„Amelia, hoćeš li ugasiti prokletu cigaru? Moraš li da pušiš u autu?", Angelina se žali sa zadnjeg sedišta.

Ne kapiram zašto njoj smetaju cigarete kad čak i ne mora da diše. Smaračica. Misli da ako je najmlađa da može da šefuje. Ima tek 250 godina i ona je naš glas razuma. Mirna je, tiha i prava dobrica. Ali ne želite da vidite glas razuma kad prestane da bude razuman. Hahahahaha, kapirate? Glas razuma prestane da bude razuman. Haahahaa. Okej, i dalje ne razumete. Ma nema veze. Nas genije niko ne razume.

„Angelina, ne seri", oglasi se Carlota pored mene i zapali cigaretu.

Pa malo je zakasnila. Stižemo za minut i moraće da baci cigaru, a neće je ispušiti ni do pola. Otvorim prozor i bacim pikavac. Nekulturno od mene, zar ne? Ma boli me uvo. Vidim da Carlos skreće i ja krećem za njim. Vau, ova škola ima veliki parking. Sigurno je puna maminih i tatinih maza koji u životu dupe nisu pokrenuli. Muka mi je od takvih. Nađem slobodno mesto i parkiram se. Ne treba mi ni sekund za parkiranje. Nama vampirima parkiranje ne predstavlja problem, zbog naših izoštrenih čula. Dobro, nekim vampirima predstavlja problem. Khm, Elsa, khm.

Otvaram vrata auta i izlazim. Za mnom izlaze i ostale devojke, Elsa mi baci torbu. Spretno je uhvatim i uputim se prema momcima koji nas čekaju kod ulaza u školsko dvorište.

„Da vidimo šta ova škola ima da ponudu", izgovori James i krenu prema školi.

Svi u grupici krenemo prema velikom, belom zatvoru zvanom škola. Pa ako ništa, dvorište je prelepo. Puno drveća i prelepih braon klupica. Ovo dvorište bi bilo raj, da nije puno dosadnih devojaka i momaka koji nas vrlo neumesno komentarišu. I bez naših izoštrenih čula bi smo ih čuli. Momci ispred nas se smeškaju. Naravno da se smeškaju, kad devojke komentarišu kako bi ih povalile i neke slične stvari. Pa dobro, ne krivim te devojke. Oni su stvarno đavolski zgodni. I ja bih ih povalila. Okej, serem. Već sam ... Pa ne možete da me krivite. Oni su prezgodni, a ja imam svoje potrebe. Kao i svi. Ti organi za to su jedni od onih koji nam ostaju neoštećeni. Ali nije baš sigurno da to radimo sa ljudskim bićima. Možemo da se zanesemo i otkinemo im neki ud zbog pojačane snage. A to baš nije prijatna situacija. Ne pitajte kako znam. Zato ovi jadni momci koji komentarišu nas devojke, pa sve te stvari koje pominju da bi nam radila, neće nam raditi. Bar meni. Vidim da se debilka Carlota smeška i izgleda da joj prijaju ovi komentari. Stižemo do ulaza u zatvor. Zatvor? Hahahaha, kapirate? Nazvala sam školu zatvor. Ma daj, to jeste smešno. Ma nema veze. Ulazimo unutra i pažljivo osluškujemo ne bismo li čuli glas direktora. Čuli smo ga juče preko telefona kad su ga naši kao roditelji pozvali da nas upišu. Prva ga uočim i uputim se dugim hodnikom. Okej, sigurna sam da smo na pravom putu. Čitam šta piše na vratima, dok ne stignem do vrati na kojima piše direktor. Carlota pokuca i nakon jednog uđi, svi uđemo. Direktor nas pogleda malo iznenađeno, ali se brzo sabere.

„Smitovi?", upita dubokim glasom koji uopšte ne odgovara njegovom izgledu.

„Da, ja sam Elsa, a ovo su moja braća i sestre", istupi Elsa gledajući ga pravo u oču da bi mu pročitala misli i prenela svima nama.

To je njena moć. Čita misli, a može i drugima da prenese šta ko misli. Nije baš uveren i nejasno mu je kako smo mi braća i sestre. Kako je moguće da nas ima sedmoro i da smo svi rođenih iste godine. Debil. Pa nismo sigurno sedmorke. Okej, red je na mene. Istupim pored Else i zagledam mu se oči.

„Nas su roditelji usvojili i dali nam njihovo prezime", gledajući ga u oči upotrebim svoju moć, nateram ga da pomisli da je to u redu i da ne zapitkuje ništa.

„Aha, razumem. Ovo je vaš raspored. Svi ste isto odeljenje. Treba li vam pomoć da se snađete ili?", upita nas sa osmehom.

Smešan je dok se smeje. Prosed čovek sa izboranim licem. Mršav, izgleda kao da nije jeo 100 godina.

„Snaći ćemo se sami, hvala", reče Elsa uzimajući rasporede iz njegovih ruku.

Ponovo se nađemo u onom hodniku, ovaj put tražeći učionicu C3, jer imamo matematiku prva dva časa. Izgleda da je zvonilo, jer nigde nema žive duše. Kapirate? Žive duše, hahahaha. Nema nikog nigde, sem nas, a mi u suštini nismo živi. Ja sam prosti kraljica humora.

Angelina se zaustavi ispred nekih belih vrati. Okej, to je to izgleda. Angelina pokuca i ne čekajući odgovor, svi ulećemo unutra. Profesorka se okrete prema vratima i malo nas čudno pogleda.

„Dobar dan?", izgovori to upitnim tonom.

„Dobar dan. Mi smo novi učenici. Smitovi", Angelina je pogleda i osmehnu joj se.

„Aha. Direktor mi je rekao da stižu novi učenici. Samo sam se malo iznenadila, nisam očekivala sedmoro", osmehnu se sad i žena koja deluje kao da se nikad nije nasmejala.

„Pa, mi smo se skoro preselili. Nas su naši roditelji usvojili, pa eto sedmoro nas je", ubacim se i iskontrolišem je isto kao direktora.

„U redu. Ja sam profesorka Harper. Predstavite se odeljenju i nađite slobodna mesta"

Jedan po jedan su se predstavljali. Ja sam poslednja. Predstavila sam se i pogledom tražila neko slobodno mesto. I konačno mi se sreća nasmešila. Moj divni brat Jack je našao mesto u poslednjoj klupi i sedi sam. Sednem pored njega. Iz torbe izvadim onu jednu svesku što sam ponela. Ali gde mi je hemijska? Kurac, nisam je ponela.

„Jack, daj mi hemijsku"

„Nemam. Nisam poneo ništa. Neću ni da slušam ovo. Prebaciću svoj duh u bioskop da gledam film"

Sranje. Zašto ja nemam tako super moć da prebacim svoj duh gde hoću? Njegovo telo ostaje ovde, ali bez mozga. Njegov mozak trenutno gleda film i zabavno mu je. Od koga sad pozajmiti hemijsku? Iako imam 600 godina, ne želim da mi sere ova veštica od profesorke, zbog toga jer ne pišem. Jednostavno to mi toliko digne živce, da bih mogla da skočim na nju i popijem joj svu krv. Ispred mene su dva slatka plavušana. Pa, njih ću pitati za hemijsku. Dodirnem jednog po ramenu i on se okrene.

„Hej, imaš li hemijsku?", nasmejem mu se.

„Imam. Za takvu lepoticu imam još svašta", doda mi hemijsku i nasmeje se ljigavo.

Jel to bio pokušaj flertovanja ili mi se čini? Pa šta god bilo, svakako je užasno.

„Hvala, dovoljna je samo hemijska", promrljam i počnem da prepisujem sa table ignorisajući debila koji još uvek bulji u mene.

I novi deo. Objavljivaću deo svaki dan ili svaki drugi dan. Komentarišite, kritikujte. Kažite ako nešto trebam da popravim, jer mi to puno znači.