Natalie's POV

„Naravno da mi se sviđa, ovo mesto je prelepo.", sva oduševljena mu odgovorim te se zadovoljno nasmeje.

Prelep vodopad koji pada sa litice pravo u malo jezerce koje se presijava na prolećnom suncu. Ogroman uredan travnjak koji više liči na park se prostire sa jedne obale jezera dok se na drugoj strani nalazila ozelenela šuma.

Za oko mi zapadne malo manja kamena vila koja mi oduzme dah. Okrenem se prema ostalima koji i dalje posmatraju mesto na kome se nalazimo sa jako iznenađenim i oduševljenim izrazima lica.

Hari se nasmeje te otvori prtljažnik i krene vaditi kese sa namernicima iz njega te zajedno sa njima krene ka vili. Momci pokupe ostale namernice iz auta te krenu za njim dok devojke i ja pokupimo svoje stvari te zajedno sa Reksom, Donom, Ronom i Leksi krenemo za njima.

Vila mi oduzme dah. Ogroman hodnik sa stepenicama na kraju. Spustim torbu odmah do vrata i pažnju mi privuku velika vrata od tamnog drveta. Povičem bravu te zakoračim u ogromnu prostoriju sa visokim krovom i ispunjenom skupocenim drvenim nameštajom.

Nekoliko kožnih dvoseda i fotelja sa niskim stolom su se nalazili pored velikog kamenog kamina. Pored su se nalazile police sa knjigama koje su se pružale skroz do plafona.

Izađem iz dnevne sobe te krenem dalje. Začujem glasove te uđem u drugu prostoriju preko puta gde zateknem momke kako sve namernice iz kesa raspoređuju u kuhinji tačno na mesta koja su namenjena za njih. Nasmešim se tom prizoru te brzo izađem da mi ne bi nametnuli njihov posao.

Pokupim svoju torbu i zajedno sa Reksom krenem ka stepenicama. Na vrhu stepenica uočim još jedan hodnik koji nije bio ništa kraći od onog u pridzemlju sem što je imao više prostorija. Krenem otvarati svaka vrata te vidim da su sve sobe iste, velik krevet sa belim jastucima i prekrivačima, veliki orman od tamnog drveta, tamni pod sa svetlim cupavim tepihom, vrata koja vode u toalet i još jedna koja vode na terasu.

Izabrala sam sobu zadnju u hodniku. Spustim torbu na pod i bacim se na krevet. Ovaj dan je bio izcrpljujuć, ali ću ipak raspakovati svoje stvari. Otvorim orman i krenem ređati odeću, kad i to završim uzmem jedan šorc i jednu običnu majicu, obučem se te izađem iz sobe.

Siđem u pridzemlje gde ne zateknem nikog, sigurno su u sobama. Otvorim treća vrata ugledam samo kožni nameštaj i TV zatvorim vrata te otvorim druga preko puta.

Ono što zateknem unutra me na neki način iznenadi a i uplaši. Dosta ekrana, spravica, i oružja svih vrsta u staklenim ormarima. Brzo zatvorim vrata te odmah uđem u veliku biblioteku-dnevnu sobu.

Sednem na jednu kožnu fotelju i izmoreno puhnem. Za šta služi ona soba? I još bolje pitanje za šta služi sve ono oružje?

Dosta mi je svega, ovde sam došla da se odmorim od svega, a ne da se dodatno zamaram još i onom sobom.

Začujem muški i ženski smeh te mi se oraspoloženje odmah popravi. Ubrzo ih sve ugledam kako ulaze kroz vrata prostorije u kojoj se nalazim.

Svi posedaju i odmah započnu svoje razgovore. Uzdahnem i izdahnem te pogledam u ogromne police visoke oko sedam-osam metra prepune starih knjiga te se odmah zainteresujem, treba mi nešto da mi skrene misli sa mog sadašnjeg života.

Iako smo se jako popravili za ove dve nedelje, nešto mi neda mira, nešto mi govori da ovo nije ni početak, da nas čeka još dosta gorih stvari.

Ustanem te dođem do polica i počnem prelaziti po nazivima knjiga, ništa što bi me interesovalo. Zamahnem nekoliko puta krilima te se nađem na samom vrhu polica, nađem nekoliko krimića te se zadovoljno nasmešim i vratim na svoje mesto.

Počnem čitati jednu dok su ostali nastavili voditi svoje razgovore. Nikada mi nije smetalo da čitam knjige u galami, nekako mi je lakše kada ima nekog pored mene, valjda sam tako navikla jer sam ranije sa.. čuvarom uvek čitala, on neke svoje, a ja moje knjige.

„Nat hajde ostavi tu knjigu.", začujem Luiev glas te pročitam još nekoliko rečenica do karaja, i kad završim stranicu savijem list na drugoj te je zatvorim i pogledam u ostale koji me gladaju sa osmehom.

„Šta?", zbunjeno upitam te samo odmahnu glavama i svi krenu ustajati te i ja krenem za njima. Svi uđu u onu sobu sa TV-om te počnu tražiti neki film dok ja zauzmem dobro mesto i lepo se namestim. Puste film a ja se još više zadubim u knjigu.

*

Zadovoljno zatvorrim knjigu brišući nekoliko odbeglih suza sa malim smeškom. Kad bolje pogledam oko sebe shvatim da nema nikog, TV ugašen, samo jedna mala lampa do mene upaljena, upalila sam je da bih videla da čitam.

Sigurno spavaju. Ustanem te polako krenm ka kuhinji, creva mi krče kao luda. Uđem u predivno urađenu kuhinju ispunjenu tamnim kuhinjskim nameštajem od drveta. Otvorim frižider te me velika količina svetla zabljesne.

Kada mi se vid prilagodi ugledam dosta hrane a najviše slatkiša te rešim uzeti nekoliko čokoladica. Ođem u dnevnu koja je prazna i jedini zvuk koji se čuje je pucketanje drveta u kaminu gde je mala vatrica tinjala.

Uzmem nekoliko jastuka te ih poređam ispred kamina i sednem. Toplota mi obuzme celo telo te otvorim jednu čokoladicu i izdahnem vazduh koji sam duže vreme zadržavala u sebi.

„Još ne spavaš?", malo se uplašim ali se vratim u prethodno stanje kad shvatim da je to samo Hari. „Koliko vidim ni ti." - Odgovorim te ga ugledam kako sedne do mene i uzme jednu čokoladicu.

„Hej to je moje!", požalim se i balgo ga udarim u rame na šta se samo nasmeje i pojede je u dva zalogaja. „Sada više nije.", sa osmehom mi odgovori. „Ona mi je bila omiljena.", napravim tužan izraz lica i pogledam ga.

„Idem da ti donesem drugu.", kaže te ustane i izađe iz prostorije dok se na mom licu širio blasav smešak. Za nekoliko sekundi se pojavi na vratima sa istom čokoladicom koji je pojeo pre nekoliko trenutaka. Opet zauzme isto mesto te mi da čokoladicu.

Nasmešim se te je otvorim i malo zagrizem dok me Hari sve vreme glada. „Šta je?", upitam ga sa osmehom kada sažvaćem čokoladu. „Ništa, samo.. ništa.", odgovori mi zbunjen sa osmehom te samo klimnem glavom i vratim pogled na vatru u kaminu.

„Nisi mi odgovorila na pitanje danas.", pogledam ga, nema bežanja i supermarketa sada Nat. „I kakvo je bilo tvoje detinjstvo?", ponovi mi pitanje od danas dok su mene sećana na ne tako savršeno detinjstvo preplavljivala i obuzimala.

„Iznenadio bi se kada bi čuo.", odsutno mu odgovorim dok se on namesti malo bolje te me pogleda i odgovori: „Pa hajde onda, isprobaj me.", udahnem i izdahnem te vratim pogled na vatru.

„Pa bila sam dobro dete. Poslušna, mirna, pametna, uvek sam slušala oca i radila sve što mi kaže. Od svoje sedme godine sam trenirala fudbal, odbojku, tenis, hip-hop, išla na časove klavira i gitare samo da bih njemu udovoljila i da bi se ponosio mnome." Krv mi počne kuljati venama i suze dolaziti na oči.

„Učila sam svakog jebenog dana samo da bih imala odlične ocene. Društvo me je odbacilo zbog njega i mojih ocena, bila sam sama sve dok Džas nije došao, i onda se desilo ovo." Već sam se davila u suzama koje su samo išle i išle.

„Nikada nisam izlazila, imala društvo, dečka, ne.. Stvarno ne znam zašto ti sve ovo pričam ali jednostavno nekom moram da kažem." U sledećem trenutku se nađem u njegovom zagrljaju kako plačem i on me teši i govori da će sve biti uredu.

Kad se smirim izvučem se iz njegovog zagrljaja i obrišem suze. „Hvala ti što si me saslušao." Koliko-toliko mu se nasmešim. „Tu sam kad ti god prekipi." Sada se nasmeje zajedno samnom.

„Oh, mora da izgledam kao čudovište.", kažem brišući uglove očiju. „Ne, ne izgledaš, izgledaš.." „Izgledam zastrašujuće.", prekinem ga usred rečenice te on odmahne glavom.

„Izgledaš lepo.", dovrši rečenicu te skloni jedan premen moje kose sa lica i nasmeši se. Uzvratim smešak ali mi u ušima odzvoni neka buka te se okrenem ka pravcu iz kojeg je dolazila.
Na vratima dnevne sobe ugledam sve momke i devojke kako se valjaju na podu. Prisluškivali su nas. Pogledam u Harija i počnemo se iz sve snage smejati njijovim izrazima lica.

Kada su se svi podigli sa poda posle dosta koprcanja Hari i ja smo prestali sa smejanjem i gledali ih malo ljuto. Ćutke su jedan po jedan otišli svako u svoju sobu te se i mi uputimo ka našim smejajući se usput.

Uđem u sobu te odem do kupatila i umijem se, presvučem u široku majcu u kojoj obično spavam i legnem u velik mirišljav krevet. Bilo je negde oko pola sata posle ponoći i meni su se oči od umora počele sklapati sve dok nisam u potpunosti zaspala.

Jutro

„Hajde spavalice ustaj, moraš nam ispričati kakvi su bili oni momenti sinoć odnosno jutros sa Harijem", cure su počele da skaču po krevetu i meni totalno me razbudivši.

Ustanem ignorišući njihove komentare o Hariju i meni, uzmem čisto rublje te uđem u kupatilo i na brzinu se istuširam. Obučem teksas šorc i malo širu belu majicu, pročešljam svju neukrotivu kosu te siđem pravo u kuhinju i otvorim frižider.

Pređem pogledom po sadržaju i zastanem na čokoladicama, mali osmeh mi odbegne licem ali se brzo uozbiljim te izvadim pakovanje krema i stavim tosteve u toster. Pričekam da tostevi stignu te počnem jesti.

Kad završim sa jelom počistim trpezarijski sto i uđem u dnevnu gde su svi. Po prvi put tišina, čudno ih pogledam dok se oni smeškaju i gledaju čas u Harija čas u mene.

Još zbunjenije ih pogledam dok meni El ustima oblikuje „pričaćemo kasnije" te klimnem glavom i sednem na slobodno mesto do Harija a ostali se još više izkeze. Ma ne misle valjda? Ma ne, ne misle, valjda su do sada shvatili da smo samo prijatelji.

„Hajde ustajte momci, devojke idemo da igramo fudbal.", Lui odnekud izvadi fudbalsku loptu te ustane sav ožaren i stećan. Devojke nezadovoljno puhnu ali se ipak slože i krenu.

„Uredu, Hari ti i ja smo kapiteni, biramo prvo momke pa devojke, ti prvi.", Lui čim izađemo iz kuće počne govoriti te svi klimnemo glavama. „Dobro biram Liama i Zejna.", Hari se nasmeje dok ga Lui mrko pogleda. Luiu ostanu Džas i Nail dok Hari treba izabrati devojku.

„Samo da napomenem, gospodine Stajles biramo po jednog igrača.", Lui malo namršten pogleda u Harija koji se samo nasmeši. „Biram Nat.", sa osmehom kaže te mu se nasmešim i pređem na njegovu stranu dok sam iza sebe čula kikotanje i šaputanje devojaka. Prrvrnem očima i sačekam da se podele pa da počnemo sa fudbalom.

Kada smo se konačno podelili bila sam u ekipi sa Harijem, Liamom Zejinom, Peri i Sof dok su ostali bili sa Luiem. Sof smo stavili na gol jer je bila golman u rukometaškoj ekipi dok su Peri i Zejn bili odbrana, a Hari Liam i ja napad.

*

„Ja ne mogu da verujem, da me devojka onako predribla.", Lui je i dalje gledao u mene izbezumljenom facombdok se moja ekipa kao pobednička smejala njegovom izrazu lica. Tako ti je kada si previše samouveren.

„Šta ćemo da radimo sada?", upita Nail ustajući sa tople trave. Iako je proleće imam osećaj da smo usred leta. Toliko je toplo da mislim da ću se otopiti. Odjednom mi odlična i jako luda ideja padne na pamet. „Sve tvoje ideje su lude." , odzvoni onaj moj unutrašnji glas ili podsvest koju odavno nisam čula.

Ustanem te stanem do Naila. „Ja znam šta ćemo da radimo.", sa smeškom kažem te ga gurnem i u sledećem trenutku se čulo jedno veliko PLjUS propraćeno gromoglesnim smehom ostalih.

Kada je isplivao iz vode uhvatio me i iz sve snage bacio u toplu vodu. Osećaj je bio neverovatan. Kada sam isplivala na površinu skoro svi su bili u vodi, samo je Hari ležao na travi bez majice i sunčao se. Tek sam sada primetila tetovaže, nikada do sada ih nisam primetila. Kada malo bolje pogledam ima ih stvarno dosta.

Izađem iz jezera te krenem ka njemu. Nije fer da samo on ostane suv. „A-a nema zabušavanja hajde ustaj.", kažem kroz smeh te me pogleda. Odmeri me od glave do pete pa to učinim i ja. Kroz belu majicu se savršeno video moj crni grudnjak i tek onda shvatim zašto me tako gleda te se nasmejem.

„Neka, meni je lepše ovde.", odgovori mi sa osmehom te stavi ruke ispod glave i zatvori oči. „Dobro onda.", kažem ravnodušno te čučnem do njega i počnem ga golicati. Počne se migoljiti, ali brzo pobegne i ustane, čim ja ustanem prebaci me preko ramena i u sledećem trenutku sam se opet našla u toploj vodi.

Kad isplivam na površinu ugledam ih sve kako se smeju i Harija na ivici obale jezera kako je do kolena u vodi. „Zar mi nećeš pomoći?", doplivam do njega te mu pružim ruku koju on prihvati ali u sledećem trenutku se začuje još jedan pljusak koji je ovog puta proizveo Hari.

Doplivam do sredine jezera gde su se nalazili i ostali koji su se još smejali Hariju. Odjednom me neko uhvati za glavu i celu stisne pod vodu, nekoliko sekundi sam se opirala a kada je stisak nestao kao da sam se ponovo rodila.

Duboko uzdahnem čim izronim iz vode te počnem pogledom tražiti zelene oči i bezobrazan smešak. Čim ga ugledam moćima malo veći talas vode usmerim pravo na Harija koji me je iznenađeno gleda dok sam mu se isplezila.

Nije mi ostao dužan, već je za samo nekoliko sekundi i veći talas od mog išao ka meni, i po ko zna koji put sam cela bila mokra. Vratila sam mu i odmah izašla iz jezera i ušla u vilu. Natočim čašu vode na česmi te popijem celu u jednom dahu.

Ubrzo začujem korake i na vratima ugledam mokrog i zadihanog Harija. Upitno ga pogledam te mi se približi. „Nisi ljuta na mene?", upita me ozboljnim glasom gledajući me pravo u oči. „Ne, odakle ti to?", odgovorim mu kroz smeh te ugledam veliko olakšanje na njehovom licu.

„Mislio sam dasi se naljutila na mene i da smo ponovo na početku.", i dalje zadihan mi odgovori. Nasmešim se te spustim glavu. Priđe mi jako blizu, podigne mi glavu instavi nekoliko odbeglih pramenova iza uha.

„Nemoj da se brineš zbog toga, nisam ljuta.", kažem sa smeškom pokušavajući da gledam bilo gde samo ne u njega. Toliko mi je blizu da mogu osetiti njegov dah na licu, samo me gleda i smeši se.

Ne Natali, ne gledaj u njegove usne, ne gledaj! Vrata se odjednom otvore te se Hari odmah udalji nekoliko koraka. Skrenem pogled na vrata i ugledam do uha nasmešenu Sel koja me gleda sva srećna.

Prevrnem očima dok se ona zakikoće, Hari samo beznadežno izdahne i izađe iz kuhinje. Začuju se koraci i zatvaranje vrata pa smeh. Sel prosto doleti do mene, o-o idemo. Sada si gotova Natali.

„Ja ne verujem, ovo je drugi put da sam vas uhvatila u akciji.", sva ushićena počne skakutati u mestu. „Kakvoj akciji?" Prevrnem očima praveći se da ne znam o čemu govori.

„Pa dobro, nije to bila akcija kao akcija ali se nadam da ću vas sledeći put uhvatiti u pravoj akciji." Mislim da reč akcija nisam nikada više puta čula u jednoj rečenici. Ovog puta ja beznadežno izdahnem te otvorim frižider, uzmem jednu čokoladicu koju pojedem na brzinu te krenem ka vratima.

„Nemoj misliti da ćeš se izvući, kasnije u sobi pevaš!", dovikne mi otkačena Sel kroz smeh dok ja promrmljam jedno mhm i što pre izađem i krenem ka ostalima koji su još bili u vodi.

Šta se upravo desilo? Malo mi je falilo da imam svoj prvi poljubac sa Harijem. Ne znam šta mi je bilo ali sve o čemu sam mislila bile su njegove usne. Tu misao moram izbaciti iz glave, on mi je prijatelj, a ne neko na koga ću gledati kao na dečka.

Skinem sada već osušenu majicu i šorc te sada sama skočim u jezero. Malo se odaljim od ostalih koji su me čudno gledali ali su ipak nastavili sa svojim razgovorima dok sam ja sve vreme sedela u plićaku i igrala se sa kamenjem sa dna.

*

Sa punim rukama čokoladica se penjem stepenicama do svoje sobe. Uh jedva čekam da legnem, baš su me dobro iscrpili, i hizički i psihički. Samo da me devojke ne vide inače jadna ja.

Požurim ka vratima i stisnem kvaku, ali me u ulaženju zaustavi Sofin glas. „Eno je!", uzviknu njih nekoliko te počnu trčati ka meni. Da li sam već rekla da sam gotova, ako nisam evo sada je zvanično, gotova sam.

______________________________

Znam da kasnim i da je ovaj deo malo kraći, ali sam se trudila. Molim vas vote/komentar, mnogo mi znači. Hvala svima koji čitaju i hvala onima koji su komentarisali, vaše iskreno mišljenje mi mnogo znači. Volim vas sve i sledeći deo čim pre budem mogla. :* ♥