Hladan ferbruarski vazduh plovio je zemljom mračnog vladara . Vetar je besno plovio vazdusnom strujom ,toliko da su se grane od drveća cepale

U jednoj raskošnoj vili, na najvišem spratu u skupocenom krevetu , ležala je devojka, čiji su kapci bili teški poput kamenja , a njeno telo bilo je i dlje prekriveno krvavom odećom. Dok joj je vrat bio bio poput platna , na kom je vampir slikao svojim očanjacima. Beonjače su bile pune puklih kapilara dok su joj suze sporo padale niz lice .

Udovi su bili paralisani , toliko da je mogla samo da oseti samo ujedena mesta i briđenje njenih usana od jačine poljubca onog monstruma.
Nije mogla da zaspi iako je bila na ivici između sna i jave .

Od svih 6 vampira , njegovi zubi su najčešće bivali u njenoj koži . Nije birao mesta, iako su mu delovi oko njenog vrata bili najomiljeniji .

Ovakav bol sada bio joi je veoma stran. Znala je da za vreme crvenog meseca vampri postaju žedniji , ali baš ovoliko ,nije.

Samo nekoliko metara od nje počivala je knjiga koju je neposredno , pre njegovog neugodnog pojavljivanja čitala.

Uzela ju je iz biblioteke u vili pre par dana , a priča te knjige bila je o ocu koji napušta svoju ćerku i kako se oni nakon dugo vremena ponovo nalaze.

Tišina koja je plivala po sobi bila je tolika da je mogla da čuje kako njena krv prolazi kroz vene.

Udarac nekog drugog tela o staklo prozora ju je malo trznulo , ali pomislila je da je grana drveta od jačine vetra.

Ali ponovo je čula udarac istog intenziteta o prozor , a onda ponovo i ponovo .

Neočekivani strah , prošao je kroz njeno telo .

Mnoge stvari su joj prolazile kroz glavu .

A zatim je čula nešto što ju je tek prestravilo

Čula je korake u sobi i osetila tuđe prisustvo .

Nije mogla da podigne glavu , a kamoli da pobegne što dalje odavde.

Srce joj je tuklo nenormalno , čak toliko da je mogla da oseti kako će joj iskočiti.

Nekoliko sekundi kasnije iznad njene glave postavile su se dve glave prekrivene crnim maskama , tako da su samo bile vidljive najlepše rude safira i emeralda

-Da to je ona . Rekao je jedan sa desne strane.

-Molim vas - pokušala je da ih prekljinje da joj ne naude .

Čovek sa leve strane je položio prst na svoje usne kao znak da bude tiša.

-Ne brini Yui . Nakon te recenice osetila snažne ruke oko njenog mlitavog i sitnog struka , a zatim toplinu tuđeg tela koja ju je uspavala i pomogla da bar malo zaboravi na bol.

📚📗📘📙📖📒📓📔📕🎒🧾