STEFANI

Stojim ispred svoje sestre i ponizno klimam glavom na svaku njenu kritiku; svakako neću preživeti dane koji će uslediti, ali čak i u ovom trenutku smišljam način da se oglušim o njene naredbe.

"Taksi te čeka ispred, ja moram da pospremim i rešim onaj problem unutra", mrzovoljno me pogledala i uzdahnula.

"Kod kuće ćemo tek da razgovaramo o ovome."

"Ali..."

Leo je pokušao nešto da kaže, ali sam ga odmah blago očepila nogom, dajući mu do znanja da ostane tih. Još jedna kap je bila potrebna da prelije granicu Nikolinog strpljenja, nakon čega bi me lično odvukla u naš stan; a to bi poremetilo sve moje planove.

Besno je odšetala od nas u pravcu ordinacije, ne sećam se da sam je ikada ovako iznervirala; ali samo jedan pogled na Leov zavijeni obraz i modricu ispod oka su bili dovoljni da osetim nalet krivice. Da mu nisam prišla, verovatno bi još uvek ispijao svoja alkoholna pića i sedeo nepovređen u onom separeu.

"Izgleda da je ovo zbogom za večeras...", obratio mi se uz blagi osmeh.

"Ne pričaj gluposti, noćas ja brinem o tebi", namignula sam mu i povela ga ka izlazu.

"Možeš li sam otići do suvozačevog mesta?", tiho sam ga upitala pogledavši u mnogobrojno obezbeđenje koje je njegov prijatelj doveo.

Maks im je naredio da ga otprate do auta i da ga ne ispuštaju iz vida, jer je i on kao i Nikol bio ujedno besan i zabrinut zbog situacije u kojoj smo se našli.

"Ne misliš valjda da..."

"Ukoliko me neki od onih gromada ne uhvati; da, planiram da pobegnem", prekinula sam ga i izmamila mu osmeh.

"Gospođica Benet je zaboravila torbu u mom automobilu, sačekajte me ovde", dominantno se obratio članovima obezbeđenja.

"Gospodine Leo, gospodin Maksimilijan je bio dovoljno jasan...", jedan od njih je istupio, ali je Leo odmah zagrmeo na njega.

"Zar stvarno misliš da ću negde otići sa ovim?", besno je pokazao na svoje lice.

"U redu, ali molim Vas da budete brzi", radnik je popustio, vidno uplašen Leom.

Dok se on raspravljao sa njima ja sam neprimetno skinula svoje štikle, pazeći da me neko od njih ne vidi. Bilo bi glupo verovati da bih protiv njih imala ikakve šanse.

Leo se sporo kretao, a ja sam ga pomno pratila. Kako je moguće da čak i ovako isprebijan izgleda lepše i privlačnije od bilo kog muškarca koga sam ikada upoznala?

"Da li si sigurna u ovo?", tiho mi se obratio otključavši svoj auto.

"Ukoliko još koji minut budem provela ovde, velike su šanse da ću se predomisliti", iskreno sam mu rekla, a on se na ovo nasmejao.

Trebala sam poslušati Nikol i otići u naš stan, ali ne bih mogla izdržati krivicu koja bi me proganjala zbog toga; morala sam se lično uveriti da će biti dobro, jer ne bih podnela da mu se još nešto desi zbog mene. Nisam smela da rizikujem bilo kakvu komplikaciju, jer dovoljno dobro sam ga upoznala da znam da u bolnicu neće ići.

Dobacio mi je ključeve od auta i pre nego što sam ušla unutra, primetila sam široki osmeh na njegovom licu. Tiho sam se pomolila da nam ovo uspe, a zatim sam startovala automobil i nagazila papučicu gasa. U retrovizoru sam mogla videti kako je obezbeđenje potrčalo za nama, ali nisu imali šanse.

"Zaboravila sam da ti kažem da mi je vozačka dozvola u stanu", konačno sam se prisetila šta mi je to nedostajalo čitave noći.

"Dok si u mom autu, ne moraš da brineš o policiji."

"Čisto se nadam, jer moje godišnje primanje ne bi moglo da poplaća kazne za sve prekršaje koje sam večeras napravila", nasmejala sam se, iako sam znala da je sve ovo istina.

Ostatak vožnje je proticao neočekivano sporo, on mi je govorio kada i gde bih trebala da skrenem; ali sem toga nismo razgovarali. On je bio izgubljen u svojim mislima, a ja sam se skoncentrisala na put ispred sebe.

"Ne mogu da verujem da si pristala da provedeš noć sa potpunim strancem, nikad se ne zna; možda sam psihopata", našalio se dok sam parkirala auto.

"Psihopata nikada ne bi učinio ono što si ti za mene, ali svesno ću rizikovati jer ti verujem", nasmejala sam se.

Zajedno smo ušli u lift zgrade i primetila sam da je pritisnuo dugme za poslednji sprat. Naravno da će živeti na poslednjem spratu, jer bi mu verovatno smetalo da mu neko hoda iznad glave... Lift se zaustavio, ali se nije otvorio pre nego što je on provukao karticu. U sledećem trenutku sam opet ostala zabezeknuta, izgleda da Leo poseduje ceo sprat.

"Ko si ti uopšte?", upitala sam ga i dalje ne verujući u ono što vidim.

Stan je bio dekorisan crnim i belim tonovima, ali je svaki milimetar bio isplaniran. Sve je odisalo luksuzom i stilom, od boja zidova do najsitnijih detalja.

"Leo Anders", jednostavno je odgovorio.

"Ko si ti i čime se baviš?", preformulisala sam pitanje, jer ga očigledno nije razumeo.

"Ti si prva koja me to pita, obično svi sve znaju o meni", tiho se nasmejao:"Pretpostavljam da nikada nisi čula za Anders Enterprajs?"

Odmahnula sam glavom, a on je nastavio.

"Ukratko bavim se raznim poslovima, najviše gradnjom i prodajom luksuznih nekretnina. Moj posao se najviše sastoji od upravljanja korporacijom koju sam nasledio od oca; idem na sastanke, pregovaram, rešavam probleme koji iskrsnu, donosim krajnju odluke u vezi prodaje i izgradnje", rekao je, a zatim mi se osmehnuo:"To bi bilo ukratko, verujem da se lepa doktorka kao ti ne razume previše u preduzetništvo i ekonomiju; ne bih želeo da te smorim."

"Znači nisi kriminalac?", slobodno sam ga upitala, a on je prasnuo u smeh.

"Ne, nisam kriminalac."

Odahnula sam na ove reči, zaista nisam osuđivala ljude na osnovu njihovog zanimanja i obrazovanja; ali kriminal bi bio previše i za mene.

"Nisam bio ranjen zato što se bavim kriminalnim radnjama, već iz razloga što posao kojim se bavim nije savršen kao što se na prvi pogled čini; mnogima sam konkurencija, ljudi su takvi, ne mogu podneti da neko bude uspešniji od njih samih", uozbiljio se.

"Idem da se istuširam, možeš se slobodno raskomotiti, moja soba je poslednja sa leve strane, mislim da će ti biti prijatnije u nekoj od mojih majica nego u tom parčetu tkanine koje nazivaš haljinom", rukom je pokazao prema meni.

Ne znam šta su Nikol i on imati toliko protiv ove haljine, jer mi je ona jedna od omiljenih; a sem toga nisam jedina koja izlazi u ovakvim stvarima... Ipak, odlučila sam da ga poslušam i potražim nešto što bih mogla obući.

Posle tri pogrešna pokušaja, ulaska u jedno od kupatila i radnu sobu, konačno sam potrefila njegovu spavaću sobu. Ni ona nije izgledala ništa lošije od prethodnih soba, ogroman crni krevet nalazio se na samom centru prostorije, a zid ispred njega bio je ceo u staklu. Iako je Nikolin i moj stan imao neverovatan pogled, ovaj je jednostavno oduzimao dah. Pejzaž koji su formirala svetla okolnih zgrada i automobili u pokretu najbolje je pokazivao zašto New York zovu gradom koji nikada ne spava.

"Sviđa ti se pogled?"

Iznenađeno sam se okrenula prema Leu, a on je bio naslonjen na okvir vrata. Kosa mu je bila mokra, a pantalone i košulja zamenjeni sivom majicom i trenerkom.

"Vidim da nisi poslušao Nikolin savet da ne kvasiš zavoj", blago sam ga iskritikovala.

"Doktorka, pazio sam", široko mi se osmehnuo, a zatim mi i namignuo.

Osećala sam kako padam na njega, ali sam pokušavala da odbacim tu misao iz glave. Krenuo je ka meni, zatim je pritisnuo dugme koje do tada nisam ni primetila, a nakon toga jedan deo zida se otvorio i on je izašao naslonivši se na ogradu.

"Ovo je...neverovatno", malo je reći da sam bila očarana pogledom na Petu aveniju.

Poželela sam da ovaj trenutak zauvek traje, ali znala sam da ćemo već sledećeg dana ponovo postati potpuni stranci. On je neverovatan muškarac i bezgranično sam mu zahvalna na svemu što je učinio za mene, ali bojim se da je ovo veče sve što mu mogu pružiti. Leo je uspešan i poznat čovek i verujem da na brzom biranju ima makar pet devojaka koje bi jedva dočekale njegov poziv, ali ja nikada ne bih mogla da budem jedna od njih.

Osećala sam hladni noćni vetar na svojoj koži, ali se nisam obazirala na hladnoću jer sam previše uživala u pejzažu grada i Leovom prisustvu.

"Hajde, vidim da ti je hladno", obratio mi se i nežno me povukao unutra.

"Možeš se istuširati ukoliko želiš."

"Nema potrebe, ali hvala ti."

"Ne bih da ti ometam planove, ali verujem da nisi primetila trag moje krvi na haljini..."

Iznenađeno sam pogledala svoju haljinu i primetila mrlju koju do sada nisam videla. Izdahnula sam i prihvatila njegovu ponudu. Poveo me ka prostoji u sklopu njegove spavaće sobe i shvatila sam da mu je to ormar. U njoj su me okružile uredno spakovane bele košulje, kravate raznih boja i crna poslovna odela.

Izgleda da on baš voli belu i crnu boju...

Dok sam ja razgledala dizajnirana odela on se vratio sa suprotnog dela prostorije i pružio mi majicu i trenerku.

"Ovo je u najmanjoj veličini koju imam", nasmejao se, a onog trenutka kada sam uzela odeću iz njegove ruke shvatila sam i zašto.

Majica mi je bila veća najmanje pet brojeva, a o veličini trenerke ne želim ni da razmišljam. Ušla sam u kupatilo i istuširala se brže nego ikada, ali kada sam izašla njegova soba je bila ponovo prazna.

Lutala sam po stanu tragajući za njim i pronašla sam ga kako u dnevnom boravku besno razgovara na telefon na jeziku za koji verujem da je nemački. Osmehnuo mi se i pokazao mi rukom da ga sačekam, a zatim je nastavio da se raspravlja. Bacila sam pogled na sat i uvidela da je prošlo već nešto više od tri sata od kada mu je Nikol dala onu anesteziju. Pošto sam odlično poznavala njegove stavove o anlgeticima, uzela sam svoju torbu sa garniture i izvadila dva ibuprofena, a zatim sam se bacila u potragu za kuhinjom.

Na moju veliku sreću lako sam je pronašla, a zatim sam uzela čašu i iz frižidera izvukla flašicu sa vodom.

"Izvini, zaboravio sam da te ponudim nečim..."

"Uzmi", pružila sam mu tablete i čašu vode.

"Šta je to?"

"Samo uzmi", bez dalje rasprave je prihvatio tablete i popio ih.

"Problemi na poslu?", upitala sam ga.

"Ništa što ne mogu srediti", blago se osmehnuo, ali znala sam da izbegava da razgovara o tome.

Nisam ga mogla pritiskati, jer ni ja lično nisam volela da razgovaram o svom poslu; a takođe sam znala šta znače poverljive informacije.

"Kada piješ antibiotik koji sam ti prepisala?", upitala sam ga.

"Ne pijem ga, dobro sam", rekao je, a ja sam ga prostrelila pogledom.

"Gde je?", ljutito sam ga upitala, a on mi je pokazao neotvorenu kesu iz apoteke na komodi u uglu.

Besno sam je uzela i otvorila tablete, pruživši mu jednu, a on se nije usudio da me odbije.

"Kako možeš biti toliko neodgovoran prema sebi? To što si sada dobro ne znači da će zauvek biti tako", nisam mogla, a da ga ne iskritikujem.

Nastavila sam da ga kritikujem, a on me zabavljeno posmatrao jedva suzdržavajući smeh.

"Znaš kada malo bolje razmislim, lako je uvideti sličnost između Nikol i tebe", nasmejao se, a ja sam ga ponovo prostrelila pogledom.

"Sada ideš u sobu da se odmoriš", rekla sam uzevši mu telefon iz ruke i spustivši ga u jednu od kuhinjskih fioka.

"Za par sati nećeš ništa bitno propustiti, a stres ti nije potreban"

Glasno se nasmejao, ali se nije usprotivio. Činilo mi se da se dobro oseća i tek sada sam donekle odahnula verujući u sestrine reči da nije zadobio ozbiljne povrede.

"Nemaš pitanja u vezi razgovora od pre par minuta?", iznenađeno me upitao.

"Niti od tebe tražim da mi prepričavaš svoje poslove, niti me oni zanimaju sve, dok ne očekuješ isto to od mene."

Legao je u krevet, a ja sam se ponudila da mu previjem i ranu od pre par dana. Uz dosta truda pronašla sam set prve pomoći u njegovom kupatilu i sredstvo za dezinfekciju.

"Da li bi pristala da radiš za mene?", molećivo me upitao dok sam pričvršćivala gazu.

"Ne počini sa tim, ne planiram da radim kao tvoj lični lekar, ukoliko me želiš kao doktora odlično znaš gde me možeš pronaći."

Šta je sa njim i željom da poseduje sve što mu se dopadne?

"Izvini ukoliko je Nikol bila malo gruba sa tobom, jednostavno je zabrinuta...", iskreno sam mu se izvinila jer je moja sestra jako teška osoba kada se radi o mojoj bezbednosti.

"Čoveče ta žena je u par rečenica ućutkala Maksa koji nikome ne dozvoljava da mu se obrati sa nepoštovanjem, on je osoba koja smatra da sve mora biti po njegovom, ali sa njom... jednostavno je odustao bez previše borbe."

"Takva je Nikol."

"Mogu zamisliti kako izgleda život sa tako temperamentnom ženom; jer ona je jedina koja ga je onako spustila, ne plašeći se ni njega, niti obezbeđenja...", izgleda da je moja sestra stekla novog obožavatelja.

Nisam mu smela dozvoliti da zaspi, tako da sam uzela njegov laptop i pustila prvi od akcionih filmova koji sam našla na nekom od sajtova. U početku je negodovao, govoreći da je radnja nerealna, ali je posle dvadesetak minuta odustao i prihvatio da ne planiram da menjam film.

Nisam ni primetila kada sam zaspala, ali pljusak me probudio i sunčeva svetlost čiji su se zraci tek pomalo naslućivali. Osećala sam nešto čvrsto ispod svoje glave i shvatila da su to u stvari Leove grudi, a i njegova ruka je posesivno bila obmotana oko mog ramena. Bila sam toliko izmorena da sam samo čeznula da se vratim svetu snova, ali onda sam se svega setila.

On nije smeo da spava.

Brzo sam ga prodrmala, ali on se nije budio. Proverila sam mu puls i disanje, ali sve je bilo normalno. Nastavila sam neuspešno da ga budim, ali on nije reagovao ni na moje dozivanje njegovog imena.

Ja sam kriva za ovo, da sam samo bila odgovornija...

Bila sam previše uplašena da bih mogla jasno da razmišljam, morala sam zvati hitnu, ali nisam znaka gde sam ostavila svoj telefon, a Leov je bio na drugom kraju stana. Morala sam se smiriti i prihvatiti situaciju hladne glave, ali ipak mi to nije pošlo za rukom. Zgrabila sam flašicu vode sa njegovog noćnog stočića i prosula je po njemu.

Odmah se pridigao iz kreveta, umalo me oborivši sa istog. Bio je zbunjen, a ja sam ga odmah privukla u zagrljaj dok mi se par suza slivalo niz obraze; osetila sam olakšanje koje se nije moglo opisati rečima.

"Zašto si to učinila?!"

"Nemoj nikada više onako da me prepadneš, mislila sam da si..."

Toliko sam se prepala ni zbog čega, a on je samo imao čvrst san.

Videvši moju zabrinutost privukao me u zagrljaj, verovatno shvativši šta se upravo dogodilo.

_________________________________________

Nadam se da vam se nastavak svideo. :)♡

Mišljenja nam pišite u komentarima.

PS. Poslednjih dana mi ne stižu obaveštenja kada neka od vas komenariše, pa se izvinjavam ukoliko na neki komentar nisam odgovorila.