Hermione P.O.V
Budim se ujutru sa glavoboljom
I odmah se setim dogadjaja od sinoc :malfoy I ja.
Ustanem u sedeci polozaj I susretnem se sa nekim zelenim ocima u obliku loptica za golf to je bio neki kucni vilenjak.

,,Dobro jutro"rece mi piskutavim glasom.Zasto imam osecaj da ovaj razgovor nece dobro proci.
,,Dobro jutro I tebe"rekla sam zbunjeno.
,,Izvini ali ko si ti?I kako si usao u moju sobu?"kazem mu sva pospana.
,,Izvinite gospodjice Grejndzer.Ja sam Robi"rekao je sav postidjen.
,,Nema veze ne izvinjavaj se .
Ali stvarno si me malo prepao."rekla sam mu sa blagim osmejkom.
,,Robi je morao da dodje da vidi gospodjicu Grejndzer,Robiju nedostajala gospodjica Grejndzer"kada je ovo izgovorio malo me je zbunijo.
,,Kako mislis nedostajalao "rekla sam sad vec uplaseno.Otkud on zna ko sam ja,i kako to nedostajala.
,,Robi to ne sme reci,Los Robi,los,jako los "ponavljao je to i taman kad je hteo da uzme kutiju od bombonjere da se udari po glavi zaustavila sam ga.
,,Nemoj se udarati pobogu"rekal sam mu sva vesela.Malo me podseca na Dobija,vilenjaka koji sluzi porodici Malfoj.
,,Hoces li mi objasniti kako sam ti nedostajal I kako me znas od pre"
,,Robi to ne sme reci "rekao je I pucnuo prstima I nestao.
Cekaj malo meni tek sada nista nije jasno.
Pod 1:otkud me on zna.
Pod 2:kako sam mu to nedostajala.
Nije mi nista jasno prvo onaj paket I pismo,sada mi u sobu dodje neki vilenjak I kaze mi da sam mu nedostajala.
Sto je ovaj moj zivot cudan.
Ustala sam I obukla sam svoju gridindorsku uniformu.
Uvek sam bila ponosna na sebe sto sam grifindorka,mislim nebi mi ni smetalo da sam na primer upala u Revejnklo.Ali je Grifindor najbolja kuca na svetu.
Izasla sam iz dnevnog boravka I
zaputila se ka velikoj dvorani.
Kad me odjednom neke snazne,hladne ruke povuku u neku prasnjavu prostoriju.
,,Loknice lepotice"rekao je taj glas.Malfoj izasao je iz tog mraka i nasmejao se.
,,Da li treba da ponavljam da me ne zoves vise tako"rekala sam jako ljutito.
,,Kako?"rekao je bas zabavnim glasom.
,,Pa tako 'loknice'"rekala sam praveci grimase.
On je pukao od smeha pa mi se priblizi I bribije me uza zid.
,,Sta radis to budalo "rekala sam bas crvena u obrazima,srce mi pocne jace kucati kao nenormalno.
,,Gde smo sinoc stali a pa da"rece te mi se priblizi jos vise.Molim se u sebi da u ovu prostoriju udje sada bilo ko I da ne uspe u ovoj nameri.
Okrenula sam glavu u stranu.I shvalila da je vec 1 sat popodne I da su se casovi zavrsili sad smo nadrapali oboje.Ehhh koje sam ja srece.
,,Zasto okreces glavu Mione nema ko da te spasi,znas oduvek sam hteo da ti kazem nesto"rekao mi je I rukom mi uhvati bradu I nezno je povuce tako da ga pogledam u oci.
,,Ma nemoj a sta to"kazem sva crvena u licu.Sto od besa a sto od sramote.
,,Pa da te....."I taman kad je hteo da mi kaze u ucionicu udje profesor Snejp.
,,Drako sta radis to "upita ga glasom kao da mu je zabavno.
Ohhh Boze nije mi ovo trebalo definitivno nije mi trebalo.
,,Izrazavam osecanja a vi?"rekao je odmaknuvsi se od mene.
,,Ja sam dosao da vas nadjem .Prosesorka Mekgonogal se zabrinula gde ste prosao je jedan celi cas a vas nema"rekao je .
,,Jel mogu ja sad da idem profesore."pitala sam ga malo postidjeno.
,,Naravno gospodjice Grejndzer slobodni ste"rece te se nasmejao.To je cudno ali okejjjj.
,,Dovidjenja"rekala sam I izasla.

Hvala svima koji citaju moju pricu,izvinite zbog gresaka I sto je poglavlje ovoliko kratko.
Ime vilenjaka sam uzela iz jedne druge price nadam se da se pisac te price nece ljutiti na mene.
Ako vam se poglavlje svidelo ostavite komentare I vote.
Volim vas💕😇💙💚