FLOR

Bili su potrebni dani ubeđivanja da bi Markos shvatio da zaista treba da nam da šansu. Doslovno sam ga morala moliti da bi odustao od solude ideje da me pošalje ocu. I uspela sam u tome. Preselili smo se u Portugaliju i trudimo se živeti normalan život.

Obećala sam Markosu da ću se videti sa ocem, i ispuniću to obećanje ovih dana. Nije kao da to previše želim, ali kako god. Mnogo bih volela videti svoju drugaricu iz Francuske, ali znam da je povratak tamo trenutno nemoguć jer će nas Pablo upravo tamo tražiti.

Lagala bih ako bih rekla da je ovo život kakav sam želela. Samo sam u kući, eventualno nekad uspem nagovoriti Markosa da izađemo zajedno. Znam da brine zbog Pabla, zato ga i ne osuđujem.

- ,,Flor." , vratio se kući. Čujem kako me doziva iz prizemlje. Sjurim niz stepenice i potrčim mu u zagrljaj. Bila sam u njegovoj košulji. Šta me briga, svakako nam nikad niko ne dolazi. A i volim da nosim njegove stvari.

- ,,Razgovarao sam sa Sebastijanom, želi da te vidi večeras. Krećemo odmah, obuci se." , snuždim se. Imam ogroman strah da će moj otac nauditi Markosu.

- ,,Tako brzo?"

- ,,Da." , opet sam se upitala ka spratu, Markos mi je u jednom trenutku dobacio ,,Bolje ti stoji nego meni."

- ,,Misliš?"

- ,,Trenutno se lomim sa tim da li da krenem sa tobom gore i pomognem ti da je skineš."

- ,,Ne znam šta te sprečava." , kažem te slegnem ramenima.

- ,,Ne možemo, čeka nas tvoj otac." , zakolutam očima i odem se obući.

U autu smo se vozili pola sata kada smo stigli do nekog skladišta. Tamo nas je čekao moj otac sa mnoštvom ljudi.

Dočekao me je sa zagrljajem. Vidim da se brinuo za mene. Meni svejedno donekle. Svakako on nikad i nije bio tu za mene, viđala sam ga retko.

- ,,Da li želiš da pođeš sa mnom? Slušaj, ako se plašiš ovog čoveka, znaj da nemaš razloga za to." kaže ozbiljno moj otac.

- ,,Ne želim. Srećna sam sa Markosom, čuva me."

- ,,Flor, sa mnom se uvek moraš kriti." , uključi se i razgovor otac.

- ,,Svakako sam ja meta. Gde god budem, moram se kriti. Ako je već tako, želim biti pored Markosa." , objasnim ocu koji ovo nerado prihvata.

- ,,Kako ti želiš. Ja ću stalno biti u kontaktu sa njim."

- ,,Flor, idi u auto." , kaže mi Markos. Ja ga poslušam. Čekala sam ga par minuta. Pričao je sa mojim ocem i po izgledima njihovih faca ne bih rekla da je to neka dobra stvar u pitanju.