-Ne boj se .

Rečenica koja joj je bila poptuno strana.

Kada je čula kako njen mio glas izgovara tu rečenicu osetila je nekakav vid sigurnosti.

Opustila je svoje mišiće i gledala u nemo gledala u tople plave oči koje su odavale utisak  nežnosti i ljubavi .

-Kako se osećas , bole li te rane ? Sada je njen pogled prašao u onaj zabrinuti .

Yui nije znala šta da kaže , prvenstveno jer je još uvek nije znala da li može da joj se poveri, iako je u njenim očima videla iskreno sazaljenje .

Toliko dugo je gledala u nju da nije ni primetila da je njena ruka još uvek počivala n njenom ramenu.

Sa jednim pokretom ramena sklonila je njenu ruku i krenula unazad kako bi se udaljila od nje.

-Ne želiš da pričaš sa mnom vidim.  Slušaj. Ja znam da si zatečena situacijom i da trenutno ništa ne razumeš , ali veruj mi  otvoriće se Pandorina kutuja  brže no sto misliš.

Pandorina kutija

Yui ju je pogledala upitno .  Tek joj sada nista nije bilo ništa jasno . Molila se da je se opet probudi u svom starom krevetu u svojoj staroj kući sa svojim ocem i da sva ova bol bude na kraju samo  san.

Kovrdzava devojka pogledala je u svoj telefon , a zatim rekla

-Hajde , četa te .

Pre nego što je uspela bilo šta da kaže , devojka ju je nežno povukla za ruku i izvukla iz kreveta Yui je osetila nalet hkadnog vazduha koji joj je jezio telo.

Devojka nezno je uhvatila njenu šaku time je vodeći u nepoznatom pravcu.

Dugi hodnici , stvorili su se pred njenim očima , dugi hodnici koji su bili  prekriveni tapetama sa dizenima hibiskusa . Yui je hodala iza ove visoke devojke i gledala u njena sitna ramena koja su bila prekrivena gustim i dugim žutim loknama. To nisu bile one sitne lokne poput afričkih, več su bile one krupne i prelepo negovanje. Izgledalo je kao da ova devojka sate provodi negujući svoju kosu

Tračak ljubomore prošao je kroz njeno telo . Njena kosa nikada nije mogla da poraste toliko , a kamoli da ima takve lokne poput njenih . Yuina kosa bila je tanka i talasasta , dosezala je samo do njenih ramena , što ju je činilo prošečno dugačkom.

Yui je imala žarku želju da makar na sekund oseti kako je to imati takvu kosu .

Pesma dugih poptpetica bio je jedini izvor zvuka dok su hodale kroz duge hodnike u nepoznatom pravcu.

Pažnja sa žutih lokni sada je bila zamenjena hibiskusom koji je bio ukras belim tapetama.

Hibiskus .. jako lep izbor , ruže su joj postale dosadne jer ih je svakodnevno viđala , ni jedan drugi cvet nije imala prilike da vidi mesecima.

Yui je volela hibiskus , ali nije znala zašto , njegova sama pojava odavala je uticaj ušuskanošti i toplote .

Odjednom devojka je stala a zatim pokucala na vrata koja Yui nije videla  .

Na duboko "uđi" otvorila je vrata .

-Naredniče , stigla je .

-Pusti je unutra . Reče opet taj dubok glas .

Devojka se pomerila tako da je sada jasna slika čoveka bila ispred nje .

Gledao je u nju sa njegovim budokim crnim očima , ozbiljnim i nameštenim izrazom lica.

Odmerio je Yui jedanput , a zatim rekao
-Dobro , slobodna si .Ona se poklonila zatim izašla iz sobe .

Yui je sada ostala sama sa tim čovekom. Sedeo je za stolom samo nekoliko metara od nje , crni pramenovi padali su preko lica , a njegov tmuran izraz lica odavao je još jednu emociju , koja još uvek nije bila dovoljno ispoljena da se razume.

-Sedi , rekao je , smirenim tonom.

Yui ne znajući šta da radi sela je na mekanu stolicu preko puta njega , nemajući snage da ga pogleda u oči .

-Ime .
Iznenadna reč naterala je Yui da pogleda u njegovom pravcu.

-M-molim? To je bila mozda i prva reč koju je izgovorila za svo ovo vreme

-Tvoje ime. Ponovo je rekao , istim tonom

-Komori Yui. Izgovori nekako , dok joj jeza prolazi kroz telo.

Muškarac je samo ostavio kratak smešak na svom licu.

.............................................

Pripremite se za sledeći deo.