- ,,Rekao si da ideš van grada, o čemu se radi?" , upitao je Pablo.

- ,,Nešto moje, privatno. Kada ćemo da posetimo Sebastijana?"

- ,,Ako si ti spreman, još večeras."

- ,,U redu. Ja svoj put odlažem onda. Završićemo to, pa ću onda ja završiti to što sam pošao danas." , rekavši ovo Markos je malo promislio glavom i shvatio da ne može ostaviti samu Flor sa Žakom. Poslednje što mu treba je to da ponovo juri Flor kada se vrati. Svakako će se put u Madridu odužiti, pre svega zbog posla sa Sebastijanom, a onda i njegove obaveze. Sve će to trajati nekoliko dana, i najbolje mu je da Flor bude blizu njega.

- ,,Zašto si se zamislio?" , pitao je Pablo videvši da je Markos odsutan.

- ,,Vodim Flor sa sobom, odužiće mi se poslovi u Madridu." 

- ,,Žak mi je u putu ispričao nešto u vezi bega devojke. Kako se to dogodilo? I da li zbog toga ne vidim Havijera ovde?"

- ,,Jeste. Pokušala je pobeći jer je uhvatila priliku kada se prehladila. Ova dvojica su se pogubila i eto. Sve je moglo biti gore, ali dobro se završilo. Devojka je na spratu. I povešću je sa sobom. Tako je najbolje."

- ,,Kako ti kažeš. Moja briga je da ona ne bude na slobodi trenutno, sve ostalo u vezi toga ti brineš i odlučuješ." , Markos ga je ispratio do auta i Pablo je pre nego što je seo rekao ,,Poslaću ti porukom lokaciju sastanka sa Sebastijanom." 

Markos je klimnuo glavom i isprativši Pabla, ušao u kuću. Žak ga je čekao odmah pored vrata.

- ,,Imaš odmor pet dana."

- ,,Kako to misliš?"

- ,,Biću u Madridu pet dana, Flor vodim sa sobom."

- ,,U tako velikom gradu ćeš je sam sačuvati?" 

- ,,Zato što nisam nesposoban poput vas. Vi ni invalida ne bi sačuvali." , odgovorio mu je drsko i prošao pored njega. Popeo se uz stepenice i otključao vrata Florine sobe. 

- ,,Zar nisi rekao da odlaziš?"

- ,,Ne mogu da živim bez tebe pa vodim i tebe sa sobom." , bio je ironičan te joj je bacio jaknu iz ormana ,,Oblači se, odmah krećemo." 

- ,,Kuda idemo? Ništa mi nije jasno." , pričala je zbunjeno dok se oblačila. Čim je obula patike, Markos ju je uhvatio za ruku i za tili čas su sišli niz stepenice. Igrom sreće nije razbila nos koliko je trčala za njim. Ugurao ju je u auto i obratio se Žaku koji je izašao sa njima ,,Brini o imanju dok nas nema. Ako sve večeras prođe kako treba, oprostićemo se od ove lude devojke." , zatim ga je potapšao po ramenu i ušao u auto.