Zdravo, zdravo.

Malo posle ponoći je i ja ne mogu da spavam. Doduše, nije da ne mogu, već ne smem da ne bih uništila sveže nalakirane nokte. Oči mi se sklapaju, umirem i idem ujutru u pola osam u školu. I dosadno mi je. Tako da eto, setih se ovog nesrećnika.

Nemam šta da napišem specijalno, ali eto čisto nešto da objavim.

Krenula sam ove nedelje u školu i sad ide svakodnevno nerviranje i čuđenje sa kojim katastrofama idem u razred. I tako to.

Krajnje se osećam posrano, ali da. Ovo služi samo tome da ne bude da ništa ne radim.

Ne znam, ako je neko budan neka napiše ne znam nešto tipa kako je, šta radi u životu trenutno itd. (nisam kreativna totalno). I ne mora.

Ili još bolje, nek me nešto pita.

Nemam više šta da pišem, tako da doviđenja.

Inače, potrebno je 37s da se pročita ovo poglavlje. Osećam se uvređeno.