Natalie's POV

„Hari ja... Tako mi je žao! Nisam htela da se sve onako završi. Nisam htela da vas onako izdam i napustim ali tako sam se uplašila. Plašila sam se da vas sve ne izgubim. Nisam smela da dopustim da vam se nešto dogodi." Još jače ga obgrlim rukama puštajući suze da slobodno teku. Morala sam da mu govorim sve ovo, imala sam obavezu prema sebi jer je sve ovo moja greška. Nismo trebali da odemo te večeri u taj klub, nismo trebali da ih izazivamo, za sve je kriva moja tvrdoglavost.

„Taj prokleti, bezosećajni skot. Taj dvolični lažljivi gad! Mrzim ga, Hari uništio je sve. Zašto je uopšte želeo da pođem sa njim. Tako ga mrzim Hari!" projecam još jednom pre nego što me odvoji od sebe i natera me da ga pogledam u oči. Obuhvati mi lice rukama i nežno palčevima obriše suze koje nisu stajale. Uradi to tako nežno i posvećeno kao da mu je to nešto najbitnije u životu a onda svoj pogled stopi sa mojim.

„Sve znam Nat, sve. Molim te ne svaljuj sve na sebe i ne preuzimaj svu krivicu jer odlično znam da to uvek radiš. Svi smo krivi podjednako i ti si nas spasila. Žrtvovala si se, uradila si nešto za šta niko u onom klubu nije imao hrabrosti i zato te volim više od svega. Zato što si najhrabrija, najpožrtvovanija i najbolja osoba koju poznajem." Njegov glas se tako predivno uklapao u dalek zvuk sirena i vetra oko nas. Pažljivo sam slušala svaku njegovu reč i pitala se čime sam zaslužila tu čast da uopšte upoznam ovo predivno biće. Znao je sve o meni, svaku sitnicu i svaku manu i uprkos njima me je zavoleo. Cela utroba mi se preokrene kada mi ponovo izjavi ljubav i dobijem ogroman povir da ponovo osetim njegove meke usne na mojim. Ovog puta bez oklevanja stavim ruku na njegov obraz i spustim svoje usne nežno na njegove.

Uzvrati mi poljubac ništa manje nežno stavljajući ruke na moj struk i tako me privlačeći sebi dok sam ja svoju drugu ruku uronila u njegovu kosu. Sve u meni je buktelo i ludelo pri svakom njegovom pokretu.

Nežno je vodio poljubac dok sam ga ja pratila istim tempom. Poljubac je bio predivan, spor i prepun nežnošću. Nigde nam se nije žurilo. Ovog puta nas ništa nije sprečavalo. Ni strah od neuzvraćene ljubavi, ni strah od uništavanja prijateljstva, ništa. Mogli smo da budemo ovde večno ovako u zagrljaju jer smo ostvarili nešto neraskidivo i večno. U njemu sam videla sve. Prijatelja, srodnu dušu, utočište, sigurnost, snagu, iskrenost i vernost. Sve što mi je bilo potrebno.

Nežno odvojim usne od njegovih prekidajući poljubac. Pogledam ga snežno u oči mazeći nežno njegov obraz. „Nisam ti rekla da i ja tebe volim." Spontan, predivan smešak se proširi njegovim licem i moja krv samo tako odjednom ponovo uzavri.

„Volim te Hari. Volim te iako imaš jako loš ukus za devojke." Njegov osmeh ispuni prostor oko nas kao najdivnija melodija za moje uši. I u tom trenutku sam bila ispunjena. Bila sam srećna. Najsrećnija devojka na svetu.

Obgrlim njegov struk i zagnjurim lice u njegov vrat upijajući toplotu i miris njegovog tela. Uzvrati mi zagrljaj i spusti mali poljubac na moje čelo.

„Tako si mi nedostajala." Odjednom izgovori duboko uzdišući. „Svima si nam nedostajala. Devojke su plakale satima, Nail i ja smo i dane i noći provodili tražeći te, kasnije i svi ostali. Nismo hteli da se pomirimo sa činjenicim da te nećemo videti i nismo odustajali." Suze mi se opet nakupe u očimazbog svake njegove izgovorene reči.

„Nedostajao mi je tvoj glup smisao za humor, kukanje svakog puta kada je bio tvoj red za nabavku, sarkastični komentari i grimase kada bi smo gledali neki romantičan film. Tvoji zagrljaji, miris, predivan i zarazan osmeh, način na koji ti se nos nabora kada se smeješ i tvoja svadljiva i neukrotiva priroda."

„I ti si meni nedostajao, i ti i momci i devojke. Sve ovo mi se čini kao duga noćna mora. Kao da je ona mučnina u grudima konačno popustila i da se ona magla u sećanjima razišla." Uzdahnem i dalje se ne odvajajući od njega. Tako mi je falila njegova blizina. To je ustvari bila ona praznina koju ništa nije moglo da popuni. Samo on.

„Mučenje se konačno završilo ali zašto mislim da tek sada sve počinje?" Odvojim se malo od njega ali samo da bih mu videla lice i oči. „Isto pitanje muči i mene." U glavi mi odzvoni njegov glas i osmeh mi se automatski proširi licem. Naša umna veza. Kako je moguće da se sama vratila? Možda ju je povratak mojih sećanja ponovo aktivirao.

„Kako mi je tek ovo nedostajalo", uzvratim mu u mislima te kao odgovor dobijem klimanje glave i sitni smešak.

„Mislim da bi trebali da odemo odavde. Postaje hladno a mislim da će momci i devojke svisnuti od neznanja ako se uskoro ne pojavimo." Vrati mi jedan odbegli pramen koji mi je padao preko nosa i usana i u meni uzbuđenje i nostalgija polude.

„Idemo onda odmah", kažem na šta mi uzvrati osmehom. Otvorim torbicu i iz nje izvadim samo smeđi dnevnik. Koja sam ja budala bila. Nikol, kroz šta je sve prošla zbog mene. Kakve sam joj samo gluposti pričala i povređivala je. Koliko sam samo grešaka napravila.

Uzmem obe torbe i krenem sa Harijem. Spustimo se do izlaza i čim ugledam prvi kontejner u njega bacim obe torbe ostavljajući samo smeđi dnevnik kod sebe. Ne želim ništa šta bi me podsećalo na te odvratne i poremećene stvorove. Sve što želim je da ih vidim mrtve.

Prihvatim Harijevu ruku i isprepletem prste sa njegovim pustivši njega da me vodi. Ubrzo zatim se taksi zaustavi ispred nas. Nekih desetak minuta vožnje i poznata ulica mi se nađe pred očima. Uzbuđenje još više poraste kada ugledam poznatu crnu kapiju i ogradu sa brojem 112 na njoj.

Hari plati taksisti koji nestane niz ulicu za manje od minut ostavljajući nas same. Povučem poznatu kvaku na kapiji i osmeh mi se prošiti licem kada ugledam tri zgrade i poznato dvorište.

Kako mi je samo ovo nedostajalo, samo ovo, samo da budem ovde. Ugledam upaljeno svetlo na prozoru dnevne sobe i začujem glasove koji me nateraju da se naježim. Oči mi ponovo zasuze ukopam se na mestu. Ne mogu ja ovo. Kako da uđem unutra, sigurno me mrze zbog gluposti koju sam napravila.

„Hari, ja... Mislim da nemam hrbrosti." Spustim pogled na svoje cipele disajući plitko i neujednačeno. Gde je nestala ona hrabra i odlučna devojka? Gde se sakrila?

„Nat, oni umiru od neizvesnosti i neznanja unutra. Ne mrze te, nedostaješ im kladim se da su devojke već pomislile da sam mrtav i da se nešto dogodilo i da su poplavile celo prizemlje." Nasmejem se zbog njegovog izbora reči svesna da me jedino on u ovakvom raspoloženju može oraspoložiti.

Uzdahnem duboko treptajući nekoliko puta s namerom da oteram nakupljene suze u očima. Verovatno će biti prolivene pre ili kasnije ali biću štedljiva u svakom slučaju.

„Hajde", kaže mi pružajući ruku koju odlučno prihvatim i krenemo ka ulaznim vratima. Glasovi su bili sve glasniji i jasno sam mogla da razlikujem svaki. Baš kao što je Hari i predpostavio momci su većinom tešili uspaničene i uplakane devojke.

Tiho uđemo u mračan hodnik pazeći da ne napravimo bilo kakvu buku jer smo odlučili da ih iznenadimo. Izujrm štikle i ostavim ih kod ulaznih vrata da ne bih pravila buku dok hodam i polako, ruku pod ruku sa Harijem, krenem ka vratima dnevne sobe.

Hari otvori vrata i povuče me unutra sa njim. Naravno trebalo im je nekoliko trenutaka da bi shvatili šta se događa. I kada sam ih sve ugledala nisam mogla da zaustavim suze. Već napuka brana se skroz srušila i ponovo sam počela da plačem.

Prvi je pritrčao Džas grleći me najjače što je mogao. Mogla sam da osetim njegove suze na mom ramenu i kosi što me je još više rasplakalo. „Tako si mi nedostajao. Nemaš pojma koliko mi je žao što je sve ispalo ovako." Promrmljam u njegov vrat jedva razumljivo.

Pusti me iz zagrljaja i podgleda me u oči pa opet zatim zagrli još jače, kao da pokušava da se uveri da sam to stvarno ja. I taj njegov gest mi je rekao više od hiljadu reči koliko sam mu nedostajala.

„Ne mogu da verujem da si stvarno tu", promrmlja o moju kosu na šta se nasmešim. „Ni ja", odgovorim mu na šta me pusti iz zagrljaja. Nisam imala vremena ni da normalno udahnem a Nail me je odmah zagrlio ništa slabije od Džasa.

„Ludačo moja. Da više ništa ovako glupo u životu nisi uradila." Kaže mi na šta ja pustim još nekoliko suza. Moj Plavi Irac.

„Pokušaću", odgovorim i nasmejem se zajedno sa njim te me posle nekoliko trenutaka pusti iz zagrljaja ali odmah zatim bivam 'urolana' u zagrljaje svih devojaka. Smejala sam se i plakala u isto vreme zajedno sa njima a onda je usledila još jedna tura suza i sa momcima.

„I dalje ne mogu da verujem da si tu", Liam se nasmeje a zajedno sa njim i ostali slažući se sa njim. „Ne mogu ni ja. Sve ovo vreme je bilo pravi pakao bez vas. Tako mi je žao što ste sve to morali da proživite zbog mene." Osmeh mi nestane kada se sećanja na tu noć vrate. Znam da je Hari u pravu i da ne trebam svu krivicu da svaljujem na sebe ali jednostavno ne mogu drugačije. Takva sam.

„Ne želim da čujem ni reč više. Mi ti dugujemo naše živote. Da to nisi uradila ko zna šta bi se sa nama dogodilo." Dobijem preteći pogled od Eli i klimnem glavom. Znam da je u pravu ali ne mogu da mislim na isti način kao i oni.

„Društvo! Stigla je neodoljiva zabava u paketu sa dosadom!" Začujem zvonki, ženski glas i odmah skrenem svoj pogled u pravcu iz kog je dolazio.

Ugledam pomešane plave i crvene iskre kako formiraju obrise dva tela. Za nekoliko trenutaka pridruže nam se dve brinete od kojih mi je samo jedna bila poznata. Devojka prema kojoj sam ispala prava ku*ka i devojka koja me je slušala kako kukam o svom bednom životu i bila uz mene sve vrme. Moja sestra Nikol.

„Zašto ste svi tako smoreni i... Uplakani?" Nepoznata devojka upita ali nju skroz zanemarim i potrčim u zagrljaj svojoj sestri.

Snažno je zagrlim i pustim suze da slobodno padaju. Nekoliko trenutaka je samo stajala ali kada je shvatila šta se događa uzvrati mi čvrstim zagrljajem.

„Natali... Da li si to stvarno ti?" Začujem njen tih i mio glas prožet jecajima i još jače zaplačem uz klimanje glavom. Kako mi je samo nedostajala ova mala dobrica. Dobrica koja sve svoje probleme drži po strani i pomeže svima koje poznaje u kada imaju problem. Dobrica koja je žrtvuje toliko toga samo da bi me videla pa makar to bilo i na dva minuta.

„Ja sam Niki, ja sam. Vratila sam se i više nigde ne idem." Pustim je iz zagrljaja i obuhvati joj lice rukama brisajući tako krupne suze koje su padale niz njeno lepo i milo lice.

„Da li me zajebavaš?! Ovo je Natali Bieber? Ona Natali Natali?!" Pažnju mi skrene uzbuđeni vrisak nepoznate brinete. Okej sada me stvarno zanima ko je ona i kako zna ko sam i kako se zovem.

„Da ja sam Natali, drago mi je", nasmešim se i pružim ruku kako bi se rukovale ali me ona iznenadi toplim zagrljajem.

„Ja sam Gema Stajles, Harijeva starija sestra", odgovori mi kroz osmeh na šta odmah skrenem pogled na Harija koji se smeškao gledajući kako me Gema, sada njegova sestra, i dalje 'davi' u zagrljaju. Hari ima sestru! Okej, dobro sam. Budi kul Natali, budi kul.

Kada me konačno pusti iz zagrljaja ponovo uzbuđeno vrisne i otrči kod Harija koga takođe zagrli govoreći mu nešto što nisam mogla da razumem. Kada sada malo bolje pogledam, sličnosti su neverovatne, oči, osmeh i crte lica. Valjda ćemo uspeti da se sprijateljimo, verovatno hoćemo ako bude imala barem malo Harijeve naravi.

*

Ostali smo do kasno. Pričali smo o svim stvarima koje sam propustila i o raznim događajima. Uglavnom su prepričavali sve moje blamove i gluposti koje su, iako su prepričavane po milioniti put, bile i dalje smešne.

A onda je došlo vreme da polako krenemo svako ka svojoj sobi. Nostalgija me je obuzela kada sam ugledala poznata tamna vrata. Polako sam stisla kvaku i zakoračila u tamnu prostoriju. Przo potražim prekidač i za nekoliko sekundi soba biva osvetljena. Bila je baš onakva kavu je pamtim i kakvu sam je ostavila.

Iako niko nije boravio u njoj nije bilo naslaga prašine ni ustajalosti. Vazduh je bio čist i mirisao je na omekšivač kao i posteljina na krevetu. Nasmešim se i zatvorim vrata. Skinem kožnu jaknu, košulju i farmerice i sve zajedno ih bacim u kantu za smeće u kupatilu. Uđem u svoj ormar i potražim moju staru majcu u kojoj sam pre uvek spavala i kada je nađem uzmem je zajedno sa pamučnim šorcem i donjim vešom.

Vratim se u kupatilo sa svim stvarima te stanem pred ogledalo i počnem sa skidanjem šminke. Kada završim skinem gaćice zajedno sa grudnjakom i bacim ih u kantu za smeće preko ostale odeće koju sam nosila. Ne želim da me bilo šta podseća na njih.

Uđem u tuš kabinu i pustim toplu vodu da me opusti. Provela sam pod njim malo više vremena nego obično, verovatno zbog dosta nagomilanih misli koje su sporo odlazile. Celo kupatilo je ispunio poznati miris karamele koji je mene ispunio sigurnušću. Osušim telo i kosu i obućem odeću koju sam spremila.

Operem zube i umijem se a kada sve završim uđem nazad u sobu. Poskočim kad ugledam Harija kako sedi na krevetu i gleda u svoje prste. Odmah podigne pogled skenirajući me od glave do pete tako terajući moje obraze da pocrvene. Zašto nisam uzela donji deo pidžame umesto šorca?

Ustane i približi mi se nekoliko koraka tako mi dajući priliku da ja njega odmerim. Iako je bio u običnoj sivoj trenerci i beloj majici bukvalno je izgledao kao grčki bog. Ono što mi je dosta privuklo pažnju bile su tetovaže na njegovoj levoj ruci koje nisam mogla da primetim kroz odelo. Bilo ih je mnogo ali bez obzira na njihov broj i izgled na njemu su izgledale predivno. Trgnem se kada shvatim da sam se previše zanela u odmeravanju i moji obrazi još više pocrvene.

„Um, samo sam hteo da vidim da li ti nešto treba pre nego što zaspiš." Prođe nervozno rukom kroz kosu na šta mu se mišići zategnu terajući me da zagrizem usnu. On nije ni bio svestan koliko je ustvari izgledao privlačno dok je to radio ali ja očigledno jesam.

„Možda mi i treba nešto", kažem ne mogavši da zaustavim sebe i približim mu se skroz. Kao da mi je pročitao misli odmah zatim osetim njegove meke i pune usne na mojim.

Poljubi me nežno i lagano kao da se plašio da ću svakog trenutka nestati. Odvoji usne od mojih i nasmeši mi se pokazujući rupice dok mu ja uzvratim osmeh.

Odjednom odjekne jak zvuk grmljavine kao i svetlo munje i oboje blago poskočimo. Nasmejemo se odmah posle toga ali ne preglasno da nas ostali ne bi čuli.

„Da li se plašiš grmljavine?" Upita me sa malim smeškom na šta ga zbunjeno pogledam praveći upitnu grimasu.

„Ne, zašto me to pitaš?" Odgovorim mu i prostoriju ponovo obasja jaka bela svetlost koja me ovog puta uopšte ne iznenadi.

„Onako, nadao sam se da se plašiš pa da me znaš ono kako u knjigama pitaš da ostanem jer se plašiš ali nema veze valjda se plašiš zemljotresa pa će i mene sreća valjda stići." Srce mi zaigra zbog ozbiljnosti kojom je govorio kao i osmeh na licu.

„Ali mogu da se pretvaram da se plašim", kažem i obrazi mi odmah poprime crvenkastu boju i moj pogled doputuje do mojih stopala. Zašto sam to uopšte rekla?

„I onako nisam mislio da te ostavim samu bez obzira na sve." podigne mi bradu i tako me natera da ga pogledam u oči. Srce mi poludi zbog samo jedne njegove rečenice i pogleda te pronađem samu sebe kako mu uzvraćam stidljivim smeškom.

Zavučem se pod pokrivače dok on ugasi svetlo i soba ostane osvetljena samo noćnom lampom na noćnom ormariću. Polako došeta do kreveta i legne pored mene gaseći lampu.

Okrenem se na bok ka njemu stavljajući ruku ispod glave te i on uradi isto. Okrene se ka meni i prebaci ruku preko mog struka privlačeći me još bliže. A kada se uveri da sam mu dovoljno blizu ostavi jedan poljubac na mom čelu i odmah zatim ja zagnjurim glavu u njegov vrat. Mislim da je tada sve u meni poludelo. Nikada nisam bila tako blizu nekom muškarcu.

Mogla sam da osetim kako mu srce ubrzano kuca i kako plitko diše i sve to me je nateralo da se nasmešim jer sam ja bila uzrok tome. Zbog mene mu je srce ubrzano kucalo, zbog moje blizine. Ja sam uticala na njega isto onoliko koliko je i on na mene. Iako je on bio nesvestan toga isto kao i ja, naša tela su pokazivala naša osećanja sve ovo vreme samo smo bili previše zaslepljeni o ideji o prijateljstvu da to nismo primetili.

„Da li znaš samo koliko sam puta ovo zamišljao u svojoj glavi? Zamišljao sam kako grlim moju Svađalicu dok mi ona uzvraća zagrljaj i polako pada u san. A sada ne mogu da verujem da se to stvarno događa." Sva se naježim dok mi se sitan osmeh otme i raširi se na mojim usnama. Zar se i dalje seća tog nadimka? Zar on ikada misli da prestane sa ovim slatkim rečima ili jednostavno voli da se smejem kao najveća debilka i stalno crvenim?

„Znam samo koliko sam puta ja zamišljala isto Čupavi." Iako nisam planirala tiho zevnem i začujem tihi kikot.

„Hajde spavaj sada Svađalice." To i poljubac u kosi je bilo poslednje što sam čula i osetila pre nego što me je san savladao.

I zaspala sam sa osmehom na licu u zagrljaju dečka koji me voli i kog volim i od toga mi ništa više nije trebalo.

______________________

Hej ljudi!
Ne znam šta se događa samnom jer pišem kao luda ali mi je drago što je tako. Hvala svima koji su pročitali prošli nastavak voutovali i komentarisali to mi stvarno jako znači.
Volim vas, najbolji ste! ♥♥

P.S. Konačno imamo malo i #Hatalie trenutaka. Kako vam se čine? Ko vam se više sviđa #Hataile ili #Naniel?