Nikol

Trčim kroz užurbane ulice Manhattana sa slušalicama u ušima dok slušam neki miks elektronske muziku koju mi je Stefani snimila za moje treninge.

Kad nisam imala vremena da treniram kao što je to slučaj danas onda bih svoj standardni put do kuće malo produžila i iskoristila za trčanje. U kancalarji sam uvijek držala ruksak sa rezervnom sportskom opremom koji mi se u ovim situacijama pokazao kao jako korisna i pametna ideja.

Trčim izbjegavajući ljude koji mi idu u susret i pokušavam održati svoj mozak bistrim, ali to mi jako teško ide s obzirom da sam danas imala posla sa gospodinom savršenim.

Danas je Maximilian došao u moju ordinaciju na popravak zuba, kao da nema ni jedne druge stomatološke ordinacije u koju bi milioner poput njega mogao da ode.

Od one noći kad sam ga prvi puta vidjela u svojoj poliklinici njegove oči mi ne daju mira, progone me i na javi i u snu. Čim zatvorim oči vidim ih, dva krupna smeđa oka i te neodoljivo duge trepavice. Moja dijafragma zakaže od same pomisli na njega pa moja pluća postanu nesposobna za obavljanje osnovne fiziološke funkcije, disanja.

Nisam mogla opisati kako taj čovjek utiče na mene i zašto sam se tako osjećaja u njegovoj blizini. Znala sam da se trebam držati podalje od takvih ljudi i da ljubav nije za mene, ali jednostavno nisam mogla.

Godinama sam vješto i bez ikakvih problema izbjegavala muškarce koji su mi se motali oko nogu, a ruku na srce bilo ih je popriličan broj. Nikad nijedan takav muškarac nije ostavio na mene utisak i sve njih sam gledala površinski te potpuno nezainteresirano, ali Maxa..

Maximilian je drugačiji, sve u vezi njega me intrigira i vuče sebi. Način na koji hoda, držanje njegovih ramena, pogled, lice, stav i taj opojni miris. Sve na njemu djelovalo je kao magnet na mene, magnet kojem sam se jako teško opirala.

Obišla sam tri kruga oko kvarta i najzad utrčala u zradu te ulovila prazan lift. Lift u našoj zgradi sa sve četiri strane bio je obložen ogledalima te raznim ukrasima zlatne boje, što mu je davalo lažno luksuzan izgled.

Nisam dobro spavala prošle noći i taj mi se umor ocrtavao na licu. Dok sam gledala svoj odraz u ogledalu pogled mi je pao na moje usne, sjetila sam se Maxovog dodira na njima i moj umor je nestao, a rad mog srca se utrostručio kao odgovor na adrenalin koji se upravo pojačano lučio u mom organizmu.

Saberi se Nikol, ponašaš se kao klinka. Ne priliči ti to ženo! Saberi se!!

Iz torbe sam izvukla ključ i ušla u stan gdje me odmah na ulazu dočekala Astra. Astra je maleni labrador moje sestre koji više liči na malu čupavu lopticu nego na psa. Ona je samo još jedan pokušaj moje sestre i njenog dragog dečka da me izlude.

Bila je kod nas gotovo sedmicu dana i već sam nekako zavoljela ovo čupavo stvorenje,izvor mikroorganizama u mom novom i sterilnom stanu. Barem je to bio dok se ona nije uselila kod nas.

"Hej loptice." -Sagnula sam se kako bih je pomazila iza ušiju čemu se ona baš obradovala te veselo zamahala svojim malim repićem.

Iz kuhinje se začuo zvuk sudova što mi je bilo jako čudno jer je Stefani rekla da ide vani sa Leom, a Magda je imala slobodan dan.

"Stefani, došla sam." -Javila sam joj se nakon što sam spustila ključeve na ormarić pored vrata i krenula prema kuhinji.

"Tu si napokon, čekam te." -U kuhinji sam zatekla nasmijanog Vila.

"Vile, šta radiš tu?

"Vidim nije ti drago što me vidiš."

"Naravno da mi je drago, samo si me iznenadio."

"To mi je i bio cilj."

"Pa uspio je." -Prišla sam i zagrlila ga, uzvratio mi je toplim zagrljajem.

"Hladna si Nikol."

"Bila sam vani, normalno je da sam hladna. Zato ti goriš, čovječe imaš u sebi sto stepeni."

"Dođi da te ugrijem." -Nasmijao se ponovno me privlačeći u svoj zagrljaj.

"Oznojena sam."

"Trčala si."

"Da."

"A ja se pitam gdje si se zadržala do sad."

"Ostala sam malo duže na poslu danas pa sam iskoristila ovo vrijeme do kuće da malo treniram, nisam imala vremena za treninge ovih dana."

Pogledao me podignute obrve i ozbiljnog izraza lica.

"Zašto me tako gledaš?" -Upitala sam jer mi nije bio jasan njegov pogled.

"Nisam li ja tebi jasno zabranio rad na minimalno dvije sedmice?"

"Ma daj Viliame, nisi ozbiljan."

"Ništa "ma daj Vile" Nikol, neodgovorna si prema svome zdravlju."

"Dobro sam, nije mi ništa."

"Nikol nisi dobro, doktori su ti dijagnosticirali nervnu uznemirenost; imaš li pojma koliko to može biti opasno nastaviš li se ponašati tako?"

"Znam, znam, znam..."

"Ne znaš, da znaš ne bi se ponašala tako neodgovorno Nikol. Moraš odmarati, trebalo je da uzmeš godišnji i odeš negdje na odmor ili barem samo da prestaneš raditi na jedan mjesec."

"Mjesec dana, pa ti nisi normalan!"

"Nikol, tvoja poliklinika neće propast bez tebe neko vrijeme, uostalom imaš ljude koji rade za tebe pa nek obave i tvoj posao."

"Ne postoji osoba koja može obavljati moj posao Vill."

"Onda zaposli više osoba da rade tvoj posao."

"Ne može to tako."

"Zdravlje bi ti trebalo biti na prvom mjestu Nikol, ti si zdravstveni radnik."

"Zaboga Vill ja obožavam svoj posao, volim da radim i to je za mene terapija."

"Bez obzira na to što voliš svoj posao, tvoji nervi su napeti i to je veliki alarm u organizmu, Nikol. Nastaviš li tako, izazvat ćeš veći belaj i tad ti par dana odmora neće moći pomoć da riješiš problem."

"Ne razumiješ me Viliame."

"Objasni mi."

"Nema smisla, znaš koliko volim da radim. Ako poslušam vas doktore i ostavim posao na par dana tek tad ću da svisnem i daj više da završim ovaj razgovor."

"Ovaj razgovor nije završen."

"Vill!!"

"Odgodit ćemo ga, ali definitivno nije završen gospođice Nikol."

"Dobro, nisi mi rekao šta radiš u mom stanu i gdje je Stefani?"

"Tražio sam od Stefani ključeve da te iznenadim, ona je sa onim svojim plavušanom."

"Sa Leom, dobro; a čime sam ja zaslužila ovo iznenađenje?"

"Želio sam da te malo odvučem od posla, da se opustiš, a i nikad nemamo vremena da se družimo kao prije. Hajde da barem večeras sve bude kao prije, da budemo stari Nikol i Viliam."

"Nemam ništa protiv, samo moj stari Viliam ne zna da kuha, a ni novi kako vidim."

Nasmijala sam se upirući prstom na dim koji se dizao iz tignja na šporetu iza Villiama.

"Jaoo moj umak." -Jauknuo je.

Smijala sam se dok sam ga gledala kako pokušava spasiti situaciju. Na sebi je imao bijelu poluprozirnu tanku majicu koja se savršeno pripijala uz njegove fino izvaljane mišiće i tamno plave pantalone.

"Izvini bilo mi je jako vruće dok sam kuhao pa sam skinuo džemper." -Rekao je pokazujući na smeđi džemper prebačen preko stolice za trpezarijskim stolom. Crvenilo je udarilo u moje obraze, primijetio je gdje gledam.

"Nije problem nego, ti kuhaš?!" -Upitala sam kako bi skrenuli sa teme.

"Da, za tebe."

"Viliame ti ne znaš da kuhaš!"

"Znam malo, naučio sam."

"Ozbiljno, kad to?"

"Kad sam živio sa nanom."

"Zezaš me."

"Ne, večeras je na meniju brazilska kuhinja."

Viliamova majka bila je brazilka, a njena majka profesionalna kuharica u jednom od poznatih tradicionalnih brazilskih restorana. Rijetko je dolazila u posjetu Vilu pa sam je poznavala samo sa slika iz njegove sobe, ali iz njegovih priča o njoj znala sam da je bila jako draga i prijatna žena. Viliama joj je odlazio na kratke posjete preko ljeta, a jedno kraće vrijeme je i živio kod nje kad je njegov otac radio za neku japansku firmu.

"Dobro, baš ćemo da vidimo i nadam se da je ostalo prošlo bolje od tog sosa."

"Za sos si ti kriva, mogla si mi reći ranije."

"Šta da ti kažem, pa ti si kuhar i tvoj je zadatak da brineš o jelu. Uostalom stojiš u kuhinji kako ne osjetiš da nešto gori?"

"Nema veze, kupio sam viška namirnica za svaki slučaj pa ću ga spremiti ponovno."

"Jedva čekam. Treba u životu svašta probat pa i tvoju kuhinju."

"Samo se ti zezaj, past ćeš sa nogu kad probaš koliko je ukusno."

"Vidjet ćemo!"

"Da gledamo film poslije?"

"Imaš nešto posebno na umu?" -Upitala sam.

"Imam, pokazat ću ti."

"Mogu li se prvo istuširati, imala sam jako dug dan danas?"

"Možeš naravno, dok se ti tuširaš ja ću završiti umak i napravit kokice."

"Dogovoreno, požurit ću."

Brzo sam se istuširala, obukla te požurila natrag u kuhinju. Gledala sam Vila kako kuha i bilo je nemoguće ostati imun na te mišiće u svojoj kuhinji.

"Brza si."

"Hmm ništa ljepše od muškarca u kuhinji." -Nasmijla sam se, a on me zbunjeno pogledao.

"Ako mi se svidi ovo sto si spremio i ako ikada budeš želio da mijenjaš karijeru možeš da radiš kao moj kuhar, samo da znaš."

"Ihh jesi li sigurna?"

"Nisam, čekaj prvo da probamo to iako jako lijepo miriše. Obećava puno!"

"Upravo završavam."

"Da ti pomognem da postaviš stol."

"Ovo je tvoj odmor, ne treba ništa da radiš. Samo sjedni, udobno se smjesti i izaberi film koji želiš da gledamo."

"Ma daj nije mi problem da ti pomognem, pa ti si sve sam spremio."

"Ja sam šef večeras i moraš da me slušaš Nikol."

"Jao dobro šefe, gdje su filmovi?"

"U dnevnoj sobi na jastuku."

"Dobro idem pogledat šta si pripremio."

"Jel jedemo tu u dnevnom boravku?"

"Možemo da."

Viliam

Gledam je dok naglas čita preporuke za filmove koje sam odabrao. Izgledala je kao djevojčica u rozo-bijeloj pidžami, puštena kose i bez šminke sa tim prelijepim okicama i osmjehom koji je sijao na njeno licu.

Nisam joj mogao biti prijatelj, nisam se mogao oduprijeti energiji kojom me privlačila još od doba kad smo bili djeca pa i dan danas samo deset puta jače.

"Dobro, pa koji želiš?" -Upitala me.

"Ti biraj, meni je svejedno."

Gledao bih ja i u zid cijelu noć samo da je ona pored mene.

"Ma daj Vill ne budi takav, ne mogu se odlučiti."

"Pa rekao sam ti, bilo koji da izabereš meni se svi sviđaju."

"Hmm dobro,a između ova dva koji ti se više sviđa." -Stala je ispred mene pokazujući na filmove u svojoj ruci.

Dok je stajala ispred mene u rozim bretelama izgledala je tako maleno, ni traga od jake,poslovne i ozbiljne Nikol. Samo dijete kojem je trebalo utočište, a nije ga imala kad joj je bilo najpotrebnije.

Sve od kad sam je prvi put vidio poslije toliko godina žalio sam što se nisam jače trudio da je pronađem. Da jesam ona i Stefani se ne bi morale toliko patiti u životu, ja bih uvijek bio uz njih bez obzira na sve.

"Zašto me tako gledaš, Viliame izaberi."

"Možemo gledati oba ako želiš."

"Stvarno, nije nam puno?"

"Nije, imamo cijelu noć Nikol."

"Dobro, ali koji prvi?"

"Ovaj." -Pokazao sam na film u njenoj desnoj ruci, romantična komedija.

"Može, ide on onda."

"Ajde ja idem da donesem desert."

"Ima i desert?!" -Iznenađeno me upitala.

"Da, sa višnjama."

"Volim višnje."

"Znam zato sam ga i spremio."

"Ko si ti? I šta si uradio sa mojim Villiamom koji ne zna ni jaje da skuva?"

"Oteo ga i natjerao ga da nauči kako da kuha." -Oboje smo se nasmijali na ovo.

"Nemam prigovora, ovo je fantastično." -Rekla mi je dok sam ulazio u sobu gde se ona već gušila hranom.

"Drago mi je da ti se sviđa."

"Predobro je, izvini jako sam gladna nisam mogla da te čekam."

"Ne brini za to, samo jedi. Prijatno."

"Hvala, dođi i ti."

"Idem da donesem još nešto, odmah dolazim."

"Okej."

Vratio sam se i jeli smo zajedno uživajući u romantičnim scenama na filmu.

"Nikol pazi to je ljuto!!"

Rekao sam, ali kasno jer je već imala puna usta mog prezačinjenog mljevenog mesa. Pocvenila je i ispljuvala sve iz usta na maramicu koju sam joj pružio.

"Jaooo Vill daj mi vode... ajjj moja usta gore."

"Ne vodu, donijet ću ti mlijeka."

"Voduu auuu."

"Zašto si zaboga jela to, pa to je bilo za mene?"

"Kako sam ja to trebala znati i šta si stavio tu, kilogram ljutih feferona i dva kilograma čilija?"

Samo sam se nasmijao dodajuci joj čašu mlijeka koju je odmah iskapila.

"Polako Nikol pozlit će ti."

"Uhh sad mi je laške."

Gledao sam u njeno prelijepo lice dok je brisala suze sa obraza.

"Ne smiji se, jako je ljuto."

Nije znala da se ne smijem zato što je crvena i smiješna nego od miline jer je baš takva mome srcu neodoljiva.

"Vill usne su mi natekle i bride."

"Proći će." -Puhao sam u njene usne, a ona se smijala.

Od pogleda na njih sjetio sam se dana kad sam je video u zagrljaju Maximiliana Keringena na krovu bolnice. Bez imalo srama je grlio, svojim usnama pritiščući njene, a koliko sam tad uspio da vidim ni njoj nije bilo mrsko.

Bio sam ljut na nju danima nakon toga i još uvijek bi bio, ali današnji dan je sve promijenio. Nakon što sam razgovarao sa Stefani shvatio sam da između Nikol i Maximiliana nema apsolutno ničeg, barem je ona bila uvjerena u to.

Želio bi taj crni vrag da se dočepa Nikol po svaku cijenu, znao sam to one sekunde kad sam video kako je gledao. Kao leopard bespomoćnu srnu stjeranu u kut, ali Nikol nije bila sama i stjerana u kut. Ja sam tu i bit ću lav koji će se borit sa tom hijenom za nju, neću mu je tako lako pustit. Nikol je moja, uvijek je bila i uvijek bit će.

"Jesi dobro?"

"Bolje je, hvala ti."

"Nema na čemu, kako možeš jesti to tako ljuto."

"Navikao sam, a od kad ti ne voliš ljuto?"

"Pa volim malo ljuto Viliam ali to je.." -Pokrila je usta rukama na što sam se ja glasno nasmijao.

"Dobro dobro, evo zasluženi desert."

"Šta je to?"

"Probaj svidjet će ti se."

Kašikom sam zahvatio sva četiri sloja i pružio joj je, sumnjičavo me pogledala pa otvorila usta.

I šta kažeš

Mmm ovo je savršeno Vill, šta je unutra.

"Eee to je šefova tajna, ne mogu ti to otkrit."

"Daj ne zezaj se, hoću da znam šta pravi ovakav okus."

"Rum."

"Sam rum, ma daj Vill!"

"Pa rum i višnje su glavni sastojci, ostalo ti ne mogu reći."

"Hmm je li ja tu osjetim vaniliju?"

"Ima i vanilije."

"Hmm puter i mlijeko."

"Oštro nepce doktorko."

"Keks!"

"Da, još?"

"Hmm ne znam više."

"Ahh šteta, bila si tako blizu."

"Stvarno mi nećeš reći."

"Neću."

"Dobro, daj mi onda još."

"Nema više samo sam dva napravio."

"Nema više?" -Tužno me pogledala pa se nasmijala.

"Napravit ću još idući put."

"Znači bit će još?"

"Bit će nadam se."

"Jes!!"

Ona je mislila na desert, a ja na nešto drugo ali to nije bilo toliko bitno sada.

Znao sam da mogu uspjeti sa Nikol, ona je bila moja srodna duša a i ja sam bio njena. Od djetinjstva smo se besprijekorno slagali, volimo slične stvari, imamo beskonačan broj tema i imamo bogatu istoriju iza sebe. Šta više čovjek može poželjeti za svog životnog partnera.

Savršen smo par Nikol! Možda još uvijek ne shvataš to ali shvatit ćeš. Bit ću jako uporan i strpljiv, čekat ću te cijeli život ako treba. Samo da budeš moja, to je sve što mi treba u životu.

Govorio sam joj u sebi dok je njena glava ležala na mome ramenu. Njoj ova prisnost između nas možda nije bila toliko čudna i nije joj značila koliko je meni, ali je barem željela. Mogao sam primjetiti koliko se opuštala u mom zagrljaju i koliko joj je odgovarala moja blizina.

Bit ćemo jako sretni, kao prije. Sve će biti kao prije Nikol, samo je potrebno da mi vjeruješ i da želiš isto što i ja.

Spustio sam nježan poljubac na njeno čelo dok sam je gledao usnulu u mom zagrljaju. Neću je probuditi, uživat ću još u njenoj blizini.

Mirisala je tako lijepo, opojno, toplo i poznato. Kao da se nikad nisam ni odvajao od nje.

_________________________________________

Dream_Nela ♡