Natalie's POV

Izađem oz toaleta obavijena peškirom te uđem u sobu/orman i obučem donji veš i krem haljinicu. Očešljam se i ostavim kovrdžavu kosu. Stavim malo rumenila, maskre i sjaja na usne. Obujem bele sandale i u belu torbu stavim potrebne stvari.

I dalje su mi u glavi Harijeve reči, upravu je, ne mogu sve kontrolisati, niko ne može. Ali se osećam odgovornom za sve, za njih. Znače mi i previše da bi dopustila da im se nešto dogodi.

Izađem iz sobe te je zaključam i siđem u kuhinju. Unutra zateknem Zejna kako jede sendvič, poželim mu dobro jutro te krenem praviti sendvič sebi.

Kad ga napravim sednem da Zajna i počnem jesti. Čim ga pojedem ustanem i zajedno sa Zejnom krenem ka dnevnoj gde su se ostali spremali da krenu u školu te samo uzmem moju belu torbu i ključeve od auta.

„Ko ide samnom?", upitam te Peri, El i Sel krenu samnom. Uđemo u auto i izađemo iz dvorišta te malo požurim sa vožnjom jer bi mogli zakasniti.

Parkitam se na školskom parkingu te sačekamo ostale i krenemo na prvi čas. Uđemo u kabinet biologije te zauzmemo uobičajna mesta.

Za oko mi zapadne kovrdžava plava kosa i crven ruž. O moja draga prijateljica Lisa je došla u školu ali kakva je ono stvar oko nje? Upotrebim Harijevu i moju staru metodu razgovaranja te mu na prazan papir u svesci napišem pitanje i gurnem svesku ispred njega.

Pogleda u Lisu i ukoči se. Gurnem ga laktom ali ništa, ostane tako nepomičan sve dok ga ne nazovem imenom i trzne se. „Šta ti se dogodilo?", opet napišem na listu sveske i gurnem je ispred njega.

Čim pročita okrene se ka meni i pogleda me u oči te odmah shvatim da će upotrebiti umnu vezu i klimnem glavom gledajući ga u oči.

„Zove se Lisa je l' da?", upita me i klimnem glavom dovoljno da me samo on vidi. Skrene pogled na sekund te se opet okrene ka meni gledajući me tužno i razocarano.

„Ona je moja bivša devojka koju sam mnogo voleo.", kaže te tužno spusti pogled. Ovo nisam očekivala, Lisa Harijeva bivša devojka. Stavim ruku na njegovo rame ali je i dalje stajao spuštene glave.

Zagrlim ga i blago potapšem po leđima te on spusti glavu na moje rame i uzvrati zagrljaj. „Šta se dogodilo?", upitam ga preko umne veze ne puštajući ga iz zagrljaja. Izdahne te mi se koža na ramenu naježi od njegovog daha ali se ne pomeram.

„Uhvatio sam je sa drugim i priznala mi je da me varala celu našu vezu i tada je bio kraj. Nekoliko nedelja kasnije sam napunio osamnaest i došao u vilu u šumi a ostalo znaš."

Sve više i više iznenađenja, sada je Lisa još više spala u mojim očima. Hladokrvna kučka, sada stvarno želim da je ubijem i zbog besa i zbog nečeg šta nilada nisam osećala.

„Ona te nije vredna. Nije vredna toga da zbog nje tuguješ, imaš nas, imaš mene, mi smo tvoja porodica." prekinem nu vezu i polako ga pustim iz zagrljaja. Ostavim mali poljubac na njegovom obrazu i nasmešim mu se.

„Hvala ti.", uzvrati mi osmeh i u kabinet uđe profesor biologije te svi ućute i lepo sednu. Po treći put uzmem svesku i hemisku te napišem„Nema na čemu, znaš da sam uvek tu za tebe."

Gurnem svesku ispted njega te pročita i nasmešen oblikuje usnama znam. Nasmešim se, profesor zatvori dnevnik i počne sa predavanjem dok je meni samo sada pokvarena i bolesna plavuša bila u glavi.

*

„Hari prestani!", jedva sam govorila od smeha. Uvek ovo radi kada me iznervira, golica do besvesti i ond nikako ne mogu biti ljuta na njega. „Samo ako kažeš da nisi ljuta.", kaže smejajući se zbog mog smeha.

„Nisam ljuta, samo prestani." Čim izgovorim osetim veliko olakšanje u predelu stomaka te odahnem i pogledam u zelenookog dečka koji mi se nevino smešio.

Sedeli smo u kantini i jeli, barem smo trebali da jedemo. Hari me je golicao zato što sam se naljutila na njega, a naljutila sam se zbog toga što me je 'ispalio' kada sam mu pružila šaku da mi baci pet zbog fore koju je pre toga rekao.

Svi su nas gledali ali nas nije bilo briga, Lisu nismo videli od časa biologije što je odlično, da sam je videla mislim da ne bi ostala živa kada bih je propustila kroz moje šake.

„Kako li je ona odvratna Natali uspela da nahvata onakvog macana?" Slučajno začujem šapate devojaka za jednim stolom do nas te se okrenem ka njima. Dojadilo mi je da svi misle da sam sa Harijem, zar nikada nisu čuli za muško-ženska prijateljastva?

„Da li vam nešto oko mene nije jasno, ako nije slobodno recite da vam razjasnim.", kažem devojkama koje su me pre samo nekoliko trenutaka ogovarale. Samo su me gledale i ćutale.

„O da i da nešto razjasnimo, ovaj macan ovde se zove Hari, i on je moj najbolji prijatelj kao i sve osobe za ovim stolom.", dodam te pokažem rukom na sto i okrenem im leđa.

„Znači ja sam macan?", upita me Hari sa nekim meni nedefinisanim osmehom te prevrnem očima. Nisam trebala da iskoristim reč onih devojaka sada će me Hari daviti.

„Nemoj previše da se uobraziš zbog toga, samo sam iskoristila pridev koji su one iskoristile.", kažem te nezainteresovano zagrizem jabuku.

„Ili si to stvarno mislila.", čim izgovori nešto me stegne u grlu, pocnem kasljati kao nenormalna i jedva se smirim, zamalo se zadavim onim zalogajem jabuke. Pogledam u njega kada progutam i ugledam zaigrani osmeh na njegovom licu i neki sjaj u očima.

„Ne, i da sam mislila prijatelj si mi, to bi bio prijateljski kompliment.", odgovorim na njegovu prethodnu rečenicu te se vratim jabuci koju sam zagrizla.

Pogledam ga još jednom i ugledam osmeh te opet prevrnem očima. Ne želim da sazna da mi se sviđa jer ne želim da pokvarim naše prijteljstvo koje mi mnogo znači. Kad završimo sa doručkom upitimo se na sledeći čas, mrzim engleski jezik.

Uđemo u kabnet i zauzmemo uobičajna mesta. Uzmem telefon te počnem opet igrati onu igricu. Prođem nekoliko nivoa te mi čovečuljka pojede neka rospija zbog trzanja moje ruke prouzrokovano Harijevim laktom te ga ljuto pogledam.

„Lisa.", samo to kaže te spusti glavu. Pogledom pređem preko cele prostorije i zastanem na kovrdžavoj plavok kosi, crvenom ružu i ledeno plavim očima koje su gledale čas u Harija, čas u mene.

Potapšem Harija nekoliko puta po leđima obgrlivši ga te nasloni glavu na moje rame. Imala sam potrebu da mu kažem nešto, ali nisam znala šta. Nikada nisam bila u njegovom stanju, nikada nisam volela da bih bila slomnjena.

„Hej, nemoj, ona to ne zaslužuje, nije vredna toga što se ti slamaš kad god je ugledaš.", prošaputam blizu njegovog uha. Bravo Nat, barem nešto pametno da kažeš jednom u životu.

„Hvala ti.", prošaputa te se polako počne odmicati od mene i čim se odmakne malo okrene se prema meni te me jako zagrli. Iznenadim se ali prihvatim zagrljaj. „Hvala ti što si tu.", opet ranjivo prošaputa. Ne mogu verovati koliko ga je ona plava kučka povredila.

„Znaš da sam uvek tu i da ću uvek biti kada ti bude trebao neko za priču.", odgovorim te pređem nekoliko puta preko leđa i polako se počne odmicati te dobijem priliku da mu osmotrim lice.

Malo krvave oči i tuga u njima, on je plakao zbog nje? Nema onog vragolastog osmeha koji samo on nosi. Šta da uradim da ga malo oraspoložim. „Hajde nasmej se malo ili ću početi da lupam gluposti kakve nikada u životu nisi čuo.", kažem de ga blego udarim laktom o rame. Malo se nasmeši o oraspoloži ali ne onoliko koliko je obično nasmešen.

„Imam ideju, danas posle škole ću malo tebe provesti kroz London.", kažem te me pogleda sa onim poznatim vragolastim osmehom.

„Da li to Natali Biber mene poziva na dejt.", upita me te prevrnem očima. Barem nije više tužan. „ Nemoj da si umišljen, više to gledaj kao prijateljsko druženje.", kažem te se nasmeši onako kako samo on zna.

„Okej, kako ti kažeš.", odgovori mi te se opet nasmeši i ja prevrnem očima. Taman krenem nešto da odgovorim ali me ulazak profesora spreči i svi ućutimo.

*

„Ako se još jednom bude okrenula, kunem se da ću joj izvaditi ine plave oči.", kažem Hariju iznervirano. Plava kučka se na svakih dva minuta okretala ka nama i buljila u Harija a mene oštro gledala.

Bili smo na času francuskog ujedno i poslednjem času za danas. Nisam više mogla da izdržim njeno biljenje te sam moral prokomentarisati.

„Samo je ignoriši, ionako će kraj časa za..", kaže mi Hari ali ga prekine zvuk zvona te se oboje nasmejemo i ustanemo uputivsi se ka izlazu škole.

Pošto smo prci izašli sačekamo ostale da se dogegaju do nas. „Hej Hari.", začujem poznat ali ovog puta nesiguran glas te se okrenem ka smeru iz kog je dolazio.

Ugledam plavušu koju posle Harijeve priče još više prezirem. „Šta želiš Lisa?", drsko je upita ni ne pogledavši je. Nasmejem se ponosna na Harija, uspeo je ostati smiren, a uz to i hladan.

„Čime sa zaslužila takvo ponašanje Hari?", upita ga glumeći povređenost ali ju je gluma ovog puta izneverila. Hari se podrugljivo nasmeje i oštro je pogleda, pravo u oči na šta ustukne jedan korak unazad.

„Čime si zaslužila, stvarno me pitaš to? Time što si me varala tokom cele naše veze, time što si mi rekla da posle dve godine ne osećaš ništa prema meni, time si zaslužila.", opet joj drsko odgovori te jedva zaustavim osmeh koji je sve vreme hteo izaći na moje usne.

„Ali.." „Mislim da bi trebala da ideš, nemoj još više ponižavati sebe.", oštrim glasom je prekinem te me pogleda u oči. Mislim da mi se učinilo da vidim jednu malu suzu i njenom oku ali je samo odjurila niz ulicu ostavljajući nas na parkingu.

Ugledamo ostale kako idu ka nama te im doviknemo da požure i da su mnogo spori. Konačno se svi skupimo i krenemo ka vili.

Čim parkiram auto u garažu i izađem odmah se zaputim ka sobi. Danas je bilo baš zagušljivo, a i sada je. Pogledam kroz prozor, sunce je visoko na nebu i mogu reći da je dosta vruće.

Pošto sam u haljinici neću se presvlačiti, bacim belu torbicu na krevet te odem do kupatila. Umijem se te pročešljam kosu. Stavim malo rumenila, maskare i sjaja za usne te stavim telefon u malu tirbicu i nešto novca.

Stavim malo parfrma te izađem iz sobe. „Nadam se da nisi zaboravio da te vodim u obilazak Londona.", obratim se Hariju preko umne veze do silazim stepenicama.

„Ne, čekam te kod ulaznih vrata.", dobijem odgovor te podignem pogled i ugledam ga tačno na mestu gde je rekao da se nalazi u uskim kožnim pantalonama i običnoj beloj majici.

Nasmešim se te stanem pored njega. „Ljudi vodim Harija u obilazak Londona, tu smo do večere!", viknem okrenuta ka dnevnoj sobi dok iz nje začujem kikotanje i po ko zna koji put danas prevrnem očima.

„Okej Nat, lepo se zabavite!", odgovori mi Nail sa zaigranim glasom te opet prevrnem očima i povučem Harija koji se sce vreme smeškao ka kapiji.

Pošto je ulica bila blizu centra krenuli amo polako pešice ka njemu. „Gde me sada vodiš?", upita radoznalo razgledajući izloge prodavnica pored kojih smo prolazili.

„Sada idemo ka centru Londona, to jest' ka najvećem parku u Londonu.", odgovorim te ga povučem za ruku da bi prešli ulicu i onda ušli u park koji je uvek bio pun ljudi i raznih štandova sa hranom i igrackama za decu.

„Hajde Hari ne zaostaj, ne bih posle da te tražim.", kažem te odmah požuri i počne ići uporedno samnom. Vodim ga do Big Bena i znam da će mu se svideti.

Čim izađemo iz parka ugledamo velik sat koji je uatvari zvono po kome je London poznat te povučem Harija ka njemu. Mislim da nas je neko gleda sada bi se jako smejao jer sve vreme vučem Harija ili nešto prigovaram na njegov račun.

Čuvar me je nekada dovodio do Big Bena te smo se penjali na vrh i razgledali celi London. Tada smo pričali o gradovima koje bi posetili o komšinici Ket koja je skoro najveća tračara u Londonu. Dobro, ne želim da se prisećam toga, ovo je sadašnjost i njega u njoj nema, on je sada samo lepo sećanje iz prošlosti.

Ispred vrata je stajao jedan dosta visok čovek, predpostavljam čuvar. „Otvorite vrata.", opčinim ga te se samo pomeri i otvori vrata puštajući nas da uđemo.

„Kakvo je ovo mesto Nat?", začujem Harijev glas iza sebe doj se penjem stepenicama ka vrhu. „Videćeš, hajde požuri.", kažem te zamahnem krilima. Mislim da bi mi noge otpale da sam se penjala do vrha.

Sletim i odmah posle nekoliko trenutka i Hari. Otvorim velika vrata koja su se nalazila ispred nas te izađem na poznatu veliku terasu na vrhu. Priđem ogradi te po ko zna koji put očaram pogledom.

Nasmešim se dok je Hari zadivljeno gledao na sve strane. „Prelepo je. Kako znaš za ovo mesto Nat?", upita me i moj osmeh nestane. Ne znam zašto ovako reagujem kad god ga se setim, možda zato što sam bila jako vezana za njega, naravno koja ćerka nije vezana za svog oca, možda sam bila vezana za njega i više nego što je trebalo.

„Ovde sam dolazila sa čuvarom, u ovde smo pričali o stvarima koje smo samo mi znali i.. ne znam zašto ti ovo govorim možda zato što želim da delim ovo mesto sa nekim sada kada nema njega, a ti si jedina osoba posle Džasa sa kojom sam stvarno bliska.", odgovorim mu gledajući u daljinu dok su mi se suze slivale niz obraze.

Opet ovo radim, opet plačem pred njim, a to ne želim. Ne želim da misli da sam neka plačljivica koja samo misli o sebi i koja je željna pažnje.

Priđe mi, obriše suze te mi podigne glavu i pogleda u oči. „Nemoj da plačeš zbog njega. Ovo će od sada biti naše mesto.", kaže sa malim osmehom te me zagrli i u mom stomaku se nešto okrene.

Pogled mi odluta negde iza njegovih leđa te se nasmešim. Prekinem zagrljaj te krenem ka vratima. „Hej pa gde ćeš, tek smo došli?", upita me dok sam ja već sišla jedan spepenik.

„Moram da te odvedem na još jedno mesto.", odgovorim re razvučem krila i za tren oka sletim na tlo tačno ispred vrata dok je Hari bio odmah iza mene.

Krenem ka mostu dok me je Hari pratio i divio se u isto vreme. Odavno se nisam vozila na London Eye-u. Opet ga povučem za ruku do kase dok je on zbunjeno gludao okolo.

Uzmem karte i opet ga povučem za ruku. „O ne, nećeš valjda?", upita me sa sumljom u glasu na šta se nasmejem. „O da hoću, nije valjda da se plašiš visine?", upitam ga i uđem u kabinu njega upitno gledajući. Otpuhne te nevoljiko uđe i sedne do mene.

„Ne plašim se visine, nego sam na ovakvim spravama mislio da ću se mesto na kom se nalazim otkačiti, a ja poginuti.", odgovori mi gunđajući te se nasmejem. „I da se otkačimo, nas dvoje bi smo se spasili.", odgovorim mu i dalje se smejajući.

Ništa ne odgovori. Samo se okrene ka prozoru i počne zadivljeno gledati te i ja uradim isto.

Posle te vožnje smo šetali po parku i ja sam mu objašnjavala šta se gde nalazi i kako se šta zove. Vreme je brzo prošlo i mrak se počeo polako spuštati.

„Hej hoćeš li sladoled?", upita me gledajući u dekicu koji je sedeo pored kolica za sladoled. „Kada već nudiš može.", odgovorim mu, nasmeši se i kaže mi da ga pričekam dok on ode kupiti te ga poslušam.

Za nekoliko minuta se vratio sa kornetima na kojima su bile tri kugle. „Nemoj tako gledati, znam da možeš pojesti.", kaže mi sa osmehom te mi pruži jedan. Uzmem i prostreljam ga pogledom.

Iz torbice izvadim telefon da pogledam koliko je sati. Još malo pa će pola devet popodne. „Mislim da bi trebali krenuti, pola devet je.", kažem vraćajući telefon u torbicu. Samo klimne glavom te polako krenemo ka našoj ulici.

Dok smo šetali do ulice i pričali o svemu i svačemu prigušeni vrisak mi je privukao pažnju. Prestanem se smejati i sumljivo pogledam u Harija. Oslušnemo bolje te nas naš sluh odvede do jedne male uličice.

Oboje krenemo ka njoj i što smo bliže bili sve bolje smo čuli i znalo da nešto nije uredu. „Molimo vas nemojte nas ubiti.", slabašan glas devojke je govorio dok se u meni budila zaštitnička strana.

Čučnemo iza jedne gomile kutija te krišom pogledamo iza nje. „Dva vendiga su stajala ispred dveju devojaka koje su sedele skučene u prljavom ćošku.

„Ja ću levog, a ti desnog.", odzvoni mi Harijev glas u glavi. „Važi, ali ćemo se ponašati kao ljudi da ne bi očekivali ništa.", odgovorim mu te samo klimne glavom te ustanemo i krenemo ka njima.

„Šta se ovde dešava?", Hari počne glumiti i čim nas ugledaju svojim odvratnim belim očima krenu ka nama. „Jedino ih možemo ubiti ako im odrubimo glave.", opet mi Hari kaže u mislima na šta klimnem glavom i razvučem krila.

Bacim jednu vatrenu kuglu na onog za koga sam zadužena ali mu se ništa ne dogodi jer odmah zaraste. Pogleda u mene i počne škljockati zubima zadovoljan time što mu nisam ništa uradila.

„Ne možeš mi ništa.", jedva sam ga razumela dok je govorio. Opet nasrne na mene ali ga vetrom odbacim što dalje od mene i udari u zid. „Sredila sam ja mnogo veće crve od tebe.", odgovorim mu zadovoljna svojim prethodnim postupkom.

Znam da imaju zelenu ljigavu krv koja se mora spaliti da se ne bi ponovo složili i oživeli, ali kako da mu odrubim glavom. Možda ako napravim ledenicu dovoljno oštru da mu mogu odrubiti glavu. Vredi pokušati.

Ustane i ponovo krene ka meni vraćajući nekoliko slomljenih kostiju na mesto. Osetim malo peckanje u prstima te ubrzo ugledam veliku ledenicu u ruci i ti jako oštru. „Nisi loša.."„O da najbolja sam.", prekinem ga i jednim zamahom ruke mu odrubim glavu koja se samo skotrlja i zelena krv počne šikljati iz njegovog tela.

Odmah bacim vatrenu kuglu na telo i glavu kiji više nisu spojeni i za nekoliko sekundi na mestu gde se nalazilo telo ostane samo malo osmuđen asvalt.

Okrenem se prema Hariju koji je bacao vatrenu kuglu na telo sa kojim se desilo isto što i sa ovim koje sam ja spalila. Samo mu se nasmešim te začujem jecaje devojaka.

Totalno smo zaboravili na njih. Rešim da neću uvlačiti krila jer bi mi bilo lakše da im kažem da samo njihovi anđeli čuvari i nestanemo nego da ih opčinjavam.

„Hej, sve je uredu, mi vas nećemo povrediti.", Hari počne govoriti nežnim glasom na koji one odreaguju i pogledaju nas dobro.

„Jeste li vi anđeli.", upita brineta koja je bila manje šokirana od plavise koja se sva tresla te klimnemo glavama. „Mi smo vaši anđeli čuvari i moramo ići, a vi za ovo ne smete nikom reći.", kažem te se uspravim i Hariju dam znak glavom da krenemo niz ulicu njih ostavivši da se srede.

„Zar nije bilo bolje da ih opčinimo? Ovako mogu nekom reći.", upita me Hari na šta samo odmahnem glavom. „Čine mi se kao pametne devojke, a i misliš da bi im neko poverovao da kažu da su ih anđeli čuvari spasili od dva stvorenja sa belim očima i velikim zubima?", upitam ga na šta mi odgovori da sam u pravu te za nekoliko minuta stignemo ispred kapije.

___________________________

Želim da zahvalim Harry_is_mine i IvanovicMarti na divnim komentarima. Ovaj nastavak je posvećen vama, mnogo vas volim! ♥

Hej evo ga nastavak, kao što sam i rekla u subotu. Pre svega izvinite što sam izbacila onako kratak deo, to je bilo slučajno, i evo je dopuna. Sada sledećeg nastavka neće biti sledeće nedelje jer mi je tada prijemni ispit i moram se fokusirati na njega. Žao mi je ali tako mora biti. Posle prijemnog ću se posvetiti priči i nastavci će biti redovni.

Beskrajno vam hvala na 1.9 K pregleda i hvala svima na komentrima i voutovima.

Želim da znate da mi svakim vašim komentarom ulepšate dan i da mi svaka vaša reč mnogo znači.

Nadam se da vam se deo sviđa i žao mi je ako ste očekivali nešto između Natali i Harija ali ja imam sve isplanirano u glavi.

Nadam se da ćete čitati i dalje, do sledećeg nastavka, volim vas sve! :* ♥♥