Condicio sine qua non
Uslov bez kojeg ne biva.

Ono što ostane od ruže posle latica je trnje.

Znoj je poput vodopada slivao niz njeno lice, svaki mišić ju je bolelo, a noge su joj klecale. Po ko zna koji put je ponavljala pokrete, ali još uvek bili nekako mlitavi i spori, ali opet tačni, kompleksnost pokreta kao i snaga koja je morala da se uloži u njih  bila je još uvek nedostižna za Aiko. Ali do nekle je uspešno izbegavala Gurenove napade . Guren nije koristio ni petinu njegove snage  jer je znao da Aiko jedva i ovo uspeva. Njena fižička neaktivnost bila je očigledna. Ali  postoji nešto što je Gurena plasilo, njen pogled, bio je smrtonosan, odčučnost i mržnja mešale su se u njenom urisu.

-Aiko dosta je. Ubeđuje je Guren još uvek jednom rukom odbijajući njene udarce nogom, a zatim je uhvatio za stopalo koje je bilo u vazduhu i time je zaustavio.

-Nije, moramo ponoviti Guren.  Govorila je dok se držala za klecajuća kolena .

-Treniraš več tri sata bez prestanka , ne možeš se poboljšati za ovako kratko vreme, upamti uspeh ne dolazi preko noći moraš znati svoje granice Aiko. Ovo govorim za tvoje dobro.

Aiko i pored njene ubeđenosti znala je da je Guren u pravu i da je najbolje da ga posluša Stoga se poklonila i  zaputila ka svojoj sobi.

-Ne zaboravi na veceras,dolaze nam bitno ljudi.
Na to je samo klimnula glavom.

-Aiko! Čula je dobro poznate glasove blizanaca koji su dotrčavali ka njoj. Uvek sa velikim i toplim osmehom prolazili su zgradom, Aiko se često pitala kako im to uspeva i kako im se lica nisu ukočila do sad.

-Zdravo. Rekla je umornim glasom i pogledala ih onim nevinim očima iz kojih je gorela želja za ubistvom.

-Vraćaš se sa treninga?Pita Hiraku  gledavsi u znoj koji je natopio belu majicu, nasta ona klimne glavom.

-Ispratićemo te do sobe, rekli su oboje u isto vreme i stali sa ode strane. Ispitivali su je o svemu i svačemu ali ona je uvek davala kratke odgovore sada svojim  nekako dubljim glason, koju je dolazio do izražaja kada je bila besna.

-Nego Aiko, već si mesec dana ovde sa nama i mislimo da je vreme da te upoznamo sa još nekim, šta misliš. Samo ima nekoliko hiljada vojnika i novu stalno pristižu.
Aiko na ovo samo sleže ramenima, to joj je trenutno bilo najmanje bitno, jer je u njoj još uvek postajalo tračak straha koji je svakodnevno gušila.

-Ma hajde moraš malo da se socijalizuješ, mislim ja tebe na to ne teram, taman posla ,samo te savetujem, nije loše upoznavanje sa drugim ljudima, ponekad tako naučiš najviše o sebi, mnoge osobe mogu da premase tvoja očekivanja.

Mnogi već jesu, bio je to Aiko unutrašnji monolog

-Dolaziš večeras? Pitaju je obojica od jednom.

-Moram, kao i vi.

-Takođe ako mogu da dodam mnogo si lepša sa tom frizurom, ističe ti tvoje lepe crte lica kao i tvoje oči.
Hiraki je pogleda njegovim sjajnim safirnim očima u nadi da će izazvati neku reakciju , ali ona je  svojim uobičajenim izrazom lica samo izgovorila kratko "hvala i vidimo se" te im je mahnula i zatvorila vrata njene sobe.

-Uzalud pokušavaš. Dobaci Hiraku.

________________

Aiko se odmarala u kadi, pokušavajući da razbistri um , a penušava kupka  joj je u tome pomagala. Svaki deo tela ju je bolelo, ovako je sebe forsirala već mesec dana od kada je trening počeo. Zahtevala je najteže treninge, koje bi joj satirali celo telo i posle kojih bi jedva hodala .

Ali kako je vreme prolazilo bol bi se smanjivao, ali je još uvek bio prisutan u velikoj količini.  Sati su prolazili u kadi, Guren joj je preporičuo posebni preparat čijih par kapljica treba staviti u kadu i to bi redovno bi redovno primenjivala posle treninga jer je ovaj preparat umanjivao bol do tačke da maltene nestane.

Treninzi bi počinjali pre izlaska sunca i završavli bi se oko podneva.
Prva faza treninga sastojala bi se od 50 istrčanih krugova atletske staze koja se nalazila iza zgrade, trčali su tako i zimi i leti jer od vojske kakva je ova bilo nužno da očvrsnu. Posle toga bi otišli u teretanu i tamo bi proveli do dva sata vežbajući na najtežim spravama, a poslednja faza treninga bila je sparingovanje koje ne bi smelo trajati duže od o sat vremena.

Ali Aiko je taj zakon kršila, jer je po njenom mišljenju to ono što joj je najvise i bilo potrebno, zato je redovno forsirala Gurena da bude njen sparing partner, jer je njemu trenutno najviše i verovala i znala je da će on najbolje podučiti. Znala  je  za njenu sebičnost, ali za ju je bilo najmanje briga.

Sat na njenom telefonu otkucao je šest sati, a satanak počinje u osam časova.

Ustala je iz kade i u peškiru izašla iz kupatila,a na krevetu čekala ju je njena teget uniforma koja je imala zelene detalje. Uniforme su predstavljala su činove, prvih pet činova nosili su uniforme sa zelenim, a drugih pet  crvene detalje, razlika između prvih pet činova bili su ordeni, kada se i peti orden dobije, automatski se dobija druga uniforma. Prva četiri ordena se može dobiti vrlo lako i brzo  uz neke sitne uspehe  i većina vojnika ima po četiri , ali peti orden ne dobija se tako lako, nije tačno definisano šta se treba uraditi da se on zadobije ali svi sa crvenim detaljima su uradili spektakularne stvari koje su bile izliv njihovih sposobnosti u na prvi pogled nemogućem  trenutku. A ordeni  na uniformama sa crvenim detaljima   detaljima stizale su kroz godine iskustva i dokazivanja, a onaj koji skupi dvih pet, postaje general.

Aiko, očekivano imala je samo jedan orden na njenoj uniformi, taj prvi se dobija posle nekoliko dana kao neki vid podstreka.
Obukla je uniformu , a zatim prešla na sređivanje njene kratke stepenasto podšišane kose. Njena kosa više nije dosezala ramena bila je previše kratka. Volela je tu pixie frizuru

U refleksiji ogledala ugledala je mač koji je sada bio u posebnoj futroli. Prišla mu je otvorila futrolu. Pokusala je da ga podigne ali je jedva u tome uspevala, bio je previše težak, ali joj nije bilo jasno kako je onog dana bio lak poput pera, kao da je u tom tret bio deo nje. Videla je svoj odraz u rubiny koji se nalazi na dršci, ali u njemu videla je svoje lice nekako drugačije, kao da je u njenom licu obitavalo još jedno jakih crta i ozbiljnog pogleda. Znala je da se nece jos dugo boriti sa njim, ali je zamolila Gurena da bude u njenoj sobi.

Pogledala je kroz prozor i divan zalak , pošto je njena osetljivost na sunce skoro pa prošla još uvek nije izlazila u doba kada je sunce bilo najjače.
___________

Sedela je u onoj istoj bajkovitoj bašti i gledala u veličanstvene boje oblaka iznad guste šume iz koje izlazak nije znala. Mističan trenutak stvarao je novu notu u Aikinoj duši.

Osetila je dobro poznatu nežnu ruku koja he milovala njeno rame.
Asteria sa njenim milim osmehom gledala je u isto što i Aiko, a zatim sela pored nje.
 

-Prelepo zar ne?

-Da. Kratko odgovorio Aiko dok joj je pogled bio prikovan za nebo.

Posle Gurena Aiko je najviše verovala Asterii, kako ke vreme prolazilo njih dve su se zblizavale sve više , sedele su zajedno u kafeteriji, biblioteci i  vežbale su zajedno.

- Samo da te upozorim, ovakvi sastanci znaju da traju i po nekoliko sati i nekad su užasno naporni, preporučujem ti da popijes pet šoljica kafe da se ne bi preturila pred svima tamo.

Aiko se na ovo glasno nasmejala, Asteriine izjave bile su nesto najdragocenije.

-A o čemu se govori na tim sastancima?

-Nemam pojma pravo da ti kažem, ja iako imam prvi čin crvene opet  ne mogu da govorim i izjašnjavam se, već samo sedim tu i slušam neko žestoko proseravanje nekoliko sati i molim se da ne poludim. Ovom sastanku mogu samo da učestvuju samo crveni činovi.

-A zašto ja onda treba da prisustvujem? Pita Aiko sa jednom podignutom obrvom.
Asteria sleže ramenima.

-Guren je rekao da moraš, to je sve što znam.

.......

Njih dve su sedele za  velikim okruglim stolom zajedno sa svim crvenm činovima, a njihovi nositelji bili su ljudi na čijim se licima moglo videti dugogodišnje iskustvo.

Pažljivo je slusala razgovor koji se odvijao već 3 sata,ovo joj se zapravo činilo vrlo zanimljivo, memorisala je svaku reč i kasnije ih obrađivala u mozgu razmatrajući njihovu validnost .

Mogla je da oseti poglede drugih za stolom, znala je da je smatraju za jadnicu i slabića, što je još više štetilo nenjoj sujeti.

Stariji čovek bele brade i kose vodio je glavnu reč, on je bio general, imao je najviši čin crvene, iako je njegovo lice pokazivao pozne sedamdesete godine njegov stav  govorio je suprotno.

Svi ostali oko njega gledali su ga više sa strahom nego poštovanjem, te niko sem njega nije progovorio čitavih 3 sata.

- Moramo povećati trupe na zapadu i istoku Aziji kao i u Sredozemlju. Govorio je dok je stapom pokazivao na kartu.
-Gurene, posalji mi svoje najbolje vojnike na istok.
Guren je samo klimnuo glavom kao znak poslušanja.

-Takođ želim da ovaj gas ponesete sa sobom.

Zatim su drugi vojnici uneli  metalnu bocu sa velikim C  na njoj.

-Ovo je gas koji  su naši naučnici pronasli kao idealno rešenjeu borbi protiv vampira, dugacije ga zovem celin, i istrazivanja su pokazala da su njegove češtice stetne za vampire i da ih može vrlo lako oslabiti u smislu paralisati  . Ovo otkriće nam moze itekako pomoći , takođe smo otkrili da nema nikakve efekte na ljudima.
Oni su zatim oslobodili gas iz boce i  slatkasti miris plovio je prostorijom.

Onda se Aiko setile tog identičnog mirisa. Mirisa koji je osetila u demonskoj vili.

-Zatvorite bocu odmah!

Izvinjavam se  na greškama, jako sam dugo pisala ovaj deo i ne planiram sada da ga ispravljam,  pogotovo ne sad jer mi skola diše za vratom . Ljubim vas!