Who is inside my heart, that's tearing me apart?
Unravel

Probudila se ponovo u istoj sobi ali ovog puta nije bila sama, sa njom su bili Hiraki i Hiraku, a sa druge strane kreveta bio je čovek obučen u beli mantil sa tetoskopom oko vrata.

-Aiko! Rekli su obojica kada su je videli budnu.

Aiko je zbunjeno pogledala u njih, a zatim u doktora koji joj je prišao, a zatim joj lampicom pregledao oči i izvešio još par testova na njenoj kožu. Otvorio je bočicu zatim je približio njenom licu. Bila je to krv, Aiko se odmah odaljila od dobiče jer je taj miris nešto što je bila prva asocijacija na zloslutni zamak.
-Nije postala vampir, njihove oči dobiju određeni sjaj kada au u blizinu krvi, a ono što se desilo u bašti bilo je samo burna reakcija tela koje nije bilo u prisustvu dnevne svetlosti, njeno telo je bledo ne samo zbog gubitka krvi već i zbog toga sto nije neko vreme stvaralo vitamin D . Tako da moja preporuka je da izali dok sunce nije jako i ubrzo ce se njeno telo ponovo navići na sunce.
Sa tim rečima je napustio sobu. Nedugo zatim ulazi Asteria besna poput risa.

-Da li ja mogu vas dvojicu da ostavim same bar na pet minuta i budem sigurna da nećete nikakvo sranje napraviti?!

-Kao prvo samo smo pratili narađene, kao drugo kako smo mogli da znamo šta će se desili. Rekli su u isto vreme.

Asteriine oči bile su pune besa.
-Kada Guren za ovo bude saznao prvo će optužiti  mene jer sam ja zadužena za nju, a nisam bila sa njom zbog zadatka sa kog sam menjala vas dvojicu, jer ste se žestoko zasrali prošli put.

- To je bilo samo jednom, naše veštine su odlične, a nije nam dozvoljen jedan neuspeh? To nije pravedno. Reče Hiraku.
Aiko nije mogla da veruje da onakve reči izlaze iz devojka kojoj su samo krila nedostalaja da bi bila pravi anđeo.

Asteria je došla do nje upotno je propitujući da li je dobro i treba li joj nešto. Dok je kao po običaju nju samo gledala.

-Vrata. Rekla je odjednom.
-Moram da je upoznam.

-Aiko , o čemu govoriš ? Kakva to vrata spominješ? O čemu govoriš? Asteria upita nervozno.

-Ona vrata na dnu stepenica. Hiraku dobaci.
Asterii se pogled zaledio .

-Niste je valjda uvodili unitra imbecili?!

-Ne! Žasto bi smo, pokazivali samo ono sto nam je naređeno. Samo smo prošli pored njih . Brani se Hiraki.

-Aiko slušaj me. Tamo nema ništa specijalno to je samo ostava.

-A zašto me onda zove? Žasto me želi? Žasto? Šta je ovo mesto, molim vas recite mi toliko se dugo nalazim ne mogu više ovako molim Vas!

Kolaps u njenom glasu bio je jasan.
Asteria je bila toliko iznenađena njenoj primeni kao i blizanci da nisu primetili Gurena kako stoji u sobi sa ledenim pogledom, gledao je pravo u Aiko.

-  Aiko, moja kancelarija, sada. Pružio joj je njegovu ruku koju je jedva primila.
Pomogao joj je da ustane i držeći se za ruke izašli su iz sobe.
__________
Gledala je ravno u Gurena, sedeći na istom mestu kao i prvi put .
Oči su govorile umesto nje, nije više mogla da čeka, želela je odgovore na sva pitanja ovde i sada i Guren je to znao. Po prvi put njene oči nisu pokazivale nikakav strah, imale su samo odlučnu želju .

Ustavo je sa svoje stolice i okrenuo joj je leđa gledajući u  mračan prozor.

-Upoznala si drugu stranu . Znaš vrlo dobro da je svet opasno mesto, sa zlom koje se jos neće dugo kriti i pitanje je vremena kada će se dići na površinu.
Mi smo ti koji to zlo suzbijaju onoliko koliko je to moguće. Mi smo ono zbog čega se oni kriju u tami.

Pogledao ju je

- Ali oni su sve jači, a  broj žrtava  je veći iz dana u dan. Među nama su, žedni krvi. Nasa vojska je već nekoliko vekova u borbi protiv njih. Mi smo vojska koji države kriju i čuvaju, jet znaju da su bez nas ništa. Uzeli su mnoge živote uključujući i život tvog oca.

Na to se Aiko ponovo uhvati za glavu koja poče da boli jače nego ikad . Pala je na pod i počela da viče iz sveg glasa . Bol koji je osećala nije bio ni nalik ono bolu koji su izazivali oštri zubi.

Njen otac ,onaj kojeg nikada nije upoznala, zbog njih. Mržnja u njenom srcu pretvorila se u vatru koja je buktala.

Guren je dotrčao do nje i podigao je, dok je ona još uvek vrištala. Smirivao ju je, tešio, a onda, sve je stalo.

Aiko se odjednom smirila,bol je nestala onako kako je i došla,podigla pogled ka njemu

-Soba, dovedi me do nje. Rekla tako smireno, ali sa velikom dozom ljutine u njenom glasu.

Guren je znao da je mora poslušati.

------------

Konačno je stajala ispred njih, ispred nečega zašta je znala da je ono za šta je godinama tragala,  a to nešto je  bilo svrha njenog postojanja.

Jedan pogled u Gurena bio je dovoljan da joj konačno otvori vrata njene prošlosti , budućnosti  i istine koja je dugo bila dugo sakrivena u tuđoj laži.

Teška metalna vrata konačno su se otvorila, a Aiko je hipnotisano ušla u njih prateći svoji intuiciju.

Zidovi su bili ukrašeni krvoločnim oružijem , starim stotinama godinama koji su nosili na hiljade duša, ali opet bili su tako savršeni, tako prelepi.

Ali  sjaj metala nije zaslepio Aiko ,ona je gledala samo u jednom pravcu , na nešto što je samo nju čekalo. 

U njenim ušima sada je počivala  nova pesma, koja ju je vodila na nove puteve njenog života, sada joj, po prvi put , niko ne stoji na putu .

Kada joj se ispred očiju pojavio veličanstveni mač, zastrašujućeg izgleda, neverovatno savršenog oblika, dugačak više od jednog metra koji je bio čuvan kao najveće blago , Aikine oči zasijale su, a njeno srce je kucalo nadljudski brzo.



Dodirnula je stklenu podlogi koja ju je delila od njega. Hipnotisao ju je. Divila se njegovom postojanju .
Veliki rubin koji se nalazio na dršci kao da je gledao samo u nju, želeći da se konačno spoji sa njom

Guren je podigao staklenu kutiju , a Aiko ga je uzela u svoje ruke i po prvi put u svom životu osetila se potpuno. Njena krv strujala i osetila je kako se slila u njenu levu ruku, kojom je i državala mač. Osetila je nevidljivu silu koja ju je grlila i povlačila za sobom, pustila ju je da je vodi i da bude njen čuvar.

-Mutum est pictura poema
(Slika je nema pesma)

Rekla je i pogledala je Gurena koji je video kako su njene  oči rodile novi sjaj. Zaplakao je i pao na kolena .

-Mač koji držiš u ruci, pripadao je tvome ocu. Reče dok su mu gorke suze padale niz lice.
-To što je bilo   deo njega predao je tebi ,njegovoj  jedinoj naslednici.

  Reče, a zatim uze njenu desnu ruku i ostavi kratak poljubac na njoj.

-Sada znam da je on još uvek živ, njegova duša obitava u tebi Aiko, mogu to da osetim.

Aiko se odalji od njega, a mač postavi tako  da je bio ca centimetar udaljen od Gurenovog lica.

-Ako je ovo što govoriš istina, onda slušaj i pamti moje reči.
Ja Aiko Hiragi, dete Tanake i Shinye se zaklinjem da ću se boriti protiv vampira do poslednjeg promila krvi,  u ime mog mrtvog oca i mrtve majke, kao i u ime miliona  nedužnih života.

Reče odčučno,  a  zatim mačem prereže svoju kosu čije su vlasi letele po čitavoj prostoriji.

Ispred Gurena više nije stajala Yui Komori, već Aiko Hiragi u čijim je venama strujala krv njegovog najboljeg prijatelja .

Ovaj deo  pisala sam jako dugo i trudila sam se maksimalno za njega, ali još uvek nemam osećaj da je savršen. Izvinjam se ako ima gramatičkih grešaka i ako su neke recenice malo nerazumnije, ali imam i za to odjašnjenje. Ja bolujem od disleksije, poremećaja zbog kojeg imam poteškoća sa pisanjem, čitanjem i sluhom. Moja disleksija nije toliko kritična, ali je dovoljna da mi stvara neke poteoškoće, a pisanje i čitanje knjiga je nešto  sa čime se borim  protiv disleksije, jer je tako mogu umanjiti do neke mere. Ne molim za sažaljevanjem, već samo za razumevanjem😊