Ponovo se osjećam loše. Ponovo mrzim samu sebe. Ponovo tonem sve dublje u ponor bez dna.

Zašto ne mogu da volim sebe? Zašto ne mogu da imam miran i običan život? Zašto je ovaj svijet put pokvarenih i pohlepni ljudi? Zašto?

Gledam se u ogledalo i razmišljam šta to Yoongi vidi u meni pa se druži sa mnom. Možda je Taehyung upravu za sve?

Na sebi ne vidim ništa posebno. Obična smeđa kosa i obične smeđe oči . Nisam nešto posebno visoka možda jedno 1,65 . Nemam sad neke pretjerane obline sve je na meni obično i prosječno. Nije ni čudo što me niko nikada nije pogledao na bilo kakav način sem gađenja .

Okrenula sam se oko svoje ose i samo sjela na svoju lejzi bag vreću . Jedino u čemu sam bila dobra je bila violina ali izgleda da ni u tome više nisam dobra...

Ustala sam i izvadila violinu koju mi je tata poklonio dan prije njegove nesreće . Nikada nisam svirala na njoj . Nisam imala prilike ali izgleda da nikada i neću.

Odustala sam od muzike, previše me boli sama pomisao na tatu i violinu.

Možda je bolje da jednostavno odustanem od svega.

Meow Meow

Stigla mi je poruka od Yoongija.

Nasmijala sam se na njegove poruke jer me zna bolje od sebe. Da ga nema bila bi stavrno u depresiji.

Brzo sam obukla trenerku i uzela svoj telefon u ruke. Ponovo sakrila violinu te istrčala iz sobe. Naravno na putu do vrata su me zaustavile mama i baka.

M:"Dušo ideš negdje?"

Ja:"Sa Yoongijem da prošetam. "

M:"Mogla si da ga zovneš u kuću."

B:"Da, taman da nam odsvirate nešto. Nisam te čula da sviraš godinama."

Ja:"Rekla sam vam da više ne sviram. "

Mama i baka su se sagledale međusobno. Uvijek me pokušavaju navesti da ponovo sviram, ali ne mogu i ne želim.

M:"Dušo znam da ti teško pada što nema više tate, ali to što sviraš nije ništa loše. Znaš to?"

Ja:"Neću da sviram i svakako nemam na čemu."

B:"Kako misliš nemaš na čemu?"

Ja:"Fino. Prodala sam violinu."

Njih dvije su me tužno pogledale i samo skrenule pogled, kao što i uvijek rade. Dosadilo mi je da slušam istu priču godinama za redom .

M:"Nemoj ostati dugo, i čuvaj se."

Ja:"Hoću, ćao. "

Brzo sam izašla iz kuće i ugledala Yoongija kako smoreno stoji pored kapije. Odmah sam se osmehnula i dotrčala do njega.

Y:"Napokon! Treba ti sto godina sa siđeš."

Ja:"Ha ha ha . Bitno je da si mi ti svetac."

Y:" Ja bar ne kasnim kao ti kozo."

Ja:"Ne konju ti prespavas drugu smjenu."

Isplazila sam mu se na šta me je on udario šaljivo u rame. Stvarno ga volim i drago mi je da mi je on najbolji drug.

Y:"Dobro sad te vodim na picu i pivo."

Ja:"Yoongi."

Y:"Znam znam nema potrebe da ponavljaš po stoti put, ali ovaj put imamo razlog da pijemo."

Prevrnula sam očima jer ne volim kad pije. Nije alkoholičar ili slično ali po meni previše pije za svoje godine.

Ja:"O jel? A kakav je to razlog?"

Y:" Yoonji su prihvatili na stipendiju!"

Ja:"Omg ozbiljno?!"

Y:"Da!"

Brzo sam skočila i zagrlila ga od sreće te me je on zavrtio. Ne mogu da vjerujem njegova sestra je upala na stipendiju. Znam koliko se trudila da uči u osnovnoj da bi upala na stipendiju u srednjoj. Inače upisala je posebnu školu za gluho nijeme osobe koja je jako teška za upisati ,a kamoli upasti na stipendiju. Ponosna sam na nju.

Ja:"Onda idemo da se napijemo."

Y:"Idemo!"

Nasmijali smo se obadvoje. Volim da vidim Yoongija nasmijanog jer je on inače mračna osoba koja je ne zainteresovana za sve. Tačnije tako se predstavlja ustvari je on mala maca koja voli da se mazi, ali to znamo samo ja i njegova sestra .

.
.

Sjedimo u kafiću sa Yoongijevim drugovima i pijemo u čast Yoonji.

Y:"Minhae!"

Ja:"Molim?"

Y:"Volim te! Želim te zauvijek u svome životu!"

Yoongi se derao kroz cijeli kafić dok sam ga ja pokušavala utišati jer svi gledaju prema nama.

Sj:"Yah Minhae Yoongi te voli!"

Seok-jin je takođe viknuo dok su ga Hoseok i Namjoon učutkavali .

Ja:"Yoongi volim i ja tebe , ali molim te utišaj se."

Y:"Želim te Minhae u svome životu! Želim te na svojoj svadbi kao kumu, želim te kad budem tata!Ti si moja najbolja drugarica i ne puštam te od sebe nikad!"

Viknuo je glasno i zagrlio me čvrsto. Znala sam da ne treba da mu dajem da pije . Od sutra neće kapi da popije naredni mjesec dana!

Ja:"Yoongi vreme je da idem kući, hajde."

Y:"Ali tek smo počeli?!"

Ja:"Hoćeš da se Yoonji zabrine za tebe? Ustaj!"

Y:"Dobro dobro nemoj samo da se ljutiš!"

Nasmijala sam mu se kako je jedva ustao sa stolice i kako se klatio lijevo desno. Momci su se ponudili da ga odvedu oni kući ali sam rekla da ću ja jer smo najbliži .

Ja:"Sad moraš da mi pomogneš i nazoveš taxi. Važi?"

Y:"Aha. "

Promrmljao je tiho dok se naslanjao meni na rame. Bilo bi dosta lakše kada ne bi bio ovako ogroman .

Pošto smo uspjeli nekako da nazovemo taxi stigli smo pred njegovu kuću i vrata nam je otvorila Yoonji.

Ja:"Hey čestitam na stipendiji!"

Yn:"Hvala puno! Pogađam slavio je moju stipendiju?"

Ja:"Aha. Ne zamjeri mu samo je srećan zbog tebe."

Yn:"Znaš nekada si previše dobra prema njemu."

Ja:"Možda, ali si ti još uvijek mala da to shvatiš."

Yn:"Hey imam 16 godina! Nisi ni ti nešto puno starija tek ti je 20."

Ja:"Da ali sam opet starija."

Ona je vidno prevrnula očima i pomogla mi da smjestim Yoongija u njegovu sobu. Taman što smo ga spustile i što sam htjela da mu očitam bukvicu zaspao je. Sutra ima da dobije batine zato što ovoliko pije.

Ja:"Mama vam je tu?"

Yn:"Ne, radi."

Ja:"A tata?"

Yn:"Bog zna gdje je taj skot!"

Sklonila je pogled sa mene i namrštila se. Znam da je bila jako vezana za tatu i da joj sad teško pada ova situacija,ali to ne pokazuje.

Ja:"Yoonji ako ti ikada bude neko trebao da pričas tu sam za tebe. Znam da ti je teško ali biće bolje."

Yn:"Ti si stvarno previše dobra osoba."

Rekla je sa suzama u očima i zagrlila me jako. Uzvratila sam joj zagrljaj i poljubila je u glavu. Znam da joj je teško jer njeni idu kroz razvod ali im je tako bolje. Ne zaslužuju da imaju onakvog oca.

Ja:"Moram da idem, vidimo se sutra . "

Yn:"Hvala, vidimo se."

Pozdravila sam se još jednom i krenula prema svojoj kući . Dijeli nas samo jedna ulica pa mi nije problem da prošetam do tamo.

Žao mi je njih dvoje i njihove majke. Živjeli su normalan život sve dok nisu saznali da njihov tata vara njihovu mamu i da troši pare na kurve. Yoongi je to prvi saznao prije četiri godine na isti dan kada je mene upoznao. Pokušavao je sam to da riješi sa ocem ali mu nije uspjelo pa je rekao majci.

Njihova majka je na sve moguće načine pokušala da ga urazumi i vrati na stari put ali nije uspjela. Na kraju su pokrenuli proces razvoda koji još uvijek traje.

Zbog njegovog kockanja upali su u dugove i njihova majka radi dva posla da bi ih se svih riješila u što kraćem roku. Yoongi joj takodje pomaže time što prodaje svoje kompozicije i takodje radi honorarno.

Živjeli su ranije po prilično lagodno ali zbog liječenja Yoonji morali su više da rade. Opet uprkos tome su lagodno i srećno živili dok se njihov tata nije počeo kockati i bacati pare. Sada su okey ali opet imaju dugove. Ponudila sam se da im ja pomognem ali mi nisu dopustili.

Nemam ni ja sad para bog zna šta. Lagodno živim s obzirom da samo mama radi i baka ima penziju. Ostalo nam je brdo para od tate ali tetka nam te pare ne da. Mrzi me....

X:"Hey vidi ove male."

X:"Mala i slatka, šteta da je pokvarimo."

Čula sam neka dva lika kako pričaju valjda o meni i ubrzala hod. Čim sam to uradila čula sam još dva para koraka iza sebe.

Fuck. Prate me.

Ubrzala sam još više i gledala krajem oka da li to i oni rade, na moju žalost jesu. Polako sam počela da paničim te sam potrčala, a i oni za mnom.

Hvala bogu tata me je tjerao da trčim svako jutro pa imam kondicije, ali izgleda da imaju i ovi.

Bože molim te pomozi mi bar jednom u životu!

Još malo pa treba da skrenem u svoju ulicu ali su mi ovi bolesnici za petama. Zašto se uvijek meni nešto dešava?!

X:"Požuri sad će slijepa ulica."

A ne ne ne moram da požurim. Taman što sam skrenula u svoju ulicu neko me je naglo povukao u stranu i poklopio usta, ja sam jako zatvorila oči od straha.

X:"Gdje je nestala!?"

X:"Nije mogla daleko,požuri!"

Izdahnula sam malo od olakšanja jer me nisu oni uhvatili, ali se isto tako tresem jer ne znam ko me sad drži .

T:"Glupačo otvori oči."

Naglo sam otvorila oči kada sam čula Taehyungov glas. Od kud on ovde ovako kasno?!

T:"Znaš kaže se hvala. I zašto su te uopšte oni likovi ganjali?"

Krenula sam da mu odgovorim znakovnim jezikom ali sam se sjetila da on njega ne zna jer me gleda kao budalu. Brzo sam izvadila telefon i napisala mu.

Ja:"Hvala što si me spasio, ne znam zašto su me ganjali."

T:"Koji je fazon sa ovim porukama na telefonu? I u ostalom šta ćeš ti napolju ovako kasno, i to sama?!"

Povisio je malo ton što me je trznulo. Koji je njemu đavo? Odmakela sam se korak unazad i ponovo mu napisala.

Ja:"Ne deri se na mene, i šta tebe boli briga šta ja radim ovako kasno?"

T:"Izvinjavam se , nije me briga. Hoćeš da zovem one likove da se vrate i siluju te ili?"

Pogledala sam ga popreko i prevrnula očima. Kako me nervira!

Ja:"Ne hvala, idem kući. Đubre jedno."

T:"Srećno sa tim. Glupačo. "

Rekao je sarkastično i čim sam kročila na ulicu vidjela sam ona dva lika kako stoje blizu moje kuće.

Ja:"Dobro, možeš li molim te da ideš sa mnom do moje kuće?"

T:"Ne, briga me je šta radiš."

Isfrustrirano sam izdahnula i uhvatila se za glavu. Šta ću sad?! Bože kad sam rekla da mi pomognes nisam mislila da mi stavis jebenog Taehyunga kao spasioca, ali hvala na ničemu kao i uvijek!

X:"Sigurno se negdje ovde sakrila."

X:"Pregledaj sve, nisam odavno jebo."

Jeza je prošla kroz mene kada sam čula njihov razgovor koji se čuo po prilično na ovim praznim ulicama, što znači da su blizu. Uspaničeno sam pogledala u Taehyunga koji je izgledao i više nego opušteno.

Ja:"Izvini što sam ti rekla malopre, molim te pomozi mi!"

Napisala sam mu brzo poruku i pogledala ga sa suzama u očima . Četri godine je bio gad nek se sad bar sažali na mene.

T:"Nope. Šta ja imam od toga?"

Ja:"Đubre jedno, četiri godine si bio gad prema meni bar mi sad pomozi . "

Jedan suza mi je pobjegla iz oka jer su oni likovi bili par koraka od nas, a ja nemam gdje .

X:"Ovde je!"

Kada smo to čuli Taehyung me je brzo uhvatio za ruku i pribio uza zid. Zašto to uvijek radi?!

T:"Evo pomažem ti, sad ćuti!"

Primakao je svoju glavu užasno blizu mojoj. Toliko da sam osjećala njegov dah na svome licu , usne su nam bile odvojene svega par centimetara. Srce mi je počelo da lupa kao ludo iz ne znam kojeg razloga.

X:"Ovo se neki par muva, nije ovde."

X:"Možda je skrenula u drugu ulicu?"

X:"Idemo tamo!"

Kada su se odmakli po prilično od nas gurnula sam ga od sebe i napokon prodisala.

T:"Nema na čemu, ponovo."

Prevrnula sam očima i uradila bow u znak zahvalnosti pa brže bolje pobjegla od njega. Nije mi dobro od njegove blizine. Jao Yoongi pa ima da te nema sutra ujutru-tačnije danas.

.
.

Čitam bukvicu Yoongiju već deset minuta dok se on drži za glavu jer ga muči mamurluk.

Y:"Yah Dobro dobro shvatio sam!"

Viknuo je izmučeno dok je pio još jednu čašu vode. Neka tako mu i treba kad se napija.

Ja:"E pa samo da znaš nećeš više ni kap popiti narednih mjesec dana! Budi zahvalan što ne galamim na tebe jer bi ti bilo još gore."

Y:"Okey okey. Nema više alkohola. Kako god ti kažeš šefice. "

Prevrnula sam očima i dala mu supu da pojede da mu bude bolje. Konj jedan.

Y:"Možemo li danas da budemo kod mene i ništa ne radimo?"

JA:"Ne.Danas idemo u školu petak je konju."

Y:"Ughhh neću."

Zagundjao je ležeći na krevetu . On je toliko lijen da je to za ne povjerovati.

Ja:"Danas treba da sviraš na času prof. Kim i rekao si da ćeš me voditi na sajam torti. "

Y:"Uhh da. Ja se stvarno pitam da li ti imaš dva stomaka kad non stop jedeš?"

Udarila sam ga nogom u leđa i on je pao sa kreveta. Naravno prvo je malo jaukao pa je ustao da me ganja po kući.

Y:"Minhae!"

Uhvatio me je oko struka i oborio na pod sjedajući na mene.
Zlobno se nasmijao i ja sam krenula da odmahujem glavom. Ne ne ne samo ne golicanje.

Y:"Moja si!"

Počeo je da me golica i ja sam pokušavala svim silama da ne krenem vrištati od smijeha. Sva sreća uspjela sam da zamjenimo strane i njega krenula da skakiljam.

Y:"Hahahhahahaha dobro dobro dosta!"

Stala sam na sekund i ponovo počela . On je našao mene da golica. Ccc .

Y:"HAHAHAH NECU VIŠE KUNEM SE. IZVINI HAHAHAHHA."

Pustila sam ga napokon i on je udahnuo duboko. Suze su mu krenule od smijanja.

Y:"Znaš teška si."

Ja:"Nisam i jebi se."

Pokazala sam mu srednjaka te ustala sa njega. Nisam uopšte debela imam možda 60 kila što je za moju visinu taman .

Y:"Sad mi moraš pomoći da uvježbam kompoziciju za 2h inače sam mrtav na času profe Kim."

Ja:"Važi."

Dala sam mu ruku da ustane koju je rado prihvatio. Brzo je otišao u sobu po note dok sam ja otvorila klavir i pobrisala tipke.

Y:"Znao sam ovo da sviram prije 2-3 mjeseca kad smo dobili zadatak,ali od tad nisam svirao . "

Ja:"Ma opušteno brzo ćemo mi to."

Prevrnuo je očima na moj sarkastičan komentar jer i sam zna da je naučio svirati bar još 10 kompozicija za ta 2-3 mjeseca. Sad dok upamti note...

Y:"Samo da znaš ti ćeš da mi pomogneš  na času ko prošli put. "

Ja:"Ti stvarno misliš da ću opet da ti govorim note iz prvog reda?Profa nas je prošli put umalo uhvatila!"

Y:"Rešio sam ja to sa njom."

Ja:"Da da. Tako što si rekao da smo mi u vezi i da sam te bodrila.Genije nema šta."

Y:"Pa opet je prodala priču . "

Frknula sam dok se on smijao . Njega zaboli šta profe misle,a oni najveće tračare. Još mi samo fali da ta priča stigne do moje babe koja bi me odmah udala za njega .

_-_-_-_-_-_-_-_

Nadam se da vam se sviđa novi dio.

💚

Izvinjavam se zbog gramatičkih grešaka.

💚

Pls👍 and 💬