Govorim u ime svih osoba čije mišljenje smatram važnim na ovoj platformi kad kažem da je ovde više onih kojima bih najtoplije preporučila da se manu pisanja dok ne napune još par godina nego onih čiji rad gledam kao vredan, pisan sa potencijalom itd.

Da se razumemo, nisam nikakav kritičar, u književnost se razumem ko Marica u kriv kurac ali kristalno jasno razgraničavam šta valja a šta ne valja.
E i da, postoji razlika između ličnog ukusa i standarda kojima se određuje kvalitet bilo čega kojima predmet (u ovom slučaju priča, pisano delo) odgovara ili ne odgovara. U prevodu, subjektivno i objektivno mišljenje su dve različite stvari.

Moram da istaknem da sam apsolutno svesna da će ovo pomnije proučiti u usvojiti uglavnom oni pisci koji već pišu prihvatljivim vokabularom o interesantnim temama o kojima vredi pisati dok će oni kojima je ovo upućeno pomisliti sve osim toga da se tekst zapravo odnosi na njihove priče. Suzica - prisutna 🥲.

Iskreno, o ovome mogu da tupim daaaanima, noćima, dok ne crknem otprilike (znč do sutra najkasnije) ali probaću da nekako istaknem najveće probleme. Naravno, o svim pojedinačnim faktorima (tema, stil, početak priče, gramatika...) mogu da pričam mnogo opširnije ali opet kažem, džabe bih pričala. Ali 'ajde, da probamo. Vaše priče uglavnom su shit zbog:

-Tema priče

U suštini tema je ono što najviše privlači ili odbija. Mada, pretežno odbija jer:
-Fanfikcije...
Ja ovo apsolutno odbijam da stavim u zaseban žanr jer je toooooliiiko glupo da mi je krivo što uopšte postoji kao tema. Da se razumemo, ljubav prema nečijem radu, stavu neke poznate ličnosti ili šta god je apsolutno normalno i okej. ALI. Koja je poenta stavljanja iste osobe u kliše, glupe situacije? Ne, Damiano apsolutno nije bad boy na koledžu niti je Zendaya usamljena devojka sa porodičnim problemima. A drugi protogonista u priči ste - vi kao fan koji bi voleo da se nađe u takvim situacijama sa idolom. Samo što taj fan ima 12ak godina (odbijam da poverujem da bi se neko stariji od toga bavio pisanjem fanfikcije jeboga). Molim vas, ovo je bilo popularno jedan kratak period, i hvala kurcu da više nije. Ako ništa, nek vas bar ta činjenica odvrati od pisanja još jednog dela ove tematike. Hvala.

-Klišei
Ona je dobrica, anđeo da ne kažem, ali ko uz kurac nema sreće u životu. Ili je najdraže dete svojih svetolikih roditelja koji je paze ko oči u glavi. Njena srodna duša je, zamisli, uličar, huligan koji ne voli nikoga. Dok ne upozna nju ofc. Msm da objašnjenje nije potrebno.
Priče koje prate mafijaša/mafiju/mafijašicu su mač sa dve oštrice. Može ispasti vrhunska priča a možete i skrenuti ka mlakoj romansi bad girl i bad boy-a ili dobre (kidnapovane naravno) devojke i bossa. Uglavnom se desi ovo drugo.
Sindrom novog učenika/nove učenice. Jao meni majko. Uvek sve počinje od profesorkine rečenice "Hajde sedi ti kod..." glavnog lika. Naravno, rađa se divna školska ljubavna dramica. Ili novi učenik očigledno krije neku mračnu tajnu koju samo glavni lik vidi (ta tajna je obično to da je vukodlak ili vampir, kreativno. Jako).
Poseban kliše za mene je neznani heroj koji spašava devojku od silovanja. Njen sledeći logičan potez je instant zaljubljivanje u njega, bez pomisli da možda pozove policiju ili tako nešto.
Ružno pače je nešto što ste vi neprikladnim i pogrešnim opisivanjem pretvorili u kliše. Devojka koja je evidentno ružna, beživotne kose, užasnih zuba (aparatić je obavezan), problematične kože sa viškom kilograma NE MOŽE postati nadrealna lepotica preko noći. I to baš uoči maturske večeri, oh la la. Glow up ima toooooliko mogućnosti i prostora za prelepe opise, možda i edukativne ako im se baš posvetite. Pišite o tome kako je skinula kilograme, birala odeću koja je čini vitkijom, kako je promenila šminku, bilo šta. Ali, to je previše posla očigledno tkd ništa od toga. E da, na maturskoj večeri nova lepotica nesvesno zavede glavnog frajera škole, gde bez toga.

-Logika???

Ima divnih tema koje su napisane toliko pogrešno na toliko pogrešnih načina. Poput one za x osobu koja spašava devojku od silovanja. Molim vas, obraćajte pažnju na detalje. Uvek se nađe nadrkana Oblakožderka koju vaša dream-pričica prvo patosira od smeha na vaš pokušaj a potom me istrigeruje jer zauzima i taj minimum na ovoj platformi. Povežite ono što pišete sa stvarnim životom, ne američkim teen filmićem na koji se još verovatno samo vi još uvek ložite.

-Apsolutno isfurano i prevaziđeno

Ljubavni trouglovi, brat/sestra mog druga/drugarice što je nekim magijama postalo "zabranjena ljubav". Kao, stvarno? Ne smete da smuvate brata drugarice jer bi se ona LJUTILA I NE BI ODOBRAVALA. U normalnom životu vas ta ista drugarica uglavnom spaja s njim jer želi da vaše prijateljstvo zapečati i rodbinskim odnosom. Samo kažem. Još jedan apsolutno užasan uticaj filmića.
Konstantne prevare i opraštanja... Ljudi, dajte to jebeno dostojanstvo liku u vašoj priči. Ja shvatam, ljubavna pričica, sve pršti od romantike i strasti kad ono - bum, prevara. Koliko god dramatičnom napravili tu prevaru i koliko god odlagali to pomirenje da bi kao drndali čitaoce koji kao ne znaju da će se likovi svakako pomiriti... prevara je postala toliko dosadan motiv u pričama. I opet, gde je realan život? Gde ste sve vi little bad girls koje "nikada ne biste oprostile prevaru"? Mada, većina vas još živi u uverenju da će se udati za člana 1D-a jednog dana ili u tako nekoj bljuvotini. I ja svašta pitam.

-Zašto je sve idealno?

Zašto u 99% priča glavni lik živi u Njujorku, Londonu ili Parizu? Zašto u 99% priča glavni lik bude najlepši, najpopularniji, najbogatiji (uz obaznu instagram rečenicu "Bogat sam ali ne hvalim se time")? Da li je moguće da ti likovi skoro nikad nemaju roditelje (koji su uglavnom poginuli u saobraćajnoj nesreći pre mnogo godina) i tim gubitkom se stvaraju idealne okolnosti tj. pisac ne zna kako bi uklopio prirodan odnos roditelja prema detetu u priču? Zašto stvarate savršene ljude koji ne postoje? Ja ne kažem da pišete o jadu i čemeru, o karakondžulama i momcima kojima orah iz ruke ne biste uzeli a kamoli šta više. Stvorite vi vama idealnog lika, slobodno. Ali ne fantazirajte! Mora, prosto mora da ima neku manu, nebitan je karakter te mane. Ali mora da je ima. I zaboga, naučite da stvarate odnose sporednih likova sa glavnim, ubacite te roditelje. Nek zabrane devojci da ode na sastank jer je popustila u školi, nek budu u kući kao smetnja momku da dovede devojku. Aman!

-Pre pisanja...

Naučite BAR OSNOVE gramatike.
Prvi put kad pročitam
Neznam
Kamo li
Treba te, moze mo
Najači
Naj bolji
Samnom
UbiJo
Jer imaš možda...?
Jel ne postoji drugi način da to obavimo.
(Obratite pažnju na znakove interpunkcije!)
Ne da ću prestati da čitam priču nego ću je još i prijaviti wattpad upravi. Prosto, ne znam kud se zalećete sa lošim pričama kad nemate ni korektnu gramatičku osnovu da je napišete i činite je još većim duševnim bolom.
Nedostatak znanja iz oblasti gramatike za mene ukazuje na to da knjigu u životu niste uzeli u ruke. Mislim na knjigu koju čitate iz hobija i razonode, ne na udžbenike. Prosto mi je fascinantno da ako ste već čitali neko delo niste zapazili sigurno 100+ pravilno napisanih "sa mnom", "ne znam", "bio je"...

-Lik, građenje lika
Ovo sam do sad nesvesno i objasnila ali 'ajde, opet ću. Priča ne prati samo vašeg glavnog lika i lika koji je predviđen da provede najviše vremena s njim i uz njega. Vaš lik je OSLIKAVA KROZ OSTALE LIKOVE tj. odnos sa njima. Mora da postoji interakcija, mnogo interakcije. Nedostatak likova u priči = manjak kreativnosti.

-Muke sa jezikom...
Samo da pitam, kako dođete na ideju da priči pisanoj na srpskom jeziku, od pisca iz Srbije/Bosne/Hrvatske/sa Balkana, date naslov na engleskom jeziku? Tripujete neki nivo ili? Zašto bi naslov "Love" bio bolji od naslova "Ljubav"?
Banalan primer ali svakako, poenta je bitna. Ne zanosite se time da se sitičete vašim krajnje originalnim naslovom, uglavnom samo odbijate čitatelje.

-Opisi, dijalozi, kompozicija

Instagram format priče poput:
D: Ćao, Ela.
E: Ej, Dušane.
...
Samo prekinite

Druga stvar. Priča poput

-Ćao, Ela.
-Ej, Dušane.
-Kako ti se čini film?
-Pa onako, malo me smorio.
...

Meni stvarno nije problem da napravim školu opisivanja i bogaćenja vokabulara samo da više nikad ne nađem poglavlja pisana u čistom dijalogu bez ijedne jedine rečenice koja opisuje ili pojašnjava situaciju u kojoj su likovi. Ima u onih koji takve rečenice stavljaju u oblik didaskalije pa to izgleda:

-Ćao, Ela (nasmejao se)
-Ej, Dušane (nasmešila se i mahnula)

Ljudi, ne pišete dramu. Čak i za dramu, ovo je pogrešan oblik. Ponavljam, da ste ikada pročitali nešto, videli bi kako se piše u proznom obliku. Ne znam u koju kategoriju spada ovo ali moram da kažem.

-Ahahahahahha, ti si lud!

Ljudi, ne pišete poruku. NEGO PROZU! Zašto je toliki problem napisati:
-Ti si lud! -nasmejala se.

-U kom licu da pišem?

Moj savet za početak bi bio u trećem licu jer se u prvim licima iliti POV- pričama lako gubi balans i materija je teža za opisivanje, pogotovo ako je više likova. Mislim, opis tuđih misli iz ugla jednog lika deluje kao telepatija, a ja bih najsrećnija bila da se fantastika zaboravi zajedno sa fanfikcijom ali to je već subjektivan pristup.

-Eksplicitne scene

Piši kako valja ili je ne piši uopšte.
Ako ćeš nakon poljupca likova koji su legli na krevet napisati nešto poput "I znate već šta se desilo...", nemojte.
Šta se desilo, rođeni? Šta? Zašto pišeš ono čega se sramiš? Ako se sramiš toga onda putem logike zaključujemo da vrlo verovatno još imaš 12ak godina a onda se postavlja pitanje kog đavola ti pišeš o seksu sa 12 godina? Kako planiraš da pišeš nešto što poznaješ kao spajanje muške i ženske polne ćelije? Kako?
Razumem da ima ljudi kojima je neprijatno bez obzira što možda imaju 20+ godina ali čisto sumnjam da će dozvoliti tako neprofesionalan i šugav završetak scene. U dve kvalitetne rečenice opisaće nastavak započetog odnosa i završiće ga tako da im ne bude neprijatno. I za to treba iskustvo ili zrelije razmišljanje, a većina pisaca kojima pišem sve ovo neka ni jedno ni drugo.
Dalje, neki i dalje mešaju mlake erotske priče sa pričama za wattpad platformu. I uglavnom se svi groze tih priča. Seks nije loš za priču, ume da je izvuče, začini, mnogi vole kvalitetnu erotsku scenu u romanu. Ali seks opisan na prostački, vulgaran način je približniji prepričanom niskobudžetnom porniću nego ijednom književnom obliku. E i da, vreme je za malo edukativnog sadržaja.

Vaše upozorenje "Priča sadrži perverzne delove" je baš slatko ALI. Ali.

Perverzija je jedno, erotika drugo. Erotika je ono što se najčešće sreće ovde, dakle klasična scena seksa. Koliko god ona bila detaljna i duga, ona ostaje erotska. I erotska je sve dok se bazira na penetraciji muškog polnog organa u ženski.

PERVERZIJA je sve što ne podrazumeva normalan (normalan je prejak izraz) seks. To znači, ako vaša scena pominje analni seks, bdsm, trojka, ispunjavanje fetiša... može se nazvati perverzijom. SVE OSTALO JE EROTIKA.

Tako da, zamoliću sve samoprozvane kraljice perverzije od 14-15 godina da se edukuju bar u ovom minimalcu, a potom nastave svoj wattpad izlet. Poenta je, vaše priče sadrže EROTSKE a ne PERVERZNE scene u 99.9% slučajeva. Hvala.

Ima ovoga pun kurac ako ćemo iskreno ali ostavimo malo i za sledeći put. Ako se nađe neko ko bi postavio neko pitanje, ljubim ga kao najrođenijeg da ga postavi jer još jednu užasnu priču teško da ću podneti.
I naravno, zahvalite mi posle.
I to sam vam rešila.
Aj ćao.