Bili su večernji sati kada ju je Tomas ispratio do ulaznih vrata stana. Celim putem je ushićeno prepričavao događaje koji su se odigrali na rođendanu – od komičnog takmičenja u stonom tenisu do njegovog šegačenja i zbližavanja sa Lukom. Dok joj je govorio, oči su mu caklile do tada nepoznatim sjajem i bile su blago razgoračene, a lice ozareno. Skarlet ga je pomno slušala i posmatrala sa oduševljenjem, željna da upije svaki delić njegove ushićenosti. Delovao je poput malog deteta koji prepričava šta mu se desilo u školi ili kada se igrao sa drugarima. Shvatila je koliko su joj zapravo nedostajale te sitnice koje monotonu svakodnevnicu čini jedinstvenom. Kada je jedino što želiš da dođeš kod voljene osobe i ispričaš još joj sve ono što ti se tog dana desilo ili da samo ležiš u njegovom naručju dok prijatnu tišinu nadglašavaju njegovi uravnoteženi otkucaji srca i smiruju te. Da li je to previše i nedostižno za nekog poput nje?

,,Da li sam se previše razbrbljao?'', nesigurno se osmehnuo i šakom prešao preko zadnjeg dela vrata. Skarlet se naslonila na dovratak dok je posmatrala njegove pune usne koje su bile blago razdvojene i oči boje kestena koje su je ostavljale svaki put bez daha i u kojima bi se izgubila kada bi se susrela sa njima.

,,Ne'', letimično je odhamnula glavom i razvila usne u osmejak. ,,Zapravo, jako mi je drago što si se lepo proveo.''

,,I meni je. Dobro je da možemo da provedemo vreme zajedno i van ovog slučaja. Lepo je, zar ne?''

,,Da, zaista jeste.''

Nekoliko trenutaka ju je posmatrao, a pogled mu je lagano šarao sa njenih usana na njene oči. Ugrizao se za donju usnu. Izgledao je kao da se lomi da li da uradi nešto što bi možda prešlo granicu; nešto poput onoga kada ju je poljubio i celim putem sebe psovao i nazivao idiotom zbog tog postupka misleći da je sve upropastio. Obično je sebe smatrao čovekom od kontrole, čovekom koji u svakom trenutku zna kako i zašto će odreagovati. Ali kada je ona bila u pitanju, nikakva pravila više nisu važila.

,,Vidimo se sutra, Skarlet. Lepo se odmori'', lagano ju je šakom dodirnuo po ramenu i, okrenuvši se na pete, ostavio Skarlet samu kraj dovratka. Srce je krenulo da joj lupa kao ludo, gotovo da je želelo da iskoči iz njenih grudi. Izgledalo je kao da će imati napad panike svakog trenutka. Ali znala je da to nije nikakav napad panike već reakcija njenog tela na vaganje jedne veoma teške odluke. Odluke koju je pokušavala celo veče da prevali preko usana.

,,Tomase, čekaj'', glas joj je zadrhtao više no što je želela. U njenoj glavi je to zvučalo mnogo sigurnije. Još jednom je stisla kapke ne bi li se sabrala i ispustila drhtavi izdah. U nekoliko koraka se našla pred njim koji ju je zbunjeno posmatrao, ali je tračak nade tiho blještao u njegovim očima. Nekoliko sekundi ga je još jednom osmotrila, gotovo kao da želi da taj trenutak zauvek zapečati u svom umu. Progutala je ogromnu knedlu koja joj je preprečavala dotok vazduha i, šakama obuhvativši kragnu njegove košulje od veoma finog materija, spojila je svoje usne sa njegovim.

Tomas je tiho zastenjao pod njenim usnama, a ramena su mu postala napeta. Bilo je očigledno da je to bilo nešto što nije očekivao iako se ovakvom sledu događaja potajno nadao. Kratko je rastavio svoje usne od njenih, ne bi li je osmotrio. Izgledalo je kao da pokušava da se uveri da se ovo zaista događaja i da traži potvrdu za ono što će učiniti u narednim trenucima.

Položio je svoje tople šake na njene uzavrele obraze i strasno je poljubio. U njegovom poljupcu je bilo žudnje i strasti koje odavno nije osetila. Pribio ju je uza zid koji je bio nedaleko od njih i dalje je ljubivši bez prestanka dok su njene ruke klizile po njegovom struku. Od užitka je zarila prste u tkaninu njegove košulje, a on je ponovo tiho zastenjao.

Začuvši u daljini tupkanje nečijih cipela po stepenicama, oteli su se jedno drugome iz naručja. Zadihano, uzavrelih obraza i usana su se ćutke posmatrali. Tomas je oblizao usne i pogledao ka stepenicama, a Skarlet je iskoristila priliku da izvuče ključeve iz torbice i otključa vrata. Hitro se našla u hodniku svog toplog doma dok je Tomas sa dozom nesigurnosti ušao za njom. Bacila je torbicu i kardigan sa sebe na čiviluk i zatvorila vrata kako bi ih zaključala za njima. Požudno se ponovo bacila na Tomasove usne, ali ju je on rukama zadržao.

,,Da li si... da li si sigurna da ovo želiš?'', upitao je šapatom. ,,Ne želim da srljaš u nešto za šta nisi spremna.''

,,Š-š-š'', stavila je kažiprst na njegove usne koje su i dalje bile crvene od siline poljubaca kako bi ga ućutkala. ,,Tvoja sam, Tomase Kaligan.''

Izgledalo je da su ga njene reči ubedile jer su se već u narednom trenutku kretali ka njenoj spavaćoj sobi sa njenim nogama obgrljenim oko njegovog struka i njegovim rukama na donjem delu njenih leđa. Položio ju je na krevet, nežno je ljubivši po golom vratu. Oteo joj se uzdah sa usana, a utroba joj je zadrhtala od uzbuđenja. Rukama joj je prešao preko grudi i zaustavio na njenom stomaku. Spretno mu je otkopčala svako dugme sa košulje i pažljivo odmerila njegov goli torzo. Prelazila je prstima preko njegove tople i glatke kože dok je skidao svaki delić garderobe sa nje.

Svakim poljupcem koji su delili su se osećali sve bliži jedno drugome. Kao da su postali jedno. Ništa drugo nije postojalo osim njih dvoje. Njih dvoje i osećanja koja su za kratko vreme postala veća od njih samih. Kako je samo čudnovata ta ljubav, čini vas jakim i slabim istovremeno. Nekada je tražite čitavog života, a nekada vas ona sama nađe kada se najmanje nadate. Dovede vam u život osobu koja vam u jednom trenutku ne predstavlja ništa osim platno umrljano osećanjima i osobinama koje će vam postati jedina stvar koju želite da uramite i okačite u vašem srcu.

Zaspali su zagrljeni dok je Skarlet uravnoteženo disala u ritmu sa Tomasovim srcem sa glavom na njegovim grudima.

Skarlet su probudili sunčevi zraci koji su se nepozvani probili kroz zavesu koja nije bila do kraja navučena na prozore i padali joj na usnulo lice. Nevoljno se promeškoljila u krevetu i osetila određenu težinu preko sebe. Oko nje je bila obmotana Tomasova mišićava ruka poput štita. Iako je to bio sasvim jednostavan gest, njoj je pružao određenu dozu sigurnosti.

Okrenula se ka njemu i susrela sa njegovim razdraganim očima. Bio je budan i blesavo joj se smeškao.

,,Šta to radiš?'', postiđeno ga je upitala.

,,Posmatram te kako spavaš.''

,,Koliko dugo?''

,,Poprilično. Veoma se rano budim'', na licu mu se ponovo pojavio osmejak. Skarlet se zakikotala i prstima prešla kroz gustu, umršenu kosu. Palo joj je na pamet koliko će joj verovatno biti teško da je raščešlja, ali je odbacila brzo tu pomisao iz glave. To joj trenutno nije bilo na listi prioriteta. Još uvek je bila usresređena u smeđokosog muškarca koji je ležao u krevetu kraj nje i nežno je milovao po obrazu.

,,Ne mogu da verujem da se ovo zaista događa'', prošaptao je. ,,Nije li čudno? Uvek sam mislio da ne postoji osoba koja mi može pomeriti tlo pod nogama, a ti si to uradila sa takvom lakoćom da ne znam u kom sam trenutku ostao bez srca.''

Srce joj je zalupalo jače, a pune usne u vidu ružinog pupoljka se blago razdvojile. Imala je osećaj kao da će svakog trena prestati da diše.

,,Mogla bih da kažem isto'', izustila je. ,,Nakon Andreja... mislila sam da je nemoguće osećati išta prema nekim drugim. Ali sam pored tebe osetila sigurnost i istu onu smirenost koju sam osećala ranije. I to me je vraški uplašilo. Pokušavala sam tome da se oduprem, ali sam shvatila da to ne mogu. Ne mogu da bežim od nečega što me čini ponovo celom.''

Kao odgovor, priljubio je uza sebe i strastveno spustio svoje usne na njene. Ponovo su se njegove ruke našle na njenim obrazima i shvatila je koliko je počela brzinski da se navikava na težinu njegovih šaka na svojim obrazima da se, kada bi ih sklonio, osetila ogoljeno.

,,Nikada se više nećeš osećati ikako drugačije osim celom, Skarlet Jang. Obećavam ti.''

Želela je da ostane čitavog dana u ovom položaju sa njim u krevetu gde ništa ne postoji i ništa nije bitno osim njih dvoje. Posle toliko vremena se napokon osetila sretnom. Napokon je imala brata za kojim je dugo tragala. Napokon je bez kajanja osetila nečiju ljubav. Napokon je bila sretna. Napokon je bila rasterećena.

Ali je to bilo kratkog daha. Znala je da mora da napusti topao krevet i Tomasovo naručje i ode u hladnu i sablasnu tamnicu Sebastijana Kartera. Nije mogla više da ga izbegava. Morala je da razgovara sa njime.

Iako je bila puna energije koja joj je toliko dugo nedostajala, čim je ušla u tvrđavu Grand Vali Sanatorijuma osetila se potpuno ispijenom. Pitala se da li postoje nevidljivi energetski vampiri na ulazu u ustanovu. Neprimetno je zakolutala očima i nakon što se prijavila na recepciji kao i svakog puta, uputila se ka svom najproblematičnijem pacijentu. Celim putem je razmišljala kako da ga ponovo pridobije jer je bila sigurna da više neće razgovarati. Prešla je svaku granicu profesionalazima i, morala je da prizna, donekle se slagala sa onime što je Džordž Vilson izgovorio prošlog puta. Možda je zaista pustila da je osećanja previše kontrolišu.

Bila je previše zanesena svojim mislima i mogućim opcijama za izvinjenje da nije primetila da se već nalazila ispred dobro poznatog staklenog štita koji ju je odvajao od zlokobnog ubice.

Sebastijan je, kao i mnogo puta do sada sedeo, na plastičnoj stolici i bio udubljen u neku knjigu čiji naslov nije mogla da pročita jer su ga zaklanjali Sebastijanovi vitki i dugi prsti. Nezainteresovano ju je pogledao ispod dugih i gustih trepavica.

,,O, to si samo ti'', monotono je zaključio. ,,Dugo te nije bilo. Mislio sam da si odustala od svojih teorija zavere.''

,,Došla sam da se izvinim.''

Obrve su mu se izvile u polukrugove, a oči zatreperile od zainteresovanosti. Coknuo je jezikom i ostavio knjigu po strani. Skarlet je sad mogla da vidi da se radi o kultnom klasiku Ubiti ptici rugalicu. Kako ironično, pomislila je.

,,Da se izviniš? Pa, to je nešto novo. Niko mi se do sada nije izvinjavao'', samozadovoljno se nakezio i poput pauna koji se divi svom perju došetao do nje. Nalazio se tačno nasuprot nje i predatorski je posmatrao. Iako je pokušavao da prikrije pogled nevinim treptanjem, Skarlet je videla određenu hladnoću u njegovom pogledu. Bio je oprezan poput lava koji vreba bezbrižnu gazelu i sprema se da je ščepa svojim oštrim zubima za grkljan. Skarlet je refleksno na tu pomisao progutala knedlu.

,,Prešla sam određenu granicu, Sebastijane. Dozvolila sam da mi emocije pomute objektivno rasuđivanje. Zaista mi je žao zbog toga. Nije moje da ti se obraćam na taj način.''

,,Da me nazivaš čudovištem? Ne brini, nisi mi povredila osećanja. Čuo sam i dosta gorih stvari o sebi. Izrod, gadost, kopile... možeš da biraš, imam dosta toga u repertoaru.''

,,Žao mi je zbog toga.''

,,Nema potrebe za tim. Nije bilo žao onima koji su te reči izgovorili.''

U njegovom glasu je zapucketala bol koju je krio duboko ispod svog tog sarkazma, oholosti i manipulativnosti. Skarlet je bila svesna da on dosta igra na kartu saosećajnosti, ali je znala da je iskren sa tim stvarima koje joj je govorio. Bilo je nešto u njemu što joj nije davalo mira. Nešto što je želela da otkrije.

Sebastijan je besciljno tumarao po prostoriji, mlatarajući rukama pored svog tela. Skarlet je odlučila da više ne odugovlači sa pitanjima. Bilo je previše pitanja bez odgovora, a ti odgovori su joj bili potrebniji nego ikada do sada.

,,Zašto si ostavljao tragove kod poslednjih žrtava, Sebastijane?'', na njeno pitanje mu je zatitrao osmeh na ivicama usana. ,,Da li si želeo da budeš uhvaćen?''

,,Da li je to tvoja pametna glavica sama smislila? Izuzetno zanimljiva teorija.''

,,Nisam došla da se igram, Sebastijane. Trebaju mi odgovori.''

Podsmehnuo se i ovlaš ugrizao za donju usnu. Prstima je prošao kroz gustu kosu i ponovo stao naspram nje. Detaljno je posmatrala njegovo lice i zapitala se kako do sada nije primetila njegove rupice na obrazima. Njegovom lepom licu su davale neprikosnovenu draž i nevinost koju nikako ne biste mogli povezati sa nečim tako zlokobnim kao što su svirepa ubistva.

,,Mislim da to nije pametno, doco.''

,,Zašto ne?'', prkosila mu je, a njegovo lice na kojem je do pre par trneutaka titrala razigranost se uozbiljilo.

,,Bojim se da će te odgovori dovesti u situaciju koja ti se neće dopasti.''

,,Šta bi to trebalo da znači, Sebastijane?''

Na trenutak je oklevao da joj odgovori. Skrenuo je pogled u stranu, a onda se šakama podupro na debelo staklo.

,,To bi značilo da će vas odgovori dovesti u opasnost. Treba li da budem još precizniji?''

,,Sebastijane, šta kriješ?''

,,Zašto se toliko brineš, Skarlet?''

,,Zato što želim da ti pomognem, rekla sam ti hiljadu puta'', nestrpljivo mu je odgovorila. ,,Znam da nisi navikao da se ljudi bore za tebe i da ih zanima šta imaš da kažeš, ali mene zanima. Nisam te još uvek otpisala. Još uvek te smatram osobom. Osobom koja se može iskupiti. Ali to ne mogu da uradim ako mi ne daš odgovore.''

,,Zašto?''

,,Zato što ti verujem.''

Oči su mu zacaklile, a usne su mu bile blago razdvojene. Mogla je da se zakune da mu je donja usna zadrhtala. Pognuo je glavu i nekoliko trenutaka je u tišini razmišljao. Skarlet je preostalo da zuri u njegove lepo oblikovane šake koje su bile i dalje prislonjene uz stakleno okno.

,,U redu'', konačno je izustio. Podigao je glavu i susreo se sa Skarletinim očima. Pogled mu je bio odlučan, ali je postajala doza straha koju je vešto prikrivao. ,,Reći ću ti neke stvari i veruj mi, neće ti se nimalo svideti. Ali pod jednim uslovom.''

,,Kojim?''

,,Moraš da uđeš u ćeliju.''

,,To mogu da uradim i sada.''

,,Ne, nikako ne sada'', hitro je odmahnuo glavom, i dalje odgovarajući šapatom. ,,Sutra. Dođi sutra.''

,,Zašto sutra?''

,,Skarlet, ne postavljaj suvišna pitanja'', negodovao je. ,,Da li mi veruješ ili ne?''

Kratko je zaćutala, ali je odgovorila bez imalo razmišljanja.

,,Da, verujem ti.''

,,Odlično'', zadovoljno je klimnuo glavom. ,,Onda se vidimo sutra, doktorka.''

______________________________________________________

Stigao je novi nastavak! ♥ 

Ostavite svoje mišljenje, jako bi mi značilo da znam da li vam se sviđa i kakve su vam teorije za dalje ♥