John's POV

Koje naivčine. I oni su mi neke vođe, prefarbao sam ih za nekoliko sekundi. Poverovali su u moju pričicu, sada moram samo sačekati da saznam da li su svi dobili moći i moj posao ovde je završen.

Možda neću saznati sve ali dobar deo hoću. Naivčine, misle da sam tek dobio krila, i da nemam pojma o ovom životu, ustvari sam u njemu mnogo više od njih. Samo čekam da vidim šta i koliko znaju i odmah brišem iz ovog smrdljivog podruma.

Jutro
Natalie's POV

„I prvi čas je Biologija, hajmo ljudi ubrzajte se, moramo se aktivirati.", kažem gledajući u raspored te svi krenemo ka ormarićima po knjige.

Trudim se da budem nasmejana uprkos ogromnom smradu koji se oseća na sve strane. Ova škola je baš spremna za trebljenje, sad se slažem sa Harijem. Što se Harija tiče od jutros se odlično slažemo i nadam se da će tako i ostati.

Izgleda da smo još glavna atrakcija jer niko ne skida poglede sa nas dok prolazimo travnjakom i hodnikom. „Tek su se doselili, žive svi zajedno.:, začijem sapate. Zar su već saznali? „Da, i svi su u vezi jedni sa drugoma, samo su onaj kovrdžavi lepotan i ona zgodna smeđa slobodni." Opet, zar su već upućeni i u naše ljubavne živote.

„Čudi me što se i oni nisu spanđali, nego znaš li da su ona i onaj smeđi blizanci?" E sada je dosta. Okrenem se prema grupisi devojaka te ih prostreljam pogledom te sve odmah učute i čudno me pogledaju. Ne mogu ih više slušati. A i odakle im sve to? Da ne znaju možda da nam je podrum pun ćelija u kojima se nalaze svakakva stvorenja? Ne bi me čudilo.

Uđemo u kabinet i sednemo kao po običaju. Čas će početi za desetak minuta, sta ću da radim sada? Mogla bih da pričam sa Harijem. Pogledam u njega i vidim kako igra igrice. Možda da ga uplašim pa da padne?

„Hej!", malo glasnije mu se javim u glavi te se trgne i Pou padne te me malo ljuto pogleda. Nasmejem se ali me u smejanju prekine onaj neugodan miris. Okrenem se ka vratima i ugledam jednu od vampirica sa društvom jednog momka koji nije ništa lepše mirisao.

Udarim Harija laktom te me upitno pogleda. „Pogledaj ispred vrata.", kažem malo tiše i okrenem glavu praveći se da gledam kroz prozor.

„Stvarno bi trebali da se aktiviramo.", obrati mi se u mislima te ga pogledam u oči. „Hočeš da ih sredimo večeras?", upita me te ga opet ali dublje pogledam u oči. Da ih mi sredimo. Bacim pogled na njoh dvoje, izgledaju jako.

Ma ako ne probamo nećemo nikada ni početi, a jako želim da prebijem Daniela. „Može.", odgovorim te u kabinet ušeta malo starija profesorka i svi ućutimo.

*

Celi čas smo prisluškivali njihove razgovore i saznali da će se naći u jednoj ulici da bi radili ono što gladni vampiri rade. Savršeno. Osećam se kao serijski ubica koji prikuplja podatke potrebne za ubijanje žrtve. Grozna sam, ali to mi je posao.

„Eno slobodnog stola.", poviče El i svi krenemo u tom pravcu noseći hranu. Kada smo se svi smestili svako je počeo pričati o bezveznim stvarima, svi sem Harija i mene koji smo preko misli razrađivali plan za večeras.

„Ma daj zar stvarno moramo glumiti da smo zaljubljeni par?", upitam ga pomalo iznervirano te otpijem gutljaj koka kole. „Da moramo da bi izgledalo manje providno." „Okej i šta kada nasrnu na nas?", upitam ga gledajući ga u oči. Slegne ramenima te mi odgovori: „Tada pokušavaš da ostaneš u životu."

„A kako ćemo izaći iz kuće?", opet ga upitam te se zamisli. „Reći ćemo da idemo da trčimo.", klimnem glavom i počnem jesti tost. Za svoje radnje ćemo ostalima reći kada se vratimo kući.

Moramo ovo uraditi jer ako ne počnemo mi sada kada će ostali početi? Ipak smo mi vođe i moramo prvi početi. Ne znam šta će se večeras desiti. Imam neki loš predosećaj u vezi ovog, ne znam šta, ali mislim da se ovo neće dobro završiti.

Učenici polako počnu ustajati i kretati ka učionicama te i mi polako krenemo ka učionici.

*

Već neko vreme sedimo u dnevnoj i ja vodim umnu bitku sa Harijem. „Neću ja reći da idemo da vežbamo. Zašto si ti muško hajde sada." Nema šanse da ja kažem da idemo da vežbamo, neka kaže on, njegova je ideja bila.

Oštro me pogleda te mi dođe da mu se isplezim, ali ću se kontrolisati. Neprimetno se nasmešim dok on pročisti grlo zadobivši pažnju ostalih koji ga upitno pogledaju.

Nervozno se počeše po glavi te mi dođe da se počnem nenormalno smejati. Kao da ide na klanje a ne da „vežba". „Ja ću ići malo da vežbam, hoće li neko samnom?" E pa morao je da uradi ovo, nije mogao lepo da kaže da idemo da vežbamo nego je morao ovako.

„Ja sam mislila da idem malo kasnije, ali pošto ćeš ti sada i ja ću, bolje nego kasnije sama.", kažem praveči se potpuno nezainteresovanom za ovu situaciju. Sada mene čudno pogledaju, ali se pravim da to nisam primetila te ustanem i kažem Hariju da me sačeka da se presvučem i krenem ka svojoj sobi.

Zašto im je čudno što idemo da vežbamo? Dobro možda smo se u početku svađali i provocirali, ali sada mislim da sam ga pogrešno procenila, i da je ostvario loš dojam na samom početku.

Obučem trenerku, običnu majicu i obujem patike. Zavežem kosu i izađem iz sobe te ugledam Harija kako me čeka kod ulaznih vrata. Ljuto ga pogledam zbog onog od malopre te izađemo i krenemo ka teretani.

Otključamo vrata i uđemo u jako dobro opremnjenu teretanu. Odmah krenem ka traci i počnem sa vežbanjem. Samo što sam uključila traku i počela trčati Hari dođe do mene i isključi je.

„Šta je sada bilo?", upitam ga malo iznervirano. „Zar ne misliš da bi nam od trčanja bilo korisnije da odemo do one umišljene vampirice i malo je ispitamo o njihovom životu.", upita me sa malim osmehom i podignutom obrvom.

„Pa hočemo li onda?", odgovorim pitanjem na koje samo klimne glavom te se uputimo ka stepenicama i velikim metalnim vratima kroz koja mi se baš i ne prolazi, ali što više znamo to bolje.

Čim stanemo pred njih automatski se sama otvore i svetla se upale. Odmah krenemo ka našoj prijateljici koju zateknemo u istom položaju kao i prošlog puta. Patetična je, nema šta.

Stanem ispred ćelije i pročistim grlo jer me nije ni primetila. Čim se oglasim svoj krvavi i gladan pogled sktene na mene i obuzme me jeza od samo jednog pogleda. Ta crvena boja je jednostavno zaštrašujuća.

„Vidi vidi, šta to moje oči vide? Čime zaslužujem ovu čast?", gnevnim i sarkastičnim glasom upita ali i iznenađenim. Preokrenem očima i duboko uzdahnem.

„Pa došao je i taj trenutak da i ti budeš od neke koristi.", odgovorim joj sasvim ravnodušno ali ipak oštrim tonom. Onaj bezonrazan osmeh nestane i naglo se uozbilji i nekako uplašeno počne gledati čas u Harija, čas u mene šta mi izmami pobednički osmeh na lice.

„Baš si prava veštica, zašto je plašiš toliko, zar ne vidiš da je i onako dovoljno uplašena samom našom pojavom?" I kao što mu je već postala navika ponovo mi je u glavi, zadaviću ga.

„Meni nije delovala tako.", odgovorim sasvim ravnodušno. Više mi se činilo da mi prkosi, a ne da me se plaši. „Prestravljena je, samo što to dobro skriva.", opet mi odgovori u glavi ali ja njemu ne, već svu svoju pažnju usmerim na nju.

„Kako ću vam ja.. biti od koristi?", napravi malu pauzu te dovrši rečenucu, sada je definitivno prestravljena. „Pa prvo ćemo ti isčupati srce i pregledati ga pa onda i ostale delove tela.", kada ćeš da glumiš neustrašivu da te vidim sada.

„Šta to radiš, da li si normalna?", opet Hari. Prevrnem očima u sebi. „Znam šta radim samo me prati.", odgovorim mu skroz sigurna u svoje reči. „Ali.." „Ućuti! Zar misliš da bi nam sve rekla, ovako ćemo je zaplašiti pa će propevati.", prekinem ga i vratim pogled na našu prijateljicu.

Izbulji se na mene onim crvenim očima te počne mucati. „Molim v-vas, ja n-nisam htela.." „Ili bi mogli da te poštedimo ako nam ispričaš nešto o tvojoj vrsti, ali ako nećeš, moj san da budem doktor u operacionoj sali će se ostvariti.", prekinem je i sasvim ravnodušno i na kraju ushićeno kažem.

„Šta vas zanima?" Kao da joj je ogroman kamen pao sa srca posle moje rečenice te odmah posle mene ko' iz topa ispali pitanje i ja se u sebi pobednički nasmejem Hariju koji celu ovu situaciju ćutke prati.

„Pa ispričaj nam sve. Od početka, kako se ponašate i šta vam je slabost.", priđem malo bliže rešetkama te ona ustukne i malo se odalji. Toliko me se plaši?

„Zašto vas to zanima?", preplašeno nas upita te meni nestane osmeh sa lica. Moram biti kučka prema njoj, jer ako bidem bila dobra stvari će se okrenuti u njenu korist i počeče da nas ucenjuje.

„Znači ipak sam ja doktor? Jeij!", kažem te priđem još bliže dok me ona preplašeno pogleda te počne koračati ka zidu. Toliko se boji da se njen strah oseća i u vazduhu.

„Ne, nemojte molim vas. Sve ću vam reći, samo me nemojte ubiti.", počne preplašeno i brzo govoriti te mi izmami pobednički osmeh na lice. „Dobra devojka.", kažem te se malo odaljim i dam joj znak glavom da počne.

„Osetljivi smo na sunčevu svetlost, bolje reći da je smrtonosna za nas, ali danju možemo ići ako nabavimo čarobno pratenje da nas štiti od svetlosti.", zastane te uzdahne i nastavi i dalje drhtavim glasom.

„Jako smo brzi, snažni i imamo jako izoštrena čula..." „Mislim da je to dovoljni idemo Natali.", prekine je Hari i povuče me ka vratima i napustimo smrdljivi i odvratni podrum.

„Nisam znao da možeš biti onoliko strašna, čak sam se i ja naježio.", sa malim osmehom kaže kada uđemo u teretanu. Nasmešim se i počnem sa pitanjima.

„Koliko je sati i šta ćemo im reći kada budemo krenuli?", pogleda na ručni sat i zamisli se. „Sada je skoro sedam, a oni su se dogovorili da se nađu u pola devet. Ne znam, reći ćemo im da idemo da prošetamo.", odgovori mi pomalo nesiguran u drugom delu rečenice.

„Da sigurno će nam poverovati da idemo u šetnju.", odgovorim sarkastično usput prevrnem očima. „Ma i onako čemo im reći kada se vratimo i ako se vratimo.", odgovori mi malo iznervirano značajno me pogledavši na kraju.

„Dobro idemo sada da jedemo, gladna sam.", konačno izgovorim ono o čemu mislim sve vreme. Počne se smejati dok ga ja upitno pogledam.

„Dobro idemo i ja sam gladan." Na kraju kada se ptestane smejati i vidi da sam ozbiljna kaže i džentlmenski mi otvori vrata teretane sa osmehom na licu.

Prevrnem očima te izađem dok iza začujem prigušen kikot. „Budala." - Pomislim u sebi blago odmahivajući glavom. „Hej! Još jedan nadimak, i moram da ti kažem ni malo mi se ne sviđa.", uvređeno dovikne iza mene.

„Opet?", okrenem se ka njemu te ga prostreljam povledom. Nevino se nasmeši trepćući nekoliko puta te mi odgovori: „Znaš da se ne mogu suzdržati.", nasmejem se te ga zaobiđem i počnem ga gurati ka vili. „Hajde, gladna sam.", promrmljam ali me je ipak razumeo i krenuo usput se glasno smejavši.

Uđemo u kuhinju i dalje se smejajući zbog mojih prethodnih reči dok nas ostali gledaju kao da smo pali sa marsa. Počnemo praviti sendviče dok se ja pokušam smiriti ali se Hari uporno smeje te sa njim i ja.

„A daj prestani.", kažem te ga udarim laktom u ruku a on se još više počne smejati. „Šta se sa vama desilo?", zaigranim glasom i podignutom obrvom nas upita Nail te se oboje uozbiljimo i pogledamo u njegovom pravcu.

"Ništa, samo sam kao i po običaju odvalila neku glupost te se ovaj ovde smeje i zeza me zbog toga.", odgovorim ne skrećući pogled sa sendviča i salame koju stavljam u njega.

„Aham, okej onda.", sumljičavo mi odgovori dok se ostali počnu smeškati. O čemu li sada misle? Ne valjda da smo Hari i ja u.. Ma ne, nisu valjda toliko odlepili?

*

„Hari i ja idemo da prošetamo, lepo se provedite.", mahnem im zajedno sa Harijem te se svi okrenu ka nama i pogledaju nas nekim nedefinisanim pogledom. „I vi se lepo proverite.", odgovori nam Lui sa vragolastim osmehom na licu te oboje preokrenemo očima i svi se nasmeju. „Isti su.", kaže Sel te u tom trenutku zatvorimo ulazna vrata i krenemo ka garažama.

Uđemo u Harijev sivi Range Rover i izađemo iz dvorišta te se uputimo ka ulici gde će se naši vampirići sastati. Što smo se više približavali ulici hvatala me je sve veća nervoza, te sam počela i lomiti prste što je Hariju privuklo pažnju.

„Hej jesi li okej?", upita me skrećući pogled sa puta na mene nekoliko puta. Uzdajnem duboko te mu iskreno odgovorim gledajući ga u oči: „Jesam, samo mislim da nešto neće biti dobro."

„Sve će biti okej, videćeš. Pa nismo mi za džabe vođe.", odgovori mi i stavi ruku na moje rame potapšavši ga nekoliko puta i malo me smiri.

Auto počne usporavati te brzo potražim sat, osam i dvadeset pet.

Pogledam u Harija i kažem jedno „hajmo" te otvorim vrata i sačekam njega da dođe do mene. Savije ruku u laktu te ga uhvatim pod ruku i krenemo ulicom.

Pošto smo morali da izgledamo kao slučajni prolaznici Hari je počeo da priča jedan vic te sam se od sarca nasmejala. Ubrzo smo došli do malog parka te smo seli na jesnu klupicu koja se našla u blizini.

Okrenemo se jedan prema drugom i počnemo razgledati okolinu. Kada se uverimo da nema nikog shvatimo da uopšte ne privlačimo pažnju na sebe i da su možda napustili ulicu te se dogovorimo da budemo malo glasniji.

Vreme je polako odmicalo a Hari je pričao sve smešnije i smešnije viceve na koje sam se smejala toliko glasno da mislim da nas je cela ulica čula. Ma da iako smo izgledali kao da ne obraćamo pažnju ni na šta zapravo su nam sva čula bila u potpunosti aktivirana te smo i najmanji pokret mogli čuti.

Odjednom dok je Hari počeo pričati još jedan vic osetim poznat miris ili bolje reći smrad te i kako nešto jako brzo prolzi kroz vazduh oko nas.

„Tu su.", kažem mu u glavi. „Znam, nastavi da se smeješ.", odmah zatim mi odgovori te ga posluşam i nastavim se smejati. Osetim kako je nešto prošlo jako blizu mom telu te naglo ustanem dok Hari nastavi da sedi na klupi.

„Malo ću ih izazivati.", kažem Hariju te se počnem okretati i pratiti smer iz kog dolazi smrad. Moj njuh me odvede do zamračenog mesta između dveju zgrada.

„Kukavice znam da ste tamo, mogu vas namirisati, izađite ako smete.", kažem malo glasnije ali sasvim dovoljno da me čuju. Ubrzo zatim ugledam dve siluete kako izlaze iz mraka, jednu malo manju od druge.

Iako mi nisu bili uopšte blizu mogla sam ih dobro videti. Naša mala vampirica uz pratnju vampira od jutros jedino što su im oči sada bile krvavo crvene i očnjaci pokazani. Primetila sam da vampir ima duže očnjake od nje što je značilo da je stariji nekoliko stotina godina.

Hari ustane i stane do mene dok su se oni polako približavali. „Nemoj pokazivati krila dok nam ne busu sasvim blizu, da nam ne bi pobegli.", ačujem Harijev glas u glavi i rešim da ga po prvi put poslušam.

stali su kada su nam bili blizu svega 1-2 metra još više se iskezivši pokazivajući bele očnjake. „O pa ko je to? Novi bogati mamini i tatini mezimci.", obrati nam se mala crvenooka brineta te se ja samo cinično nasmejem.

Ova situacija ih zbuni ali se brzo vrate u normalu. „Sada se spremite da umrete.", kaže vampir i još više se iskezi. „Ne bih baš rekla, šta ti kažeš Hari?" Ne obraćajući pažnju na njegovu rečenicu upitam Harija koji samo klimne glavom te u sledećem trenutku oboje pokažemo krila.

Čim smo se promenili oboje su nasrnuli na nas ali se oboje na svu sreću izmaknemo i dobijemo još besnije crvene poglede. Vampirica opet nasrne na mene ali je spretno uhvatim rukama i u sledećem trenutku su njene ruke otkinute te celom ulicom odzvoni njen bolni vrisak.

I bez ruku opet nesrne na mene svojim očnjacima koji završe u mojoj ruci te se ulicom prelomi moj bolni krik. Drugom rukom je uhvatim za kosu i povučem je te se njeni očnjaci nađu van moje ruke.

Obema rukama obuhvatim njen bledi vrat i jednim stiskom joj otkinem glavu sa ramena. Telo padne na zemlju te glavu bacim na njega i jednom vatrenom kuglom ga celo zapalim.

Čim sam je zapalila ulicom odjekne još jedan bolni krik. Koliko sam bila okupirana vampiricom da sam zaboravila na Harija okrenem se ka njima i prizor koji ugledam me u potpunosti izbezumi i jako naljuti.

Hari kako leži na zemlji i vampir mu sisa krv na vratu. Skočim na vampira te mu ranjenom rukom otvorim vilicu i odvojim je od Harijevog krvavog vrata.

U sledećem trenutku se nalazim na zemlji ali se brzo podignem. Ugledam Harija kako jedva gleda sa jedva otvorenim očima i vampira sa krvavom vilicom i zubima. Činjenica da ta krv nije njegova nego Harijeva me još više razbesni.

Iznenada nasrnem na vampira i zabijem ruku u njegove grudi. Napipam srce, čvrsto ga stisnem i povučem ga napolje. U svojoj ruci ugledam srce sa crnom krvlju i vampira kako pada na zemlju. Bacim srce na njega i još jednu vatrenu kuglu te je za samo nekoliko sekundi samo pepeo.

Brzo otrčim do Harija kome je rana na vratu počela zarastati, ali jako sporo. „Hari, Hari, nemoj se samnom zajebavati. Nećeš mi sada umreti. Hajde ustaj moramo požuriti.", kažem te jedva klimne glavom i pomognem mu da ustane.

Prebacim jednu njegovu ruku preko vrata te brzo krenemo ka autu koji je hvala Bogu bio blizu. Otvorim suvozačka vrata i smestim ga polako na sedište i brzo obletim i sednem na vozačko mesto brzo paleći auto i dajući gas.

nekoliko puta sam pogledivala Harija koji je bio bez svesti i što me je činilo još nervoznijom, ali sam ipak mogla čuti slabašne otkucaje srca što mi je davalo snage i strpljenja.

Čim sam ušla u dvorište kapija se zatvorila i brzo sam opet onako kako sam ga i dovela do auta ovdela do ulaznih vrata ali je sada bio bez svesti.

Zvonila sam i zvonila te mi je vrata otvorila Eli i vrisnula kada nas je ugledala. Brzo sam se progurala pored nje i uputila se ka mojoj sobi dok sam iza sebe čula Eli kako plače i ostale kako zaprepašćeno reaguju.

Otvorim vrata svoje sobe i brzo ga položim na krevet skidajući mu patike. Sklonim nekoliko odbeglih loknica sa čela i pogledam vrat. I dalje se videla rana pogledam krvavu belu majcu. Brzo je skinem i ugledam dve rane koje su izgledale kao da su zadobijene nožem.

Bože. Oči mi počnu suziti i suze kliziti licem. Sve je ovo zbog mene, ja sam kriva, trebala sam mu pomoći. Natali glupačo. Počnem jecati sve više i više te ubrzo osetim nečiji zagrljaj.

„Ššš Nat, biće on dobro.", začujem glas mog brata te odmahnem glavom. „Ništa neće biti dobro ja sam kriva.", odgovorim kroz jecaje i odgurnem ga.

„Molim vas izađite, želim da mu očistim rane.", obratim se svima te bez ikakvih pitanja svi napuste moju sobu. Brzo odem u kupatilo po prvu pomoć te se vratim u sobu. Uzmem sretstvo za dezinfikovanje te počnem skidati krv sa rana.

Zatim uzmem iglu i konac te počnem šiti rane na stomaku. Samo se nadam da će mu brzo zarasti. Stavim gaze i zavoj te se vratim na ranu od ujeda na koju stavim gazu. Očistim krvavu usnu i posekotinu na čelu te baš kada pomislim da sam završila ugledam ogromnu nabočinu na ruci i ogromnu modricu.

Ruka mu je slomnjena. Pustim još nekoliko suza te rukom počnem vraćati kost na mesto te i ruku previjem zavojem. Ugledam nekoliko kapljica znoja na čelu te ih obrišem uz to opet sklanjajući nekoliko odbeglih lokni sa njega.

Ostavim jedan poljubac na njemu te ga pokrijem pokrivačem i sednem na kožnu fotelju. Nadam se da ču ubrzo ugledati one zaigrane zelene oči i onaj bezobrazni smešak.

______________________________

Žao mi je što kasnim, ali obaveze ne daju mira. Nadam se da vam se sviđa, potrudila sam se. Izvinite zbog pravopianih grešaka, znam da ih ima pošto kucam preko mobilnog, trudila sam se da ih što više ispravim. Molim vas vout/komentar mnogo mi znači. Nastavak što pre budem mogla i volim vas sve.  :* ♥ ♥