Omno ingnotum pro magnifico.
Sve nepoznato se smatra veličanstvenim.

Sedeli su jedan naspram drugome , dok je oko njih vladala glasna tisina , niko od njih nije želeo da popusti .Svaka sekunda bila je poput večnosti , i ako su njene oči bile uprete podu mogla je da oseti kako njegov pogled poput svetlucavog bodeža ubada pravo u srce . Anksioznost se sirila po njenom telu jedući ga .

-Yui .

Yui ponovo pogleda u njega , ali nije smela da ga gleda u oči jer je njihivo crnilo bilo poput onog u vasioni , tako moćno , tako beskrajno .Nije znala da li da se odazove ili sedi kao kip .

Ali muškarac više nije mogao da čeka njen odgovor , ustao je sa stolice uz blagi škripat lakiranog parketa, okrenuo joj je leđa gledajuči u kroz prozor koji je prikazivao samo oblačnu noć.

-Ako ne želiš da razrovaraš sa mnom to je u redu , onda ću samo ja govoriti , a od tebe tražim pomno slušanje i hvatanje najbitnijih detala .

Izgovorio je smireno , ali sa velikom dozom ozbiljnosti . Zatim je svoju glavu usmerio ka desnoj strni prostorije , na kome je stajao portet klasičnor relistočnog stila , a prikazivao ženu koja je svojim rukama čuvala veliki rubin , njen stav bio je tako braniteljski , a njene oči bile su odlučne u nameri da ga sačuvaju .

-Jednom je jedan čovek posedovao rubin, bio mudat na čuvanje .Bio je zadivljen njegovoj lepoti ,želeo je zauvek ostane sa njim , te ga je sklonio od bilo čijih očiju i jubomorno čuvao , ali tada, te noći , tog trenutka nepažnje bio mu je ukraden toliko vešto i smelo.

Yui nije razumela značenje ove priče , mislila je da je potpuno nepotreban dodatak svemu ovome .

Kao da je želeo da je navede na razgovor ili pak na razmišljanje .

Rubin , zašto je baš njega pomenuo ?

Znala je da je želeo da nastavi tako da ga je pustila dajući mu samo nesiguran pogled.

Spustio je glavu , te uzdahnuo , prekrio je lice rukama , protrljao ga je , te rukom prošao kroz ugljanu kosu.

Seo je nazad na stolicu i ponovo pomno posmatrao Yui .

-Znaš , toliko si se promenila ,ne bih te ni prepoznao da nije tih tvojih unikatnih očiju .

Srce joj je stalno na momenat . Imala je osećaj da su joj oči dobile bar tri puta veću dimenziju.

-M-molim ? Prva reč izgovorena nakon toliko vremena.

Čovek se nasmejao .

-Ipak umeš da govoriš, to je lepo znati .

Sada je počeo da se igra sa njom , dok se ona odavno već verbalno raspadala.

-Šta želite od mene? Rekla je tiho dok joj je glas pucao , bila je na ivici suza i nervnog sloma , svega joj je bilo dosta ,mantalo joj se od nenormalne količine krvi koja joj je oduzeta, od strane zelenookog vampira.

Od odgovora samo je dobila njegov namršten izraz lica .

Muškarac je otvorio fioku i iz nje izvadio nešto , te to položio na sto.

To je bila slika žene i jednog čoveka , poguže bele kose , plavih očiju i belog tena .

-Ovo je moj najbolji prijatelj  . Pokazao je na njega.

Yui ga je dobro osmotrila , bio je zaista lep , privlačan , ali podsetio ju je na nekoga.

Zatim je pogledala u ženu , bila je izrazito lepa , plava kosa dosezala je do kukova , a njene oči , bile su poput njenjih, identične.

Osobe na slici izgledala su poput srećno zaljubljenog para .Osmesi na njihovim licima su bili iskreni , topli.

-Bili su lep par. Zar ne?

Zastala je na momenat .

-Bili? Zbunjeno je pitala .

Izraz lica mu se promenio , više u njemu nije bilo ozbiljnosti, njegove oči postale su blaže ,zasijale su od suza koje je pokušavao da zadrži u očima.

-Shinya je poginuo je u bici . Govorio je prigušenim glasom.

Videla je da su bili bliski , možda su čak bili i u nekom rodu , prošlo joj je kroz glavu.

-A šta se desilo sa ženom?

-Tanaka je preminula na porođaju.

Sada je shvatila koliko je situacija bila drastična.

-A sve se to odigralo u isto vreme . U vreme kada smo bili u boju , njegova žena se porađala .

Nasmejao se .

-Bili su jedna duša u dva tela , preminuli su isto vreme, to je bio znak da je njihova ljubav bila čista .

Duša ju je bolela kada je ga je slušala , zaista bila je dosta tragična priča , znala je da joj ovo što govori ima neke veze .

- A šta je bilo sa detetom? Da li je bar ono preživelo ?

-To dete , devojčica, bela kao sneg , rumenih obraza poput rubina . Bila je tako mirna kao anđeo , samo su joj krila falila . To je bilo najslađe stvorenje koje sa video. Kao porcelanska lutka velikih očiju koje nisu znale da su ostale bez onog najpotrebnijeg , roditeljske ljubavi.

-A šta se sa njom desilo? Nije ni sama znala zašto je pokušavala da se udubi u razgovor sa njim .

-Ja sam bio kum na venčanju mog najboljeg prijatelja, a kako njih dvoje nisu imali nikog drugog u porodici , ja sam je usvojio iako sam znao da neće imati potpuno detinjstvo bez svojih roditelja. Ali želeo sam da bude srećna , toliko je makar zaslužila .Nikada je nisam krivio za smrt njene majke jer sam znao da ona nije kriva zbog toga , a opet kako bih mogao da krivim nešto tako nevino i neiskvareno?

-Sigurno je sada srećna i ispunjena . To je bila klasična Yui , uvek je pokušavala da izvuče nešto pozitivno iz svake situacije .

Guren , se ponovo nasmejao .

-Ne , ne nije .

Pogledala ga je upitno , sa željom da zna detalje.

-Bio je dovoljan samo taj jedan trenutak nepažnje i izeli su mi je .

Sve kocke su se tada skolopile , rubin , je bila ta devojčica, on je bio čovek koji ga je posedovao , a onaj koji ga je ukrao je? Tek rada je shvatila da joj nedostaja i taj poslednji deo slagalice.

-A koje onda bio lopov? Pitala je u tišini .Ali jubje čuo

-Drago mi je što si sve povezala.

-Lopov je bio Masaki Komori.

I u tom trenutku sve oko nje je stalo , tek tada sve joj je bilo jasno . Sopstveno telo ju je gušilo , jedan kratak , ali jak vrisak odjeknuo je prostorijom , ako ne i celom zgradom . Nije viši mogla da sedi , osećala se kao da njoj leži slon . Pukla je i poslednja brana koja je zadržavala suze je pukla. Suze su nenormalnom brzinom krenule da padaju niz njeno lice .

Masaki Komori je bio njen otac , onaj isti otac koji ju je poslao u kandze vampira i nikada joj se više nije javio .

Od jačine svojih misli nije mogla čuje njegove korake koju su joj prilazili i na kraju ju je čvrsto zagrlio i tako je njena glava pala na njegove cvrste grudi , njegove ruke su oroslazile krot njenu tanku , plavu kosu .

Ni on se nije suzrdžavao , plakali su zajedno , satima, bez prestanka.

-Oprosti mi . Yui ga je pogledala

-Oprosti mi što nisam bio tu , oprosti što te je moja nepažnja dovela u sve ovo , ti to nisi zaslužila. Da sam samo ostao sa tobom u sobu dok si spavala .

Yui ga pogleda krvavim očima te se nasmeši , uhvati ga za obraze i reče.

-Ne krivi sebe ,nisi ti kriv , dao si sve od sebe kako bi me zastitio i ja to znam.

Govorila je dok mu je dok je brisala suze sa lica. Zadivio se njenoj iznenadnoj promeni , kao da pored njega nije stajala ista devojka.

-Aiko . Izgovorio je tiho.

-Šta ?

-Tvoje pravo ime je Aiko Nara. To ime su ti roditelji dali još pre tvog rođenja.

Nasmejala se.

-Onda ću se tako i zvati.

••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Koji udarac ,a? Nadam se da vam se svideo ovaj deo. Ovo pišem već dve nedelje i nemam nameru da idem da ga sređujem sad tako da se izvinjavam na nekim gramatičkim greškama.