Nasmejana devojčica anđeoskog lika , sa večitim osmehom na licu , njena  plava kosa koja je plivala sa vazduhom i njene unikatne oči boje ružičaste ruže. 

Trčala je zelenim poljem tražeći osobu koja joj je dala i oduzela sve .

Njene oči uporno su tražile visoku mušku figuru odevena u crno .

I najzad njene oči gu pa pronašle . Stajao ne toliko udaljeno od nje sa raširenim rukama , koje su je zvale ka njemu .

Dečija radost potrčala je ka njemu u nadi da će pasti u toplinu njegovih grudi.

Njena čisto bela haljinica koja joj je dosezala do kolena  igrala je radom vetra i njenih pokreta. Roze mašne sklonile su plavu kosu sa mekog nasmejanog lica.

No , mrak zavladala na nebu , gutajući plavu boju i uništavajuči oblake .

Lik visokog čoveka je nestao ,kao da nikada nije ni postojao , kao da je samo bio plod dečije mašte .

Oko nje je sada samo bila tama , zavila ju je u sebe kao kada majka zavije svoje novorođenče u toplu  meku traninu , samo što je ova tama bila hladna poput noći u Sibiru .

Zvala ga je , molila je da dođe 
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Ali njen glas je čuo neko drugi.

Visoko figura muškarca stvorila se ispred nje . Pogledala je ka njegovom licu u nadi da je to osoba za kojom traga.

Ali ono što je videla nateralo je njeno srce da stane .

Zelene oči.. Sijale su poput smaragda koji se presijavao na letnjem suncu . Te oči nisu budile sigurnost , naprot , budile egzistencijalni strah koji tako mala nije mogla da razume . Njegovi zubi , takođe su sijali , naročito dva istaknuta ostra očnjaka .

Prišao je njenom licu , toliko blizu da se paralisala od straha , stajala je drhteći .

A zatim je njenu belu haljinu ukrasio crvenom bojom

..........
Snovi. Ponekada toliko beznačajni , a nekada previse  značajni .

Umorne oči otvorile su se uprkos kamenim kapcima . Mutna slika polako je nestajala ispred umornih očiju i uskoro ispred nje pojavila se jasna slika pristorije u kojoj je spavala.

Zabrinuto je stala iz ležećeg položaja i polako osmotrila okolinu.

Ostala je ukopana u mestu.

Ležala je u krevetu snežno bele posteljine koji , sa čije je strane položen beli mermeri stočić . Zidovi su takođe bili bele boje , a ispred , malo njenjog kreveta stajao je veliko ogledalo u kome je jasno mogla da vidi svoj izmučeni lik.

Plava rašćupana kosa ,umorne oči sa podočnjacima  . Njen vrat bio je prekriven krvavim zavojem kao predeo kod ruku .Nije više osećala onu malaksalost i bol od pre.

Ali njenu srce nenormalno je ruklo u njenim grudima.

Zašto ?

Kada?

Kako?

Ostala je paralisana i svojim mislima i strahu , drhtala je od ssme pomisli šta će joj se desiti.

Ostala je tu , u svojoj anksioznoj barijeri koja ju je svake sekunde sve više lomila.

skripa vrata , a zatim i tuđi koraci nisu je probudili iz stanja u kom je bila.

Ali ruka sa mekanom rukavicom na njenom ramenu trgla ju je .

-Da li si dobro?

Protresla se , a zatim pogledala u pravcu mekog glasa.

Kristalno plave oči pomno su je posmatrale dok su joj  njene žute kovrdze padale na lice.

Nije mogla nista da izusti , njene usne potpuno su se paralisale .

Gledala ju je ss takvim strahom u očima koji samo slepa osoba  nije mogla vidi.

Devojka se nasmejala uz time pokazala pakovanje kristalno belih zuba.

-Ne boj se . Rekla je ponovo onim umilnim glasom.

.......................................................................