Natalie's POV

Ogromna jeza me prođe zbog prizora ispred. Mislila sam da ovo ovde sigurno neću zateći, i da ćemo se naći u podrumu sa stvarčicama koje se obično nalaze u podrumumu, ali ovo ne.

Ispred nas se opet stvore bele iskrice koje mi se sada više i ne sviđaju onoliko koliko su mi se i pre sviđale. Ovog puta se pojavi lik neke žene ali nešto slično hologramu.

„Ko si ti?", upitam sva namrštena ali tek kada počne pričati shvatim da je ovo poruka i da sam bez veze postavljala pitanje.

„Kao što i možete primetiti ovo nije običan podrum, ovo je mnogo više od običnog. Osmišljeno da bi vam pomoglo u vašem zadatku. Imate po jednog ptedstavnika svake vrste tamne strane tako da ćete dosta toga saznati tako što ćete ih proučavati. Niko ne sme pobeći, i kada se premestite na drugu destinaciju morate ih sve eliminisati." , završi i nestane isto onako kako se i pojavila.

Šokirano pogledam u Harija koji mene isto tako gleda. Ne verunem, šta me još neće snaći. Bolje pogledam prostor u kome se nalazimo. Mnogo ćelija i neprijatni mirisi su svuda.

Na svakoj ćeliji se nalazi tablica sa napisanom vrstom stvorenja na njoj. Pogledom počnem prelaziti po njima čitajući reči koje nikada u životu nisam čula.

Zastanem ispred ćelije sa natpisom „Nitrikus" te pogledam unutra. U čošku se nalazila neka mala plava sklupčana stvarčica. Priđem malo bliže te taj stvor odjednom stane sasvim do rešetaka šta me na smrt preplaši i moram priznati više se nije ĉinio tako mali.

Boio je odvratan demon sa rogovima i jako crvenim očima koje su me gledale tako gladno i žedno. Izgledalo je kao da će svake sekunde skočiti na mene i zaklati me.

Brže bolje se sklonim od njega i približim se Hariju koji je stajao ispred jedne ćelije i gledao unutra. Pogledam u tablu i ugledam „Vampir" te me ta ćelija jako zainteresuje pa i ja počnem gledati unutra.

Prelepa crnokosa devojka plavih očiju i bledog tena je sedela odmah do rešetaka i gledala nas očima boje okeana koje su bile potpuno prazne.

„Znači vi ste te slavne vođe?", upita nas kezeći se i pokazujuči velike očnjake. Ismeva nam se a i ne zna da je možemo istog trenutka spaliti jednim pogledom.

„Mislim da trenutno nisi u poziciji za ismevanje drugih, a pogotovo nas koji te mogu ubiti jednim pogledom.", odgovorim joj skroz ravnodušno govoreći istinu.

Nasmeje se preko volje ali cinički te mi odgovori: „Jao kako si mi ti opasna curica, samo malo ružna i glupa, da nisam iza ovih rešetaka i ovako slaba za sekundu bih te rastrgla na komadiće."

Iako mi je pretila vampirica njene reči me uopšte nisu uplašile, jer sudeći po onoj knjizi koju sam čitala ne bih ni trebala da je se plašim. Knjiga. Kako sam na nju mogla da zaboravim. Mislim da sam je spakovala, sigurno ću je naći, ali kada izađem odavde.

„Zašto vam ne mogu uči u glave", nekako iznervirano promrmlja u bradu te se oboje nasmejemo na njenu reakciju. „Srećice moja moraćeš ti još dosta da učiš. Hajmo Hari, ona je dosadna", kažem Hariju i povučem ga ka drugim ćelijama usput e bezobrazno nasmejavši maloj umišljenoj i brbljivoj vampirici.

Ne znam zašto ali mi je sve ovo jako zanimljivo. Vampiri, vukodlaci, demoni, veštice, sve ovo se čini toliko nestvarno, ali isto toliko i stvarno.

Prošli smo dosta ćelija sa svakakvim stvorenjima ali na kraju u poslednjoj ćeliji se nalazilo nešto što nije zaudaralo te i Hariju i meni privuklo pažnju.

Uočim dugme pored ćelije te ga pritisnem i svetlo se upali unutra. Unutra se nalazio dečko naših godina sa smeđom kosom i zelen očima koje su nas iznenađeno gledale. Malo priđemo ćeliji i krila nam se automatski pojave te me mala bol u glavi malo omete i skrenem pogled sa zelenog para očiju.

Vratim pogled na smeđookog dečka ali me prizor koji ugledam ostavi bez reči. Na njegovim leđima su se nalazila velika crna krila sa ponekim smeđim perom. Neko mora da se zeza samnom.

Nemoguće, ovaj momak je imao ista oličja kao Zejn i Peri. Sta se ovde dešava? Da li i mračna strana ima svojih dvanaest odabranih? „Ovo nije dobro", promrmlja dečko spred nas šta me malo nasmeje jer kako on kaže pokvarili smo im nešto samom pojavom.

„Ko ste vi", upita oštrim glasom kao da pokušava da nas uplaši bez obzira na ti što se on nalazi iza rešetaka a ne mi. „Mislim da bi ti bilo bolje da smanjiš doživljaj. A isto tako mislim da je bolje pitanje to ko si ti", ovog puta me pretekne Hari istim hladnim glasom.

„Ja sam odabrani i kontrolišem zemlju, zovem se Džon", odgovori malo uplašeno što mi da još više samopouzdanja. A izgleda da nije baš najbolje upućen u sve ovo.

„Zašto si onda ovde? I nemoj misliti da slažeš jer čemo to oboje znati", opet hladnim glasom kaže što dečka još više uplaši. Nekoliko sekundi je gledao svuda samo ne u nas otkrivajući koliko je uplašen i nervozan.

„Kada sam napunio osamnaest dobio sam krila i onda je došao jedan tip mojih godina i rekao mi da sam jedan od odabranih, onda su nas napali tipovi sa belim krilima, mene su oteli i doveli ovde, od tada onog dečka više nosam video i od tada sam zatvoren ovde", izgovori sve u jednom dahu kad se prestane premisljati.

„Kako je izgledao tip koji ti je rekao da si jedan od odabranih", upitam ga oštrim glasom te svoj preplašeni pogled skrene na mene. Zamisli se te mi brzo bez oklevanja odgovori: „Mojih godina, duža crna kosa, plave oči i razvijen."

Znala sam. Onaj gad. Namrštim se te me Hari upitno pigleda. „Gad koji mi je ulazio u snove", kažem te se i on namršti. „Čekaj ti tog tipa znaš" Sada mi se već radoznali dečko obrati.

„To tebe ne treba da zanima", odgovorim oštro te se okrenem prema Hariju. „Idemo gore", kažem te se okrenem ka velikim metalnim vratima kroz koja nisam ni trebala da uđem.

Čim izađemo iz podruma vrata se zatvore i krenemo ka teretani. Čim uđemo unutra zateknemo deset pari radoznalih i zabrinutih očiju kako nas gledaju sa olakšanjem.

Prvi je pritrčao Nail i oboje nas zagrlio šta nas je nasmejalo iako ono što smo dole videli nije ni malo smešno, a ni zanimljivo. „Hvala Bogu mislio sam da vam se nešto desilo, usrao sam se od one poruke", kaže i još jače nas stegne u zagrljaj.

„Ni, ne možemo da dišemo", jedva kažem te nas pusti i zabrinuto pogleda. „Hajmo u vilu, ova zgrada mi se smučila", Hari kroz izdah procedi te ga upitno pogledaju.

„Šta ste tačno dole videli", upita nas Zejn i dalje nas zabrinuto gledajući. „Sve ćemo vam reći ali ne ovde, ovde nas mogu čuti." Setim se da su dole stvorenja koja imaju odličan sluh te počnem šaputati i još više ih zbunim.

„Ko nas može čuti? Nat sad nam ništa nije jasno", zbunjeno i već uplašeno kaže El i već me iznerviraju. Ljuto je pogledam i odgovorim kroz zube: „Sve čemo vam objasniti u vili", ovo vili posebno naglasim te konačno krenemo.

„Šta ste našli dole?" Prvi započne Liam te i svi ostali. „Našli smo dosta ćelija i u njima po jedan živi primerak svake vrste mračnih stvorenja", sklopim odgovor u najkraćim crtama te se svi kao ludi počnu smejati dok ih Hari i ja gledamo mrtvi ozbiljni.

„Mora da se šalite", kaže Lui kad se prestane smejati. „Da li izgledamo kao da se šalimo", upita Hari te se svi uozbilje. Hvala Bogu, i to sam doživela.

„I kakve ste sve stvorove našli", sada sa pitanjima počne i rdoznala Eli. Da li da im kažemo za Džona? Ma reči ćemo im, između nas neče biti tajni, a nadam se da bi i oni tako postupili.

„Svi su odvratni, ali našli smo nešto mnogo zanimljivije. Dole u posebno opremljenoj ćeliji se nalazi jedan dečko po imenu Džon koji ima crna krila sa smeđim perima indentična Zejnovim", cim završim svi se izbulje ali kad sam im rekla ovo rećiću im sve.

„U ćeliji je od svog osamnaestog rođendana. Kada je dobio krila i moći kod njega je došao tip iz mojih snova i rekao mu da je jedan od odabranih, ali su ih napali čuvari i njega strpali u ćeliju", dodam na moju prethodnu rečinicu te još više zinu od čuda.

„Da li je zgodniji od mene", Zejn me sav zabrinut upita. Ja ne verujem, u ovakvom trenutku je našao da pita ovo, ali način na koji su mu se obrve spojile i njego o zabrinuto lice me nasmeju.

„Koliko sam ja videla mislim da je zgodniji od svih vas", kažem sva ozbiljna te me svi momci začuđeno pogledaju dok devojke kao da se trgnu iz nekog transa te se sve oči nađu na meni.

„Zašto me tako gledate, dečko je komad šta ja imam s tim", odgovorim kao da se branim ali se jedan pametnjaković mora umešati. „Ne laži Natali, ako je on zgodan ja sam kralj"

„Ti kralj nisi, a on zgodan sigurno jeste", odgovorim sasvim smireno kao da iznosim činjenice šta ga počne nervirati. „Ma daj šta ti je na njemu lepo", upitame malo iznerviran.

„Hoćeš da ti nabrojim", i dalje ga hladnim glasom upitam. „Hajde molim te", sarkastično mi odmah odgovori. Šta mu se odjednom desilo? Do sada je bio okej, čak smo se i lepo slagali, a sada čim sam pomenula dečka iz tamnice odjednom se promenio. Nema veze, idemo.

„Pa ima lepu smeđu kosu, jako lepe zelene oči, i uz to je jako zgodan", odgovorim sa smeškom zadovoljna jer sam mu zatvorila brbljiva usta.

„Nat zar Hari nema lepe zelene oči?" U uživanju u pobedi me prekime Sel pitanjem. Hari ima zelene oči? Skrenem pogled na Harija i njegove oči te ugledam prelepu zelenu boju. Vau, kako ranije nisam primetila da ima prelepe oči? Shvatim da malo duže buljim u njegove oči te skrenem pogled.

„Nisam primetila", odgovorim nezainteresovano. „Okejj.. Kada smo to rešili šta ćemo sada da radimo", neugodnu tišinu prekime Džas pitanjem na čemu sam mu jako zahvalna.

„Pa ne znam šta bi mogli, Ja idem u sobu malo da odspavam, lepo se provedite", odlučim da ću malo odspavati, iako je tek šest popodne. Ustanem sa kožne fotelje i krenem ka svojoj sobi u kojoj zateknem nespakovanu odeću iz šopinga te je počnem pakovati.

Kad sam završila nije mi se više spavalo. Sednem na čupavi tepih i Reks odmah dotrči do mene i lepo se smesti u krilo.Pogledam police sa knjigama i ugledam knjigu koju nisam završila. Znači tu sam te stavila.

Uzmem je i vratim se u prethodni položaj otvarajući glavu do koje sam stala. Valjda sad niko neće upasti u sobu, rekla sam da ću spavati.

Opet ugledam „Tamna strana" ispisano crnim i jezivim slovima te me odmah obuzme neka jeza i jedva se usudim da počnem čitati.

„Nisu oduvek postojali dobro i zlo, ali nešto što zvuči neistinito se dogodilo. Od dobrog je nastalo zlo, i tako će zauvek biti. Lucifer, jedan od najvernijih anđela postao je željan moći te ga je ta želja iskvarila. Okrenuo se protiv Boga i počeo kujati plan protiv njega. Kada se za to saznalo prognan je na Zemlju gde je sebe proglasio đavolom i od tada za njega niko nije čuo ništa. Posle dosta godina na Zemlji su se pojavila svakakva mračna bića i počela kvariti ljude i Zemlju." Ovo sam donekle znala hoću da saznam ko je onaj tip iz mojih snova, a ovde o njemu ništa ne piše. Okrenem stranu i počnem čitati dalje.

„Od njegovog proterivanja iz raja glavnu reč su vodili dvanaest mračnih. Iako su bili posle njega jednako su moćni i zli. Kao i kod dvanaest odabranih po dvoje- momak i devojka kontrolišu jednim elementom, dok vođe kontrolišu svim." Ovo me je rešilo svih sumlji da postoje dvanaest mračnih odabranih.

Okrenem stranu i ugledam sliku onog gada koji je hteo da me proganja preko snova. Crna duga kosa, plave oči i krila identična Harijevim i mojim. Ispod njega piše „Daniel Sparks.", znači gad se tako zove.

Do njega na slici stoji devojka bledog tena, duge crne kose sa pramenovima kao ja i svetlo plave oči dok su joj krila ista kao i kod Daniela. Ispod nje piše „Olivija Koner". Olivija znači?

Iznad njih je podebljanim slovima pisalo „Vođe dvanaest mračnih" Vođe? Znači ovo je moj najjači neprijatelj. Nema problema, već želim da ga ubijem.

Okrenem stranu u igledam ispisano „Vatra" , počnem okretati strane i ugledam po dvoje kod jednog elementa. Ostali ovo moraju da vide. Iako sada radije ne bih silazila dole, ovo moraju da vide.

Brzo ustanem i sa knjigom u rukama krenem ka dnevnoj u kojoj su kao i uvek čuju glasovi, predpostavljam da su svi unutra.

Uđem i zateknem ih kako svi zamišljeno gledaju Sunđer Boba. Šta sam ja doživela. Počnem se smejati kao luda te svi usmere svoj pogled sa televizora na mene.

"Sunđer Bob, stvarno", upitam kad se ptestanem smejati, pa ko i ne bi? Zamislite scenu gde jedanaest momaka i devojaka svi gledaju zamišljeno Sunđer Boba, urnebesno.

„Da, šta fali Sunđer Bobu? I šta ti je to u rukama", sav uvređen mi odgovori Nail te svi skrenu pogled na knjigu u mojim rukama i ja se uozbiljim. „Ništa", kažem te stavim knjigu na mali sto i sed em ispred nje.

„Ovu knjigu sam slučajno našla na polici", zastanem tražeći stranicu te nastavim kada je nađem. „I počela sam da je čitam, a onda sam naišla na ovo", okrenem im knjigu koja je bila otvorena na stranici gde je slika Daniela i Olivije te svi u čudu počnu posmatrati sliku.

Pročitam im ono sto sam ja u sobi čitala pre nekoliko minuta te im vilice još više padnu. Počnem okretati strane i pokazivati im ostalih desetoro te stanem kod Džona.

„I ovo je naš zatvorenik Džon", pokažem prstom na njega te pogledam Zejna koji se prvi počne buniti. „Pa vidi ga Nat, ja sam deset puta lepši od njega a i tip ima plave oči, definitivno trebaš nabaviti naočare." Na njegove reči malo bolje pogledam oči.

„Nema plave oči već plavo-zelene, a u mraku su bile više zelene, ne trebaju mi naočare ja odlično vidim", odgovorim, i taman kad je hteo nešto da mi odgovori Nail prekine ovu započetu svađu koja bi mogla večno trajati pitanjem.

„Nego Nat da li misliš da je ovo istina, mislim ipak je ovo samo knjiga." Pogledam ga u oči te počnem okretati stranice unazad tražeći Harijevu i moju sliku. Kada je nađem okrenem je prema njima i odgovorim: „Da mislim da jeste."

*

Sedim na podu u svojoj sobi i ponovo listam celu knjigu. Prešla sam je nekoliko puta ali je prelazim ponovo i ponovo. Kao da želim da im zapamtim svaku crtu lica ne bih li ih nekako negde prepoznala.

Opet otvorim stranu i počnem gledati Daniela i Oliviju. Oboje su bledog tena, oboje imaju crnu kosu, plave oči i ljigave osmehe. Kao da zlo prosto izlazi iz njoh, kao da ga mogu i na papiru osetiti. Olivija mi je tako poznata, ali ipak se ne mogu setiti odakle.

Ne mogu više, odvratni su mi. Okrenem stranu i ugledam podnaslov Vatra te odmah na strani poted momka i devojku tamnog tena. Crnokosi i smeđooki momak se zove Skot Derbi kok se mala brineta sa smeđim očima zove Elena Džekson. Oboje imaju crvene pramenove u kosi i crvena pera u krilima.

Opet okrenem stranu i ugledam sličan pod naslov Voda. Smeđokosi dečko sa lepim zelenim očima i plavooka plavuša. Nikolas Sparks i Ajvi Karel. Takođe tamno plavi pramenovi u kosi i ista takva pera u krilima. Kako tako lepe osobe mogu biti zle?

Sledeći element Led. Ken Klark i Džesi Sparks. Plavooki plavušan i zelenooka plavokosa devojka sa bledo plavim pramenovima i istim takvim perima. Izgledaju kao anđeli, ali su ipak sasvim suprotno.

Vetar. Oboje smeđokosi i smeđooki. Edvard Lok i Alis Flek. Mrzim što ovo moram reći ali su prelepi i bili bi preslatki zajedno. Izgledaju kao brat i sestra kao najbolja biča na svetu, a ipak đavoli.

I na kraju Zemlja i naš zatvorenik Džon Hedlvej čiji izgled ne želim da komentarišem jer je savršen. Do njega stoji prelepa crnka sa plavim očima i ponekim smeđim pramenom u kovrdžavoj crnoj kosi i sa krilima identičnia Džonovim.

Zatvorim knjigu i vratim je nazad na policu te moj mozak počne prerađivati sve ove informacije stvarajući bol. Ne mogu više, treba mi nešto da mi skrene misli sa svega ovog. Ovo je jednostavno previše za mene.

Uđem u kupatilo te odmah zatim i u tuš kabinu pustajući toplu vodu. Ništa što jedno toplo tuširanje ne može da odradi.

*

Obavijem mokro telo u peškir te pređem odmah u sobu-orman. Nanesem hidratantnu kremu te obučem bokserice, brus i malo širu i dužu majcu koja je dosezala do polovine butina. Taman za jedno letnje veče.

Iako sam je dobro osušila i izčešljala kovrdže su i dalje tu. Zatvorim vrata te skrenem pobled na krevet i lagano poskočim.

Na krevetu ugledam dečka sa smeđim kovrdžama kako se igra sa prstima, kao da trenutno ne postoji ništa zanimljivije od njih.

Pročistim grlo te ga upitam: „Hej šta radiš ovde?" Stojim ispted njega u majici koja mi doseže do polovine butina. Bože Natali gde ti je pamet?

Podigle pogled sa svojih ruku na mene celu me odmerivši te osetim blago peckanje u obrazima. Bravo Natali još samo trebaš da pocrveniš i sve će biti odlićno.

„Ja.. Došao sam da se izvinim zbog onog oko Džona. Ispao sam kreten i pokvario barem ono malo prijateljasta koje smo imali", odgovori mi te ustane i priđe mi nekoliko koraka. Izvinio mi se iako nije bio kriv, sada dafinitivno mislim da sam ga liše procenila.

„I meni je žao", odgovorim te me pogleda malo iznenađeno. Nije očekivao da ću se izviniti. „Prijatelji", upitam ga sa malim osmehom pruživši ruku. Nekoliko trenutaka je gledao u ruku te se nasmejao i prihvatio ponovivši „Prijatelji".

Kad shvatimo da se malo duže držimo za ruke odmah ih oboje ponerimo. „Ovaj idem ja, cao", kaze i krene nekoliko koraka unazad te otvori vrata sobe. „Cao", dodam sa smeškom i onda se setim da je sutra škola.

„Hej Hari", pozovem ga pre nego što zatvori vrata te ugledam nekoliko smeđih loknica i par zalenih očiju kako me upitno gledaju pa dodam:

„Sutra škola počinje u pola devet, reci ostalima da naviju sat." Klimne glavom i zatvori vrata.

Šta ovo bi'? Prvo sve ono sa dvanaest mračnih a sada mi se Hari izvinjava. Možda sam ga ipak liše procenila. Možda se iza tog bezobraznog momka krije jedan mali dobar dečak koji čeka da ga neko pronađe.

Otvorim malo vrata od terase, navijem alarm te zgrabim prvu knjigu sa police. Moram da pobegnem iz ovog sveta, brige ću ostaviti za sutra, a sada ću malo da maštam iako mi moj stvaran život više liči na neku jako dobtu bajku.

______________________________

Evo i mog nastavka, nadam se da vam se sviđa, i žao mi je ako sam nekog razočarala jer nije bilo ničega između Harija i Natali. To nije moj stil pisanja, jer ja ne mogu odmah u desetom delu pisati o seksu, nadam se da me razumete. Želim da prvo budu jako dobri prijatelji pa tek o da nešto više, želim da moja priča bude drugačija. Nadam se da nema pravopisnih grešaka, trudim se da ih ispravim. Molim vas vout/komentar, mnogo mi znači. Nastavak čim pre budem mogla. Volim vas sve i hvala vam što čitate.  :* ♥ ♥