Natalie's POV

I dalje sedim na fotelji i gledam kako mu se grudi podižu i spuštaju dok mi njegovi otkucaji srca odzvanjaju u glavi. Mislim da će uskoro svanuti i ne dozvoljavam sebi da ni na trenutak sklopim oči.

Ja sam kriva. Nisam trebala da pristanem na ovo. Sada bi bio dobro i spavao bi, bez rana na stomaku i vratu i bez slomnjene ruke. Mislim da sebi neću nikada oprostiti zbog ove greške.

Ustanem te počnem odvijati zavoj na stomaku. Kada skinem gaze ugledam samo mrlje krvi i ništa više. Hvala Bogu, zarasle su. Polako počnem odvijati zavoj na ruci gde ugledam samo malu modricu te skinem gazu na vratu gde je rana od ugriza takođe zarasla.

U potpunosti je sve zaraslo. Opet uzmem vatu i počnem čistiti osušene mrlje krvi sa stomaka. Kad završim počne nešto mrmljati i polako otvarati oči. Brzo ostavim sve te kleknem do njega te obrišem nekoliko kapljica znoja koje su mu se skupile na čelu.

Počne treptati i trljati usnule oči. Nasmejem se njegovom izrazu lica jer je izgledao kao mali dečak. „Hej.", kažem tiho čim me pogleda onim zelenim klikerima i blago se nasmešim.

„Hej.", uzvrati promuklim i hrapavim glasom te napravi bolnu grimasu. „Šta se dogodilo? Poslednje čega se sećam je da sam bio u autu.", zbunjeno me upita te se uspravi u sedeći položaj.

Ustanem sa poda te sednem na ivicu kreveta do njegovih nogu sa spuštenom glavom. „Pa.. Ostao si bez svesti jer si izgubio dosta krvi.. I.. Imao si dve rane na stomaku, ranu od ugriza na vratu i slomnjenu ruku. Ja.. Ja nisam znala, nisam htela, ja.." Oči mi se počnu puniti suzama koje počnu polako kliziti licem.

„Hej sve je uredu. Dobro sam, nisi ti kriva.", podigne mi glavu te obriše nekoliko odbeglih suza. Jesam, jebeno sam kriva. Da nisam pristala ništa od ovoga se be bi dogodilo. On bi bio dobro.

„Ja.. Stvarno mi je žao..", kažem i nekoliko jecaja napusti moja usta. „Ššš.. Sve je u redu.", kaže te u sledećem trenutku osetim dveju jakih ruku oko struka kako me stežu u zagrljaj te ispustim još nekoliko jecaja.

„Jesi li se smirila?", upita me polako prelazeći rukom i mazeći me po kosi. Počnem se odvajati od njega iako mi je zagrljaj prijao. Klimnem glavom nekoliko puta te mi se jako zavrti. Polako ustanem sa kreveta držeći se za glavu i osetim kako se nešto počne kliziti rukom.

Otvorim oči i ugledam veliku ranu od ujeda i krv kako se sliva iz nje. O Bože, zar nije zarasla. Hari brzo ustane i izme moju ruku gledajući ugriz. „Zašto ovo nisi očistila?", upita me zabrinuto gledajući me u oči.

„Ja.. Ne znam, uplašila sam se za tebe i zaboravila sam.", iskreno osgovorim skrećući pogled. Posadi me na krevet i počne se okretati po sobi. „Sedi tu i ne pomeraj se.", kaže i uđe u kupatilo iz koga izađe sa torbicom prve pomoći koju sam vratila pre nego što je počeo da se budi.

Klekne ispred mene i uzme ruku i malo vate natopljene dezinfikacionim sredstvom te počne polako i nežno čistiti ranu koja me je i pekla i bolela kao vrag. „Je l' te mnogo boli?", upita me nežnim glasom te podignem pogled pravo na njegove oči.

Nasmešim se i odmahnem glavom. „Ne, ne boli me. Kako se ti osećaš? Jesi li bolje?", iako je bio u mnogo gorem stanju on pita mene kako sam. Nisam trebala onako da se ponašam prema njemu.

„Ja sam odlično, hvala ti..", nasmeši se i skrene pogled. „Nemoj da mi zahvaljuješ, i ti bi isto napravio.", nasmešim se i blago ga potapšem po ramenu. „Nego jesi li gladan, ne znam za tebe ali ja jesam.", ustanem sa kreveta i krenem ka vratima dok iza sabe začujem kikot.

„Šta je smešno?", upitam ga dok i meni osmeh zatitra na usnama. „Ništa. Idemo.", ustane i krenemo ka kuhinji sve vreme se smejajući bez razloga ali ono baš smajajući.

„I šta ti se jede povređema? Danas mislim jutros sam raspoložen za ispunjavanje želja.", upita me vezujući kecelju i izmami mi iskren osmeh.

„Mislim da je pravi povređeni ovde ti a ne ja i da bih ja trebala da ti ispunjavam želje jer sam ja kriva za sve što se sinoć desilo.", osmeh nestane dok izgovaram poslednje reči i suze se opet nakupe u očima.

„Hej, hej, hej, ne želim da kriviš sebe zbog onog sinoć. Ako je iko kriv onda sam to ja, moja je ideja bila, nemoj da plačeš.", opet se njegove ruke nađu oko mene i ja u njegovom zagrljaju. „A i gde je ona opasna devojka koja je pobila sinoć dva vampira?", doda mi te me pusti iz zagrljaja.

„O Bože postala sam prava plačljivica." - Kažem kroz smeh brišući suze koje su mi odbegle. „Dobro, dosta više plakanja, sada pravimo.."

„Palačinke!", prekine me zaigranim i dečijim glasom te se slatko nasmejem ali odmah zatim začijemo korake kako odzvanjaju stepenicama i to dosta koraka.

Pogledam u Harija pogledom „sad smo gotovi" i odmah zatimnna vratima ugledam deset radoznalih, pospanih i pomalo ljutih para očiju.

„Hvala bogu da si dobro!", prvi progovori Nail te odmah zatim zagrli Harija iz sve snage što urade i ostali. „A sada šta se sinoć dogodilo?", Liam upita i pogleda me u oči.

„Pa nismo baš.. išli da.. šetamo..", krenem odgovoriti na pitanje ali me jaki bolovi u grudima i ruci zasustave i malo mi se zavrti u glavi te se pridržim za šank. Odlepim gazu sa ruke i ugledam ogromnu odvratnu ranu na ruci iz koje krv bukvalno šiklja.

Brzo uzmem krpu i počnem pritiskati ranu dok odjednom sve nije postalo crno. Jedino što sam čula je dozivanje mog imena i onda ništa, sve prazno.

Harry's POV

Samo je odjednom pala. Brzo je uzmem u naručje i odnesem u njenu sobu dok su devojke počele plakati i momci zabrinuto gledali u nju i dok sam pokušavao da joj zaustavim krv koja je lila iz njene rane kao iz kabla.

Svakim minutom je bila sve bleđa i bleđa dok su joj otkucaji srca bili sve slabiji i slabiji. Bože šta se ovo dešava. Zašto joj rana nije zarasla kao i meni?

„Moram do biblioteke a vi je pazite.", brzo kažem i trčeći uletim u teretanu a odmah zatim i u biblioteku. Moram naći nešto o ujedu vampira. Ovo mesto je ogromno. Kako da nađem jednu knjigu, a njoj vreme ističe.

Odjednom jedna knjiga doleti ispred mene te je čudno pogledam. „Vampiri" Šta ovo odjednom bi? Otvorim sadržaj te ugledam baš ono što tražim. Brzo počnem prelaziti po tekstu te nađem nešto.

„Ako vampir samo ugrize a ne pije krv to znači da je želeo da vam ubrizga otrov i da je želeo da vas pretvori u jednog. Ako ste magično biće otrov je smrtonosan. Rana je još veća i polako vas ubija. Jedini način da preživite je da neko isisa taj otrov, ali to jedino može uraditi vampir jer će bilo koje drugo biće umreti."

Znači zato je meni rana zarasla a njoj nije. Ali gde sada da nađem prokletu krvopiju?! Gde? Podrum, crna, uobražena vampirica. Bacim knjigu te se u sledečem trenutku nalazim u smrdljivom podrumu. Dođem do njene ćelije i počnem otvarati vrata dok me je ona preplašeno gledala.

„Ne brini, treba mi usluga, ako budeš bila dobra bićeš slobodna.", kažem te je čvrsto uhvatim za nadlakticu i dodam: „I nemoj da ti je palo na pamet da nešto pokušaš jer nečeš dobro proći.", klimne glavom i krenemo ka vili.

Čim je ušla u sobu ostalima su se krila odmah pojavila te su me upitno pogledali prvo dobro osmotrivši vampiricu. „Zašto si ovde doveo vampiricu?", ljuto me upita Liam te ga iznervirano pogledam i odgovorim: „Posle ću vam sve objasniti."

Dođemo do kreveta i ona odmah počne provocirati. „U, znala sam da neće daleko dogurati sa svojim velikim jezikom." „Ti stvarno želiš da umreš?", ljuto je upitam na šta se samo nasmeje i odgovori mi zaigrano: „U, mora da ti se baš sviđa ha?" Pravim se da je nisam čuo.

„Isisaj joj otrov i slobodna si, a ako nećeš još jedna krvopija manje na svetu.", kažem pokazujući ranu na ruci te napravi gadljivu facu i promrmlja sebi u bradu „što se mora, mora se" ali sam je odlično čuo. Klekne do kreneta te joj pažljivo uzme ruku i izvadi očnjake i zarije ih u ranu.

Svakom sekundom Nat je dobijala boju dok su se otkucaji srca ubrzavali a meni mali osmeh bio na licu. Odjednom otkucaji počnu opet usporavati i ja shvatim da krvopija pije čistu krv brzo je uhvatim za kosu i povučem te se odvoji od ruke i uvuče očnjake te me pogleda sada ledeno plavim očima.

Vratim pogled na Natinu ruku i vidim da ugriz počne zarastati te se nesvesno nasmešim. Krvopija čije ime ne znam ustane sa poda i jezivo se nasmeje. Okrenem se ka njoj i ovo da isprobam. Pogledam je tačno u oči i počnem sa opčinjavanjem.

„Zaboravićeš da si uopšte bila dole u čeliji i da si bila ovde i videla nas. A sada otići ćeš odavde kao da nikada nisi ni bila ovde.", završim i ona klimne glavom te vampirskom brzinom nestane.

„Kako si to uradio?", začuđeno me upita Džas te se nasmeš im i odgovorim: „Tajna" , kleknem do kreveta i počnem čistiti ranu i zavijati je. Kada završim sa zavijanjem rane okrenem se prema ostalima koji me veoma ljuto gledaju.

„Znam da vam ništa nije jasno ali sve ćemo vam zajedno objasniti kada se probudi i kada vi dođete iz škole jer morate da idete za manje od sat vremena." - Kažem te me malo manje ljuto pogledaju, klimnu glavama i izađu iz sobe.

Sednem na istu fotelju na kojoj je ona cele protekle noći sedela i pazila me. Iako sam bio bez svesti osećao sam kako mi je čistila rane i nežno sklanjala kapljice znoja i odbegle kovrdže sa čela. Neću je ni trenutka ostaviti samu jer to ni malo ne želim.

*

I dalje je bez svesti, i ja sedim i pratim svaki njen pokret. Koliko je pazila na mene i bila uplašena zaboravila je na svoju ranu koja je bila mnogo opasnija od mojih.

Plakala je zbog krivice koju je osećala, jako mi je žao zbog svih naših svađa, i samo da bude dobro jer mi je već prirasla za srce, nikada nisam mislio da ću ja moći da imam prijateljicu.

Pažnju mi skrene mrmljanje te brzo pogledam u Nat i odmah zatim kroz guste trepavice ugledam čokoladne oči i nesvesno se nasmešim. Kleknem do kreveta baš kao i ona pre nekoliko sati kad sam se ja probudio.

„Hej.", nežnim glasom je pozdravim i nasmešim se dok se ona ispravi u sedeći položaj sa bolnom grimasom na licu te mi uzvrati pozdrav sa tihim hej i malim osmehom.

„Šta se dogodilo?", upita me i prestane praviti bolne grimase. „Vampirica od sinoć ti je ubrizgala otrov koji je za nas smrtonosan te sam malo istraživao po biblioteci i saznao da jedino vampir može isisati taj otrov. Svratio sam do podruma kod naše prijateljice i naterao je da mi učini malu uslugu i onda je opčinio da sve zaboravi i ode odavde.", izgovorim sve u jednom dahu dok je ona svaku reč pažljivo slušala.

„Sada smo zamenili uloge.", kaže sa malim osmehom te se naglo uozbilji i doda: „Hvala ti.". „Nema potrebe da mi zahvaljuješ, i ti bi isto uradila", odgovorim joj koristeći njene reči te se malo nasmeši što i meni izazove mali osmeh.

Natalie's POV

„E sada sam stvarno gladna.", kažem veoma ozbiljnim glasom te krenem ustajati sa kreveta. Počne se smejati kao nenormalan te se i ja počnem smejati iako sam jako ozbiljna za ovo sa hranom.

Prestanem se smejati te ga ozbiljno upitam: „Šta je smešno?". Prestane se smejati te mi odgovori: „Ništa, samo nisam znao da si toliko otkačena. Idemo.". Uvređeno ga pogledam te se samo nasmeje i počne me gurati ka vratima.

„Palačinke!", oboje kažemo u isto vreme čim uđemo u kuninju te se nasmejemo. „Ti praviš smesu, ja pečem, ti mažeš.", preduhitri me te ga ljuto pogledam dok mi se isplezi. „Onda se pripremi da pečeš dosta jer ih treba imati za sve." Sada se ja njemu isplezim i počnem praviti smesu.

*

„Hajde požuri malo, ostali samo što nisu stigli.", kažem Hariju te mu poslednja palačinka za malo ispadne na pod ali je spretno uhvati i stavi je na tanjir ispred mene. Brzo počnem nanositi krem dok iz dvorišta začujem zvuk automobila te je brzo zavijem i stavim u šesti veliki tanjir.

Ne znam kako smo uspeli ali smo napravili dovoljno palačinki za celu vojsku, Hari stvarno zna peći palačinke, moram ga pohvaliti, još i zna da ih prevrne u vazduhu. Operem ruke koje sam umazala kremom te bacim Hariju pet i začujemo otvaranje ulaznih vrata.

Brzo sednemo za sto i počnemo jesti palačinke iz jednog tanjira te odmah za tim začujemo korake i opet ih usledamo sve na vratima. „Nat hvala Bogu da si dobro!" Džas i Ni u glas izgovore te potrče ka meni i oboje me jako zagrle te odmah zatim i ostali momci i devojke koje su počele plakati.

„Vau, šta god da ste zajebali, ja vam opraštam, palačinke!", kaže Ni te se Hari i ja nasmejemo. „Prvo da jedemo da se ne ohlade pa ćemo vam objasniti sve u dnevnoj.", preduhitrim Liama koji je baš hteo da zatraži objašnjenje te se svi slože i sednu za sto.

*

„Mislim da bi bio red da nam sve objasnite.", prvi progovori Nail i prekine tišinu u kojoj smo sedeli nekoliko minuta. Pogledam u Harija koji klimne glevom te se okrenem ka ostalima pročistivši grlo.

„Pa juče nismo išli u teretanu već u podrum. Išli smo dole da nateramo vampiricu koju ste videli da nam ispriča sve o vampirima.", zastanem da udahnem vazduh te krenem da nastavim ali me Liam prekine pitanjem.

„Zašto ste uopšte hteli znati sve o vampirima?", pogledam u Harija pogledom „pomagaj" te on pročisti grlo i odgovori Liamu na pitanje.

„Predložio sam Nat da sredimo vampira i vampiricu koje smo celi čas bilogije špiunirali i prisluškivali te saznali gde će se naći, i Nat je pristala."

„Onda smo se dogovorili da vam kažemo da idemo da prošetamo a ustvari smo išli u taj park gde su se dogovorili da se nađu. Malo glasnije smo pričali i oni su došli. Izazivala sam ih i nasrnuli su na nas. Vampirica me je ugrizla, ja sam joj otkinula ruke i glavu te je spalila. Onda sam čula Harija i ugledala vampira kako mu sisa krv. Skočila sam na vampira i osvojila očnjake od Harijevog vrata ali me je gurnuo i mislim da mi je polomio dva ili tri rebra. Tada sam ja skočila na njega, isčupala mu srce i spalila ga. Jedva sam se dovukla sa Harijem do auta i onda od auta do vrata te ostatak znate.", odmah posle Harija ispričam sve dok me ostali iznanađeno pogledaju.

„Stvarno si sredila dva vampira?", Lui me iznenađeno upita te ja spustim glavu i klimnem. „Ali zašto ste to uradili?", upita Džas te podignem glavu i malo ljuto ga pogledam.

„Jer neko mora početi, ako želimo da živimo normalno, barem onoliko koliko možemo, moramo da ispunimo zadatak, a to nećemo uraditi sedenjem u dnevnoj i srednjom školom.", ljuto iznesem činjenice. „Ali mogli ste umreti!", ovog puta na mene poviče Peri te je ljuto pogledam.

„Nemoj vikati na nju, nije rekla ništa pogrešno, rekla je samo istinu, a i vi bi ste se trebali aktivirati.", Hari ljutim glasom stane na moju stranu te se neprimetno nasmešim i on klimne glavom.

„Mi vas ostavljamo da razmialite, ali ćete na kraju da shvatite da smo u pravu i da su ove svađe i napadanje bili nepotrebni.", na kraju se obratim svima dobro svakog pogledavši te Hariju dam znak glavom i krenemo ka mojoj sobi.

„Kako su me iznervirali.", cim uđem u sobu ubacim se na krevet te iznervirano puhnem. Ovo je naša prva svađa i niko sem Harija nije stao na moju stranu, čak ni Džas.

„Nemoj da se nerviraš.", Hari uđe zamnom u sobu te sedne na krevet do mene. „Kako da se ne nerviram? Ne želim da se svađamo, sve vas volim kao braću i sestre, kao porodicu koju nikada nisam imala..", ustavem i uspravim se u sedeći položaj te na kraju smanjim ton i spustim glavu. Opet mislim na čuvara, ne želim da mi se stalno vraća, smatrala sam ga ocem a on me je lagao celi život.

„Biće sve dobro, videćeš.", sa puno sažaljenja me pogleda jer shvati o čemu pričam i malo se nasmeši te me potapše po ramenu. „Nego šta ćemo da radimo sada.", vratim osmeh na lice i upitam ga. „Pa mogli bi smo mi svašta raditi..", vragolasto se nasmeši te mi odgovori glasom koji bi trebao biti zavodljiv ali je meni ispao smešan.

Udarim ga blago po ruci te se počnem smejati. „A daj stvarno, šta ćemo da radimo?", prestanem se smejati te ga malo ozbiljnije upitam. Slegne ramenima te počne razgledati sobu te pogledom zastane na velikim policama sa knjigama.

Ustane sa kreveta te joj priđe i izvadi knjigu koju sam našla u onoj sobi, tačnije knjigu u kojoj smo mi i „mračnih dvanaestoro" te se vrati do mene butajuči po njoj.

„Šta radiš?", upitam ga te pogledam šta traži. Stane sa listanjem tačno na strani gde je slika Daniela i Lise. „Ovo su draga moja Natali naši najveći neprijatelji i mislim da bi trebali barem nešto znati o njima.", pokaže mi prstom na sliku te mi sarkastično odgovori.

„Dobro..", taman se krenem složiti sa njim ali me kucanje na vratima zaustavi. „Napred!", kažem malo glasnije te se vrata u sledećem trenutku širom otvore i svi upadnu unutra sa pognutim glavama. Oboje ih upitno pogledamo te Nail pročisti grlo.

„Jako nam je žao Nat, nismo tako mislili, mi.." „ Mi smo se samo jako zabrinuli za vas i.." „Da li nam opraštate?", Peri prekine Naila te nju prekine Liam dok nas svi pogledaju molećivo.

„Hoćemo li malo da ih mučimo?", upitam Harija zaigranim glasom u mislima. „Hajde, ali da znaš da si grozna.", odgovori mi ali mu se samo neprimetno nasmejem i odmah zatim uozbiljim.

„Pošto se niko sa nama ne slaže Natali i ja smo rešili da se odselimo odavde." Hari ležerno kaže baš onako kako samo on ume, zašto li uopšte koristi ovu masku?

Svi ga iznenađeno pogledaju te mi dođe da se smejem kao luda. „Da pošto vi to ne želite da radite, nas dvoje ćemo nastaviti sa ovim što smo započeli." Ne znam kako mi je uspelo, ali dok sam izgovarala ovu rečenicu bila sam mrtva ozbiljna dok sam u sebi crkavala od smeha zbog izraza njihovih lica.

„Hajde Nat, odoh ja da se spakujem, ti požuri.", opet mi kaže Hari te klimnem glavom i uzmem kofer dok on izađe iz sobe. „Hajde sada uđi odjednom u sobu da im vidiš izraze lica.", kažem mu brzo.

„Čekaj, niste valjda ozb.." Džasa prekine Hari koji uleti u sobu i čim ih pogleda počne se smejati kao lud te mu se i ja pridružim i počnem se jako smejati.

Gledali su nas sa WTF izrazima što nas je još više teralo na smeh. Kada su skapirali o čemu se radi počeli su se i oni smejati ali sa vidnim olakšanjem na licu.

„A, ovo znači rat.", Lui se oglasi te pogleda u momke dok se Hari i ja zbunjeno pogledamo. Pokupe sve jastuke sa mog kreveta te nas sa zlim osmesima pogledaju.

„O ne!", opet se pogledamo te zajedno u glas kažemo. „O da!", odgovore nam svi u glas te potrče ka nama i počnu nas udarati jastucima iz sve snage dok su se oni raspadali i belo mekano perije letelo svuda po sobi.

Iako su me jako naljutili, ne mogu a da im ne oprostim. Oni su jednostavno tipovi osoba koje lako zavoliš i lako ti prirastu za srce te im moraš sve oprostiti.

Sada znam da imam prijatelje za celi život, i ne samo prijatelje već i porodicu koja me neće napustiti.

______________________________

Hej, evo i mene. Znam da dela nije bilo odavno, ali jednostavno ne stižem. Jedino pišem noću, ali to jako malo vremena. Nadam se da vam se nastavak sviđa, želim da malo zapletem radnju jer je dosta dugo sve bilo savršeno. Nadam se da će barem nekoliko ljudi čitati moju priču jer mi mnogo znači.

Molim vas ostavite vote ili komentar, vaše iskreno mišljenje jer mi to mnogo znači. Kao i uvek gramatičkih i pravopisnih grešaka ima, pišem preko mobilnog telefona te mi je teže za ispravljanje. Sledeći nastavak najverovatnije sledeće nedelje jer za vikend ne mogu ( idem na trodnevni izlet sa školom, jeijj!). Opet nadam se da vam se sviđa i volim vas sve!  :* ♥ ♥