Lorenzo se budi u bolnici. Ležao je na grudima i počeo da psuje shvativši gde se nalazi. Bio je alergičan na bolnice. Poskidao je infuziju te ustao tražeći svoje stvari. Osetio je bol na leđima i setio se svega. Pogledao je kroz prozor bolnice, vratio se u svoj grad. Izdahnuo je i seo na krevet. Bolela ga je više od svega činjenica da ga je upucala rođena sestra. Sestra koju je toliko dugo tražio. Da je bio to bilo ko drugi, sve bi bilo drugačije.

Iznenada je ušao jedan momak sa priborom za čišćenje rana i krenuo da viče na Lorenza jer je skinuo infuziju.

- ,,Zašto ste pobogu skinuli to?!" glas mu je bio piskav i probijao Lorenzove bubne opne. Pogled mu je zastao na Lorenzovim leđima ,,Eto i rana vam je prokrvarila." 

- ,,Dečko, diši. Navikao sam ja. Ne brini ti za mene, nego gde su mi stvari?"

- ,,Vi morate ostati neko vreme u bolnici.." govori smireno, a sada Lorenzo uopšte nije smiren.

- ,,Mani me se čoveče i nađi mi stvari." Lorenzo se osećao drugačije. Kao da je prošlo neko vreme. Momak je otvorio ormančić te mu pružio njegovu košulju koja je bila sva krvava i iscepana. 

- ,,Zar mi moji nisu doneli bolje? Ma može i to." pričao je sam sa sobom.

- ,,Ne možete nigde da idete."

- ,,Mani me se čoveče da te ne bih sastavio sa onim zidom tamo. Nemoj mi forsirati strpljenje."

- ,,Šta se ovde dešava?" Doktorka koja je ušla bila je besna. Lorenzov glas je dopirao do kraja hodnika tog sprata i samim tim je ometao pacijente, zato je doktorka ušla kao muva bez glave.

- ,,Oblačim se. Kao što se može videti." bio je ironičan.

- ,,Maks, šta je ovo?" obratila se momku jer je videla da od Lorenza nema vajde.

- ,,Pacijent insistira da ide kući, pokušavao sam da mu objasnim."

- ,,U redu je. Idi proveri šta je sa pacijentom iz sobe 209, i njemu se trebaju očistiti rane." medicinski brat je izašao i tada je Lorenzo odmerio doktorku. Bila je baš po njegovom ukusu. Neštomalo niža od sto sedamdeset centimetara, lepršave plave kose i zavodljivih plavih očiju. Punijih usana i duguljastog lica sa malim nosem.

- ,,Jel je on gej? Čudno me je nešto gledao ovaj medicinski brat." 

- ,,Nemojte se džaba oblačiti, ostajete dok rezultati ne pokažu da ste spremni da idete." potpuno je iskulirala njegov komentar.

- ,,Nemam vremena. Žurim zaista." nastavio je po svome sve dok Sara nije stala naspram njega i oštro rekla ,,Slušaj me dobro, ako ti se umre pucaj sebi u glavu i umri. Ja sam te operisala, operacija je trajala satima. Neću dozvoliti da ti se pogorša stanje."

- ,,Jel ste videli vi moja leđa?" odgovorio je istim tonom te se okrenuo. Njegova leđa su bila prepuna ožiljaka, što od metkova i rana nožem, što od gašenja cigareta ,,Preživeo sam ja i gore stvari, tako da predavanje dobre doktorke ostavi nekom drugom." 

- ,,Jasno je da jesi." i dalje nije popuštala ,,Ali ja i dalje neću dozvoliti da se glupiraš, zato sedi da ti previjem ranu." zakolutao je očima ali ipak poslušao. Seo je na krevet te je Sara krenula da mu previja ranu. 

- ,,Mnogo si me stegla." kaže nakon što Sara završi previjanje.

- ,,Ne brini, neće ti biti ništa. Lošima se nikad ništa ne dešava. Kad nisi umro od onakve rane nećeš ni od zavoja."

- ,,Vi mene ni ne poznajete, doktorko." šetao je od persiranja do formalnog obraćanja prema njoj.

- ,,Tebe svi znaju Lorenzo."

- ,,Nije istina. Oni znaju samo moje postupke, ne znaju ko sam ja i zašto sam ovakav." 

- ,,Ne razumem te, niti tvoje postupke koji su dovoljni da bi se formiralo mišljenje o tebi."

- ,,Nisu veruj mi, da bi razumela moje postupke moraš pogledati u moju prošlost. Kako se kaže, ne sudi knjizi na osnovu korica." nameštao je zavoj, pokušavajući da ga prilagodi sebi i time iznervirao Saru još više, bila je spremna da mu svašta kaže no on ju je pretekao ,,A sada, ako možeš pozovi Bambi i kaži da me vodi iz ove ludnice."