udarac nogom od kog odleti metar i padne na zemlju.

Ustane teško dišući. „Hajde Hari znam da možeš", kažem te se uspravi i opet mi pokaže rukom da počnem što i urdim. Izbegne udarce rukama i kada ga krenem udariti nogom uhvati je pre nego što ga udarim i pogleda me nasmešen.

Nasmešim se te podignem i drugu nogu udarajući ga njome te se spremno dočekam na noge dok opet odleti na pod. Priđem mu i prižim mu ruku. „Nisi bio loš", kažem, prihvati mi ruku i povuče me te padnem preko njega.

„Ma jel da", upita me nasmešen dok su nam se nosevi dodirivali a mojim telom prolazio neki stran osećaj. Osetim njegov vreli dah na usnama te poželim da ga poljubim ali se trgnem i brzo ustanem te opet mu pružim ruku da ustane što uradi. „Da", odgovorim mu na pitanje i dalje pod utiskom situacije od pre nekoliko sekundi.

Skrenem pogled na ostale koji pokušavaju uraditi korake koje im Maik i Vana pokazuju te se nasmejem. „Hajmo kod njih", kažem te Hari klimne glavom i polako krenemo ka njima.

Vana je pokušala da pokaže devojkama neke korake iz karatea dok je Maik pokazivao momcima kako da udaraju vreću i moram da priznam, momcima je mnogo bolje išlo nego devojkama.

„Vana", pozovem je te me ona upitno pogleda. „Ako hoćeš možemo imati jedan mali dvoboj da im demonstriramo kako bi trebale izvoditi korake", kažem te ona klimne glavom i stane nekoliko koraka ispred mene zauzimajući početnu poziciju smeđeg pojasa te ja zauzmem početnu crnog.

Prva počne sa udarcima rukama, izbegnem svaki te je udarim u stomak i odbijem je na prvobitno rastojanje.

Opet krene na mene ali nogama i opet izbegnem sve udarce zadajući joj jedan udarac nogom u stomak te se opet vrati nekoliko koraka ispred mene.

Opet krene na mene ali ja počnem sa udarcim pre nje i ne uspe izbeći ni jedan udarac te stanem jer je ne želim povrediti. Stane zadihana te se uspravi i pokloni te uradim isto i odmah posle toga dobijem aplauz od devojaka.

„Mislim da je bilo dosta za danas", kaže Vana zadihano te Maik klimne glavom i mi polako krenemo ka vratima. Izađemo iz teretane i potrčimo ka vratima vile jer je u toku bio hladan pljusak.

Požurim ka sobi jer sam za nekoliko sekundi bila mokra. Uđem u kupatilo te napunim kadu sipajući penušavu kupku u vruću vodu. Zaključam vrata kupatila te prigušim svetla i skinem odeću. Polako uđem u toplu vodu pustivši telo da se navikne na toplotu.

Skroz se opustim te premotam današnji dan. Nikada neću zaboraviti izraz Lisinog lica kada sam zakucala poslednji bod. Ali mi nešto govori da se sa njom ne trebam kačiti. Kad god poželim da joj priđem i svu je počupam nešto me zaustavi i ostanem na istom mestu na kom sam bila.

Onda mi u misli došeta scena mog pokazivanja karatea Hariju. Šta sam ono osetila kada se nasmešio, kada sam mu bila onoliko blizu? Zašto sam se onako brzo pomerila? Možda iz straha da bi se dogodio poljubac, ali želela sam da me poljubi, jako sam želela iako govorim kako ne želim da pokvarim naše prijateljstvo.

Jako sam želela da osetim njegove usne na mojima, ali nisam ništa uradila. Možda je tako i bolje, možda je bolje da ga imam kao prijatelja nego kao osobu koja me prezire.

„Nat požuri, gledamo film", začujem Džasov glas i kucanje na vratima te se trgnem. „Dolazim, ne počinjite bez mene", viknem te ustanem i obavijem se peškirom.

______________________________

Hej ljudi evo 22 nastavka i ja atvarno ne znam kako da vam se zahvalim na 2.2K pregleda. Od srca vam svima hvala. Mnogo hvala onima koji ostavljaju komentare i voutove, mnogo, mnogo, mnogo vam hvala na svoj vašoj podršci! ♥ ♥
Mnogo vam hvala i izvinite što nastavka nije dugo bilo ali tu je bio prijemni a i malo sam se posvetila mojoj drugoj priči Bad Luck.

Opet mnogo vam hvala i sve vas mnogo volim! :* ♥ ♥