STEFANI

"O kakvim jutarnjim mučninama Vi pričate?"

"Ma hajde, položila si ispit kod mene sa najvišom ocenom i sama znaš kroz kakve promene telo prolazi tokom prvog trimestra, ali Nikol uskoro ulazi u drugi i mislila sam da su je mučnine prošle..."

"Mora da ste nešto pomešali, moja sestra nije trudna", belo sam gledala svoju bivšu profesorku, odbijajući da poverujem u to.

"Stefani, za trideset godina radnog staža trudnicu mogu da prepoznam čim je vidim, a kamoli posle ultrazvuka... Čekaj, nemoj mi reći da nisi ništa znala o tome?", ugledala sam krivicu na njenom licu.

"Izvinite me, moram da idem", okrenula sam se i krenula ka izlazu iz restorana.

Nikol nije mogla biti trudna, jednostavno nije. Sa kime bi za ime sveta mogla biti trudna? Nikada mi nije pomenula ni jednog muškarca i sada bih jednostavno trebala da prihvatim činjenicu da će moja sestra dobiti bebu? Odrasla sam uz nju i odbijam da verujem da bi mi nešto takvo prećutala.

"Stefani..."

Leo je krenuo za mnom, ali se nisam obazirala na njega. Okrenula sam se tek kada me njegova ruka obuhvatila oko ručnog zgloba i zaustavila me.

"Pusti me Leo!", viknula sam na njega ne obraćajući pažnju na ljude koji su bili oko nas. Svi su nas zainteresovano pogledali, verovatno sa željom šta se dešava između nas.

"Potrešena si, dozvoli da te makar odvezemo do stana, ne verujem da možeš voziti u takvom stanju...", njegov glas je na moje iznenađenje bio pun razumevanja.

"Ne trebaš mi, mogu sama da odem!"

"To je samo vožnja, neću reći više ni reči ukoliko to ne želiš, ali dozvoli da te Maksimilijan i ja odvezemo kući ili gde god želiš da ideš", poveo me je ka izlazu iz restorana.

Moje telo je doživelo toliki šok da više nisam imala snage ni da se raspravljam sa njim, već sam ga samo nemo pratila, a emocije su mi bile izmešane. Nisam znala šta da mislim, a još manje kako da se ponašam. Sve sam u životu mogla da očekujem, ali da će mi Nikol prećutati ovako bitnu činjenicu, nisam.

Više nisam znala ni da li sam ljuta, besna, slomljena, izdana ili povređena. Njoj sam poveravala sve svoje tajne, želje i strahove, ona me je poznavala bolje od bilo koga; a ipak ona meni nije verovala...

Leo mi je otvorio zadnja vrata Maksovog džipa i smestio se pored mene, ali nije ništa rekao, niti je prokomentarisao i na tome sam mu bila zahvalna.

"Gde želiš da idemo?"

"U stan", rekla sam i dalje izgubljena u svojim mislima.

"Makse, vozi nas u njihov stan."

Kako sam mogla da ne primetim takve promene na mojoj sestri? Primetila sam da je nabacila koji kilogram, ali to sam prepisivala stresu kome je bila izložena zbog proširivanja poliklinike. Naručivala je brzu hranu, nije išla na trčanje, žalila se na štikle, prestala je da nosi usku odeću... Odjednom mi je sve imalo smisla; menjala se ispred mene, a ja to nisam videla.

Zaboga miloga, sakrila je od mene da će biti majka! Moja sestra uskoro ulazi u četvrti mesec trudnoće, a ja sam slepo verovala da je samo pod stresom zbog posla. Vidim da čak nije našla ni za shodno da mi kaže da joj se neki muškarac sviđa, a uredno se petljala u moj ljubavni život.

Život kao da se poigravao sa mojim strpljenjem, jer ne verujem da je gužva njujorškog saobraćaja ikada bila veća. Nervozni vozači su trubili jedni drugima verovatno verujući da će to rešiti ovu gužvu, a ja sam se osećala kao da će mi glava eksplodirati.

Posle više od sat vremena provedenih u onoj gužvi konačno smo stigli, kada se Maksimilijan parkirao izašla sam iz auta i zalupila vrata tolikom jačinom da nisam sigurna kako uopšte nisu otpala, a zatim sam se uputila ka stanu dok su me njih dvojica u stopu pratila.

Verovatno sam ih trebala zaustaviti jer se njih dvojice ovo nije ticalo, ali jednostavno bila sam fokusirana samo na to da što pre stignem u stan. Vožnja liftom je trajala neobično dugo, a iz nekog razloga Leo se počeo smeškati i to me iritiralo.

"Veridba!", Leo je uzviknuo, a to je bila kap koja je prelila čašu mog strpljenja.

"Šta je tebi u svemu ovome smešno?! Sada si se setio naše veridbe, zar zaista treba da te podsećam kako se ona slavno završila?!", viknula sam na njega, ali se on samo okrenuo ka Maksimilijanu koji je bio iznenađujuće ozbiljan.

"Makse, koji si ti lisac, pa ja ne mogu da verujem...", Leo se smejao kao da je osvojio na lutriji, a ja sam osetila poriv da mu skinem taj osmeh sa lica.

"Leo, prekini sa tvojim glupostima; meni nije do života, a ti ovde praviš šale o nekim lisicama i veridbama!"

Šta je njemu bilo smešno u ovakvom trenutku? Ja sam pucala po šavovima od besa, a on je bio veseo i srećan.

Bože, samo mi daj strpljenja da ovo preživim...

Moj bivši verenik je zaustavio lift i posvetio punu pažnju njegovom prijatelju.

"Zašto si zaboga to uradio?!", viknula sam na njega, ali on me i dalje ignorisao.

"Znači ono veče ipak nisi bio sa onom devojkom za poslovnu pratnju? Kako sam samo bio glup, pa trebao sam shvatiti zašto je Nikol tek tako odlučila da prespava u hotelu i ujutru vratila recepcionaru ključ, a ja sam mislio da je Majkl pomešao sa onom eskort damom..."

Maksimilijan je prebledeo, želeo je nešto da kaže, ali je ipak ostao tih. Iznenađenost i bes na njegovom licu su bili iskreni, jer ovakvu reakciju jednostavno nije mogao odglumiti.

"Meni prodaješ priču da si sam i da ne želiš obavezu prema jednoj ženi, a sa druge strane zavodiš uglednu doktorku; ni manje ni više nego Nikol Benet. Moram priznati da sam zadivljen... Ma koliko puta sam ti samo rekao da bi bili odličan par?"

"Leo, to je bilo samo jedno veče...", ako je to bilo ikako moguće, Maksimilijan je još više prebledeo.

"Šta jedno veče Makse, nemoj sad da me lažeš. Svaka čast brate, želim vam sve najbolje, samo ne znam zašto si ovo krio od mene", Leo je imao osmeh od uha do uha.

"Znači ti li si taj srećnik koji je mojoj sestri napravio dete?!", zagrmela sam na Maksimilijana.

"Od kada se ti to zabavljaš sa mojom sestrom i zašto ja o tome ništa ne znam?!"

Maksimilijan koji nikada nije dozvolio nekome da povisi glas na njega stajao je ispred mene i ponizno me gledao, ne progovarajući ni jednu jedinu reč. Dominantni muškarac koga sam ja poznavala kao da je nestao, jer Maksimilijan koga sam ja poznavala bi mi već objasnio situaciju i tražio rešenje za ovo.

"Stefani, Nikol i ja se nikada nismo zabavljali, kunem se da je to bilo samo jedno veče..."

"Jedno veče i ona je trudna tri meseca!", viknula sam više za sebe, ne verujući u ono što čujem.

"Stefani, ne budi takva, pa ovo je lepa vest...", Leo se nasmejao, a ja sam poželela da ga udavim.

"Šta je ovde lepa vest?! Bili su zajedno na jedno veče i napravili su dete, Leo ovo se ne dešava ni tinejdžerima! A ti mi još kažeš da si sve vreme znao za ovo, a nisi ni pomislio da bi to trebao da mi kažeš?! Šta li si još sakrio od mene da me zaštitiš?! I posle ti od mene tražiš još jednu šansu?!", iskalila sam svoj bes na njemu i pokrenula lift.

"Za ovo do sada nisam znao, kunem ti se. Radnik sa recepcije mi je rekao da je video Nikol kako odlazi sa Maksom, ali pošto Majk voli da tračari pomislio sam da je pomešao Nikol sa Maksovom poslovnom pratnjom za to veče. Ova situacija me je zatekla isto koliko i tebe, ali moraš priznati da njih dvoje izgledaju odlično zajedno..."

"Leo prekini, daj ućuti na par minuta, jer danas ništa pametno nisi uspeo da kažeš!"

Jesam li ja jedina koja nikada nije primetila da se Maksimilijan dopadao Nikol? Kako sam mogla da budem tako glupa da poverujem u Nikoline priče da zbog prehlade ne ide na posao odmah posle moje veridbe? Delići priče su mi bili ispred nosa, a ja to nisam povezala, slepo verujući svakoj reči koju bi mi moja starija sestra servirala. Lagala me je u lice, a ja to nisam shvatila...

Onog trenutka kada se lift otvorio, žurnim korakom sam potrčala ka našem stanu. Čim sam otključala vrata otišla sam u dnevnu sobu tražeći osobu koja me blago rečeno razočarala kao niko do sada.

"Nikol?!", viknula sam iz sveg glasa, toliko sam bila glasna da verujem da su me i komšije čule.

"Stefani, čemu takva vika? Pa želiš li da se komšije žale na nas?", došla je iz sobe.

Kosa joj je bila čupava, a na sebi je još uvek imala tamnoljubičastu uniformu. Kako sam samo bila glupa, pa ona ranije nikada ne bi zaspala pre nego što bi se presvukla.

"Nikol, čestitam!", Leo je hladno prošao pored mene i zagrlio moju sestru.

Grlio je moju sestru kao da je ovo bila najradosnija vest koju je ikada čuo toliko je bio srećan da mu je osmeh jednostavno sijao na licu; a Nikol je bila previše pospana i zbunjena da bi išta učinila.

"Anderse, šta ti tražiš ovde?! I šta ti meni ima da čestitaš?!", Nikol se konačno razbudila odmakavši se od njega.

"Stefani, šta on meni ima da čestita?! Šta oni rade u našem stanu?!", uputila mi je jedan besni pogled, želeći da zna o čemu se radi.

"U pravu si, ja treba prva da ti čestitam. Bravo mama, nadam se da dete neće biti na majku. Kada si planirala da mi kažeš da ću postati tetka?!", moj glas je po prvi put u životu nadjačao njen.

"Ti...ti znaš? Kako si saznala?", po prvi put u životu čula sam kako je njen glas zadrhtao. Ugledala sam strah i krivicu na njenom licu, ali previše sam bila besna na nju da bih brinula o tome.

"Zar je bitno kako sam saznala? Bitno je da konačno znam, ali ne znam zašto si ovo krila od mene. Šta si planirala, možda da se porodiš i onda mi kažeš?!"

"Stefani, hajdemo u sobu, kunem se da ću ti sve objasniti... Treba nasamo da pričamo, htela sam da razgovaram sa tobom, ali jednostavno nikada nisam pronašla pravi trenutak za to..."

"Hoćeš li molim te prekinuti sa tvojim pravdanjem?! Razočarala si me Nikol kao nikada do sada, uvek si želelela da znaš svaku moju tajnu, ni sama ne znam koliko puta si me napala da se čudno ponašam i da krijem nešto od tebe; a kada si se ti to meni poverila? Rekla si da sam ja jedina osoba kojoj veruješ, ali izgleda da si me i to slagala..."

"Stefani, molim te..."

"Ceo život sam slušala tvoje kritike na račun mog ponašanja, mešala si se u svaki aspekt mog života, oterala si svakog mog dečka koji ti se nije dopadao i u svemu tome si glumila neku sveticu; a ja sam te slušala i mrzela sebe što nikada nisam bila savršena kao ti. Tek sada vidim da nisam ja kriva, već upravo ti!"

"Sve što sam činila, činila sam da bih te zaštitila!"

"Jesi li, Nikol? Posle svakog izlaska si me napadala da ću ti se onako neodgovorna trudna vratiti u stan i da onda nećeš morati da brineš samo o meni, već i o detetu koje ćeš na kraju ti morati da izdržavaš i odgajaš! Govorila si mi da ću upropastiti time sopstveni život i da moje dete neće ni imati oca! Šta misliš kako sam se osećala kada bi mi to rekla?! Izgleda da si u svom onom mešanju u moj život ipak zaboravila da poslušaš svoje savete!"

"Stefani, obe ste potrešene i mislim da bi trebalo da se smirite pa da tek onda hladne glave razgovarate o svemu...", Leo je progovorio, ali sam ga odmah ućutkala.

"Ko je tebe pitao za mišljenje i zar zaista misliš da imaš pravo da se uopšte mešaš u moj život posle svega što si mi učinio?! Znaš gde su vrata i možeš slobodno da ideš, ovo te se i onako ne tiče!"

"Bravo Nikol, ceo život si mene učila moralnim vrednostima i važnosti braka, a onda si sama postala devojka na jedno veče. Pravi si primer ugledne žene i majke za poželeti!"

Moja starija sestra me je nemo slušala, ne znajući šta bi rekla na sve ovo. Ugledala sam jednu suzu kako se spušta niz njen obraz, a ona je brzo obrisala i istrčala iz našeg stana. Obrazi su joj postali crveni i izgledala je kao da će se svakoga trenutka slomiti.

Okrenula sam se ka Maksimilijanu i Leu koji su, blago rečeno, izgledali kao da su upravo videli duha. Mirno su stajali uza zid, povremeno razmenjujući poglede koje ja nisam shvatala.

"Šta je sa vama dvojicom, zašto me tako gledate?", konačno sam spustila glas.

"Ovaj Stefani, znam da si rekla da nije moje da se mešam, ali mislim da si malo preterala", Leo je prvi prekinuo tišinu koja je nastala.

"Malo?", videla sam da Maksimilijan pokušava da se suzdrži, ali mu to ipak nije pošlo za rukom.

Kada me je nalet adrenalina popustio shvatila sam šta sam upravo uradila. Bila sam besna i zbunjena, toliko da sam Nikolina osećanja potisnula u stranu. Odreagovala sam previše ishitreno i osetila sam nalet krivice, nisam joj uopšte ni pružila priliku da bilo šta kaže.

Uzela sam njenu jaknu sa stolice i potrčala za njom, morala sam ovo odmah ispraviti.

Kakva sam ja to sestra? I pored svega što je učinila, Nikol nije zaslužila da budem onako gruba prema njoj...

__________________________________