- ,,Možete da idete." Sara je rekla ironično. Nije skrivala da ne podnosi Lorenza.

- ,,Idemo." rekla je Izabel.

- ,,Bambi, kreni ti. Moramo da doktorka i ja obavimo jedan razgovor." Izabel jeslegla ramenima i izašla rekavši ,,Čekam te u autu. Ostavi jebanje za posle povređen si."

Sari je bilo neprijatno, bila je zgrožna Izabelinom rečenicom.

- ,,Kakve ti prijatelje imaš." rekla je sarkastično.

- ,,Što? Samo brine za mene. Je l' da, da bi bilo loše po moju ranu?"

- ,,Molim te, pređimo se te teme. O čemu želiš da pričamo?"

- ,,Što ti mene ne gotiviš?" bio je direktan. Sara nije očekivala ovo pitanje.

- ,,Zato što si loš." rekla je kratko.

- ,,Ne poznaješ me. Hajde da izađemo na jednu večeru, upoznaj me i onda mi sudi. Šta misliš?" Lorenzo nije bio osoba koja bi ovako naglo želela da se sprijatelji sa nekim. Njegov krug prijatelja je bio prekratak. Međutim, Sara je bila posebna.

- ,,Nikada." odgovorila mu je oštro te dodala normalnim tonom ,,Imaš li još neko pitanje za mene? Da se tiče tvog zdravlja?" Lorenzo je klimnuo glavom u znak ne. Sara je zatim izašla. Video je ljutnju u njenim očima ali mu nije bilo jasno zašto. Nikada je pre ovoga nije video. Ne poznaje je i nije mu jasno šta joj je uradio pa da ga ovako otvoreno mrzi. Ono što on nije znao je to da je njena sestra umrla od predroziranja i zato nije imala lepo mišljenje ne samo o njemu već o bilo kojoj osobi koja se bavila tim poslom. Zato je njen otac toliko imao problema sa Lorenzom, nije želeo da dopusti da se droga prodaje jer je njegovo dete umrlo od toga. I naškodio je Lorenzu, bio je tri meseca u zatvoru i to nikada neće oprositi Migelu. Uz pomoć Izabelinog oca, Lorenzo je izašao. Posao se nastavio i Migel tu više ništa ne može. Nema dokaza da uhapsi Lorenza a i svakako ode jedan dođe drugi. Svakako je i policija ćutala na sve to, koliki god da je bio njegov položaj nije mogao ništa da uradi.